УНС вести
11. 06. 2015.
Реч добитнице награде „Милан Пантић“ Зорице Глигоријевић
Новинарки недељних новина "Нови пут" и дописници „Политике“ Зорици Глигоријевић данас је у Јагодини уручена награда за новинарску храброст „Милан Пантић“. Њено обраћање након уручења награде преносимо у целости.
Поштоване колеге и пријатељи, пошто сам у бити писац и да не бих заборавила да кажем нешто, говор ћу вам прочитати.
Веома сам почаствована што ми је Компанија „Новости“ доделила ово престижно признање. Очекивано је да кажем да је ова награда за мене не само признање, него и терет и обавеза. Али, она то за мене није. Она јесте потврда да сам добро радила, али ја просто другачије и не умем да радим, јер новинарство није мој посао. Ја га живим. Два пута сам остајала без посла, небројено пута била на суду, али ме то није поколебало да новинарство буде мој животни пут.
Награда за новинарску храброст „Милан Пантић“ за мене има посебан смисао, јер је Јагодина град у коме је један новинар пре 14 година изгубио живот, а учесници и сведоци су можда још увек око нас.
Поносна сам и због тога што је она доказ да није недостижна и новинарима истаживачима из локалне средине.
Притисци и претње разних моћника нису ме зауставили у трагању за истином. Они су расли у сразмери са значајем медијских кућа за које сам радила. Одолела сам им захваљујући подршци уредника и општем уређивачком концепту „Политике“.
Најзначајније истраживање прошле године је серија текстова о малверзацијама првог човека девет рудника „Ресавице“.
Оливера Веселиновић, уредница рубрике Србија, подржала ме је у истраживању и обелодањивању истине. „Политика“ је на тај начин показала да је борац за истину.
Посебно ми је драго што ми се у раскринкавању тих малверзација придружила и колегиница Јелена Ћирић, дописница „Вечерњих новости“. Та солидарност показала је колико је убојита новинарска реч и да новинари јесу седма сила. Сила која може да узбурка јавно мњење, али и да помогне да се починиоци кривичних дела нађу пред лицем правде.
Нажалост, има и случајева када новинар и његова медијска кућа плате цех истини. Када сам писала о злостављању двогодишње девојчице, не само да је изостала реакција надлежних, већ и солидарност колега, које су браниле злостављача. „Политика“ је потрагу за истином скупо платила, а шест месеци по окончању судског спора девојчица је умрла.
Стога, ова награда припада и „Политици“, колико и мени.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.