УНС вести

01. 02. 2025.

Аутор: Анђела Момчиловић Извор: УНС

Са радионице УНС-а о вештачкој интелигенцији: Прихватљива само примена АИ алата у новинарству која је транспарентна и одговорна

Употреба вештачке интелигенције у новинарству треба да буде транспарентна и у складу са етичким нормама, а новинар је дужан да назначи уколико је у креирању медијског садржаја користио неки од АИ алата, закључак је са јучерашње радионице „Како користити вештачку интелигенцију у новинарству“, која је одржана у Прес центру УНС-а.

Како вештачка интелигенција трансформише редакције и утиче на уређивачку политику у медијима, који су позитивни и негативни аспекти вештачке интелигенције у новинарству, шта каже етички кодекс о употреби АИ алата у креирању медијских садржаја – питања су на која су медијски стручњаци одговорили младим новинарима и студентима новинарства.

„Вештачка интелигенција се тренира на бази постојећих знања, а то тренирање је врло слично одгоју деце. Ако вештачку интелигенцију етички и коректно ‘одгајате’ она ће вам исте такве одговоре давати“, објаснио je eксперт за дигиталну трансформацију из Сарајева и докторанд на Факултету техничких наука Александар Мастиловић.

Како је рекао, нестручна примена вештачке интелигенције може да узрокује много већу штету неко корист.

 

„Вештачка интелигенција ради по принципу статистика и вероватноћа. Пружиће вам највероватнији одговор из базе знања. Проблем је ако су сви одговори мало вероватни. Тада може лако доћи до ‘халуцинација’, односно до ситуације да ниједан одговор није тачан, али вештачка интелигенција неће признати да не зна одговор, и даће дезинформацију“, рекао је он.

Мастиловић је указао да вештачкој интелигенцији не треба „слепо веровати“ , а најбоље је да чињенице из одговора који се добијају преко АИ алата проверава човеков ум.

Вештачка интелигенција је моћна и добра, одличан је асистент, нагласио је Мастиловић, али не још увек на оном нивоу да самостално одлучује. Одговорност је и даље, како је рекао, на корисницима АИ алата.

Нагласио је да АИ неће заменити новинаре, али да ће новинаре који не користе вештачку интелигенцију заменити они који је користе.

Вештачка интелигенција мења ДНК медија 

Приликом коришћења вештачке интелигениције у оквиру медијских кућа, како је рекао саветник за менаџере и директоре и АИ стратег Марк Бригс, постоје „чек листе“ како би запослени проверили да ли су као организација спремни за коришћење вештачке интелигенције рекао је Бригс. Додао је да постоје тимови који у оквиру организација експериментишу са употребом вештачке интелигенције.

Он је указао на то да вештачка интелигенција много брже процесуира информације него човеков ум као и на то да људи не треба да „дају“ превелику моћ вештачкој интелигенцији.

 

Још једна предност коришћења АИ алата у новинарству, каже Бригс, је могућност да се публици пласирају садржајније информације.

Он је истакао да је важно да новинари буду транспарентни када користе вештачку интелигенцију приликом креирања медијској садржаја, а као пример медија који поштује ову одредбу навео је „Њујорк тајмс“ у Америци.

На питање да ли су новинари у страху да ће изгубити посао због вештачке интелигенцје, Бригс је рекао да новинари нису у опасности да изгубе посао због заступљености вештачке интелигенције у новинарству, али да им прети опасност од отказа ако наиђе неко ко боље познаје вештачку интелигецију и употребу АИ алата.

„Велике организације ће користи вештачку интелигенцију да побољшају свој рад, а не да би отпустили своје раднике“, закључио је он.

О позитивним аспектима коришења АИ алата у новинарском послу говорила је новинарка сајта УНС-a и докторанткиња на Факултету политичких наука на смеру Медији и комуникације Александра Ничић.

„Када се осврнемо на гледишта медисјких професионалаца о коришћењу вештачке интелигенције можемо видети да она сежу од потпуног “АИ оптимизма до АИ песимизма“ закључила је.

Додала је да je “тачка“ у којој се сва гледишта медијских професионалаца сусрећу када је у питању коришћење АИ алата у новинарству то да вештачка интелигенција “мења ДНК медија“.

 

Употреба вештачке интелигенције у новинарству не ослобађа новинара одговорности, навела је она, и додала да је новинар у обавези да наведе ако је у свом послу користио неки од алата вештачке интелигенције.

Када се ради о дневној информативи, важно је, како је рекла Ничић, да се назначи који је део текста аутентичан, а који синтетички, односно, који део текста је креиран уз помоћ вештачке интелигенције, а који је производ новинарског пера.

Она је истакла да је важно да свака редакција успостави консензус о коришћењу вештачке интелигенције, што пише и у Париској повељи коју су објавили Репортери без граница.

Ничић је присутнима показала и како могу да примењују неке од најкориснијих генеративних и аналитичких АИ алата - попут оних за креирање кратких иновативних медијских форми, али и оних за транскрипцију, аутоматско додавање титлова, уклањање шума околине и проверу информација.

Она је указала на то и да су неке медијске куће отишле корак даље и успоставиле сарадњу са компанијама које развијају генеративне моделе. Производ овакве сарадње су платформе генеративне вештачке интелигенције.

"Пример су платформе са интерактивним чланцима, за које је Ројтерсов институт за студије новинарства у најновијем истраживању, које је објављено овог месеца, навео да ће бити све учесталији у медијима. То су чланци који омогућавају интеракцију са имагинарним АИ новинаром, који им појашњава детаље из текста у коме је свестрано обрађена нека тема."

Ројтерсов институт предвидео је, како је рекла, и да ће медији убудуће отићи и корак даље и користити технологије за клонирање гласа новинара који је написао текст.

Ипак, одговарајући на питања присутних, навела је да АИ неће моћи да замени новинаре.

„Колико год да вештачка интелигенција напредује незамисливо ми је да неки АИ алат иде на терен и узима изјаву од саговорника, као и да разликује on the records и off the records информације“, закључила је Ничић.

Професор новинарства на Универзитетском колеџу БЕДЕР у Тирани Емирјон Сења осврнуо се на примену вештачке интелигенције у истраживачком новинарству.

Нема опстанка новинарске професије без новинара

„Када је АИ постао тренд међу новинарима, настао је земљотрес. Новинари су мислили да се развија нешто што ће их сутра заменити“, рекао је Сења.

Међутим, он не верује да ће вештачка интелигенција заменити људе у медијској сфери, јер, како каже без медијских радника новинарска професија не може да опстане.

 

Он је присутнима показао како да користе АИ алате за анализу великих скупова података и за њихову визуализацију.

Навео је и на који начин се најбоље може аутоматски пероснализовати садржај, како би се што боље ускладио са читалачким преференцијама. 

Одговарајући на питања присутних, навео је да на факултету где предаје са студентима не вежба свакодневно примену ових АИ алата због техничних немогућности, али да оне кој и желе повезује са редакцијама у којима би то могли свакодневно да примењују. То је најбољи начин спровођења студентске праксе и учења о АИ алатима.

Истакао је да Албанија у етичком кодексу нема одредбу за коришћење АИ алата, али да је он више пута апеловао на медијску заједницу да се направи искорак ка томе. 

„Дипфејк“ – опасност новинарству

Коришћење АИ алата узрокује како позитивне, тако и негативне аспекте, сагласни су саговорници. О томе како вештачка интелигенција може угрозити приватност појединца и ауторска права и шта је „дипфејк“, говорила је новинарка Медија центра Чаглавица и мастер односа с јавношћу Катарина Маринковић.

 

„Дипфејк је алат вештачке интелигенције који се користи за креирање видео, аудио записа или фотографија које изгледају аутентично, али су садржаји лажни“, рекла је Маринковић.

Објашњавајући како дипфејк функционише, Маринковић је рекла да као што људи препознају лица својих пријатеља, тако дипфејк алгоритми посматрају хиљаде слика и видеа одређене особе. Што више податка имају, боље разумеју како та особа изгледа, креће се, говори и креирају садржај који је лажан.

Иако дипфејк, како каже Маринковић, има позитивне аспекте примене попут филмских ефеката, често се користи и за манипулације и превару што представља озбиљан проблем за друштво и медије.

„Користи се за креирање лажних изјава политичара, новинара и других јавних личности у циљу манипулације јавним мњењем“, рекла је.

Навела је пример лажног видео снимка опозиционог политичара Драгана Ђиласа. ТВ Пинк је емитовала видео коришћењем вештачке интелигенције где је лажно приказивала опозиционог политичара како изговара речи које никада није рекао.

Овакво коришћење АИ алата, каже Маринковић, има за циљ да изазове скандале и манипулацију, али и да наруши углед јавне личности, чији је лик коришћен.

То је само један од примера које је Маринковић навела на радионици.

На самом крају радионице, говорници из Чаглавице, Београда, Сарајева и Тиране одговарали су на питања присутних.

Модераторка је била Ана Петронијевић Мишков.

 

Ова радионица je спроведена у склопу пројекта „Како користити вештачку интелигенцију у новинарству“, који УНС реализује са Албанским центром за квалитетно новинарство из Тиране (АCQЈ), Центром за развој омладинског активизма из Сарајева (CROA) и Медија центром из Чаглавице.

Поред Београда, радионице ће се одржати у Тирани, Сарајеву и Чаглавици.