УНС вести

17. 03. 2025.

Аутор: Ј. Марковић Извор: УНС

Данас 21 година од Мартовског погрома: Ненаучена лекција о извештавању РТК

Навршава се 21 година од Мартовског погрома Срба на Kосову и Метохији. Те 2004. године, непосредно пре догађаја који ће светској јавности постати познат као Мартовски погром, Јавни сервис Kосова – Радио-телевизија Kосова (РТK) објавила је лажну вест која је била окидач за нереде. Прошле године, две деценије касније, овај медиј поновио је лажну вест кривотворећи чињенице и нетачно обавештавајући јавност о овом догађају.

„Срби су групу албанске деце натерали у набујали Ибар и због тога се троје њих удавило”, гласила је вест која је изнедрила погром. Накнадно, УНМИK полиција је спровела истрагу, а њен портпарол изјављује да су деца која су преживела била „под јаким притиском албанских новинара и политичара да оптуже Србе из суседног села”.

Било је прекасно за 19 убијених, за порушених 39 цркава и манастира, хиљаде кућа и гробова... 

И онда, када се српски народ прошле године у тишини сећао догађаја који му је променио живот и наслеђе, на сајту Радио-телевизије Косова (РТК) осванула је вест, у великој мери преписана од пре 20 година, која је са собом донела очигледан покушај историјске ревизије овог догађаја.

Након реакције Удружења новинара Србије (УНС) и његовог огранка на Косову и Метохији, сајт РТК је променио вест наглашавајући да је „текст коригован након претходне ненамерне техничке новинарске грешке, због чега се извињавају“.

А након извршене „корекције“ јасно се видело да су „корекције“ формалне, као и да у основи задржавају дух и суштину претходне вести и ниједног тренутка нису обавестиле читаоце и јавност да се ради о лажној вести.

Ана Марија Ивковић: Не може се више говорити о грешкама, реч је о намерним дезинформацијама  

Новинарка и уредница „Алтернативне“ Ана Марија Ивковић каже за УНС да је РТК прошле године понављајући лажну вест од пре 20 година наставио да намерно шири дезинформације.

„Овде се више не може говорити о грешкама, неразумевању или било чему другом што би могло да се наведе као разлог зашто је објављен поново текст са дезинформацијама о поводу насиља и последицама. Једноставно, РТK је на свом порталу наставио да намерно шири дезинформације и подилази оним деловима албанског друштва који не жели да сносе одговорност због оног што се догодило“, наводи Ивковић.

Оно што је прошло практично испод радара, каже она, јесте да ни други портали на албанском нису урадили свој део посла како је то требало да буде учињено.

Међу медијима на албанском који се сматрају и реномираним и објективним и од поверења, међу којима је и једна агенција, уочена је иста матрица, каже за УНС Ивковић.

„Не прецизирају се подаци о последицама Мартовског насиља по српску заједницу - односно говори се колико је жртава било у албанској заједници, али не и о томе колико је Срба расељено, колико је њих страдало, колико је њихове имовине и храмова СПЦ уништено, док и даље већина медија тврди да је дечак албанске националности који се водио као један од преживелих од групе деце која је ушла у Ибар – испричао да су их јурили Срби, односно да су двојица дечака изгубили животе бежећи пред Србима“, објашњава Ивковић.

Према извештају ОЕБС-а о улози медија у Мартовском насиљу, каже Ана Марија,  преживели дечак није тако тврдио.

„’Тумачење да су дечаке јурили Срби ка реци долази из других извора, као што је Халит Берани, албански активиста за људска права из (јужне, прим. аут.) Митровице. Овакве суптилности нису биле важне приватним и јавним државним медијима, који су почели да емитују и штампају недвосмислене извештаје да су дечаке албанске националности Срби отерали у реку’“ – прецизира Human rights watch у свом извештају од 2004. године.

Kосовски медији који извештавају на албанском језику су, како истиче она, тада још једном показали пристрасност и недостатак професионализма у извештавању у вези са Мартовским насиљем.

„Нити је пружена објективна и слика о догађајима, манипулисано је информацијама, није објашњена комплексност ситуације, селективно су изношене информације, а све како би подржали одређене политичке агенде. Са друге стране, овакав приступ медија отежава разумевање историјских догађаја, помирење, а доприноси даљем продубљивању подела и неповерења међу заједницама на Kосову“, закључује Ана Марија Ивковић.

Јелена Петковић: Ван сваке сумње, потпуно свесни могућих последица

Новинарка Јелена Петковић подсећа да Мисија ОЕБС-а на Kосову у извештају о “Улози медија у догађајима марта 2004 године”, пише да су “без непромишљеног и сензационалистичког извештавања 16. и 17. марта догађаји могли имати другачији исход“.

„'Не би достигли интензитет и ниво бруталности коме смо сведочили или се можда уопште не би догодили’.Извештај посебно истиче да извештавање о фаталном дављењу деце 16. марта није подржано било каквим валидним новинарским изворима, те да је извештавање медија довело до масовних насилних демонстрација 17. марта у којима је, оценио ОЕБС, учествовало око 60.000 људи, у поређењу са 18.000 колико их било на улици пре него што су медији кренули у такво извештавање“, наводи она.

Извештај још подвлачи да су, истиче Петковић, три тада главне тв станице, а посебно РТK, извештавале са неприхватљивим нивоом емоција, пристрасности, непажње и лажно примењене “патриотске” ревности.

„Чак је и угледни дневник Kоха Диторе, 17. марта на насловној страни имао лажну вест. Уочи објављивања извештаја, ОЕБС га је представио представницима медија на Kосову, али су они одбили да прихвате било какву везу између извештавања 16. и 17. марта и злочина који су уследили. ОЕБС је њихову реакцију означио као 'неубедљиву и погрешну’“, каже она.

Од тада до сада, наглашава Петковић, РТK никада није сносио санкције због таквог изваштавања, нити се потрудио да ову грешку исправи.

„Напротив, прошле године су поновили изузетно опасно извештавање, у време подигнутих тензија, и сада, ван сваке сумње, потпуно свесни могућих последица. И опет нису преузели одговорност“, истиче она.

Петковић закључује да је прошла 21 година, а да ми данас живимо оно што се учи у уџбеницима новинарства у поглављима о лажним вестима, дезинформацијама и спиновима.

„Фреквенција и интезитет којом се ‘прима’ лажна вест у јавности, далеко је већег интезитета од истине која следи. То нарочито постаје проблематично када се за лажну вест залепи та премиса “националног” или “патриотског”. И врло је тешко наћи начин да се сви који се информишу на албанском језику, информишу о томе шта се заиста тих дана догађало”, истиче Јелена Петковић.

Прошле године се најмање педесеторо запослених на ТВ каналу РТK2 на српском језику и у српској редакцији РТK1 у потпуности дистанцирало од спорног текста о мартовским немирима који је објављен на порталу РТK-а на српском језику.

Колегијум и руководство канала Радио телевизије Косова на српском језику (РТК2) су у марту на састанку са тадашњим генералним директором РТК затражили да страница сајта на српском језику РТК Live/РТК2 буде у њиховој надлежности, а да се до тада уклони ознака РТК2. Ова страница је преименована је у РТК Live/Српски, како и сада пише.

Поводом овог текста, Удружење новинара Србије (УНС) на Косову поднело је жалбу Савету за штампу Косова (СШК) која је одбијена. У одлуци СШК је писало да је новинар РТК само „описао ситуацију која се десила пре 20 година наводећи да је вест о утапању деце – док их гоне млади Срби – имала велики одјек“.

“Медиј није проценио да су се ‘деца утопила у реци након што су их прогонили млади Срби’, већ је само указао какав је одјек имала таква вест“, наводено је у одговору УНС-у из Савета за штампу Косова.

И док за СШК ниједан члан Кодекса за штампу Косова није прекршен, за тадашњег генералног директора РТК Шкумбина Ахметџекаја објављена вест на 20. годишњицу од Мартовског погрома била је “лапсус”.

“Десило се и жао ми је због тога. Не треба да се стално враћамо историји. РТК и данас сноси одговорност коју је тада имала, емитујући непотврђену вест. Направљена је измена у вести и она је преправљена. Новинар је цитирао политичара који је био на северу поново, позивајући се на вест из 2004. године. Mлад новинар без искуства је објавио ту вест. Наравно да је било и јавног извињења“, рекао тада Ахметџекај.

УНС je тада обавестиo и Међународну (ИФЈ) и Европску федерацију новинара (ЕФЈ), као и још седам међународних медијских и новинарских организација, да је на сајту Радио-телевизије Косова на српском и албанском језику поново објављена лажна информација која је пре 20 година била окидач за догађај, светској јавности познат као Мартовски погром.

Две деценије касније нико није одговарао ни за разорну вест 2004. године, ни за организовање погрома. Јавни сервис РТK је због лажне вести, која је била иницијална каписла за хаос „кажњен“ тако што је новчано потпомогнут за обуку новинара и професионализацију куће. Ни прошле године, након поновљене лажне вести, нема казне, нити реакције на ширење дезинформација РТК која је изазвала узнемирење српске јавности и ризик од трагичних последица за цео простор.