Сајам туризма
Сајам туризма
Насловна  |  Деск  |  Регион  |  Тужбе за клевету и даље оптерећују бх. новинарство
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Регион

12. 02. 2018.

Аутор: Анида Сокол Извор: media.ba

Тужбе за клевету и даље оптерећују бх. новинарство

Процјене су да буде подигнуто 100 до 200 тужби за клевету годишње. Закони о заштити од клевете у БиХ – два на ентитетском и један на нивоу Брчко дистрикта – усвојени су прије више од 15 година (од 2001. до 2003. године), али и даље постоје неуједначености у њиховој примјени и судској пракси, као и случејеви злоупотребе. Велики број тужби – према процјенама Удружења БХ новинари 100 годишње, а некад и више од 200 – оптерећује бх. новинарство и утиче на слободу изражавања.

Борка Рудић, генерални секретар Удружења БХ новинари, каже да највећи број тужби подносе јавне личности, политичари и високи дужносници, а карактеристично је и да велики број тужби подносе исте особе. Према ријечима медијског експерта Мехмеда Халиловића, тачан број о одбаченим и повученим тужбама, о вођеним  и окончаним судским поступцима није доступан, јер се не воде посебне евиденције поступака за заштиту од клевете, што онемогућава детаљнију анализу.

Закони о заштити од клевете окупио је новинаре, адвокате, судије и медијске експерте на семинару Слобода изражавања и етички стандарди, слободно и одговорно новинарство и добра спроведва правосуђа, којег су организирали Вијеће Европе и Удружење БХ новинари на Требевићу 10. и 11. фебруара.

Халиловић је подсјетио да су закони о заштити од клевете, којима је клевета потпуно декриминализирана, успоставили баланс између медијских слобода и заштите приватности, дали гаранцију новинарима да користе информације заштићених извора и онемогућили властима и јавним установама да подносе тужбе. Нагласио је да ти закони право на слободу изражавања штите и по садржају и форми, што се односи и на садржаје који могу увриједити, огорчити, и шокирати, те да судови требају прихватити и проковативни језик. Судови често не узимају у обзир све околности, те не праве разлику између вриједносног суда и чињеница, што је један од највећих недостатака домаће судске праксе.

Током семинара се разговарало о спорним члановима у законима о привременој судској мјери забране преношења или изношења и изражавања неистинитих чињеница, о проблематичним медицинским вјештачењима која се често врше по принципу copy paste, те су анализирани поједини случајеви, међу којима и они који се тичу коментара на Facebook страницама и web-порталима. Највећу дебату изазвало је питање одговорности за клевету приликом навођења других цитираних особа, као у случају интервјуа, као и изношење мишљења и чињеница у форми коментара. Адвокатица и међународна експертица за питање клевете, Весна Алабурић, нагласила је да је новинар дужан исцрпити све начине провјере информација, те у случају интервјуа који се накнадно објави, тј. не емитује се уживо, а који може да штети нечијем угледу, новинар би такођер требао узети стајалиште с друге стране, како би провјерио информације. Нагласила је и да новинари требају бити свјесни да уколико у коментару износе чињеничне тврдње на основу којих изводе свој коментар, да су одговори за тачност изнесених чињеница.

Позитивна искуства у бх. судској пракси су пресуде које се позивају на Члан 10 Европске конвенцију за заштиту људских права и темељних слобода, о чему је говорила суткиња Опћинског суда у Сарајеву, Санела Горушановић Бутиган. Она је нагласила елементе који су битни за судске поступке као што су интерес јавности, утврђивање чињеница и добре намјере, али да новинари често долазе неспремни на рочишта и да судови често не могу утврдити добру намјеру у медијским садржајима.

Други позитиван помак су и ниже накнаде од штете у односу на прве године када су закони донесени и данас износе од 500 до 10.000 КМ, иако, како је рекла Рудић, захтјеви некад знају бити и милионски. Суд према законима мора узети у обзир чињеницу да ли би износ додијељене штете могао довести до великих материјалних потешкоћа, ипак то није поштовано у појединим пресудама, те је довело до финансијског краха магазина Слободна Босна, који је под тим притисцима, престао излазити 2015. године.

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси