Регион
21. 06. 2024.
Анализа Article 19 показала: „Lex АП“ пада на тесту Еуропског суда за људска права
Article 19, међународна организација која промовира слободу изражавања и дио је угледнога конзорција МФРР, позива хрватске власти да у цијелости повуку спорни чланак 307.а Казненог закона, познатији као „Lex АП“, јер представља значајну пријетњу слободи изражавања те се мора хитно поново размотрити.
Такођер, „Lex AP“ не би прошао тродијелни тест Еуропског суда за људска права, којим се испитује нужност ограничења слободе говора. Екипа Article 19 која се бави анализом закона и политика оцијенила је како увођење чланка 307. а представља неразмјерно мијешање у слободу говора те ограничава могућност новинара и других актера да објављују информације од изнимног јавног значаја. Додатно, Article 19 овакве измјене сматра супротнима међународним стандардима слободе изражавања.
Супротно аргументацији владајућих да је ријеч о законском рјешењу какво постоји у већини земаља чланица Еуропске уније, Article 19 устврдио је да би се Хрватска при ограничавању откривања информација о казненим истрагама ради заштите права на поштено суђење и непристраности правосуђа требала водити стандардима развијеним у пракси Еуропског суда за људска права. Тај суд у својој оћени оправданости, односно неоправданости мијешања власти у нечију слободу изражавања у сваком случају, без изнимке, примјењује тродијелни тест којим испитује нужност ограничења слободе говора те постоји ли за такво ограничење претежита друштвена потреба и пропорционалност санкција. Спорни чланак 307. а, према анализи Article 19, пада на сва три дијела.
Нужност ограничења
Article 19 напомиње да Казнени закон већ штити тајност и интегритет правосудног поступка. Повреда тајности судског поступка и одавање „професионалне тајне“ већ се, наиме, кажњава. Стога сматрају да нема потребе за увођењем још једног казненог дјела јер ће неминовно бити контрапродуктивно, односно ограничит ће приступ информацијама.
Наведене измјене КЗ-а такођер занемарују могућност да откривене информације већ могу бити доступне у јавном простору, чиме се елиминира потреба за забраном њихова откривања. Као што показује судска пракса Еуропског суда за људска права, допуштено је ограничити откривање само у оној мјери у којој може значајно ометати кључни елемент правосудног процеса као што је непристраност судаца или пресумпција невиности.
Претежита друштвена потреба
Унаточ одредби којом се искључује кажњавање новинара и откривање информација с циљем заштите жртава казнених дјела, постоји опасност да се појам новинарства тумачи уско и искључује рад фрееланцера, блогера, активиста за људска права и других који обављају новинарску функцију.
Article 19 дијели забринутост Хрватског новинарског друштва (ХНД) због измјена КЗ-а које потенцијално онемогућавају новинаре у прикупљању информација о казненим истрагама. То би потенцијално могло довести до смањења броја медијских извјештаја и смањити приступ јавности релевантним информацијама о казненим процесима и истрагама које су у тијеку. Страх од казненог прогона поколебат ће потенцијалне звиждаче да открију случајеве кршења људских права, корупције и злоупотребе овласти, сматра Артицле 19. Такођер, како се тренутно тумачи, изнимка јавног интереса овиси о прагу ‘превладавајућег’ јавног интереса, што отвара даљњу могућност злоупотребе власти.
Пропорционалност санкција
Посезање за казненим правом да би се регулирало откривање информација проблематично је само по себи, сматра Article 19. Постоје одрживе алтернативе које би могле заштитити интегритет правосудног процеса, а да се не прибјегава казненим санкцијама. Надаље, затворска казна као примјењива санкција крајње је неразмјерна и сигурно ће обешрабрити разне дионике из казненог правосуђа да се друже с новинарима или пријављују потенцијална кршења и злоупотребе у правосудном суставу.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.