УНС вести
28. 07. 2022.
УНС у Дирекцији Фонда ПИО са колегом који је пред пензијом - недоумице чак и кад имате „све папире“
Како изгледа пут до пензије новинара у Србији кад имате „све папире“?
Пошто је испунио неопходне услове, више од 15 година стажа и старосну границу, колега се са уредном документацијом и неколико недоумица заједно са новинаркама из Удружења новинара Србије упутио у Дирекцију Фонда за пензијско и инвалидско осигурање.
У оквиру акције УНС-а „Новинар си, медијски радник - колико радног стажа имаш“, која се спроводи у сарадњи са Фондом ПИО, заједно смо на лицу места истражили каква је процедура и када можете да очекујете решење за остваривање пензије.
Прва недоумица је била радна књижица, да ли је неопходна приликом подношења захтева или није? Многи новинари у њој немају уписане све податке или имају печате иза којих не стоји регулисани стаж.
„Радна књижица није неопходна, али у поступку по захтеву за остваривање права служи за анализу стажа. Често се дешава да одређени период запослења код послодавца није регистрован у матичној евиденцији Фонда ПИО, па референту који води поступак даје индицију за покретања поступка за утврђивање периода осигурања“, истиче Маријана Секулић, координатор одељења матичне евиденције.
На основу података из радне књижице који нису регистровани у Фонду ПИО, даље наводи Секулићева, тражи се документације од послодавца или од Историјског архива и то подаци о стажу осигурања и зарадама.
Посебно питање било је да ли је радни стаж текао током одслужења обавезног војног рока?
„Период за време служења војног рока се не признаје у стаж осигурања. Војна књижица у поступку који се води по захтеву служи као доказ када је подносилац захтева био на одлужењу војног рока“, отклонила је недоумице Нела Миладиновић, самостални организатор процеса рада у одељењу матичне евиденције у Дирекцији Фонда.
Миладиновићева каже да уколико су подаци о стажу осигурања и зарадама утврђени, поступак по захтеву за остваривање права на пензију ће краће трајати.
„Пошто се поднесе захтев за пензију, референт Фонда ПИО проверава тачност утврђених и регистрованих података. За недостајуће податке шаље се замолница послодавцу, кадровској и финансијској служби, да нам достави документацију. Након комплетирања подаци се прослеђују правнику на изради решења о остваривању права из пензијског и инвалидског осигурања“, детаљно објашњава Нела Миладиновић.
Шта се дешава ако је новинар радио за послодавца у СФРЈ, на пример за медије у Хрватској, Словенији, Македонији... а они су у међувремену престали да постоје?
„Често имамо такве случајеве, преко радне књижице се лако установе подаци ако је уредно уписан стаж, без обзира на то што послодавац више не постоји или је то сада друга држава“, кажу у Дирекцији.
Ако је особа радила код послодавца из бивших република СФРЈ и стаж је уписан у радну књижицу, по службеној дужности покреће се поступак потврде таквог стажа у тим државама, на прописаним обрасцима и након потврде тог стажа од стране бивше републике, такође на прописаним обрасцима, тај стаж се узима у обзир приликом остваривања права на пензију, кажу у Дирекцији Фонда ПИО.
Уколико стаж није уписан у радну књижицу, а особа поседује доказе да је радила, треба да их приложи приликом остваривања права на пензију, истичу у Дирекцији.
„И у таквим случајевима се такође покреће поступак по службеној дужности код иностраног носиоца осигурања, бивших република, о потврди стажа. Битно је што прецизније навести периоде рада или ангажовања у бившим републикама СФРЈ“, наводе стручњаци из Фонда ПИО.
Занимљиво је да је Историјски архив институција којој се обраћа када нема података о стажу оствареном у Србији, на пример када постоје докази о почетку рада али не о престанку рада или нема доказа о зарадама у предузећима која више не постоје.
„Та процедура дуго траје и дуго чекамо да нам одговоре на наш захтев“, кажу у Фонду ПИО.
Пошто се испуне сви услови, преда захтев за пензију и сва документација, када се може очекивати решење?
УНС је добио одговор да нема правила, али да, ако је уредна документација, за око два месеца осигураник може очекивати привремено решење које је „прва помоћ“ до коначног решења на које може да се чека месецима.
Разлика у новчаном износу између привременог и коначног решења се накнадно ревидира.
Један број новинара и медијских радника сами уплаћују доприносе. То је био случај и нашег колеге који је последњих година издвајао око 25.000 динара месечно јер би уплатом минималне суме смањио износ будуће пензије.
За све који ускоро крећу у ову процедуру на путу до пензије врло је битно, а то саветују и у Фонду ПИО, да се детаљно информишу о захтевима и потребној документацији на сајту Pio.rs (поље „Обрасци“).
Коментари (1)
Остави коментар13.03.
2023.
Vrati mi pare
Vratite mi uloženo pare u pio fond i netreba mi penzija !
Одговори