Синдикалне теме

30. 09. 2025.

Аутор: А. Ничић Извор: УНС

Шпанска новинарка и синдикалка Баросо Кинтана: Ми смо професионалци речи, слике и гласа - време је да их искористимо

„Млади новинари у Шпанији ретко се учлањују у синдикате јер их често виде само као средство за решавање личних проблема. Млади представници синдиката кроз бројне иницијативе настоје да промене то виђење и покажу да синдикат може бити моћан савезник у унапређењу радних права и професионалног новинарства“, рекла је за УНС новинарка Дебора Баросо Кинтана, која је и секретарка за младе у синдикату Комисија радника (Comisiones Obreras - CCOO).

Између остваривања радних права новинара и квалитетног информисања, како је рекла Баросо Кинтана, углавном стоји знак једнакости. Новинари који су у лошем финансијском положају и без финансијских ресурса, додала је, често не раде посао на начин на који би желели. Због тога је битно да се боре за своја права, а да им синдикати омогуће ту борбу.

Управо зато млади синдикалци користе различите програме и обуке да усвоје алате и знања којима могу да подстакну колеге да се активно укључе у синдикат и на тај начин оснаже професионалну заједницу.

 

 

Један од таквих програма реализује и Европска конфедерација синдиката, а у оквиру кога је организован и семинар у Бриселу пре две недеље. Млади новинари и представници синдиката из различитих европских земаља могли су да се упознају са улогом синдиката у Европи, институцијама Европске уније и различитим актерима на европском нивоу, као и да развију вештине тимског рада и промовисања својих идеја у мултикултуралном окружењу.

Новинарка Дебора Баросо Кинтана, у оквиру програма, развијала је идеје о томе како да унапреди положај младих новинара у Шпанији. Са њом смо разговарали о изазовима у шпанском медијском систему, радним правима новинара у овој земљи и њиховом синдикалном организовању.

Који су кључни изазови са којима се суочавају млади новинари у Шпанији?

Дебора Баросо Кинтана: Рекла бих да су то несигурни радни услови, ниске плате и високи захтеви. Често медији немају довољно ресурса да покрију све вести или актуелне догађаје, па су новинари преоптерећени јер морају да ураде све како би испоштовали рокове, и то без потребних ресурса.

Такође, тешко је радити под одређеним уређивачким политикама које су последњих година постале радикалније и остављају мало простора за објективно извештавање. Примећујемо јасну тенденцију ка сензационализму у насловима, упадајући у „кликбејт“ који никоме не користи. Заправо, то само ствара конфузију и друштвену напетост.

Колико често се млади новинари учлањују у синдикате у поређењу са старијим колегама?

Дебора Баросо Кинтана: Број младих новинара који се данас учлањују у синдикате прилично је низак у поређењу са старијим новинарима. Ипак, не смемо заборавити да смо део различитих реалности. Старији су прошли кроз околности и борбе које су нама, младима, далеке (било на боље или на горе). Генерално, синдикат је перципиран као организација која је корисна када постоји неки (лични) проблем. Ако проблема нема - зашто плаћати чланарину? 

Постоји ли генерално отпор међу новинарима према учлањивању у синдикате у Шпанији?

Дебора Баросо Кинтана: Не бих рекла да постоји отпор према синдикату, али је истина да људи не виде потребу за њим у свакодневном животу.

Због чега не виде потребу за синдикатима у свакодневном животу?

Дебора Баросо Кинтана: Можда је то због брзог темпа живота, индивидуализма који је завладао друштвом и недостатка информација о томе шта је синдикат и чиме се данас бави.

Синдикати у Шпанији имају дугу традицију и снажну структуру. Како то олакшава младим новинарима, нарочито кроз CCOO Canarias, да се организују и бране своја права?

Дебора Баросо Кинтана: Имамо саветодавну службу за запошљавање која нуди информације и ресурсе како би људи боље разумели специфичне радне проблеме, попут уговора или колективних споразума у сектору. Тренутно смо у процесу промоције тих услуга и повезивања са младима у свету новинарства.

Можете ли описати неку акцију синдиката у Шпанији која је значајно утицала на услове рада новинара и донела конкретне промене?

Дебора Баросо Кинтана: Последњих месеци CCOO је учествовао у споразуму са Удружењем послодаваца у аудиовизуелној продукцији којим су предвиђена повећања плата за запослене у овом сектору током 2025. и 2026. године.

То би могло значити више плате за одређене послове у аудио-визуелној продукцији који су недовољно плаћени. Ово је само један пример важности чињенице да смо највећа синдикална организација у земљи: имамо капацитет да преговарамо о бољим радним и социјалним условима за све раднике.

 

 

Могу ли чланови CCOO Canarias бити новинари запослени по атипичним уговорима (уговору о делу и ауторском уговору), или само они са сталним запослењем?

Дебора Баросо Кинтана: Свако ко то жели може да се учлани у CCOO. Могу се учланити и они са атипичним уговорима јер је потребна само жеља да мењате ствари, да се борите за оно што је праведно (укључујући боље радне и социјалне услове, наравно) и да знате да вам, највероватније, увек неко може пружити руку кад вам је потребно. Желим јасно да кажем да иза те руке стоји читав организован тим вредних људи који сви вуку у истом правцу.

У којој мери су млади новинари запослени по атипичним уговорима (сличним ауторским уговорима у Србији), а у којој мери имају уговоре на одређено или неодређено време?

Дебора Баросо Кинтана: Новинари углавном имају уговоре за стално, иако се понекад ангажују и фриленсери (посебно у аудиовизуелном сектору). На Канарима имамо и јавне и приватне медијске куће, али у оба случаја запослени углавном имају сталне уговоре.

Који су највећи изазови са којима се лично суочавате у организовању и подршци младим колегама кроз CCOO Canarias - Secretaría de Juventud?

Дебора Баросо Кинтана: Рекла бих да је највећи изазов пренети праву величину и значај синдиката на најтачнији и најприступачнији начин. Важно је да предочимо да нисмо само скраћеница, већ сигуран и стабилан простор припадања, из којег се боримо за побољшања за све.

Конкретно, када је реч о младим новинарима, верујем да данас морамо да се бавимо појавом вештачке интелигенције у свим областима рада, а посебно у комуникацији. С једне стране, морамо да осигурамо да нове технологије не буду коришћене од стране компанија као средство за смањење броја запослених, а с друге стране, борба против лажних вести постаје још сложенији изазов.

 

Ваша организација за комуникацију са младим новинарима користи дигитално оријентисане формате као што су карусели и кратки видео записи. Како овај приступ помаже младима да разумеју своја права и одговорности?

Дебора Баросо Кинтана: Одговор је врло једноставан: говоримо истим језиком као они и налазимо се на истим местима као они. Разумевање тога је кључно да бисмо се повезали и разговарали са младима. Друштвене мреже нам омогућавају да пренесемо сложене поруке на поједностављен и директан начин. Још увек смо у процесу стварања новог и заиста безбедног простора за све, али садржаји које смо већ објавили генеришу интересовање, утицај и привлачност.

Који дигитални формат садржаја (карусел, видео, сторији) највише привлачи младе и зашто?

Дебора Баросо Кинтана: Рекла бих да је најбоља стратегија мешавина свих постојећих формата. Важно је добро их познавати да бисте знали када користити видео, када је боље направити карусел, а када је довољна слика. Јасно је да комбинација свих формата помаже да постигнемо већи утицај. Тренутно, видео записи средње дужине (не дужи од 1 или 2 минута и само ако се исприча добро структурирана прича) најбоље функционишу, али карусели такође пружају велику видљивост за теме које захтевају детаљније објашњење.

Које методе које користи CCOO Canarias - Secretaría de Juventud бисте препоручили младим новинарима у Србији, где је синдикално организовање младих слабије развијено него у Шпанији?

Дебора Баросо Кинтана:  Комуникација, комуникација, комуникација. И много креативности. Ми смо професионалци речи, слике и гласа. Алати су буквално у нашим рукама. Време је да их искористимо.

 

 

Да ли сте сарађивали са новинарима из Србије? Колико сте упознати са радним правима, синдикалним организовањем и новинарством у Србији? 

Дебора Баросо Кинтана: До сада нисмо. Контакт са колегама из УНС-а је за нас први контакт са новинарима из Србије, али сам сигурна да неће бити последњи, с обзиром на љубазност, топлину и професионалност. Ова прилика да говорим о медијској реалности на Канарским остврима и Шпанији уопште за мене је драгоцена.

Зашто сте се пријавили на YTUL програм и које сте компетенције стекли?

Дебора Баросо Кинтана: Верујем да је знање моћ, али не из перспективе наметања, већ из жеље да располажемо знањем и вештинама. То се може постићи само учењем. У овом конкретном случају, могућност да проводим време са људима из других европских земаља је обогаћујућа, јер ми омогућава да учим о другим срединама, размењујем мишљења и бриге и разумем како се други у својим земљама суочавају са истим питањима која нас брину у Шпанији.

 

Зашто је слоган "Сви смо у овоме заједно" (All in this together), који су смислили учесници програма, а понављao се, важан за вас као младог синдикалисту и новинара?

Дебора Баросо Кинтана: Пре свега, то је невероватна песма из филма High School Musical, зар не? Шалу на страну, то је свакако најбољи слоган који савршено објашњава шта је синдикат и шта новинарство треба да буде. Морамо да повратимо осећај заједнице изнад индивидуалних и тренутних интереса. Када је реч о информисању, новинари морају да остану чврсти пред новим изазовима, као што су лажне вести које сам раније поменула и ширење мржње које сам истакла. Не иде баш све. Новинарство има кључну информативну и друштвену улогу и, као професионалци, морамо да обезбедимо да тако и остане.