УНС вести

МИТ у саопштењу наводи да је Правилник измењен на основу ,,иницијативе бројних средстава јавног информисања и струковних удружења“, али утисак представника удружења са којима је УНС разговарао је да напретка, и после измена, ипак, неће бити.  

У саопштењу МИТ-а о измени Правилника, посебно се истиче залагање Асоцијације локалних и независних медија ,,Локал прес“, с обзиром на то да квалитет и ефикасност пројектног суфинансирања нарочито утиче на положај локалних и регионалних медија.  

Измењен Правилник неће олакшати опстанак локалних медија 

На питање да ли ће измењени Правилник побољшати положај локалних медија, чланица Управног одбора ,,Локал преса“ Љиљана Стојановић каже да правила игре нису иста за све медије. 

,,Зависи од тога да ли су у питању медији које контролише власт или су они малобројни који и даље опстају и тврдоглаво овај частан посао раде професионaлно и у складу са Кодексом. Дода ли се томе чињеница да локалне самоуправе и ресорно Министарство врло згодно могу да искомбинују комисије по својој вољи и од својих представника, ови први ће добити још више новца за своје пројекте, иако је упитно колико их и како стварно реализују. Ови други ће бити у још горем положају, ако уопште успеју да преживе“, објашњава Љиљана Стојановић. 

Правдање трошкова штампања – олакшавајућа околност за медије, али само у одређеном случају 

Измене и допуне Правилника предвиђају нове оправдане трошкове пројекта. За разлику од старог документа, „оправданим трошковима сматрају се трошкови штампања суфинансираног медијског садржаја сразмерно његовом учешћу у конкретном штампаном издању, за медије који су добили средства на расписаним конкурсима у области јавног информисања“.  

,,Сремске новине“ из Сремске Митровице један су од локалних медија којима је неправдање трошкова штампе сразмерно потребама реализације пројекта представљало велики проблем, чему сведочи директор ,,Сремских новина“ и члан Управног одбора ,,Локал преса“ Драган Ђорђевић.   

,,Штампање нам је огроман, највећи трошак. До сада смо стварно имали огромне проблеме, и тотално је нелогично да не можеш да правдаш трошкове штампања у оквиру пројекта. Тако да, признавање тих трошкова је за мене позитиван помак“, наводи Ђорђевић. 

Ипак, према речима председнице Управног одбора ,,Локал преса“ Марије Обреновић, све зависи од тога по којој уредби се распише конкурс. 

,,Раније је било могуће правдати трошкове штампе сразмерно ономе колико је то било оправдано за реализацију пројекта. Уредба о условима и критеријумима усклађености државне помоћи у области јавног информисања која је донета претпрошле године је то онемогућила – трошкови штампања и промоције нису се више сматрали оправданим трошковима. Уредба је и даље, нажалост, на снази. Оно што се сад Правилником променило јесте да је МИТ дало препоруку локалним самоуправама да могу да расписују конкурсе на основу две различите уредбе”, објашњава она 

По једној, како каже, која се односи на de minimis помоћ (помоћи мале вредности), уколико се за три године медиј не суфинансира са више од 23 милиона, онда је могуће да се правдају и трошкови штампе, и трошкови промоције.  

,,Тамо где конкурс није расписан по de minimis-у, већ по другој уредби, ти трошкови нису оправдани“, објашњава Обреновић. 

Председница Управног одбора Локал преса додаје да је важно видети како ће ту препоруку локалне самоуправе примењивати.  

Како каже, делује да је за њих све то ,,доста збуњујуће“, јер би се онда конкурс за штампане медије расписивао по једној, а конкурс за телевизије по другој уредби. 

,,Они су ту могућност имали и прошле године, тако да се ту нешто суштински није изменило“, каже Обреновић. 

Измењени Правилник спречиће ,,масовно кандидовање“ за чланове комисија   

Када је реч о пројектном суфинансирању, чланови комисија за оцењивање пројеката су незаобилазна тема.  

На пример, 2023. године је, од 413 чланова комисија које су оцењивале медијске пројекте у локалним самоуправама, свега 10 одсто, односно њих 44, именовано на предлог репрезентативних и релевантних новинарских и медијских удружења, објавио је раније УНС. 

,,Више од трећине чланова комисија (око 140) именовано је на предлог новинарских и медијских удружења чија је репрезентaтивност и релевантност упитна, а чије се активности углавном своде на масовно кандидовање у комисије и додељивање новца медијима блиским власти“, наводи се у тексту УНС-а о раду комисија у 2023. години. 

Судећи по новом Правилнику, ,,масовно кандидовање“ више неће бити могуће.  

„Новинарско и медијско удружење може да предложи само једног кандидата, за члана комисије, за сваки појединачни конкурс који расписује орган јавне власти. У случају да орган јавне власти распише више конкурса, исто лице може да буде пријављено само на један од расписаних конкурса“, наводи се у Правилнику. 

Председник УНС-овог огранка Друштва новинара Војводине Предраг Рава сматра да ова измена представља помак. 

,,То је добра ствар јер смо прошле године имали у многим комисијама, тамо где има више конкурса, на пример у Министарству, Покрајини и слично, да се једна група људи, углавном из нерепрезентативних удружења, пријавује на све конкурсе – па ће негде већ проћи, што није било коректно. Само смо сведоци ових дана да се у та удружења срставају и многа која заиста нису репрезентативна, бар у смислу да представљају мали број чланова”, каже Рава.  

,,То су удружења за које ја слободно могу рећи су гонго, значи која служе искључиво за потребе одређеног режима и да на тај начин улазе у комисије и доводе до прегласавања, како би унапред планирани пројекти прошли. На овај начин они морају да одаберу где ће конкурисати и онда сви имају једнаке шансе да прођу“, сматра Рава. 

Које компетенције су важне за члана комисије за оцењивање пројеката? 

Не само да је новим Правилником ограничен број могућности кандидовања потенцијалног члана комисије од стране удружења, већ је измењен и начин вредновања кандидата.  

Према ранијем писању УНС-а, из обрасца за пријаву за члана комисије за оцену пројеката дошло је до изостављања бодовања обука, курсева, семинара, сертификованих програма и награда при избору чланова комисија, а са друге стране уведено је бодовање искуства у пројектном суфинансирању.  

Објављени радови из ове области, као и „искуство предавача на стручним и научним конференцијама међународног карактера из области јавног информисања“, и даље ће се узимати у обзир и бодовати.  

Мишљења о овом питању су подељена у професионалној заједници, каже Предраг Рава. 

,,Искрен да будем, од почетка нисам био уопште за те категорије, зато што, на пример, ако неко има искуства у писању научних радова из области медија, односно јавног информисања, не значи да је баш то препорука за учешће у комисијама. Исто тако, рецимо, прошле године су се бодовале награде. Колеге могу имати сјајне новинарске радове, али опет то не мора значи да имају искуства и да могу да помогну и да унапреде пројектно суфинансирање”, каже он.  

Рава истиче да када је реч о бодовању искуства у пројектном суфинансирању, на први поглед звучи логично да учествује неко ко има искуства, ,,али мораће онда да се дискриминишу неки млађи људи који на тај начин неће никад доћи на ред, јер они ако немају бодове, јер нису учествовали, неће их никад нимати”.  

,,Значи, с једне стране подржавам, а с друге стране, мислим да то нису баш мерљиви индикатори“, сматра Рава. 

Оцењивање претходног искуства у пројектном суфинансирању јесте смислен критеријум, али избацивање других критеријума при оцењивању кандидата за чланове комисија нема смисла јер и они показују стручност кандидата, каже генерална секретарка Независног удружења новинара Србије Тамара Филиповић Стевановић. 

,,Најпроблематичнији је критеријум који се односи на претходно учешће у комисијама за оцењивање пројеката. Дакле, релевантна медијска заједница годинама указује да су управо људи који су седели у комисијама претходних седам или осам година кључни проблем јер расподељују новац по партијским критеријумима, а не по критеријумима који су били наведени у свим правилницима који су од 2014. године наовамо усвајани, и сада ће ти исти људи добити по 12 поена за партијуску послушност и распипање новца грађана Србије у медије који вређају њихову интелигенцију, шире дезинформације и злонамерне информације, уништавају нечије животе. Е, то је једна посебна врста безобразлука“, сматра Филиповић Стевановић. 

Да ли на конкурсе одсад могу да се пријављују и физичка лица? 

У Обрасцу број 1, односно пријавном обрасцу за конкурс, у делу „својство подносиоца пријаве“, досадашња опција „Правно лице или предузетник са пројектом за стручне едукације, унапређење професионалних и етичких стандарда и истраживања у области јавног информисања“, дефинисана Законом о јавном информисању и медијима, замењује се новом категоријом – „лице које се бави стручним едукацијама, истраживањима и унапређењем професионалних и етичких стандарда у области јавног информисања“. 

,,Из Правилника се тако, супротно Закону, може разумети да се на конкурсе унапређења професионалних стандарда, могу пријавити и физичка лица која је баве стручнм едукацијама, те унапређењем професионалних стандарда“, објашњава се у тексту УНС-а. 

Уколико се и физичким лицима даје могућност пријаве на овакву врсту конкурса, то може довести до злоупотребе, сматра председник Извршног одбора УНС-а Слободан Радичевић. 

,,Ако се даје могућност физичким лицима да буду равноправни апликанти као медији или професионалне организације и удружења, бојим се да може доћи до злоупотреба, где ће средства добијати некомпетентни и нестручни појединци, а веома је упитно и како ће се у таквим случајевима доказивати и капацитет апликанта да успешно реализује пројекат у области унапређења професионалних стандарда у сфери јавног информисања“, објашњава Радичевић. 

Тамара Филиповић Стевановић, међутим, сматра да физичка лица не могу да се пријављују на конкурсе за пројектно суфинансирање, већ да је у питању само ,,неспретна формулација“. 

,,Да би се давали појединачни грантови физичким лицима, пријавни формулари би морали бити другачији и критеријуми такође, а ни сам Закон о јавном информисању и медијима не предвиђа пројектно суфинанситарање појединаца. Не мислим да би такав фонд био грешка, напротив. Мислим да би могућност финасирања фриленсера да раде неке озбиљне истраживачке медијске пројекте била одлична идеја. Чак постоји једна мера у Медијској стратегији која предвиђа истраживање/анализу да ли је могуће и потребно направити један медијски фонд који би можда издвајао и средства за фриленсере, али мислим да то није овде случај када је у питању пројектно суфинансирање. Мислим да је овде само испуштен последњи део реченице који би требало да појасни да је реч о правном лицу“, сматра Филиповић Стевановић. 

Од измена при бодовању пројекта ипак битније ко седи у комисијама 

Категорије по којима ће се пројекти оцењивати остале су исте, као и број бодова који се највише може доделити по пројекту – 100. Новина је да је у свакој категорији мењан број бодова, углавном увођењем додатне категорије „у великој мери је релевантан/изводљив/могуће“. 

У новом обрасцу распоред поена је мењан па је тако релевантност могуће оценити са: 0 поена - није релевантан; 3 - делимично је релевантан; 6 - углавном је релевантан; 8 - у великој мери је релевантан; 10 - у потпуности је релевантан. 

Од измена у градацији је, ипак, битније ко су људи који оцењују пројекте, наглашава Слободан Радичевић. 

,,Немам јасан став да ли је оваква градација била потребна или не. Али и то је проистекло из прошлогодишње праксе у раду са бодовним листама по претходном Правилнику. Сматрало се да је мањи број градацијских степена производио велику бодовну разлику између степена, па се сада прибегло овом решењу, да члан комисије има више могућности. Можда је боље решење било да се смањи распон између бодова по старом систему, али кажем, нисам сигуран шта је овде исправније. У сваком случају и по старом Закону и по претходном Правилнику и вероватно сада по новом није тешко оценити квалитет пројекта, само ако то раде људи који су стручни у овој области и који раде независно и у интересу стварног доприноса остваривању јавног интереса у области јавног информисања“, каже Радичевић.