УНС вести
10. 04. 2025.
Одржана радионица УНС-а и Савета Европе о родно осетљивом извештавању: Одговорним приступом против објективизације и дискриминације жена
Недовољна заступљеност жена у медијском садржају, значај примене родно осетљивог језика, борбе против родних стереотипа и међународног регулаторног оквира у овом домену, само су неке од тема о којима је професорка Јелена Сурчулија Милојевић говорила учесницама и учесницима радионице о родно осетљивом новинарству, која је одржана у Прес центру УНС-а.
Професорка Сурчулија Милојевић је као изазов са којима се новинарке суочавају навела и „стаклени плафон (glass seeling)“, који се односи на мање шансе жена да у пословној хијерархији напредују до руководећих позиција.
Кроз интерактивну вежбу и анализу медијског садржаја, професорка Сурчулија Милојевић је указала студенткињама и студентима новинарства на примере родне дискриминације попут неједнаких плата новинарке и новинара Би-Би-Сија, сексистичких приказа жена, али и важности односа мушкараца према овој теми.
Као позитиван пример истакла је реакцију познатог тенисера и тренера Ендија Марија на питање у којем је новинар занемарио женски тенис.
„Ово је први пут од 2008. године да је неко из САД дошао до полуфинала у тенису“, рекао је новинар, на шта га је Мари исправио, истакавши да се то први пут дешава у мушком тенису. Новинари су се насмејали на ту његову опаску, док је Маријев израз лица био све време озбиљан.
Маријева реакција показатељ је, како су закључиле и учеснице радионице, позитивног односа мушкараца према улози жена у друштву.
Овај пример подстакао их је да разговарају и о дискриминацији жена у медијским извештајима у спорту, али и неравноправном положају новинарки и новинара у спортским редакцијама.
На радионици је било речи и о објективизацији и сексуализацији жена, а наведен је пример Марго Роби. Иако филм Барби говори о борби са стереотипним представљањем жена у свакодневници, главна глумица у овом филму је, парадоксално, приказана наочарима стереотипа, закључак је студената и студенткиња.
Дискриминација жена се, како је навео учесник радионице, прелива и на извештавање о насиљу према женама. Ту се, додао је он, кривица неретко приписује жени као жртви насиља.
Стога је навела стандарде Савета Европе о родној равноправности и медијима који су садржани у бројним препорукама Комитета министара државама чланицама, а које наглашавају да је родна равноправност од суштинског значаја за демократију, слободу медија и људска права.
Иначе ову радоницу заједно су организовали Савет Европе и Удружење новинара Србије (УНС), у оквиру пројекта "Заштита слободе изражавања и медија у Србији (PROFREX)", која је део заједничког програма Европске уније и Савета Европе " Horizontal Facility за Западни Балкан и Турску 2023-2026 ".
Менарџерка Образовног центра УНС-а Драгана Бјелица, заменица шефа мисије Савета Европе у Београду - Надиа Ћук и пројект менаџер у Савету Европе Џемал Чалаковић захвалили су се садашњим и будућим новинаркама и новинарима на учешћу у радионици. Чалаковић је навео да је разговор о родно осетљивом извештавању од изузетног значаја за слободу изражавања.
Родно осетљиво извештавање, како је навела Надиа Ћук, није само професионална обавеза – већ и питање демократије и људских права.
„Савет Европе је више пута истакао важну улогу медија у обликовању друштвених ставова и потребу да се родни стереотипи и неравноправна заступљеност у медијима препознају и превазиђу“, навела је она.
Стога је посебно истакла улогу Европског Суда за људска права који штити равноправност и слободу изражавања, али препоруке Савета Европе о родној равноправности и медијима, које наглашавају да је родна равноправност неодвојиви део људских права.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.