УНС вести
12. 11. 2024.
Са предавања Маркуса Шпилмана у Прес центру УНС-а: Веродостојност и неподмитљивост су права вредност новинарства
"Права вредност новинарства је његова веродостојност и неподмитљивост", рекао је медијски стручњак Маркус Шпилман на данашњем предавању "Како да новинарство преживи еру лажних вести и вештачке интелигенције", које су за студенте новинарства и младе новинаре организовали Прес центар УНС-а и Фондација Конрад Аденауер.
Изазове са којима се суочава данашње новинарство Шпилман је студентима представио у три чина – „Криза“, „Шта може да пође по злу“ и „Постоји нада“.
Оглашавање не представља будућност новинарства
Говорећи о кризама, у уводном делу предавања, Шпилман је указао да су економске највеће али не и једине недаће која погађају новинарство. Ипак, да би медији били одрживи, неопходно је у дигиталном добу пронаћи идеалан бизнис модел. За њега, како је додао, не постоји рецепт, већ свака редакција мора пронаћи оно што јој финансијски највише одговара.
Неопходно је, како је рекао, имати комбиновани бизнис модел, јер ослањање на оглашавање не представља будућност новинарства.
Комбиновани модел има, додаје Шпилман, Њујорк Тајмс, најуспешнији медиј када је у питању стратегија дигитализације.
Иако је, како је навео, и сам у својој каријери правио компромисе док је водио редакцију Нових Циришких новина, важно је, како је навео, подићи зид, и то Кинески, између оглашавања и новинарског посла.
Медијске пустиње постоје свуда, Србија није изузетак
Указујући на кризе које су погодиле новинарство, Шпилман је говорио и о медијским пустињама, односно областима у којима су грађанима ускраћене информације од независних локалних, регионалних, медија. Иако Србија није обухваћена овим истраживањем, она, како је истакао Шпилман, није искључена из поменутог феномена.
Осим недостатка информација, проблем су и дезинформације, а томе су умногоме допринеле и социјалне платформе. X и Тик Ток су од комуникационих мрежа постали платформе за размену информација, за које не важи иста регулатива као за медије. Како су у таквом окружењу примарни кликови, лајкови и шерови, занимљивост као критеријум за селекцију информација претеже над релевантношћу.
Многе од информација које круже друштвеним мрежама заснивају се и на гласинама, а на тај начин социјалне платформе постају терен погодан за ширење дезинформација. Као пример, Шпилман је навео дезинформацију да мигранти једу мачке, која је изазвала информациони хаос у Охају.
И у плитким водама је могуће потонути
Када се говори о странпутици којом је у неким аспектима кренуло новинарство, не треба, како је додао Шпилман, посматрати само егзогене факторе, већ би и новинари требало да анализирају властито потонуће.
То је, навео је Шпилман, за њих тешко, јер им, иако стално критикују, самокритика није својствена. Не увиђајући грешке у властитим професионалним круговима, новинари, како је додао, често представљају „касту која жели себе да заштити“.
У јавном информисању је, рекао је Шпилман, постао уочљив симбол крда, јер, уколико једна особа пронађе сензацију, сви посегну за њом. Новинари, како је додао, увек морају имати на уму да се не мора свакој глупости поклањати пажња. Иако се, како је рекао Шпилман, изрека да је у плитким водама немогуће потонути изнова понавља, истина је да је у њима најлакше удавити се.
Као разлоге због којих је новинарство посрнуло, Шпилман је навео мање поверење публике у медије и веће информисање путем социјалних платформи.
На дан избора у Сједињеним Америчким Државама (САД) се, како је навео, око 25 одсто бирача мање информисало преко традиционалних медија него пре четири године.
„Сваки четврти гласач се информисао преко традиционалних медија, док су се остали информисали преко друштвених мрежа или се нису информисали уопште“, рекао је.
„Да“ или „не“ за став у извештавању?
Поверење публике у медије, судећи по ономе што је Шпилман говорио, по нечијим гледиштима, умањује и уношење новинарског става у извештавање.
Он је стога и анализирао да ли новинари треба да инкорпорирају свој став у садржај који креирају. Док су млађи новинари, како је рекао, отворенији према извештавању које одступа од објективног, постоје и многи који здушно бране виђење да новинар треба бити глас стварности, али не и њен коментатор.
Шпилман је рекао да новинар након догађаја попут рата у Гази не може остати неми посматрач, јер је новинар истовремено и човек. С друге стране, додао је да тренд уношења става у фактографију може створити или продубити поларизацију у друштву.
Неки новинари и теоретичари новинарства су, како је додао Шпилман, виђења да сам процес селекције, класификовања информација и давања предности неким подацима представља уношење става у извештавање.
Постоји нада
Професионалношћу и бежањем од менталитета крда, новинар, како је рекао Шпилман, може заштитити квалитет - који је и гаранција за поверење публике.
Шпилман је додао да новинари, уколико искористе свој потенцијал, неће моћи да буду замењени вештачком интелигенцијом.
Он је истакао да ће алати који раде уз помоћ вештачке интелигенције преузети обављање механичких радњи, али да никад уместо човека неће моћи да закључују, проналазе законитости, пролазе изнова кроз обимну документацију. Укратко, неће моћи да буду истраживачки новинари.
Иако вештачка интелигенција истовремено представља опасност за ширење лажних вести, она уједно представља шансу за квалитетно новинарство, и то због времена које новинари добијају за темељне анализе.
Ко је Маркус Шпилман?
Маркус Шпилман је у двадесетогодишњој новинарској каријери био дописник из кризних и ратних подручја. Председавао је етичким одбором „Фондације Савета за штампу Швајцарске“ и Надзорним одбором Интернационалног медијског инститита (ИПИ) у Бечу. Члан је Федералне медијске комисије ЕМЕК, независног стручног тела за саветовање швајцарске владе и институција, и предавач на Факултету Ст. Гален за медијски менаџмент и новинарство.
Разговор је модерирао директор Фондације Конрад Аденауер Кристоф Плате.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.