Регион
12. 02. 2018.
Тужбе за клевету и даље оптерећују бх. новинарство
Процјене су да буде подигнуто 100 до 200 тужби за клевету годишње. Закони о заштити од клевете у БиХ – два на ентитетском и један на нивоу Брчко дистрикта – усвојени су прије више од 15 година (од 2001. до 2003. године), али и даље постоје неуједначености у њиховој примјени и судској пракси, као и случејеви злоупотребе. Велики број тужби – према процјенама Удружења БХ новинари 100 годишње, а некад и више од 200 – оптерећује бх. новинарство и утиче на слободу изражавања.
Борка Рудић, генерални секретар Удружења БХ новинари, каже да највећи број тужби подносе јавне личности, политичари и високи дужносници, а карактеристично је и да велики број тужби подносе исте особе. Према ријечима медијског експерта Мехмеда Халиловића, тачан број о одбаченим и повученим тужбама, о вођеним и окончаним судским поступцима није доступан, јер се не воде посебне евиденције поступака за заштиту од клевете, што онемогућава детаљнију анализу.
Закони о заштити од клевете окупио је новинаре, адвокате, судије и медијске експерте на семинару Слобода изражавања и етички стандарди, слободно и одговорно новинарство и добра спроведва правосуђа, којег су организирали Вијеће Европе и Удружење БХ новинари на Требевићу 10. и 11. фебруара.
Халиловић је подсјетио да су закони о заштити од клевете, којима је клевета потпуно декриминализирана, успоставили баланс између медијских слобода и заштите приватности, дали гаранцију новинарима да користе информације заштићених извора и онемогућили властима и јавним установама да подносе тужбе. Нагласио је да ти закони право на слободу изражавања штите и по садржају и форми, што се односи и на садржаје који могу увриједити, огорчити, и шокирати, те да судови требају прихватити и проковативни језик. Судови често не узимају у обзир све околности, те не праве разлику између вриједносног суда и чињеница, што је један од највећих недостатака домаће судске праксе.
Током семинара се разговарало о спорним члановима у законима о привременој судској мјери забране преношења или изношења и изражавања неистинитих чињеница, о проблематичним медицинским вјештачењима која се често врше по принципу copy paste, те су анализирани поједини случајеви, међу којима и они који се тичу коментара на Facebook страницама и web-порталима. Највећу дебату изазвало је питање одговорности за клевету приликом навођења других цитираних особа, као у случају интервјуа, као и изношење мишљења и чињеница у форми коментара. Адвокатица и међународна експертица за питање клевете, Весна Алабурић, нагласила је да је новинар дужан исцрпити све начине провјере информација, те у случају интервјуа који се накнадно објави, тј. не емитује се уживо, а који може да штети нечијем угледу, новинар би такођер требао узети стајалиште с друге стране, како би провјерио информације. Нагласила је и да новинари требају бити свјесни да уколико у коментару износе чињеничне тврдње на основу којих изводе свој коментар, да су одговори за тачност изнесених чињеница.
Позитивна искуства у бх. судској пракси су пресуде које се позивају на Члан 10 Европске конвенцију за заштиту људских права и темељних слобода, о чему је говорила суткиња Опћинског суда у Сарајеву, Санела Горушановић Бутиган. Она је нагласила елементе који су битни за судске поступке као што су интерес јавности, утврђивање чињеница и добре намјере, али да новинари често долазе неспремни на рочишта и да судови често не могу утврдити добру намјеру у медијским садржајима.
Други позитиван помак су и ниже накнаде од штете у односу на прве године када су закони донесени и данас износе од 500 до 10.000 КМ, иако, како је рекла Рудић, захтјеви некад знају бити и милионски. Суд према законима мора узети у обзир чињеницу да ли би износ додијељене штете могао довести до великих материјалних потешкоћа, ипак то није поштовано у појединим пресудама, те је довело до финансијског краха магазина Слободна Босна, који је под тим притисцима, престао излазити 2015. године.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.