УНС вести
23. 09. 2024.
Извештаји МФРР-а за Србију: У првој половини године двоструко више кршења слободе медија него у истом периоду прошле и претпрошле године
У извештају конзорцијума Брз одговор за слободу медија (МФРР) у Србији је забележено 38 кршења слободе медија у првој половини године, што је двоструко више него у извештајима МФРР-а који се односе на прву половину прошле и прву половину претпрошле године. Због тога је стање слободе медија у Србији у овом извештају оцењено као алармантно.
„Случајеви документовани у првој половини године потврђују масовно неповерење новинара у јавне власти у Србији, не само због њиховог очигледног неуспеха да спроведу темељне истраге и казне одговорне за претње, већ и због тога што су понекад они сами извори мржње и узнемиравања новинара“, наводе из козорцијума МФРР.
У извештају МФРР-а пише да су претње чиниле 63,2 одсто забележених инцидената. Трећина пријављених претњи новинарима је, пише у извештају, стигла путем интернета.
Између јануара и априла, новинари Н1 су пријавили су четири случаја онлајн узнемиравања, од којих су сви укључивали претње смрћу, наводи се у овом извештају. Осим ових, поменуте су и претње Ани Лалић Хегедиш и Динку Грухоњићу из Независног друштва новинара Војводине (НДНВ).
Из МФРР-а додају да је једна од особа које су претиле Ани Лалић побегла из кућног притвора, док је Министарство унутрашњих послова Србије у својој безбедносној процени прогласило Грухоњића безбедним.
Претње су забележене и приликом скупа подршке Ани Михаљици, мајци којој су привремено одузета деца од стране Центра за социјални рад. Из МФРР-а истичу да је тада најмање пет новинара вербално нападнуто приликом извештавања.
„Новинари са ТВ канала Танјуг и Курир, као и радија 021.рс, били су вербално нападнути од стране демонстраната испред Центра за социјални рад. Дописница Н1 Ксенија Павков, која је такође извештавала о протесту, била је узнемиравана на интернету претњама физичким насиљем“, наводи се даље у извештају.
Из МФРР-а наводе и да је у јануару председник Александар Вучић омаловажавао дописницу Н1 из Ниша Гордану Бјелетић, док је председница Народне скупштине Србије Ана Брнабић истакла да ова телевизија изазива "нестабилности у друштву". У извештају овог конзорцијума напомињу се и претње којима су били изложени новинари Јужних вести.
Учесталије дискредитовање новинара забележено је у свим земљама кандидатима за чланство у ЕУ, па је тих случајева више него целе претходне године. У Србији је МФРР забележио шест таквих случајева.
Из МФРР-а су евидентирали и четири физичка напада, од којих су се два догодила приликом извештавања са избора. Нападнути су новинар дневног листа „Данас“ Угљеша Бокић, као и новинар и уредник портала „Машина.рс“ Марко Милетић.
„Забележен је и напад на новинара недељника Радар Вука З. Цвијића од стране уредника Српског телеграфа Милана Лађевића, који се догодио на улици“, наводи се у извештају.
У физичке нападе сврстано је и насилно спречавање уреднице и новинарке портала Инмедија Верице Маринчић да уђе у просторију општине Инђија.
„Инцидент је резултирао физичким нападом, јер ју је човек из обезбеђења ухватио за руку и избацио из зграде. Маринчић је била и мета правних притисака, са седам тужби поднетих против ње и портала Инмедија", настављају из МФРР-а.
Када су у питању правни инциденти, у извештају се наводи да су се новинари истраживачког портала КРИК суочили са највећим бројем СЛАП тужби.
„Судија Ђорђевић поднела је тужбу против новинара КРИК-а Бојане Павловић и Стевана Дојчиновића након објављивања базе података у којој се помиње. Међу санкцијама које су тражене, Ђорђевић је захтевала затворску казну од 10 месеци за новинаре. У јуну је Апелациони суд у Београду потврдио још две пресуде против КРИК-а, што прети да створи застрашујући ефекат на слободу медија у целој земљи, додају из МФРР-а.
Групу Брз одговор за слободу медија чине Европска федерација новинара (ЕФЈ), ОБЦ Трансеуропа (ОБЦТ), Европски центар за слободу штампе и медија (ЕЦПМФ), ARTICLE19, Европа и Репортери без граница (РСФ).
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.