УНС вести
24. 07. 2024.
УНС пише о хонорарцу ког је пре девет година тешко повредио психички оболели мушкарац који је са ножем улетео на конференцију за новинаре
Заборављени ужички херој
Милан Ђокић је имао 41 годину када се као повремени хонорарни сарадник „Ужичке недеље“ нашао на конференцији за новинаре у Скупштини града Ужица.
Требало је да сними изјаве градоначелника Ужица и народних посланика скупштине Србије који су дошли у радну посету. Новинари су у холу зграде узимали изјаве од политичара. Мимо њих пролазили су грађани који су завршавали своје послове.
Градоначелник се обратио, отишао, а новинарске екипе, међу којима је био и Милан Ђокић, наставиле су да снимају посланике.
Тог 13. јула 2015. године он ће постати јунак дана који је у крви остао да лежи на поду градске куће.
Њега ће на носилима изнети, превести у болницу и хитно оперисати. Од тог дана није више имао слезину.
У судском поступку утврђено је да је у 11. 50 сати душевно оболели мушкарац, у касним тридесетим годинама, ушао на врата градске куће на којима није било обезбеђења.
Попео се на први спрат. Стао иза посланика који су говорили за медије и прво их гурнуо, па се посебно устремио на једног ког је ударао песницама и шутирао, а затим и убоо ножем Милана Ђокића, једину особу која је покушала да га заустави.
За правобранилаштво није херој
Тада нападнути Дејан Раденковић присећа се за УНС да је био опуштен, и да је „полетео“ у камере постављене испред њега када је одгурнут с леђа.
Успео је да се задржи на ногама и после неколико тренутака окрене.
„Угледао сам огромног човека. Тај поглед који је имао никада не можеш да заборавиш. Маринковића (другог посланика, прим. нов.) бацио је на под и почео да га удара. Настала је вриска. Општа пометња. Узео сам статив камере да бих се бранио и њиме сам махао.“
Овај некадашњи посланик Социјалистичке партије Србије, сада члан председништва те партије, нема сумње да је Милан Ђокић поступио херојски.
За њега, без дилеме, новинар је својом реакцијом спасио нападнутог посланика Владимира Маринковића.
Ужичко правобранилаштво било је сасвим супротног става.
То ћемо сазнати у судском поступку који је против Града покренуо новинар тачно две године касније, 12. јула 2017. године. За њих је он сам био крив.
Аргументација градског правобранилаштва заснивала се на логици да напад није био усмерен на Милана Ђокића и да је својим понашањем, пошто није побегао у оближње канцеларије, као што су то учинили други новинари, већ се сукобио са нападачем, „допринео настанку штетног догађаја“.
Мирослав Тешић, адвокат који је заступао новинара током читавог поступка, каже данас за УНС да су се Град и ужичко правобранилаштво осрамотили у овом случају.
„Имате човека, иначе нарушеног здравља, који је ту показао велику храброст. Спорили су то до задњег момента“.
Победа на суду
Град Ужице изгубио је судски спор средином прошле године, након шест година суђења.
Осим накнаде материјалне штете због изгубљених зарада Град Ужице пресудом је обавезан да Милану Ђокићу убудуће исплаћује месечну ренту од 8.313 динара.
То је, објашњава адвокат Тешић, мера која ће трајати до краја живота. Рента је предвиђена, каже, због будуће изгубљене зараде коју неће моћи да оствари јер му је умањена радна способност.
Као организатор конференције Град Ужице пропустио је да контролише особе које улазе у зграду и није омогућио безбедно одржавање јавног догађаја, пише у пресуди.
Супротно од става правобранилаштва, суд је закључио и да је Милан Ђокић „примерено поступио“ јер је реаговао како би одбио напад на посланика Маринковића и заштитио присутне новинаре од нападача који је држао нож.
За УНС, толико година после, овај колега потврђује да се умешао да „спречи да човек ножем повреди посланике и новинаре“.
„Видео сам му у руци нож. Помислио сам да је моја нога дужа од руке. На суђењу сам исто говорио да сам се суздржавао да га ударим јако. Кренуо сам ногом у правцу његовог стомака. Након тога сам осетио топлину с леве стране тела. Више ништа нисам видео“.
После операције стомака у којој му је одстрањена слезина, уследиле су две нове, због киле која се појавила. Епилептични напади које је имао од раног детињства поново су учестали, иако је постојао дужи временски период када је на њих заборавио.
На суду је утврђено да му је трајно умањена радна способност 20 одсто.
Зашто је обезбеђење заказало?
Из судских докумената УНС је сазнао да је радник обезбеђења тог летњег преподнева био у приземљу зграде, али на споредном улазу који је отишао да отвори. Када се вратио, чуо је буку, попео се на први спрат и видео Милана Ђокића који је у крви лежао на поду.
Радник обезбеђења видео је и нападача да иде низ ходник, са ножем у руци.
На суду је изјавио да га је тај мушкарац опсовао, ударио сталком од камере по леђима, а затим отишао.
Познато је и где.
Прво је ушао у канцеларију градоначелника Тихомира Петковића и када га у њој није затекао, силом је покушао да упадне у канцеларију члана градског већа. Ударио је ногом закључана врата.
Ове чињенице су постале познате у засебном кривичном поступку који је решен 15. децембра 2015. године, пет месеци након напада. Виши суд у Ужицу одлучио је да нападач мора на обавезно психијатријско лечење и чување у здравственој установи док се не утврди да је потреба за тим престала.
Без посла
Када прича о човеку који га је тешко повредио Ђокић нема ни ружних ни сувишних речи. Сетио се да га је знао из виђења јер су давно играли кошарку.
Пре неког времена често га је виђао у кафићу близу места где живи. Мајка се плашила, прича, да га поново не повреди, па је једном приликом одлучио да са њом оде до кафића да би чула из уста нападача да га неће поново повредити. И одговорио је да неће.
Власник „Ужичке недеље“ Тони Станковић одавно је затворио новине. Ни сајт нема нових вести и замрзнут је на последњој објави из октобра 2023. године.
Од када је затворио медијски посао, због ког, каже, и даље враћа дугове, ради као продавац у својој радњи у Ужицу која је делом књижара, а делом, продавница технике.
Каже да Ђокић с времена на време сврати код њега.
Социјалиста Раденковић прича да је у контакту са Ђокићем и да зна да нема сталан посао. Да је покушавао да у протеклом периоду помогне кроз разговоре са градоначелником Ужица.
Није му јасно, каже, да је толико времена прошло, а да нико ништа није предузео.
„Ако гледамо тај пример, да је он који је страдао ни крив ни дужан, без посла, нисмо хумано друштво“.
Брутално нападнути Владимир Маринковић у оно време представљао је Љајићеву Социјалдемократску партију. Од пре четири године виђенији је члан Српске напредне странке.
После првог јављања и спремности да говори, више није одговарао на телефонске позиве и поруку УНС-а.
Ђокић каже да су се једном чули.
Овај заборављени јунак из јула 2015. године и даље живи са родитељима. Њихова пензија, рента и оно што заради када је сезона фудбалских утакмица које снима својом камером за клубове у Ужицу и Севојну, су новац од ког живи.
„Не могу да радим физички посао. Да трчим. Да носим тешко“.
У разговору за УНС, чији је члан, каже да би волео да има сталан посао.
Извесније се чини да ће, када суд одлучи, примати нешто вишу ренту од садашње.
Адвокат Тешић најавио је да ће ускоро поднети нову тужбу против Града Ужица јер износ ренте треба ускладити са растом минималне зараде у Србији.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.