УНС вести
29. 10. 2024.
Новинар Владимир Банић у УНС-у: Извештавајмо о људима тако да их после можемо погледати у очи
Новинарско знање је некад широко као океан, а дубоко као прст. Зато је важно да продубљујемо знања о различитим темама којима се бавимо.
Аутор емисије „Фантастична планета“ Владимир Банић овако је посаветовао превасходно младе новинаре и студенте новинарства који су јуче са њим разговарали у Удружењу новинара Србије (УНС).
Близу 40 њих који су учествовали у разговору у сали или јављањем преко Зум платформе, добили су ветар у леђа и подстицај да раде вредно, испоље креативност и да се баве квалитетним новинарством.
Да би стекао поверење саговорника, Банић се, како је истакао, труди да буде непосредан и извештава тако да их сваког наредног пута може без проблема погледати у очи. Да прича причу о местима и људима тако да се увек може вратити тамо.
Када дође до првог контакта са саговорницима, трик за стицање поверења, како се показало у његовом случају, јесте и сам назив емисије.
„Кад одеш у Кенију, и кажеш им да би желео да ти буду саговорници за `Фантастичну планету`, они ће знати да је емисија позитивна и желеће да буду део тога. Замислите да се серијал зове ‘Грозна планета’. Ко би желео да буде део такве емисије?“, додао је он.
Не само да је планета за њега фантастична, већ је, судећи по ономе што је говорио, и новинарство такво занимање. Помало је, додао је, „и дијагноза“, јер се сваком новинару увуче под кожу, а да ни не примети.
„Зато у 46. години тражим антибиотик да не бих сагорео. Младима ипак препоручујем да се мало заразе тим вирусом. Није то тако лоше“, навео је шаљиво.
Говорио је и о новим технологијама, апликацијама доступним на паметним телефонима, захваљујући којима се без проблема уживо укључује из Авганистана, Нагорно Карабакха, Сирије, али и са Вимблдона, након што га је Ђоковић освојио.
„Довољно је да узмете било који фотоапарат који снима ХД слику и објектив на пример 16:35, како бисте могли да се играте комбинацијом уске и широке слике. То све заједно кошта 150 евра. Имате микрофон који кошта око 100 евра. Тако на пример често ставим телефон на статив и скинем објектив. Узмем телефон и вежем га с једне и друге стране за тело фотоапарата гумицама за тегле, које су лако подесиве, а јаке. На фотоапарату постоји место за осветљење које затим користим. То може свако и тако за 500 евра можете правити извештаје који вам могу донети одређену зараду“, објаснио је младим новинарима.
Добра организација је кључ
Рад на документарном програму носи своје изазове, каже Банић, јер је потребно доћи до суштине. Разговори са саговорницима су дужи.
„Сваком саговорнику се мора поставити 11 до 15 питања да би се дошло до суштине. То у информативном програму није случај“, додао је.
За рад на емисијама овог типа кључни су добро разумевање теме и добра организација.
Банић је говорио о извештавању из зараћених подручја.
„У опасним околостима искључујем прекидаче за страх и за гађење. Кажем себи да сам у тим тренуцима новинар који извештава, а не Владимир Банић. Стварно нисам најхрабрија особа на свету. Али сам ишао као новинар. Људи знају шта је наш посао и желе да се чује шта говоре“, рекао је он.
Ово је за Банића посебно било важно када се одвијао први рат који је укључивао и дронове, у Нагорно Карабаху.
„Ти не видиш шта лети изнад тебе толико брзо изнад главе и одједном чујеш детонацију која је недалеко од тебе. Идеш сам. Ту су руска и грузијска екипа које су са тобом, али углавном идеш сам. Ми смо сви људи и врло је битно да не идеш адреналински“, додао је.
Банић је рекао да су у оваквим ситуацијама заправо најважније људске приче и то како се нечији живот одвија после немилих околности, али да оне често остају у сенци ударних вести.
Банић као Мистер Бин
На питање о духовитим странама професије испричао је да је Талибанима личио на Мистер Бина.
„Једино им је било дозвољено да гледају Мистер Бина, јер ни у једном делу филма нема жена, алкохола или било чега што је забрањено вером. Када су ме видели рекли су ‘Мистер Бин, Мистер Бин’. То је било добро за пробијање леда, јер сам у њима изазивао позитивни осећај. Један Талибан ми је после на WhatsApp-у слао видео снимке са цветићима“, причао је Банић.
За њега не постоје добри или лоши народи, а културе су различите и то је нешто што настоји да прикаже у свом документарном серијалу.
Идеја је, такође, да емисија буде информативна, образовна и забавна.
Модерна телевизија је људе навикла на брзу монтажу и пружање што више доживљаја за кратак временски период. Он се, каже, труди да ту праксу прати.
Овакав рад, иако даје добре резултате, може бити, додао је, јако исцрпљујући па је зато био у дилеми да ли да уопште крене са снимањем друге сезоне.
Снагу му је, како је рекао, дало интересовање људи.
Млади новинар који бомбардује идејама је најбољи сарадник
Како рад на емисији изискује креативност, Банић каже да изнова понавља да би за њега идеалан сарадник био млади новинар који ће га бомбардовати идејама. Временом ће тај млади новинар, прича даље, научити да не иде у екстреме и да каналише своје идеје.
На питање студенткиње новинарства како се код уредника изборити за реализовање сопствене идеје, Банић је рекао да је још на почетку новинарског рада научио да су у том домену најважнији аргументи.
„Најважније је знати зашто се бавимо неком темом, шта желимо њоме да докажемо и шта желимо да из ње извучемо“, рекао је он.
Банић је младе новинаре охрабрио да се боре за своје место на медијској сцени, за праксу и за стицање искуства.
„Шаљите мејлове редакцијама у којима видите себе у будућности. Свако од нас има место где види себе. Борите се за њега“, навео је он.
Најважнија је мирна савест
У којој год медијској кући да започну рад, млади новинари ће, рекао је Банић, имати етичке дилеме.
Зато их је саветовао да поступе на начин који их на крају неће морити као новинара и као особу.
Извештавање о таласу избелица га је, како је додао, променило као човека.
„Тада сам био близу тога да добијем посттрауматски стресни поремећај. Схватио сам да је моја психа, коју сам дотад сматрао јаком, под ударом који више нија могла да издржи“, испричао је Банић.
Физички умор пратила је, како каже, емотивна исцрпљеност.
„Нисам могао да уђем више у избеглички камп јер бих стално гледао како та деца живе. Не знаш да ли је горе током зиме или када је 40 степени, када харају стомачна обољења“, додао је.
Ипак, задржао је веру у људе.
„Схватио да су људи много добри, и ја покушавам да Фантастичном планетом то прикажем“, додао је.
Разговор са Владимиром Банићем водила је млада новинарка Јелена Чоловић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.