УНС вести

31. 12. 2025.

Извор: УНС

Медијску 2025. годину обележили откази и одмазде, напади на новинаре и медијске раднике и још увек незавршени избор Савета РЕМ-а

Годину за нама новинари и медијски радници памтиће по вишеструко већем броју напада, као и по бројним отказима и одмаздама власника медија против колегиница и колега који су покушавали да свој посао раде професионално у јеку промене уређивачких политика. Иза нас је и више од године дуг процес за избор Савета РЕМ-а који још увек није завршен.

Слику медијске године јасно одражавају подаци о угрожавању новинара, које је ове године, у време дубоке друштвене подељености, достигло критичну тачку. То потврђује и статистика УНС-а, према којој је ове године забележен 261 случај угрожавања новинара, што је 150 случајева више него лане, када је евидентирано укупно 111 случајева.

Драстичан раст забележен је у свакој области угрожавања новинара, а највише када су у питању физички напади. Ове године побројано је 60 физичких напада, што је готово пет пута више него прошле године.

Подаци УНС-а у великој мери кореспондирају са подацима којима располажу тужилаштва у Србији, а који показују да је ове године забележен значајан пораст пријављених претњи и напада на новинаре и медијске раднике.

Како је навео јавни тужилац Врховног јавног тужилаштва Бранко Стаменковић на скупу УНС-а „Кривично-правна заштита новинара – између закона и праксе“, ово повећање се креће у проценту од око 113 одсто у односу на исти период у 2024. године. И тужилаштва у статистици бележе вишеструко више, односно четири пута више физичких напада на новинаре.

Рад Сталне радне групе за безбедност новинара

Стална радна група за безбедост новинара је охрабривала новинаре да пријављују нападе и била израз заједништва који је имао за циљ заштиту новинара.

Ипак мања ефикасност у процесуирању напада на новинаре навела је Коалицију за слободу медија и АНЕМ да замрзну чланство у СРГ. За смањену ефикасност одговорно је, сагласна су новинарска удружења, првенствено Министарство унутрашњих послова.

Томе у прилог иде чињеница да су бројни полицијски службеници били одговорни за нападе на новинаре.

Избор чланова Савета РЕМ-а

Незадовољни начином избора чланова Савета РЕМ-а, али и извештавањем РТС-а, студенти у блокади објавили су 20. априла да ће блокирати улазе у јавни сервис "све док се не распише нови конкурс за чланове Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ)".

Конкурс за чланове Савета РЕМ-а је поништен и расписан нови, а студенти у блокади објавили су 28. априла да је након 14 дана завршена блокада јавног сервиса.

Ипак, ни поновљени процес није имао срећан исход. Током јавних слушања и избора кандидата, из медијске заједнице било је критика да процедура није транспарентна и да фаворизује одређене политичке интересне групе. Напослетку је, после разговора представника Одбора са Делегацијом Европске уније у Србији и њихових позива да се поступак спроведе у складу са Законом и европским стандардима, усвојена листа од деветоро кандидата.

Народна скупштина је изабрала осам од девет чланова Савета РЕМ-а, док девети члан (представник кандидата из реда националних мањина) није изабран.

Како је навела професорка Дубравка Валић Недељковић за УНС, посланица Елвира Ковач је више пута, у данима између јавног слушања и гласања у Скупштини, директно утицала на одлуке посланика и директно им рекла да не гласају, што је забрањено Законом.

Изабрани чланови Савета Регулаторног тела за електронске медије Родољуб Шабић, Милева Малешић, Ира Проданов Крајишник и Дубравка Валић Недељковић су најпре у новембру најавили да ће поднети оставке уколико се не понови гласање, али овај захтев није испуњен.

Одбор за културу и информисање је расписао Јавни позив за предлагање деветог кандидата за члана Савета РЕМ-а, а четворо изабраних чланова је дало оставке.

Тако Савет РЕМ-а није изабран ни после другог по реду конкурса, који је расписан након студентске блокаде РТС-а.

Блокада РТС-а и саопштење Euronews-a од кога су се новинари оградили

Иначе, ова друга по реду блокада РТС-а почела је када су 14. априла студенти блокирали Радио-телевизију Србије у Таковској улици и на Кошутњаку.  

РТС је тада саопштио да је због отежаних околности рада приморан да прилагоди програмску шему, те да су поднели кривичну пријава Првом основном јавном тужилаштву у Београду против Н.Н. лица-организатора блокада, као и да су затражили реакцију међународних институција.

Док је трајала блокада јавног сервиса Euronews Србија објавио је саопштење без потписа редакције у ком се, између осталог, "позивају надлежне да омогуће рад РТС-а".

Група новинара Euronews Србија обратила се УНС-у отвореним писмом у коме се ограђује од саопштења емитованог у име ове телевизије, у коме су, како је наведено, коришћене непримерене формулације попут логора и гета. Ово писмо потписало је 78 новинара и медијских радника ове редакције.

Откази као одмазда

Након објављивања овог писма потписници су се суочавали са одмаздом у својој редакцији и претњама отказом, након чега је са више од 15 новинара прекинута сарадња.

Све је почело са отказом Марији Шехић на ТВ Euronews Србија који, како је УНС навео, представља освету јер се супротставила гажењу професионалних стандарда, притисцима и малтретирању новинара и новинарки ове медијске куће.

У истом периоду, уредница Викенд издања „Политике“ Сандра Гуцијан и уредница Хронике Доротеа Чарнић проглашене су технолошким вишком.

Како је за УНС навела Доротеа Чарнић, она и колегиница Гуцијан верују да отказ има политичку позадину с обзиром на то да обе „од пада надстрешнице и почетка студентских протеста нису криле да подржавају студенте“.

Како је УНС сазнао од колегиница и колега, у току и након студентске блокаде РТС-а, на јавном сервису прекинута је сарадња са сарадницима који "нису лојални", или су директно учествовали у протестима испред јавног сервиса, као и са потписницима саопштења неформалне групе радника РТС-а Наш пРоТеСт, а која јавно критикује уређивачку политику РТС-а.

Након завршетка блокаде јавног сервиса промењени су уредници Дневника РТС-а. Колегама који су јавно изразили неслагање са уређивачком политиком, како наводе, не дају се радни задаци, док су на Радио Београду покренута два дисциплинска поступка. Непродужавање уговора на одређено време, мера је и против неких колегиница са РТС-а које су међу потписницима саопштења групе Наш пРоТеСт, иако на јавном сервису раде годинама.

РТС је након тога у саопштењу навео да је неистинита тврдња да је РТС покренуо дисциплинске поступке против запослених који су подржали студентске протесте.

УНС је позвао водеће људе у националном јавном сервису и приватним медијима, као и њихове власнике, да са овом опасном праксом престану.

Од Рибникара до Рајића – најстарији дневни лист на Балкану у потпуном власништву бизнисмена из Вучака код Смедерева

Почетак године обележило је и окончање приватизације дневног листа „Политика“. Најстарији дневни лист на Балкану од јануара је у стопостотном је власништву фирме МЕДИА 026 ДОО ВУЧАК, бизнисмена из Вучака код Смедерева Бобана Рајића.

Ова трансакција је дан уочи 121. рођендана „Политике“ уписана у АПР-у, у којем је до те промене половину власништва имала фирма Бобана Рајића, а остатак држава преко Акционарског друштва за новинско-издавачку и графичку делатност "Политика", које је претежно у јавној својини.

Тако је завршена приватизација „Политике“,  упркос противљењу медијске и културне јавности, која се залагала за предлог УНС-а да сувласник најугледнијег дневног листа на Балкану буде фондација чији оснивачи би били новинари „Политике“ и Матица српска..

Продаја СББ-а и промена директора Јунајтед групе

Почетком фебруара, Јунајтед Група постигла је договор о продаји СББ-а компанији е& PPF Telecom Group. Ова компанија власник је чешке PPF Telecom групе која је у Србији власник мобилног оператера – Јетел.

Након ових трансакција, Јунајтед група наставила је да поседује и управља телевизијама Н1 и Нова С, док су Нет ТВ Плус бизнис и права на пренос спортских догађаја на Западном Балкану продати компанији Телеком Србија.

Након ове трансакције укинут је канал Спорт клуб Србија, а сва права преношења прешла су на Арена Групу. Ту није био крај обрта.

Јунајтед група саопштила је средином јуна да је дошло до промене на врху компаније, те да оснивач компаније Драган Шолак више није председник Саветодавног одбора, док Викотирија Боклаг није на челу ЦЕО групације у већинском власништву БЦ Партнерса. Нови директор групације је Стен Милер.

Крајем августа нови директор Унитед групе у Србији Владица Тинтор преузео је дужност, у пратњи адвоката који иначе заступају и Телеком Србија.

У августу, Пројекат за истраживање о организованом криминалу и корупцији (ОЦЦРП) објавио је аудио снимак телефонског разговора директора Јунајтед групе (УГ) Стена Милера и директора Телекома Србије Владимира Лучића, у ком су говорили и о смени Александре Суботић, извршне директорке Унитед Медиа која поседује ТВ Н1.

Гашење Ал Џазире Балканс и отпуштање свих дописника у Гласу Америке

Промене на медијској сцени обележило је и гашење регионалног телевизијског пројекта Ал Џазира Балканс

Реч је о испостави катарске медијске корпорације, која је пословала на Балкану, са седиштем у Сарајеву још од 2011. године. Ал Џазира Балканс је покривала регионално тржиште са канцеларијама у Београду, Загребу, Подгорици, Скопљу, Љубљани и Приштини.

Ова година значила је крај и за дописништва Гласа Америке. Како је писао УНС, са око 500 хонорарних сарадника Гласа Америке у свету прекинута је сарадња.

Измене медијских закона и покретање ЈИС-а

У јуну су усвојене и измене медијских закона - Закона о јавним медијским сервисима, Закона о јавном информисању и медијима и Закона о електронским медијима. 

У складу са Законом о јавном информисању и медијима, у јануару је почео са радом Јединствени информациони систем за спровођење и праћење суфинансирања пројеката у области јавног информисања (ЈИС).

Иако представљен као платформа која ће пројектно суфинансирање и олакшати остваривање транспарентности овог процеса, новинари и медијски радници суочили су се са низом проблема.

Први месеци 2025. године били су обележени проблемима новинара и медијских радника да се пријаве на платформу како би могли да буду именовани у комисије које оцењују медијске пројекте, а у току године показало се и да овај систем није прегледан, тешко је претражив и није довољно транспарентан.

УНС је на ове недостатке али и на неправилности у процесу суфинансирања медијских пројеката указао и у свеобухватној анализи “Сива књига суфинансирања пројеката производње медијских садржаја од 2015. до 2025. године“

„За 11 година пројектног суфинансирања медија издвојено је 17.380.729.907 динара, што је нешто више од 148 милиона евра. Упркос томе, показало се да су се издвајања за медије свела на трећину износа који су локалне самоуправе и држава опредељивале за ову намену пре приватизације“, речено је на представљању ове анализе у Прес Центру УНС-а.

Изјава детета као предмет полемике у медијској заједници

Крајем септембра, након што је у емисији „Важне ствари“, која се емитује на Другом програму Јавног сервиса, дечак прокоментарисао студентску борбу, рекавши да се „студенти боре за правду. За нашу будућност“, у Информеру и Ало-у објављен је низ текстова у којима се означава и вређа уредница редакције Дечјег програма РТС-а Јелена Попадић Сумић.

„Серијал ’Важне ствари’ се састоји од аутентичних изјава деце и он је у том смислу огледало друштва и света у коме живимо. Ова епизода, која је у јавности означена као спорна, урађена је по свим професионалним стандардима серијала и по правилима и протоколима лиценце пројекта, баш као и све остале епизоде“, рекла је за УНС Јелена Попадић Сумић.

Она је истакла да би “свако уредничко интервенисање и манипулисање изјавама деце сматрала својим професионално недопустивим политичким чином или аутоцензуром, на коју, као људско биће и професионалац, не пристаје“.

Главни и одговорни уредник Културно-уметничког програма РТС-а, у оквиру којег је и Дечји програм, Владимир Кецмановић рекао је за УНС да је „његова морална обавеза да стане у одбрану људи из Културно-уметничког програма, без обзира на то са које стране напади на њих долазе”, а то се, како је рекао, “односи и на одбрану у оквиру РТС-а”.

УНС је протестовао због кампање против Попадић Сумић и истакао да је овакво обележавање новинара неприхватљиво. УНС је упозорио да агресиван и запаљив говор може имати за последицу угожавање безбедности новинара и медијских радника, посебно у тренутку појачаних тензија у друштву и притисака на медије.

С друге стране, Управни одбор Радио-телевизије Србије саопштио је да ће Регулаторном телу за електронске медије поднети пријаву поводом емитовања дечје емисије "Важне ствари" на Првом програму, због повреде Правилника о заштити права малолетника у области пружања медијских услуга. 

Крајем новембра, службе РЕМ-а у свом закључку навела је да у емисији која је емитована 27. септембра није било злоупотребе малолетника у политичке сврхе.

Оснивање АНС-а

Средином јуна група од 135 провладиних новинара потписала је иницијативу за оснивање новог новинарског удружења – Асоцијације новинара Србије (АНС).

 

Ово удружење је већ по оснивању позвано да учествује у радним групама за израду Нацрта два медијска закона и Стратегије развоја система јавног информисања од 2026. до 2030. године.

Имајући у виду све ове податке, за крај само остаје да се подели списак лепих жеља за професију, које је, чини се најбоље пренео Слободан Радичевић на додели награда УНС-а.

„Да се новинари баве извештајима и истраживањима, а не пропагандом; да медијске програме уређују професионалци, а не политички активисти и преставници крупног капитала; да новинари и медијски радници буду недвосмислено и институционално заштићени од свих злоупотреба, притисака, застрашивања и напада; да се најстроже осуде налогодавци и убице новинара; да социјални и економски положај и радно-правни статус новинара и медијских радника буде праведан и достојанствен, јер само материјално независан новинар може бити слободан; да мали и локални медији буду видљивији и утицајнији; да млади бирају студије новиарства због бављења управо овом професијом, а не ПР-ом. На крају, мом УНС-у, чији сам и даље члан, желим да задржи принципијелност и да не повлађује ниједној страни“, навео је он.