Насловна  |  Деск  |  Регион  |  Хрвоје Зовко: 'Опасно је да се најмоћнија особа у држави служи неистинама и ниским ударцима'
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Регион

12. 03. 2019.

Аутор: Зденко Дука Извор: www.novilist.hr

Хрвоје Зовко: 'Опасно је да се најмоћнија особа у држави служи неистинама и ниским ударцима'

Заиста су ниски ударци покушаји моје особне дискредитације и то је недостојно његове функције, један одговорни политичар не служи се таквим прљавим средствима. Опасно је да се најмоћнија особа у држави служи неистинама да сам ја »скоро физички насрнуо«. Јер нисам насрнуо ни на кога. То ћемо на суду и доказати

Како је могуће да је у демократској еуропској држави, само према евиденцији из 18 медија, подигнуто више од 1.100 тужби против новинара и медија? Је ли то знак да може бити забрањено и кажњено свако критичко мишљење, јер, и кад је истинито, све је то срамоћење, нарушавање угледа…?

То је био основни повод новинарског просвједа »Отели сте медије, новинарство не дамо«. О свему томе разговарали с Хрвојем Зовком, предсједником Хрватског новинарског друштва, којем је у рујну Управа ХРТ-а дала отказ након свађе с надређеном уредницом.

Након успјешног новинарског просвједа, премијер Пленковић је рекао да ће с министрицом културе размотрити осам новинарских захтјева који су тамо истакнути, али је њему заправо, како каже, смијешна тврдња да су данас угрожене новинарске слободе у Хрватској?

– Оно што је премијеру смијешно, видим да никоме другоме није смијешно. Умјесто да размотри и схвати оправдане захтјеве Хрватског новинарског друштва у име новинарске струке, он избјегава одговоре на конкретна питања. Да је ситуација све само не смијешна, показује најновији случај с колегицом Ђурђицом Кланцир. Умјесто да буде забринут са ситуацијом у којој се налазе медији и падом рејтинга у том подручју у задњих неколико година, он не види проблем нити у јавном сервису, нити проблеме с цензуром, итд. Кад живите у паралелном свијету, не видите те проблеме које виде сви други. Након свађа с хрватским новинарима, премијер Пленковић се упустио и у свађе с колегицама и колегама из Еуропске новинарске федерације, подцјењујући њихов рад и њихове информације. А они су му послали оштар одговор. Не занимају их дојмови него одговори на конкретна питања. А просвјед је био врло успјешан и о њему су извјештавали битни свјетски медији – Реутерс, Тхе Неw Yорк Тимес, Wасхингтхон Пост и хрватски новинари показали су јединство у борби за професију. Дошли су на просвјед најрелевантнији новинари, схватили су да је ситуација драматична. Одговорног политичара би више од тисућу новинара под прозором требало забринути, а не да то буде повод за банализирање новинарских захтјева. Више слуха за новинарске проблеме имају различите међународне организације, велепосланици и различити појединци него премијер земље у којој живимо.

Хибридно ратовање 

Премијер Пленковић вас је и особно прозвао, рекавши да је »све почело« кад сте »скоро физички насрнули« на надређену уредницу информативног сервиса на ХРТ-у и да сте и ви тужили неке новинаре. Одговорили сте да се служи ниским ударцима?

– Не желим се уопће оправдавати што сам тужио неке накладнике, а зна се зашто сам их тужио. Немам намјеру полемизирати с премијером. Заиста су ниски ударци покушаји моје особне дискредитације а то је недостојно функције коју он обнаша. Један одговорни политичар не служи се таквим прљавим средствима. Премијерова изјава је као из приручника о хибридном ратовању. Најприје, сведимо проблем на појединца, том појединцу одузмимо кредибилитет и треће – прогласимо своју побједу. Опасно је да се најмоћнија особа у држави служи таквим неистинама, да сам ја »скоро физички насрнуо«. Јер нисам насрнуо ни на кога. То ћемо на суду и доказати а изјава је опасна јер може утјецати на суд. Не сјећам се да је премијер био присутан на Присављу, кад се то догађало.

А није ни равнатељ Бачић био присутан, а он је још својим приопћењем хтио мало појачати тај утисак који је желио оставити премијер?

– Да, хоће се то свести на некакав мој особни проблем. Просвјед је био због нагомиланих вишегодишњих проблема с којима се сусрећу хрватски новинари. Моји проблеми с ХРТ-ом су почели онда кад сам дао оставку на мјесто извршног уредника ХТВ-а 4. Оставка је била прихваћена и након тога се догодила свађа у којој сам био мета увреда. Било је повишених тонова и ја сам изразио жаљење због те свађе, али ја нисам никоме пријетио. Кад бих се хтио спустити на његову разину, могао бих рећи да је премијер скоро насрнуо у Сабору на саборског заступника Николу Грмоју. Постоји снимка, па је цјелокупна јавност то видјела. По истој логици, могао бих упитати има ли он кредибилитет да даље води Владу.

А што се тиче Казимира Бачића, он већ мјесецима о мени износи читав низ неистина. Па је тако рекао да нисам био извршни уредник ХТВ-а 4, иако имам одлуку о именовању. Тужно је да равнатељ не зна разлику између радног мјеста и позиције, а извршни уредник је позиција. Па је говорио да ми је отказ уручен на кућну адресу, а није истина – уручен ми је на ХРТ-у. Па је рекао да ХРТ није тужио своје новинаре, значи ли то да смо колегица Миклеушевић Павић и ја сами себе тужили? Па је говорио да није тужио новинаре, него особе.

А цијели дупли пас којег је Бачић сада извео с премијером је због тога да се скрене фокус с приче о новинарским (не)слободама. А иако је у току радни спор, главни равнатељ поновно актуализира мој вербални сукоб с уредницом ИМС-а ХТВ-а због којег је водство ХРТ-а покренуло поступак отказа мог уговора о раду. Притом наводи како су свему »присуствовале четири запосленице ХРТ-а које су се затекле на мјесту инцидента«. А то је недопустива манипулација. То је био интерни сукоб иза затворених врата, а желио се створити лажни дојам да се догађај збио пред очима запосленица па се износе неистине о »пријетњама и грубом насртају«. Радничко вијеће ХРТ-а изјаснило се против отказа. Ја нисам импресиониран покушајима моје дискредитације.

Само цензура 

Је ли уопће могуће сувисло одговорити на то како је могуће да јавни медијски сервис подигне укупно 36 судских тужби због нарушене части и угледа и за то тражи укупну одштету од 2,3 милијуна куна? Како им је то уопће пало на памет, што се, ево – али тек послије два и пол мјесеца – пита и премијер Пленковић?

– Хоће ли ХРТ сада тужити и премијера који их је критизирао? Хоће ли тужити ЕУ, међународне институције? Премијер је критизирао тужбе против накладника, али кад су га питали што мисли о запосленицима, рекао је да не зна. Па, кад се већ упознавао с тужбама против накладника, како то да се онда није упознао с тужбама против новинара? Јер, ово што ради јавни сервис, тај крижарски рат, то је незабиљежено. Нема тога нигдје у свијету, а не само у Еуропи. Хрватско новинарско друштво важна је институција овог народа и државе, постоји 109 година. Углед и част бране се с квалитетним програмом. Јавни сервис плаћају сви грађани. Жељели смо разговарати о свим спорним питањима с Управом ХРТ-а али је она то одбијала. Међутим, људи из Управе избјегавају говорити о другим наводима из приопћења које је послано у рујну прошле године. Они се хватају само цензуре. А ми можемо и премијеру послати примјере цензурирања, на примјер, Зорана Пехара који више не ради на ХРТ-у и више других колегица и колега. Нека од тих писама већ су отишла међународним институцијама. У приопћењу ХНД-а на ХРТ-у из рујна прошле године износи се како поступа привилегирана мањина и износе се скандали, односно срамоћење у продукцији ХРТ-а.

Они сами руше част и углед?

– Нас занимају и пројекти из вањске продукције. Зашто не одговоре на питања о серији којом се релативизира приватизацијска пљачка и у којој су главни јунаци људи који су побјегли из Хрватске.

Та серија »Је ли могло другачије« је свакако била спорна. Иначе, ХРТ и по закону мора ангажирати и вањске продукције.

– Нисмо против вањске продукције. Говорили смо само о томе што гледатељи с неких таквим вањским продукцијама добију. Тко је то одобрио? Причамо о томе да се догађају ревизионистички испади, доводе се људи који негирају Јасеновац. Би ли било нормално да нетко за 50 година дође на јавни сервис и негира постојање Овчаре? То би била увреда здравом разуму, увреда жртви, држави. За силне пропусте нитко није одговарао.

У судској тужби против ХНД-а и шефице ХНД-а на ХРТ-у Сање Миклеушевић Павић, ХРТ је прије којих мјесец дана предложио поступак мирења. Јесу ли што конкретно предложили, или нису још ништа?

– Ми нисмо никад били против дијалога, а ХРТ је тај који је кренуо у крижарски рат и у цензуру. На примјер, била је сједница саборског одбора у вези судских тужби против ХНД-а и против новинара, и у прилогу у Дневнику о тој сједници није приказана нити једна изјава представника ХНД-а. Па је ли то цензура? ХРТ безувјетно треба повући све тужбе. Нећемо се никад испричати за нешто што је истина и што је јавност имала права знати. Колико коштају ове тужбе и одвјетници? Хрватска јавност те финанцијске податке мора знати. Грађани који плаћају претплату, не плаћају је да би ХРТ водио крижарске ратове него да би био квалитетан програм. А други гонич новинара је Свеучилиште у Загребу. Па онда суци и политичари.

Одштета 250.000 куна 

Два су полицајца због тужбе сисачког жупана Жинића ушла у редакцију нет.хр-а и легитимирали Ђурђицу Кланцир. То још нисмо видјели од времена Фрање Туђмана, кад се у редакције улазило и с калашњиковима, па понекад тако мијењало и главне уреднике.

– Ово је најгори облик застрашивања новинара. Али, то је кап у мору свега онога на што ми упозоравамо. Било је 18 премлаћивања, 50-60 случајева озбиљних пријетњи задњих година, а државни врх се на то оглушио. Ми живимо у земљи у којој је најмање 1.163 судских поступака против новинара и медија, а то су само подаци о 18 медија. Нитко не говори да треба забранити подизање тужби. Не говоримо о хушкачким медијима, говоримо о озбиљном истраживачком новинарству. Али, живимо у земљи гдје можете бити тужени за објаву истините информације и у којој се тужи и пресуђује против сатире. Или, нетко изгуби судски поступак не због неистините информације него због »дојма«, па о чему онда причамо.

ХНД је истакнуо осам захтјева који су предани у Министарство културе и у Банске дворе. У првом захтјеву се тражи да се прекину злоупотребе судских тужби и да се зато мијења закон који је увео и срамоћење као казнено дјело. ХНД је већ годинама тражио декриминализацију дјела против части и угледа. Ситуација је таква да се свако критичко мишљење и вриједносни судови могу подвести под срамоћење, рушење угледа, итд.

– Да, о томе се ради. Поанта је у самом дизању тужби, у том исцрпљивању по судовима. На примјер, одштетни захтјев ХРТ-а против мене је 250.000 куна.

То су двије тужбе?

– Да, двије тужбе. И трећа је она која дакако има везе са мном, она тужба ХРТ-а против ХНД-а. Тражимо да се колегицама и колегама омогући нормално обављање послова на ХРТ-у. Јавним сервисом заправо управљају особе које Сабор није изабрао.

Што конкретно мислите кад кажете да не управљају они које је Сабор изабрао?

– ХРТ-ом управљају људи из сјене.

Фантомска удруга 

Међу осам захтјева је и онај о измјени Закона о ХРТ-у. На који начин би тај закон требало мијењати, кад је ријеч о избору главног равнатеља ХРТ-а? Раније смо имали ситуацију да Сабор бира чланове Програмског вијећа према политичком односу снага, а онда Програмско вијеће бира главног равнатеља двотрећинском већином.

– Не могу у име цијелог ХНД-а сада још рећи какав би модел избора био најприхватљивији. Из осам захтјева види се колико је бројних проблема у медијима. Наша је струка преполовљена. Економска криза ју је девастирала као мало коју другу струку. Изложени смо притисцима оглашивача, притисцима, цензурама, нападима. Но, сада је нажалост ситуација таква да је фокус на ХРТ-у. Умјесто да буде водећи на медијској сцени, ХРТ се прометнуо у највећи проблем.

Влада је предложила Катју Кушец за чланицу Вијећа за електроничке медије. У приопћењу сте написали да сте згрожени тим приједлогом и тражите да се мијења начин избора чланова Вијећа. Осим тога, као што је и уобичајено, нитко није успио на интернетским страницама пронаћи који су то били остали кандидати у овом натјечају?

– Нисмо ни ми пронашли који су кандидати били. Али, избор Катје Кушец говори о томе колико се жели изабрати квалитетног члана тог Вијећа. Катја Кушец је предсједница једне фантомске новинарске удруге која је основана како би депозиционирала ХНД. Ти су покушаји данас смијешни. Кушец је оснивала ХНИП с врло чудним људима. ХНИП се бави једино дифамацијом својих колегица и колега. Сада би таква особа требала бити награђена тим мјестом. То говори о томе колико се власт жели озбиљно бавити проблемима у новинарству.

Премда обећава то више од двије године, министрица Обуљен Коржинек никако да распише натјечај за који је осигуран еуропски новац, а којим би били финанцијски потпомогнути непрофитни медији?

– То је један од разлога због којих смо ишли у просвјед. То говори о стварној намјери и жељи да се нешто поправи. Осигурани су новци и изгледа да им је боље да ти новци пропадну него да финанцијски помогну непрофитним медијима. Умјесто да потичу квалитетно новинарство, оно се покушава уништити. Многе колегице и колеге су остале без посла у приватним медијима и отишли су у непрофитне медије. А непрофитни медији често објављују оне теме које маинстреам медији не обрађују. Нисам сигуран да је оваква политика имало добронамјерна. Влада најављује да ће ићи у борбу против лажних вијести, а сама производи лажне вијести. Чини се све да се уруши медијска слика Хрватске и ова професија. А ми нисмо нити слатки, нити гракћемо, ми само радимо свој посао. И то власт треба знати, ма која политичка опција је на власти.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси