УНС вести
31. 12. 2020.
Медијска 2020. година
Споро достизање правде у случајевима убиства новинара Славка Ћурувије и паљењa куће Милана Јовановића, напади на новинарe на протестима испред Скупштине, централизоване информације о корони, усвајање Акционог плана за спровођење Медијске стратегије и контрoверзе у РЕМ-у, само су неки од догађаја који су обележили медијску 2020. годину. Али једна здравствена катастрофа, која је погодила читаву планету и имала разоран утицај на бројне гране економских делатности, као да је радикално променила једну професију – новинарску.
Пандемија вируса корона драматично је променила услове и начин извештавања новинара у земљи. Измештање великог броја новинара из редакција, извештавање од куће, састанци и конференције преко интернета, колегијуми који се одржавају преко вајбера, постали су свакодневница за новинаре.
Уместо у студију, претежно су се саговорници телевизијских емисија јављали преко апликација. Остаје нејасно да ли ће после престанка опасности од короне, редакције у Србији моћи да се у потпуности врате ранијем професионалном животу или ће можда власници закључити да им је корона заправо показала да могу да воде медије са мање људи и трошкова.
Напад, хапшење и закључане информације
Испред Скупштине Србије су на протестима у јулу, због најављених мера власти због вируса, били на удару новинари и медијски радници. Бројни физички напади, уништавање опрема и ометање рада колега, нашли су се на домаћим, али и светским ранг листама медијских (не)слобода. Јавност се о првом дану београдских демонстрација информисала преко телевизије Н1, а ускраћена је била за извештај на јавним сервисима и осталим каналима.
Влада Србије је крајем године формирала још једну Радну групу за безбедност новинара чији је циљ да „подигне ефикасност реаговања у случајевима напада на новинаре“. Формирање нове Радне групе једни су поклонили вери - да ће решавати нападе на колеге, док је код критичара изазвало негодовање да ће она радити без ефекта.
Једна од првих одлука ове Радне групе је обавезујуће упутство јавним тужиоцима које је издала Републички јавни тужилац Загорка Доловац да хитно поступају у случајевима када је безбедност новинара угрожена.
Ову медијску годину обележила је и централизација информација о корони - закључком Владе Србије који је усвојен крајем марта једино Кризни штаб могао је да информише о ситуацији са вирусом. Уследило је и хапшење новинарке портала Nova.rs Ане Лалић због чланка о недостатку заштитне опреме за здравствене раднике у Клиничком центру Војводине. Закључак је повучен, а новинарка убрзо пуштена из притвора. Председник Србије Александар Вучић оценио је да су ови поступци били грешка.
Спора правда за злочине над новинарима
Првостепену пресуду за убиство новинара и власника „Дневног телеграфа“ и „Европљанина“ Славка Ћурувије, које се догодило на Ускрс 1999. године, Апелациони суд је почетком септембра укинуо и наложио да суђење почне испочетка.
Судски процес у случају паљења куће новинара Милана Јовановића још увек није добио епилог, а председник Србије Александар Вучић у априлу је рекао да ће „ускоро пресуда бити донета“. Новинару је у децембру 2018. године изгорела кућа у Врчину. Бившем председнику општине Гроцка Драгољубу Симоновићу и још тројици оптужених суди се за овај злочин од априла 2019. године.
Ријалити РЕМ-а
На последњој седници Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) 21. децембра Оливера Зекић изабрана је за председницу тог тела, непосредно након што су је посланици Скупштине Србије поново изабрали за чланицу Савета РЕМ-а.
Слободан Цвејић и Вишња Аранђеловић средином фебруара постали су нови чланови Савета РЕМ-а, али је Цвејић након што је Зекићева постала председница тог тела дао оставку, јер су по његовом мишљењу „брутално кршени демократски принципи“ због начина на који је она изабрана.
Ову годину је обележила и одлука, после бурне расправе, да се не усвоји правилник за ограничење емитовања ријалити програма присилног окружења. Пре тога Савет РЕМ-а је одлучио да се изради нацрт овог обавезујућег правилника како би се ријалити програми приказивали од 23 сати увече до 6 сати ујутру, али су у међувремену поједини чланови Савета РЕМ-а променили мишљење и гласали да се он не усвоји.
Директор РТС-а
Јавни сервис Радио-телевизија Србије сачекаће још 40 дана на избор генералног директора. У овој години расписана су чак три конкурса за првог човека те медијске куће, а до коначног избора дужност в.д. генералног директора обавља Драган Бујошевић, којем је у мају истекао петогодишњи мандат.
Чланови Управног одбора РТС-а бираће између 14 кандидата, а по трећи пут се на конкурс пријавио Бујошевић. РЕМ је у међувремену употпунио састав УО РТС-а са чланом Шћепаном Прашчевићем, двадесетдеветогодишњим правником из Београда, али није издао саопштење о избору новог члана УО РТС-а.
Стратегија за медије
У децембру је ступио на снагу Акциони план за примену Медијске стратегије од 2020. до 2025. године, чији је циљ унапређење система јавног информисања који гарантује слободу изражавања, слободу медија, безбедност новинара, медијски плурализам, развијено медијско тржиште и оснажену новинарску професију.
Једна од мера Акционог плана је и унапређење суфинансирање пројеката у области јавног информисања. План је и да се пропише обавезујући критеријум поштовања Кодекса новинара Србије за добијaње новца за пројекте, али и да штампани и онлајн медији који конкуришу прихвате надлежности Савета за штампу.
За првих девет месеци ове године за медијске пројекте је, иначе, издвојено 1,7 милијарди динара. У првој половини године издавачима листова „Ало“, „Курир“, „Српски телеграф“ и „Информер“ на конкурсима је додељено око 220 хиљада евра иако је у текстовима ових медија у другој половини прошле године, према мониторингу Савета за штампу, забележено 3.900 прекршаја Кодекса новинара Србије.
Танјуг и Политика
Акционим планом предвиђен је и потпуни излазак државе из власништва Политике АД до четвртог квартала 2021. године. Први квартал следеће године рок је за окончање приватизације новинске агенције Танјуг, као и подношење пријаве за брисање агенције из регистра привредних друштава, односно медија.
У међувремену, фирма „Тачно“ из Београда стекла је право да за 628.000 евра у наредних десет година користи имовинска права новинске агенције Танјуг. Ова фирма је у власништву Радио-телевизије Панчево Радоице Милосављевића и фирме „Minacord media“ чији су заступници Жељко Јоксимовић и Мања Грчић. Случајно или не, фирма која је купила имовинска права Танјуга има назив као и главни слоган те новинске агенције – Танјуг. Тачно.
Акционим планом предвиђена је и приватизација Политике АД. Нови генерални директор Политике АД у августу је постао Зоран Мошорински, који је изразио наду да ће Политика остати државна. Лист „Политика“, иначе, добио је крајем септембра новог в.д. главног и одговорног уредника Марка Албуновића, који је до тада био заменик главног и одговорног уредника тог листа. Пре њега је вршилац дужности главног уредника најстаријег листа на Балкану више од четири године био Жарко Ракић.
Светски медијски потреси
Крај године је обележио догађај који ће свакако остати забележен у савременој медијској историји - све националне ТВ мреже одлучиле су да прекину обраћање америчког председника Доналда Трампа, који је доводио у питање регуларност америчких избора, јер су закључиле да не говори истину.
Током кампање убедљива већина америчких медија се није превише трудила да покаже објективност и водила отворену кампању против одлазећег председника. Зато и за наредну, 2021. годину остаје велико питање - да ли ће се „Трампов медијски вирус“, када су велики, демократски медији одлучили да најотвореније агитују за једног од кандидата, прелити и на остатак света и да ли ће такво новинарство постати новинарство будућности.
Коментари (1)
Остави коментар01.01.
2021.
Најлепше жеље
Удружењу новинара Србије и председнику Владимиру Радомировићу желим све најбоље у Новој 2021. години.
Одговори