УНС вести
17. 05. 2025.
Драгана Чабаркапа o првој деценији пројектног суфинансирања: Неквалитетан садржај, систем у функцији подршке послушним медијима
Десет година након што је у Србији уведен модел пројектног суфинансирања производње медијских садржаја, стручна јавност и даље дискутује о томе да ли је овај механизам унапредио квалитет информисања, или је продубио постојеће проблеме у домаћем медијском систему.
О овој теми за Удружење новинара Србије говорила је Драгана Чабаркапа, извршна директорка и главна уредница sinos.rs, једна од оснивача Синдиката новинара и медијских радника Србије (СИНОС).
Као дугогодишња заговорница идеје о развоју локалних и регионалних јавних сервиса, она сматра да је модел пројектног суфинансирања „од самог почетка био погрешно постављен“.
„Пре него што је уведен овај систем, Србија је имала мрежу локалних медија – тадашњих јавних предузећа – који су, упркос притисцима, у великој мери професионално обављали свој посао. Данас тога готово да нема. Пројектно суфинансирање је део шире приче о урушавању професионалног новинарства“, истиче Чабаркапа.
Подсећа да су још раније медијске студије и стратегије предвиђале развој локалних и регионалних јавних сервиса као кључну меру за унапређење информисања грађана.
Иако је ова идеја у почетку имала подршку стручњака и била укључена у стратешке документе, како истиче Чабаркапа, у изради закона из 2014. године изостављена је без образложења,.
„И поред бројних покушаја да се овај модел врати у стратешке документе и законе, предлози су константно одбацивани – како од стране власти, тако и представника појединих медијских удружења“, додаје она.
Током протекле деценије, према њеној оцени, није дошло до напретка у квалитету садржаја који се финансирају из јавних средстава. Напротив, сматра да је систем често коришћен за подршку послушним медијима, а не онима који заиста раде у јавном интересу.
„Пројектно суфинансирање нема много везе са јавним интересом. Има, међутим, са интересима власника медија који функционишу као ПР сервиси власти“, оцењује Чабаркапа.
Посебну пажњу скреће на критеријуме и комисије које одлучују о додели средстава.
„Критеријуми су нејасни или их уопште нема, а чланове комисија углавном чине људи који су политички подобни, а често и нестручни“, наводи Чабаркапа, додајући да изостанак одговорности и транспарентности доприноси урушавању поверења у цео систем.
По њеном мишљењу, тренутни модел не подстиче развој иновативних и истраживачких формата, већ углавном фаворизује рутинске и „сигурне“ пројекте који не отварају суштинска питања.
Последице су, каже, видљиве пре свега у локалним срединама, где медији све више зависе од буџетских средстава и губе уредничку и финансијску аутономију.
„Не треба много знања да би се видело коме иду највећи износи. Локални медији који добијају средства неретко касне са исплатама зарада, а синдикално организовање у њима је често онемогућено“, рекла је Чабаркапа за УНС.
Као могући правац реформе, Чабаркапа истиче предлог СИНОС-а да се закон промени тако да локалне самоуправе обавезно издвајају два одсто буџета за медије -један проценат за локалне и регионалне јавне медијске сервисе, а други за пројектно суфинансирање.
„Само уз стабилно финансирање можемо говорити о професионалним медијима. Јавна средства треба да буду улагање у информисање грађана, а не награда за политичку лојалност“, наглашава.
На питање ко сноси одговорност за неуспех актуелног система, њен одговор је јасан: „Они који су тај систем осмислили.“
Иако не верује да ће до промена доћи брзо, сматра да се систем не може вечно одржавати у постојећем облику.
„Свима је јасно да је пројектно суфинансирање, у оваквом облику, потпуни промашај. Промене ће доћи када за то буде постојала политичка воља“, закључила је Чабаркапа.
Коментари (2)
Остави коментар19.05.
2025.
Lokalni i regionalni javni medijski servisi
Šta su to lokalni i regionalni javni medijski servisi... "Посебну пажњу скреће на критеријуме и комисије које одлучују о додели средстава.
Одговори„Критеријуми су нејасни или их уопште нема, а чланове комисија углавном чине људи који су политички подобни, а често и нестручни“, наводи Чабаркапа, додајући да изостанак одговорности и транспарентности доприноси урушавању поверења у цео систем."-treba navesti konkretne primere ovako, neko tamo, neko amo, taj neko, etiketiravaju sve ljude u komisijama a postoje tu i pošteni ljudi.
17.05.
2025.
Nepoštovanja Kodeksa profesije
Na jugu Srbije, u Jablnaičkom okrugu, godinama odlučuje gotovo ista ekipa tzv. "stručnjaka". Neki od članova i ne znaju, uveren sam gde su pojedine opštine. Pare dele "kapm i šapom" redakcijama koje su daleko od sedišta lokalne samouprave koja je raspisala konkurs za sufinasiranje projekata (videti, na primer, Leskovac i Vlasotince). Sredstva su dodeljana i internet medijima koji ne poštuju Kodeks novinarske profesije (primer Rešetka). Ovo je sunovrat koji govori kako se dele pare poreskih obveznika!!! Alal vela Ministarstvu informisanja. Danilo Kocić, novinar i publicista
Одговори