УНС вести
26. 06. 2025.
Како је Вашингтон пост изгубио читаоце, а добио ТикТок пратиоце
Штампано издање Вашингтон поста (The Washington Post), једног од водећих дневних листова у САД, пало је испод 100 хиљада продатих примерака први пут у последњих 55 година - просечно на 97.000 - показују јунски подаци независне организације за верификацију тиража ААМ (Alliance for Audited Media). Поређења ради, пре пет година продавано је 250 хиљада.
Рекло би се да у ери изумирања штампаних медија пад тиража не представља неку нарочиту вест. Ипак, овде се ради о специјалном случају. Вашингтон пост је у прошлом веку изборио ореол бастиона независног новинарства обарањем Никсонове администрације у „Афери Вотергејт“ (Watergate Scandal), и, неколико година раније, главном улогом коју је, заједно са Њујорк тајмсом (The New York Times), одиграо у случају познатом као „Пентагонски документи“ (Pentagon Papers). Вашингтон пост је на таласу тих успеха постао познат као стуб светског истраживачког новинарства, оличење слободних медија и идеје о праву јавности да зна.
Оба догађаја добила су и филмске верзије: Афера Вотергејт 1976. у филму Алана Пакуле „Сви председникови људи“ (All the President’s Men) са Робертом Редфордом и Дастином Хофманом (Dustin Hoffman) у главним улогама, а Пентагонски документи 2017. године у филму Стивена Спилберга (Steven Spielberg) „Доушник“ (The Post) са Мерил Стрип (Meryl Streep) и Томом Хенксом (Tom Hanks) у главним улогама.
Нови век је донео нове трендове, па је и Вашингтон пост доживео велике промене. Свакако најпознатија је да је лист 2013. године постао власништво Џефа Безоса (Jeff Bezos), једног од најбогатијих људи на свету. Безос је за три године трансформисао традиционалне новине у снажни дигитални медиј и, према мишљењу различитих посматрача, у великој мери очувао независност уређивачке политике, подржавајући истраживачко новинарство.
Али, власнички интереси су надјачали прошле године у финишу кампање за председничке изборе (11 дана пре избора, у октобру), Безос је лично донео одлуку да Вашингтон пост неће подржати ниједног кандидата за председника, чиме је окончао 50 година дугу традицију да уочи избора лист објави ког кандидата редакција препоручује бирачима. Редакција је намеравала да препоручи Камалу Харис (Harris), а Безос је то спречио. Лист је одмах изгубио око 200 хиљада дигиталних претплатника, од око 2,7 милиона, и део уређивачке структуре.
Безосово уплитање било је кулминација тензија које су трајале две-три године уназад. Прошлог јуна, дугогодишња уредница Сали Базби (Sally Buzbee) напустила је компанију због неслагања са директором око уредничких вредности и дигиталне метрике о томе какве садржаје публика највише конзумира.
Пад броја дигиталних претплатника и купаца штампаног издања указује на тренутни недостатак јасног уређивачког правца. Публика је таласом критика запљуснула странице за мишљења читалаца, негодујући због извештавања у коме се предност даје сензационалистичком садржају, науштрб суштинских прича.
Поједини медијски аналитичари у САД – Енди Мик (Andy Meek) из Форбса (Forbes), на пример – сматрају да је примарни разлог за губитак публике то што је Вашингтон пост у борби за нове генерације конзументата, изгубио ауру водећег инсајдерског медија у престоници Америке. Добио је 1,9 милиона пратилаца на ТикТоку, али није више најобавештенији медиј на Капитол хилу (Capitol Hill). Тај примат преузимају Политико (Politico) и други.
За то време Џеф Безос (61) је закупио овог викенда „пола“ Венеције, за своје пријатеље из целог света са којима ће три дана прослављати сопствено венчање. Процене су да ће догађај коштати око 50 милиона евра, а, према јучерашњем извештају Вашингтон поста, на венецијански аеродром ће слетети преко 100 приватних џетова са званицама. Неки Венецијанци су се побунили јер ће ових дана морати да питају Безосов тим чак и за дозволу да се укрцају на vaporetto (јавни превоз на води у Венецији).
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.