УНС вести

27. 02. 2019.

Аутор: Ј. Пешић Извор: УНС

УНС: У 2018. мање притисака, али најтежи напад на новинара у последњих 12 година

Удружење новинара Србије (УНС) у бази за 2018. годину евидентирало је 54 случаја у којима су се новинари и медијски радници жалили УНС-у на нападе, притиске и претње, или су ти инциденти објављени у медијима. Иако је по евиденцији УНС-а број напада прошле, мањи него 2017. године, паљење куће Милана Јовановића је најтеже угрожавање безбедности новинара у последњих 12 година.

УНС је 2018. годинe евидентирао: шест физичких напада, шест вербалних претњи, 11 случајева онемогућавања рада, шест претњи на друштвеним мрежама, у оквиру којих су и случајеви језика мржње, три обарања сајтова и Фејсбук профила, три хапшења и један отказ. Осим ових, УНС је забележио још 16 других притисака и инцидената: обијање просторије медијске куће, притиске тужбама, административни притисак, уништавање имовине, угрожавање безбедности…

УНС је реаговао у 33 случаја.

Како је УНС сазнао од колегиница и колега и како је објављено у медијима, надлежнима су од укупно 54, пријављена 23 случаја.

У УНС-овој бази је регистрован, али није урачунат нестанак Стефана Цветковића, против којега је покренута истрага за лажно пријављивање отмице.

Број напада и притисака прошле, у односу на 2017. годину смањен је за око десет. У 2017. било је скоро дупло више физичких напада (11) у односу на прошлу годину.

Физички напади – у два од шест случајева нападачи ухапшени

Од шест физичких напада на новинаре и медијске раднике, у два случаја полиција је ухапсила осумњичене.

Осумњичени за напад на новинара и сниматеља телевизије О2 у Београду фебруара прошле године ухапшени су.  Новинарску екипу ове телевизије док је извештавала, напале су две особе које су покушале да јој оштете опрему и онемогуће да снимају.

Новинар и сниматељ Телевизије Прва Данило Машојевић и Владета Урошевића априла 2018. године нападнути су у Лесковцу када је мушкарац насрнуо на сниматеља и нанео му повреде главе. Полиција из Лесковца је истога дана уз кривичну пријаву, ухапсила осумњиченог.

Главни и одговорни уредник портала „Жиг Инфо“ Жељко Маторчевић октобра 2018. године у Лештанима физички је нападнут. Тада су му нанете теже телесне повреде. „Младић стар око 20 година прво ме је пратио неколико стотина метара да би ме затим ударио у потиљак. Од силине ударца, пао сам на земљу, а он је наставио да ме удара. Након што је из супротног смера наишла колона возила, младић је побегао“, рекао је УНС-у Маторчевић.

Он је тада рекао да „не може да тврди апсолутно да напад има везе са неким конкретним случајем о којем су писали, али да мисли да нема због чега другог да га нападају осим због посла који обавља“. 

Маторчевић је рекао УНС-у да су га тек децембра 2018. године, када је запаљена кућа његовог сарадника Милана Јовановића, звали из полицијске станице на „препознавање“.

„Од особа које су биле на препознавању видео сам ко ме је напао. Рекао сам полицији да сам 85% сигуран да је то он. Питао сам их шта ће бити даље. Одговорили су да ћу о свему бити обавештен. Фебруар је, а ја и даље нисам добио никакву информацију“, рекао је УНС-у Маторчевић, чији случај води Друго основно тужилаштво.

УНС-у се у марту 2018. године главни и одговорни уредник листа „Зрењанин“ Далибор Бубњевић жалио да га је, док је био на радном задатку у хотелу „Војводина“ на манифестацији „Сјело Херцеговаца и пријатеља“, вређао, и псовао, а затим у тоалету физички напао председник Одбора за културу и информисање Скупштине Србије Мирко Крлић.

Бубњевић је априла прошле године поднео кривичну пријаву против Крлића. Основно јавно тужилаштво у Зрењанину одбацило је ову пријаву, уз образложење да из изјаве Далибора Бубњевића произилази да Мирко Крлић „ни приликом једног инцидента са њим, није изговорио ниједну претњу“, већ да му се обраћао „увредљивим речима“. Након саслушања сведока, Тужилаштво је закључило да су сведочења различита о „делу догађаја који се збио у тоалету“, те да се не може на „несумњив начин утврдити чињенично стање“.

Припадници специјалне полиције на Косову напали су фебруара прошле године петнаестак новинара српских медија који су пратили дешавања на северу Косова, иако су се новинари јасно идентификовали показујући своје легитимације и узвикујући на албанском језику да су новинари. Колегинице Рада Комазец из "Јединства" и Драгана Зечевић из "Вечерњих новости" рекле су тада УНС-у да су полицајци у њих уперили пушке и одгурнули их тако да су пале. Тада је претучен и сниматељ РТС-а Владимир Милић.

Вербалне претње – ослобађајуће пресуде, одбијене кривичне пријаве

У прошлој години УНС је забележио осам вербалних претњи које су упућене новинарима и медијским радницима.

Новинарки портала „Инђија кафе“ Верици Маринчић јула 2018. године прећено је из аутомобила из којег су двојица младића почели да вичу на њу у центру Инђије.

 „У први мах сам мислила да вичу комшији. Међутим, псовали су ме и говорили ‘снимај сад’ и ‘запамтићеш ти мене’“, рекла је тада УНС-у Маринчић. Она је додала да јој је пришао комшија који јој је рекао да су то његови пријатељи и да су јој викали јер је портaл „Инђија кафе“ објавио снимак аутомобила који пролази великом брзином кроз црвено светло,а у којем су  били они. Маринчић је инцидент пријавила полицији.

Након три дана, полиција је утврдила ко је претио новинарки.

Након подизања оптужнице, суд је донео ослобађајућу пресуду, на шта се Маринчић жалила.  

Пре годину дана УНС-у се дописник листова „Данас“ и „Информер“ из Пожаревца Момчило Вељковић жалио да му је члан Градског већа овог Града Иван Јовић, док је био на новинарском задатку, претио.

Вељковић је у фебруару 2018. године рекао УНС-у да му је док је извештавао са манифестације „Лов на Моравског шакала“ пришао Иван Јовић и рекао: “Фотографију што си снимио одмах да обришеш, да је не бих брисао ја. Ако је не обришеш, видећеш шта може да те снађе. Запамтићеш ти мене за оно шта си ми урадио. Не знаш ко сам и са ким се качиш“.

Случај је Вељковић пријавио полицији, која је узела изјаве од њега и Јовића. Иначе, Јовић је наводе да му је претио демантовао и рекао тада УНС-у да ће да „сачека надлежне да обаве свој посао, па ће се обратити јавности са више информација“.

Момчило Вељковић рекао је УНС-у да је случај још увек у тужилаштву.

„Звао ме је инспектор да ме пита у ком сам својству био на манифестацији. Рекао сам му да сам био на новинарском задатку, јер сам добио позив, а са мном су били супруга и кум“, рекао је УНС-у Вељковић.

УНС-у је у септембру 2018. године неколико колега рекло да им је прећено због извештавања о смени ректора Универзитета, као и враћања на Правни факултет оптужених у корупционашкој афери “Индекс“.

Међу њима је био и дописник „Данаса“ Зоран Радовановић, кога је, како је рекао тада УНС-у звао Милован Стојановић члан Савета Универзитета у Крагујевцу и рекао му да “води рачуна шта ради”.

Стојановић је потврдио УНС-у да је звао Радовановића, али је демантовао да му је претио.

Зоран Радовановић рекао је УНС-у да је због претњи поднео кривичну пријаву против Стојановића.

„Добио сам одговор од тужилаштва да у овој претњи нема елемената кривичног дела. Циљ пријаве био је да скренем јавности пажња у каквом су положају новинари данас и она је испунила своју сврху“, рекао је УНС-у Радовановић.

УНС је почетком септембра 2018. године осудио претње и увреде новинару листа „Напред“ и дописнику „Политике” из Ваљева Слободану Ћирићу и тражио од надлежних да казни починоца. Ћирића је у септембру позвала особа чији је идентитет њему познат и рекла да је “добио озбиљног непријатеља”.

У позиву му је уз личне увреде речено да ће “разоткрити све његове корупционашке афере”, “обелоданити од кога је узимао новац”, као и да му следе кривичне пријаве.

Ћирић је случај пријавио Полицијској управи у Ваљеву.

Како је УНС-у рекао Слободан Ћирић од Основног тужилаштва у Ваљеву добио је обавештење да нема елемената да се особа „гони по службеној дужности, а да може да поднесе приватну тужбу“.

„Нисам имао више таквих позива“, рекао је УНС-у Ћирић.

Николу Радишића су у фебруару 2018. године две непознате особе уз пљување вређале, а овај инцидент пријављен је полицији.

Адвокати ТВ Н1 „поднели су кривичну пријаву против непознатих учинилаца због претњи Николи Радишићу“. 

УНС-у је Радишић рекао да годину дана те особе нису идентификоване, као и да не очекује да ће то да се деси.

Претње на друштвеним мрежама

У прошлој години УНС је забележио случајеве претњи и језика мржње на друштвеним мрежама, које су упућене колегама.

Новинарки Татјани Војтеховски је маја и децембра 2018. године прећено на Твитеру.  Полиција је у оба случаја ухапсила осумњичене.

Директорки и главној и одговорној уредници Студија Б Ивани Вучићевић крајем децембра 2018. године прећено је на Фејсбуку.  

Како је УНС-у рекла Вучићевић „након што је Горан Весић објавио на Фејсбуку да ће Александар Вучић гостовати на Студију Б, стигла је претња од њој непознате особе да ће је прогутати мрак“.

Она је тада рекла УНС-у да је случај пријављен полицији и да је сада у Тужилаштву за високотехнолошки криминал.

Један од случајева језика мржње прошле године биле су Фејсбук објаве упућене главном уреднику агенције „Бета“ Драгану Јањић. На две Фејсбук странице, „Србија НАША земља“ и „Блоковска Империја Узвраћа Ударац Кругу Двојке“ последњих дана постављане су објаве у којима је Јањић, због коментарисања убиства Оливера Ивановића на Твитеру, називан „дугогодишњим абонентом непријатеља Србије“ који „презире Србију и све Српско“, а „заинтересованима“ је нуђена и његова адреса становања.

Хакерски напади на сајтове

УНС је у својој бази забележио три случаја обарања сајтова и Фејсбук странице.

Оборени су сајтови емисије „Слободно српски“ и новинске агенције „Танјуг“, као и Фејсбук страница Независног удружења новинара Србије (НУНС).

Сајт емисије „Слободно српски“ која се емитује на Радио-телевизији Косово, аутора и водитеља Будимира Ничића је јануара прошле године обаран три пута.

Будимир Ничић је пријавио хакерске нападе. Речено му је да је полиција „отворила случај“.  Позван је да да изјаву, након чега није добио никакво обавештење.

НУНС и Агенција Танјуг саопштили су у марту, односно фебруару 2018. године да ће обавестити Тужилаштво за високотехнолошки криминал о хаковању Фејсбук странице,  односно о обарању сајта.

Паљење куће, кампање против новинара, обијање просторије медија, угрожавање безбедности…

Новинару портала „Жиг инфо“ Милану Јовановићу 11. децембра прошле године запаљена је кућа у Врчину. Ово је најтежи случај угрожавање безбедности новинара од 2007. године када су и даље непознате особе, покушале да убију новинара „Времена“ Дејана Анастасијевића, подметнувши бомбе на прозор његовог стана.

Јовановић je тада УНС-у рекао да му је плаћене убице послао председник Општине Гроцка Драгољуб Симоновић, који је то негирао.

Драгољуб Симоновић ухапшен је 25. јануара 2019. године због сумње на подстрекивање паљења куће Јовановића, због чега му је још у притвору. Остали оптужени за учешће у угрожавању живота Јовановића и његове супруге, признали су кривицу.

Осим што му је запаљена кућа у Врчину, Јовановићу су крајем децембра прошле године непознате особе обиле изнамљени стан на Бановом брду, у којем је живео након што му је запаљена кућа.

После 12 дана, Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић саопштио је да су ухапсили те особе, као и да су оне признали да су намеравали да опљачкају стан.

„Илустрована политика“ у новембру и децембру прошле године водила је кампању против Верана Матића и Љиљане Смајловић због њиховог ангажовања у Комисији за истраживање убистава новинара, као и појединих листова оптужених да раде против државе.

У извештају Платформе Савета Европе текстови „Илустроване политике“ названи су „прљавом кампањом против новинара који се боре против некажњивости убица Славка Ћурувије“.

Кампању „Илустроване политике“ осудили су председник Србије, Министарство културе и информисања, новинарска и медијска удружења, међународне организације...

Непознати почиониоци су априла 2018. године обили просторије Радио-телевизије Крагујевац, саопштила је ова медијска кућа.

Како је УНС-у рекла директорка Привредног друштва Радио-телевизије Крагујевац Јелена Вуковић у овој просторији налази се обимна документација, подаци о запосленима, пословању од 2009. до 2013. године.

„Брава је била обијена, а случај смо пријавили полицији. Нисмо могли тачно да утврдимо шта недостаје. Претпостављам да је зато пријава одбијена“, рекла је УНС-у Вуковић.

Новинару и власнику продукције „За медиа“ Душану Војводићу јула 2018. године била је угрожена безбедност, када су му на точковима аутомобила одврнути држачи.

Како је УНС-у тада рекао Војводић, враћајући се из Београда, чуо је лупање у аутомобилу, за које је накнадно у сервису утврђено да потиче од одврнутих вијака на точковима, што му се такође десило и у новембру 2016. године. Војводић је овај инцидент пријавио полицији.

УНС-у је Војводић рекао да и  мисли да му се ово дешава због новинарског истраживачког рада.

„Тада сам радио наставак филма ‘Кап’ о власнику хотела у Зајечару који је бушењем бунара изазвао пресушивање артеских чесама, као и истраживање Конкурса Министарства културе. Инспектор ми је рекао да се одвртање вијка на точковима није могло десити само од себе. Након тога, никакве информације нисам добио“, рекао је УНС-у Војводић.

Нестанак Стефана Цветковића

УНС је у јуну прошле године пратио и случај Стефана Цветковића, након информације коју је на Твитеру објавио председник  Лиге социјалдемократа Војводине Ненад Чанак да је нестао и да је на улици пронађен његов аутомобил са упаљеним светлима и отвореним вратима.

Цветковић је пронађен након тридесет сати.

Против њега накнадно је покренута истрага за лажно пријављивање отмице, саопштили су Основно јавно тужилаштво у Вршцу и Више јавно тужилаштво у Панчеву и навели да је истрага показала да није било отмице и да је Цветковић звао своју мајку у ноћи у којој је наводно отет.

Осим нестанка, Цветковић је јула прошле године физички нападнут када га је у Белој Цркви, како је рекао медијима „металном шипком ударио локални нарко дилер“. 

Министарство унутрашњих послова тада је саопштило да ће по налогу Основног јавног тужилаштва у Вршцу против осумњиченог бити поднета кривична пријава због сумње да је извршио кривично дело наношења лаке телесне повреде.