Регион
24. 01. 2019.
ХРТ треба повући тужбе против новинара, медија и ХНД-а
Поприличан је преседан да је једна стручна организација добила тужбу од националне медијске куће и да новце порезних обвезника користи како би ишла у појединачне тужбе против својих новинара, медија и стручног удружења, што бих назвао силејџијским поступком, казао је Бојан Главашевић на тематској расправи о ХРТ-овим тужбама против новинара, ХНД-а и других медија одржаној на саборском Одбору за информирање, информатизацију и медије, који је донио закључак да супростављене стране спор рјеше мирним путем.
Главашевић, који је заједно са шест опорбених чланова Одбора затражио расправу, у свом уводном излагању цитирао је и чланак 38. Устава РХ, који стоји на веб страницама ХРТ-а, а који јамчи пуну слободу мишљења новинарства и протока инфорамција те је додао даје тужба крајња инстанца за којом се потеже тек када се исцрпе сва друга средства у дијалогу, којега очито није било. – Проблема са ХРТ-ом има јако много и сматрам да ми као заступници имамо обавезу позвати све који дјелују у јавном простору да реафирмирају начела на којима дјелују, а то су медијске слободе и демокрацја. Сматрам да би циљ данашње расправе требао бити повлачење тужби и отварање простора за деескалацију конфликта, казао је Главашевић.
Срамота за Владу
Ненад Стазић је подсјетио да су на ове тужбе реагирали и из међународних новинарских организација (ЕФЈ,ИФЈ) осудивши пристиске и шиканирање којем је изложен ХНД-а и његови представници те је истакнуо како на овај начин ХРТ и срамоти Хрватску у свијету те би Влада требала реагирати, како се то срамоћење не би наставило.
У свом излагању предсједник ХНД-а Хрвоје Зовко казао је да је ХНД увијек био за дијалог, али да друга страна није одговарала и наилазило се на зид шутње. Он је истакнуо како је задовољан приликом да Одбор и цијелу јавост извијести о тужбама које водство ХРТ-а подиже против новинара и медија те упозорити на посљедице које ће такво поступање јавне телевизије имати на слободу медија у Хрватској.
- Према подацима којим за сада располаже ХНД, ХРТ је тужио портал Индеx шест пута, тједник Национал и Слободну далмацију по пет пута, 24 сата три пута, Јутарњи лист два пута те по једанпут Вечерњи лист, Нови лист, Т-портал и Новости. Задња тужба је дошла порталу Индеx прије пар дана и износи 200 тисућа куна. Тужбе су поднесене и против неких бивших запосленика ХРТ-а, попут Домагоја Новкмета, Силвије Лукс... ХНД-а и двоје његових представника. Укупно је ријеч од око тридесет тужби, а у новцима то је око милијун и 480 тисућа куна. ХНД је те податке добио од редакција медијских кућа. Истовремено смо упутилии допис ХРТ-у са молбом да нам одговоре колико су тужби подигли против медија или колико их се води проти засоленика ХРТ-а, рекао је Зовко који је додао да, према сазанањима ХНД- а у свијету не постоји случај да јавни сервис који плаћају грађани те државе тужи струковну организацију.
Одвјетнички уреди сигурни добитници
– Јавни медиј који одлучи ангажирати одвјетнички уред и подићи тужбу против новинара или медија зато што су објавили критику, лоше мишљење о програму или пословним одлукама те куће, тражећи при томе одштете од 30 до 250 тисћа куна, шаље јасну поруку: немате право слободно писати и немате право критизирати, а ми имамо моћ и слободне руке те голема финанцијска средства прикупљена претплатом грађана да вас можемо тужити, казао је Зовко истакнувши да је посљедица свега тога да тужени медији процјене што им је чинити: да и надаље раде посао онако како најбоље знају или о ХРТ-у писати само похвале.
– Механизам је врло јасан и цијела прича има своје конкретне посљедице па за шест мјесеци више никоме неће пасти напамет преиспитивати рад ХРТ-а, а при томе, неовисно о исходу тих тужби, ХРТ неће изгубити свој претплатнички новац. На концу они који на крају сигурно добивају и чији ће рачуни бити у плусу су вањски одвјетнички уреди, које је ангажирало водство ХРТ-а, казао је Зовко додајући како је тренутно јавна телевизија постала генератор гушења медијских слобода, застрашивања новинара не само у свом програму, него на цијелој медијској сцени.
– Постала је лош примјер располагања јавним новцем и неодговорности према грађанима. На мени је да на то упозрим, а увјерен сам да ћете ради интереса наших грађана покушати зауставити овај лош процес и позвати управу ХРТ-а да повуче све тужбе против медија и новинара, закључио је своје излагање пред Одбором предсједник ХНД-а Хрвоје Зовко.
Равнатељева уцјена
Потпресједник ХНД-а Денис Ромац подсјетио је да су и бројне друге међунардне организације указивале на проблеме цензуре и случај ХРТ-а те су позивале власт да осигурају неовисност јавног сервиса и на суздржавање од било каквих поступака који би могли довести до поступка цензуре. - ХРТ се од критика,умјесто да ради бољи и квалитетнијим програм и транспарентније послује , брани тужбама. Висина одштета које се траже потврђују како овдје није ријеч о намиривању евентуалне штете, него о ушуткивању новинара и медија, а и ХНД и њиховом финациском уништењу, казао је Ромац и додао како су у ХНД-у увјерени да водство ХРТ-а без потпре власти не би могло подузети акције прогона ХНД-а и новинара који се усуде критички проговорити о ХНД-у.
Равнатељ ХРТ-а Казимир Бачић у свом излагању казао је како не види ништа спорно у тужбама у циљу заштите имовинских питања и части те куће те додао да је уколико се повуку тврдње о цензури на ХРТ-у спреман повући све тужбе. Он је додао како је цензура казнено дјело и да је дужан заштити ХРТ од лажних тврдњи да на ХРТ-у има цензуре. - На телевизији не постоји цензура и нема забрањених тема, ни забрањених гостију. ХРТ није поднио тужбе против новинара него против особа, казао је Бачић.
У расправи је на упит да ли ХНД има доказа о цензури на ХРТ-у предсјендик ХНД-а Зовко одговорио потврдно те додао како постоје свједочаства и садашњих и бивших запосленика ХРТ-, који до у детаље описују ствари и спремни су на суду пуним именом и презименом свједочити. Предсједник Одбора Андрија Микулић реагирао је на излагање Дениса Ромца истакнувши како Влада није одговора за подизање тужби од стране ХРТ-а против новинара и медија, што се може исчитати и из донесеног закључка Одбора по овом питању.
На крају је Одбор за информирање, информатизацију и медије донио закључак, како је речено у складу са својим овластима, за које је Бојан Главашевић нагласио да су законски ограничене, али су зато морално важне, те позвао све стране на дијелог и да спор рјеше мирним путем.
У другом дијеу сједнице Саборски Одбор једногласно је утврдио и имена 12 кандидата за четири члана Програмског вијећа ХРТ-а међу којима су и бивши СДП-ов министар културе Антун Вујић те повјесничар Твртко Јаковина о којима ће се одлучивати на пленарној сједници Сабора.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.