УНС вести
23. 04. 2025.
Помен погинулим радницима РТС-а први пут без преноса уживо, али и без присуства представника менаџмента, Управног одбора и Програмског савета РТС-а
У два сата и шест минута код споменика "Зашто" у Ташмајданском парку ноћас су чланови породица, колеге и пријатељи положили венце радницима Радио-телевизије Србије погинулим пре 26 година, када је у НАТО бомбардовању зграде РТС-а убијено шеснаесторо медијских радника.
Први пут у 26 година, обележавање овог трагичног догађаја није преношено уживо на РТС-у, због блокаде зграде Јавног сервиса. На помен овог пута нису дошли ни генерални директор јавног сервиса, нити чланови Управног одбора и Програмског савета РТС-а.
Венце погинулим колегама положили су, осим чланова породица и пријатеља, и представници Удружења новинара Србије и Независног удружења новинара Србије.
Ове године, венац су положили и студенти, који већ девет дана блокирају улазе у Радио-телевизију Србије.
Медић: Питање које и даље нема одговор – Зашто?
На помену погинулим радницима РТС-а ноћас је говорио Мирослав Медић, брат погинулог Синише Медића.
Он је истакао да су „тог 23. априла 1999. године у два сата и шест минута, злочиначки авиони НАТО пакта испалили су ракете на зграду РТС-а. Без упозорења. Без гриже савести. Без људскости. По први пут у историји ратовања бомбардована је једна медијска кућа смештена у густо насељеном делу града, не водећи рачуна о могућем броју цивилних жртава“.
„Тог дана, на том месту, убијено је 16 људи. Шеснаест обичних људи са својим сновима, породицама, плановима. Десеторо од њих 16 није имало прилику да заснује своју породицу. Неко је одлучио да им све то одузме, да им одузме оно највредније што имају: живот“, навео је Медић.
Како је казао, „НАТО моћници су одлучили да бомбардују зграду РТС-а правдајући тај злочин тако што су говорили да РТС емитује лажне вести и шири пропаганду Милошевићевог режима, и има командну улогу у војним операцијама војске Југославије“.
„То наравно није било тачно. У згради РТС-а су били само цивили, техничко особље и новинари што могу да потврде и страни извештачи који су слали свакога дана своје извештаје из ове зграде. РТС је тада само емитовао извештаје о злочинима које су чинили албански терористи на Косову и НАТО злочинци широм наше земље. Та истина је оно што их је болело и због чега су добијали критике у својим земљама. Зато су желели да ућуткају РТС и да се у свету чује само њихова верзија догађаја на терену“, истакао је он.
Нико од НАТО челника никада није одговарао за овај злочин.
Међународне новинарске организације, подсетио је Медић у свом говору, су одмах после бомбардовања изјавиле да РТС никако није могао бити легитимни војни циљ и да је у питању класичан ратни злочин. И поред тога и тужби повређених и породица погинулих против НАТО земаља, које су учествовале у злочину, суд за људска права у Стразбуру се огласио ненадлежним у овом случају.
„Ми, породице погинулих, нећемо и не можемо да ћутимо. Овај злочин нико није признао. Нико за њега није одговарао. Нико није рекао: 'Жао нам је'. Ми не тражимо освету ни мржњу већ истину. И бар једно: 'Извините'“, истакао је Медић.
Он је поново, у име породица, упитао: „Зашто ништа није учињено да се запослени заштите у време ваздушне опасности? Зашто тадашњи директор РТС-а није поступио по наредби Савезне владе, којом је био обавезан да измести запослене и технику на резервну локацију за време ратног стања? Зашто је само он одговарао? А они који су морали да надгледају спровођење наредбе нису никада позвани на одговорност. Неки су чак и одликовани. Па се самим тим логично поставља питање: да ли су наши најмилији били жртвовани зарад медијске кампање тадашњег режима? То је такође оно што нас боли свих ових година“.
Медић је рекао да „данас стојимо овде не само да се сећамо, већ и да не дозволимо да злочин постане нормализован а жртве заборављене“.
У бомбардовању зграде РТС-а животе су изгубили: Јелица Мунитлак – шминкер, Ксенија Банковић – видео-миксер, Дарко Стоименовски – техничар у размени, Небојша Стојановић – техничар мастера, Драгорад Драгојевић – радник обезбеђења, Драган Тасић – електричар, Александар Делетић – дизајнер програма, Славиша Стевановић – техничар у размени, Синиша Медић – дизајнер програма, Иван Стукало – техничар у размени, Дејан Марковић – радник обезбеђења, Милан Јоксимовић – радник обезбеђења, Бранислав Јовановић – техничар мастера, Слободан Јонтић – монтер, Милован Јанковић – прецизни механичар и Томислав Митровић – режисер програма.
Удружење новинара Србије (УНС), Струковни синдикат Радио-телевизије Србије и Синдикат новинара Србије (СИНОС) уочи обележавања 26 година од убиства 16 медијских радника у НАТО бомбардовању РТС-а, поново су истакли да је та војна организација починила ратни злочин и увела праксу напада на медије у међународним сукобима, а да упркос томе нико из НАТО структура није одговарао.
За погибију радника РТС-а до сада је одговарао Драгољуб Милановић, који је 2002. осуђен на десет година затвора због непоштовања наређења Савезне владе, по којем је запослене и технику требало да измести из зграде у Абердаревој улици.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.