УНС вести

27. 02. 2026.

Аутор: А. Ничић Извор: УНС

Савет за штампу: УНС и „Политика“ нису, 29 портала јесте прекршило Кодекс

Комисија за жалбе Савета за штампу одлучила је да УНС онлајн и лист „Политика“ нису, док Разоткривач, Телеграф.рс, Информер и свих 26 портала на које се жалио Веран Матић јесу прекршили Кодекс новинара и новинарки Србије.

Део Комисије за жалбе који је учествовао у гласању једногласно је одлучио да УНС онлајн није прекршио Кодекс приликом објављивања одговора Министарства информисања и телекомуникација (МИТ).

Представнице УНС-а у Комисији за жалбе, Јелена Петковић и Оливера Милошевић, изузеле су се из одлучивања, како су навеле, ради очувања интегритета Удружења.

МИТ се жалио због тога што одговор на саопштење УНС-а под насловом „МИТ да преиспита одлуку о радним групама за израду медијских закона и стратегије", није објављен у рубрици „Саопштења“, већ „УНС вести“.

МИТ је тако навео да је на УНС-овом сајту прекршена прва тачка трећег поглавља Кодекса, којом је прописано да “уредници треба да поштују право на одговор и исправку и су да дужни су их благовремено објаве”.

Министарство се позивало и на члан 107. став 1. Закона о јавном информисању и медијима (ЗЈИМ), који прописује да се одговор објављује у истом делу медија, у истој рубрици, са истом опремом и под истим насловом, уз ознаку „одговор”.

УНС је у одговору Комисији за жалбе истакао да је одговор МИТ-а објављен благовремено, дан након упућивања, са ознаком да је реч о одговору, без коментарисања и уз линк ка саопштењу на који се одговор односи.

Удружење је истакло да је, имајући то у виду, нејасно у ком делу је био прекршен Кодекс.

У одговору се наводи и да се у рубрици „Саопштења" објављују искључиво саопштења УНС-а, те да би објављивање одговора МИТ-а у овој рубрици могло створити забуну код јавности да је реч о саопштењу УНС-а.

УНС је указао и да је одговор објављен у рубрици која је највидљивија, чиме је јавности омогућено да се на примерен начин упозна са садржином.

УНС истиче и да МИТ није захтев за одговор упутио главном уреднику медија, него УНС-у као издавачу, што је противно члану 94. став 1. и члану 97. став 1. ЗЈИМ.

Осим тога, УНС наводи да одговор МИТ-а уопште није морао бити објављен – јер се односи на мишљење, а не на тврдњу о чињеницама, па главни уредник по члану 109. став 1. ЗЈИМ није ни био дужан да га објави.

Представник Асоцијације медија у Комисији за жалбе Златко Чобовић истакао је да је у свему сагласан са оним што је написано у одговору УНС-а и додао да је текст заправо објављен у читанијој рубрици.

„Објективно гледано, рубрика са оригиналним вестима увек је јача него одељак саопштења. Они су се практично жалили јер је деманти објављен у бољој рубрици", навео је он.

У 21. веку је, како је истакла представница Независног удружења новинара Србије (НУНС) у Комисији за жалбе Милена Васић, крајње време да се направи разлика између начина на који се пласира садржај у принт и онлајн издањима.

„Нема никаквог утицаја чињеница то што текст није објављен у истој рубрици, јер је био видљив и истакнут и на самом сајту и на насловној страни. У штампаним медијима рубрика заузима одређено место и страницу и зато постоји то правило, а овде је насловна страна битна. Ово је облик шиканирања портала јер је извештавао о теми која се није свидела Министарству", додала је Васић.

Генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић навела је и да Комисија за жалбе одлучује искључиво о прекршајима Кодекса, а не о томе да ли је прекршен Закон. Ипак, неки чланови Комисије за жалбе констатовали су да у овом случају није прекршен ни ЗЈИМ на који се позива МИТ.

Свих 26 портала на које се жалио Веран Матић прекршило Кодекс

Веран Матић поднео је жалбе против 26 портала, а Комисија за жалбе одлучила је да је сваки од ових портала прекршио Кодекс.

У питању су: Информер, Србија данас, Ало, Паланачке вести, Глас Аранђеловца, Стара Пазова уживо, Нова Пазова уживо, Србија на истоку, Подунавље уживо, Књажевачка хроника, Војводина уживо, Лучани уживо, НС уживо, РТВ Панчево, Новосадска ТВ, 24 седам, Дневник.рс, 025.рс, Градске инфо, Дунавтелевизија.рс, РТВ Бап, Сремскевести.рс, 025инфо.рс, Дрина Инфо, Моја Бачка Топола и 024инфо.рс.

Матић се жалио због преношења текстова у којима су, како је навео, изнете неистине, изврнуте чињенице и неосноване оптужбе, без могућности да се чује друга страна, чиме су му нарушени углед и безбедност, уз етикетирање као „страног плаћеника" и „издајника".

Поједини медији, међу њима Дневник.рс и 24седам, понудили су објављивање одговора, али је Матић то одбио, наводећи да је реч о тешким повредама Кодекса, док су се други портали бранили тиме да су садржај пренели са портала НС уживо и да је Матић јавна личност.

Портали који су послали одговор, попут Градске инфо, оградили су се наводећи да је текст пренет са портала НС уживо. Неки су се оградили и тиме што Матић обавља функције од јавног значаја и да они „имају право на изношење критичких судова о њему".

Са портала 24седам упитали су чему жалба ако Матић не пристаје да објаве његов одговор.

Представници Комисије за жалбе питали су се, с друге стране, шта би Матић уопште могао да одговори на ове оптужбе.

Представнице УНС-а у Комисији за жалбе сагласне су биле да је циљ текстова био да оптужбе против Верана Матића изнете у документарном филму Центра за друштвену стабилност дођу до шире публике.

„Документарац јавно угрожава безбедност Матића, приписујући му и најтеже оптужбе, без да је икада позван да се о њима изјасни. Подсећа на филм о Оливеру Ивановићу који су емитовали ТВ Пинк и ТВ Мост, а сви знамо шта је уследило након тога. Текстови су били начин да се допре до шире публике и да дођу и до оних који нису погледали филм", рекла је Петковић.

Милошевић је додала да је неоправдано ограђивање медија који оптужбе из филма схватају као критику, а да су јој лицемерни одговори уредника медија који не признају да су прекршили Кодекс, а нуде „мирно" решавање жалби.

„Сама реч 'мирно' у одговорима је лицемерна јер је оно што је наведено у текстовима све само не мир", истакла је Милошевић.

Злата Куреш, која мења Тамару Скрозу у Комисији за жалбе, приметила је да су у три дана објављена три различита текста, а да је сваки био дужи и садржао више оптужби од претходног.

Оно што је заједничко сваком од тих текстова је, како је навела представница Асоцијације медија у Комисији за жалбе Јелка Јовановић, чињеница да је њихова намера обрачун режима са Вераном Матићем и да је у питању огољена политичка пропаганда.

Поводом ограђивања да су садржај само пренели, Шварм је навео да је уредник одговоран за сваки садржај који медиј објави. Додао је и да је иста матрица пренета и на текстове о студенту Лазару Стојаковићу.

„Изрази и тон су исти, а разликује се само име и презиме", рекао је Шварм.

Комисија за жалбе: Текстовима вођена кампања против Стојаковића

Лазар Стојаковић се жалио Комисији за жалбе због текста објављеног у Информеру у којем је назван „бахатим блокадером" и „ролекс студентом" који је „уништио студије хиљадама студената".

Стојаковић је истакао да су у тексту изнесене неистине без провере извора и без тражења његовог изјашњења, те да је текст део шире кампање дискредитације њега као учесника студентских протеста.

Комисија за жалбе одлучила је да су прекршене одредбе Поглавља „Истинитост извештавања“, јер текст није заснован на провереним информацијама и не прави разлику између чињеница и нагађања, тачке Поглавља „Одговорност новинара“, јер текст не негује етику јавне речи нити служи јавном интересу, као и тачке о поштовању достојанства личности, јер текст намерно нарушава репутацију и углед Лазара Стојаковића.

Преношењем садржаја са Инстаграм налога без дозволе Телеграф.рс прекршио Кодекс

Кодекс је, како је одлучила Комисија за жалбе, прекршио и портал Телеграф.рс.

Ипак, ова одлука није донета једногласно, јер су против кршења Кодекса гласале представница УНС-а у Комисији за жалбе Јелена Петковић и представница јавности у овој Комисији Ана Мартиноли.

На овај портал се жалио администратор странице Мој Београд Лазар Илић, јер је, како је навео, редакција Телеграфа пренела садржај са његовог профила и директно га линковала без његове сагласности.

Навео је да је профил пре преузимања текста био јаван, али да је био принуђен да га затвори како би спречио даљу злоупотребу садржаја.

Он је додао да се обратио главном уреднику портала Телеграф.рс Игору Ћузовићу и тражио од њега да уклони садржај или линк ка садржају, што је Ћузовић одбио.

Ћузовић је у одговору на жалбу навео да је звао Илића након имејла који је добио од њега, како би га питао због чега захтева да се хиперлинк уклони, када је линковање законито и по српским и по законима Европске уније.

Илић је одговорио да, иако је законито, није етички красти садржај колега, на шта је Ћузовић одговорио да Мој Београд није регистрован као медиј.

Ипак, неки представници Комисије за жалбе навели су да се, иако нису регистровани, они баве актуелним темама и обављају све што и медиј.

Дискусија о овој тачки трајала је дуго, а окосница дискусије било је то да ли је прекршена тачка 9.1, односно део који каже да су „новинари/новинарке и уредници/уреднице дужни/дужне да поштују услове коришћења које су прописали медији чији садржај преносе".

За многе чланове Комисије за жалбе, као што је Филип Шварм, преломно је било то што је Ћузовић, и након молбе колеге, као и након тога што је колега назначио на Инстаграм профилу да је забрањено преношење, одбио да уклони објаву.

„Неко је узео туђи производ. Онај коме је узет производ рекао је: молим те склони, они су рекли: нећемо. Суштина, односно дух тачке је да нешто не треба да се пренесе уколико колеге то не дозвољавају", навео је Шварм.

Са њим је била сагласна представница УНС-а у Комисији за жалбе Оливера Милошевић, која је навела да када неко ко води Инстаграм страницу има право да постави услове коришћења када види да је његов садржај злоупотребљен у комерцијалне сврхе, те је закључила да правила могу бити додата и пост фестум.

Додала је да на већини Инстаграм налога новинари заиста не знају ко је аутор, те да је преношење са друштвених налога увек проблематично у домену ауторских права.

Чобовић је рекао да је Телеграф преписао целокупан текст и тако преузео нечије ауторско дело без његове дозволе. Када је аутор замолио уредника портала да то учини, он је одбио и тако, упркос противљењу аутора, користио његово ауторско дело.

Сагласна са становиштем да је прекршен Кодекс није била представница УНС-а у Комисији за жалбе Јелена Петковић, која је рекла да у Кодексу пише да треба да се поштују услови коришћења медија, а да Мој Београд није регистрован као медиј нити има услове коришћења.

Она је ипак навела да би етички било да је Телеграф пре преузимања контактирао Илића. Додала је да без обзира на то да ли је профил јаван или не, садржај подлеже ауторским правима, тако да постоји основ за комуникацију са аутором.

Ипак, била је становишта да Кодекс, упркос томе, није прекршен.

Сагласна је била и Ана Мартиноли, која је навела да у тренутку када је Илић тражио да се уклони садржај нису постојала правила која су јасна за све.

„Треба да постоје јасна правила, а ми имамо разговоре", навела је она. Мартиноли је додала и да Комисија не треба да расправља о томе да ли је нешто „у духу" тачке, већ да ли је прекршена сама тачка.

Представник јавности у Комисији за жалбе Родољуб Шабић рекао је да код њега постоји резерва баш због тога што забране преношења није било када је Телеграф објавио садржај.

Ипак, на његову одлуку утицало је то што је, када је Илић рекао да не жели да линк и садржај буду на сајту, Ћузовић одбио да то учини.

"Политика" без прекршаја

С друге стране, Комисија за жалбе одлучила је да “Политика” није прекршила ауторска права преношењем фотографије, чије је ауторство тешко утврдити.

У пријави Савету за штампу Милан Катић, уредник портала „Забрежје", жалио се на текст „Судбина породице Варићак" објављен у Политици, наводећи да су у њему објављени његови оригинални садржаји без дозволе.

Додао је да је и репордукована фотофрафија преузета из његове књиге, као и да су селективно коришћени и прећутани важни подаци о ранијем институционалном и истраживачком раду на заоставштини породице Варићак.

Додао је и да је његова реакција накнадно објављена у скраћеној и измењеној верзији, са промењеним насловом и без његове сагласности, чиме је, према његовим наводима, повређен ауторски интегритет и професионални стандарди новинарства.

Редакција „Политике" је у одговору Савету навела да поседује сагласност породице Варићак за објављивање фотографија, као и да се ради о старим фотографијама које, по њиховом тумачењу, не подлежу ауторским правима.

У расправи је оцењено да се у овом случају не може одлучивати о евентуалној повреди ауторског права, јер не постоје проверљиви елементи о власништву, као и да нема повреде Кодекса, јер се не ради о демантију већ о писму читалаца.

Злата Куреш додала је да цео случај делује и као промоција књиге аутора који тврди да је интервенисао и рестаурирао фотографију, али за то нема потврде.

Страначка гласила сносе одговорност као и сви остали медији

Комисија за жалбе одлучила је да је портал Разоткривач у тексту о Зорану Зарићу под насловом „Невероватни цинизам: Блокадери издржали, али 'колеге' у странци Рајковићу раде о глави!“ прекршио одредбе поглавља „Истинитост извештавања“, јер текст не прави разлику између чињеница и нагађања и садржи неосноване оптужбе и гласине, као и одредбе поглавља „Одговорности новинара“, јер текст не задовољава стандарде културе и етике јавне речи.

Зоран Зарић уложио је жалбу против портала „Разоткривач" због текста који га, по његовом мишљењу, приказује у лажном светлу и подстиче анимозитет према њему.

У жалби је навео да није контактирао уредништво због страха за безбедност, што се показало неистинитим, а уредништво портала окарактерисало је жалбу као покушај злоупотребе Савета за штампу ради решавања унутарстраначког сукоба.

Они су навели и да су страначко гласило СНС-а, те да Комисија не треба да одлучује о прекршајима Кодекса.

Ипак, представници Комисије за жалбе навели су да су и кроз историју и данас, и страначка гласила сматрана медијима, те да подлежу истим правилима као и сва остала издања.