Насловна  |  Актуелно  |  Приватизација медија од 2014. године  |  Правно или физичко лице може бити власник више медија
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Приватизација медија од 2014. године

01. 09. 2015.

Извор: УНС

Правно или физичко лице може бити власник више медија

Физичка или правна лица, власници два или више издавача који пружају аудио, односно аудио-визуелне медијске услуге, а чији збирни удео у гледаности не прелази 35 одсто од укупне гледаности у зони покривања у календарској години која претходи обједињавању, имају право да буду власници више телевизија, прописује Закон о јавном информисању и медијима.

 

Поводом честих питања упућених Удружењу новинара Србије (УНС) током приватизације медија о томе може ли, по Закону о јавном информисању и медијима, једно физичко или правно лице да буде власник више медија, УНС подсећа да се законске одредбе које се односе на медијски плурализам налазе у делу „Заштита медијског плурализма“ - Забрана нарушавања медијског плурализма (члан 45. и 46).

„Закон о јавном информисању и медијима предвиђа забрану нарушавања медијског плурализма, тако да уколико једно лице купи више телевизија чија укупна гледаност у зони покривања не прелази 35 одсто у години која претходи том обједињавању, он не нарушава медијски плурализам и може бити власник више телевизија“, рекао је адвокат УНС-а Зоран Лакићевић.

Подсетимо, у члану 45. Закон истиче да „ради спречавања настанка или јачања претежног утицаја у области јавног информисања, који значајно ограничава медијски плурализам, није дозвољено обједињавање:

-      оснивачких, односно управљачких права у два или више издавача дневних новина које објављују информације из свих области друштвеног живота, чији укупан годишњи тираж прелази 50% продатог или на други начин реализованог тиража дневних новина на територији Републике Србије, у календарској години која претходи обједињавању;

-      оснивачких односно управљачких права у два или више издавача који пружају аудио, односно аудио-визуелне медијске услуге, чији збирни удео у слушаности, односно гледаности прелази 35% од укупне слушаности, односно гледаности у зони покривања, у календарској години која претходи обједињавању“.

Чланом 46. Закона прописано је да није дозвољено стицање учешћа преко 50% у оснивачком капиталу између издавача дневних новина, које објављују информације из свих области друштвеног живота, с просечним дневним реализованим тиражом већим од 50.000 примерака годишње, и издавача који пружа аудио и аудио-визуелне медијске услуге.

Дакле, физичко или правно лице може теоретски бити власник неограниченог броја електронских медија уколико у зони за коју је добио дозволу за емитовање програма, његов удео у гледаности (слушаности) не прелази 35 одсто, а може имати неограничен број штампаних медија ако њихов тираж не прелази половину продатих новина у Србији. Такође, власници дневних новина могу бити и власници електронских медија уколико тираж дневних новина не прелази 50.000 продатих примерака.

Коментари (2)

Остави коментар
пон

07.09.

2015.

Dejan R. Popovic, dipl. inz. [нерегистровани] у 10:44

Trzisni medijski udeo?

U gore navedenom tekstu podsetili ste javnost na pojedine (nejasne) odredbe o "Zaštiti medijskog pluralizma“ - Zabrana narušavanja medijskog pluralizma (član 45. i 46) iz Zakona o javnom informisanju i medijima.

Tom prilikom propustili ste priliku da istaknete razlicit nacin kvalifikovanja trzisnog udela: u clanu 45. stav 1. u prvoj alineji pominje se "ukupan godišnji tiraž prelazi 50% prodatog ili na drugi način realizovanog tiraža dnevnih novina na teritoriji Republike Srbije", dok u drugoj alineji stoji da "zbirni udeo u slušanosti, odnosno gledanosti prelazi 35% od ukupne slušanosti, odnosno gledanosti u zoni pokrivanja".

Takodje, zaboravili ste da navedete i odredbu clana 45.stav 3. ovog zakona koja glasi: "St. 1. i 2. ovog člana ne dovode u pitanje primenu odredaba zakona kojim se reguliše zaštita konkurencije."

U glavi II i III Zakona o zaštiti konkurencije, na drugi nacin se definise "Povreda konkurencije" i "Koncentracija učesnika na tržištu". Na primer, prema clanu 15. stav 1. ovog zakona, dominantan položaj ima učesnik na tržištu koji, zbog svoje tržišne snage, može da posluje na relevantnom tržištu u značajnoj meri nezavisno u odnosu na stvarne ili potencijalne konkurente, kupce, dobavljače ili potrošače, a po stavu 2. tacka 2. ovog clana, tržišna snaga učesnika na tržištu se utvrđuje u odnosu na relevantne ekonomske i druge pokazatelje, a naročito tržišni udeo učesnika na tržištu čiji se dominantni položaj utvrđuje, naročito ako je veći od 40% na utvrđenom relevantnom tržištu.

Pitanje je da li se pojam "trzisni udeo" moze upodobiti sa pojmovima "tiraz" i "slušanost, odnosno gledanost"?

Posebno pitanje je sta se tacno podrazumeva pod izrazom "medijsko trziste"? (videti, "Market Definition (2012) DAF/COMP(2012) - OECD")

Одговори
суб

05.09.

2015.

Dejan R. Popovic, dipl. inz. [нерегистровани] у 09:09

Viseznacnost pojma "medijski pluralizam"

U gore navedenom tekstu, u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima [Glava VII "Zaštita medijskog pluralizma“ - Zabrana narušavanja medijskog pluralizma (član 45. i 46)], upotrebljava se izraz "medijski pluralizam" u smislu raznovrsnosti vlasništva nad medijima, a ne u znacenju pluralizma medijskog sadržaja.

Medjutim, raznovrsnost vlasništva nad medijima nije dovoljna sama po sebi da obezbedi pluralizma medijskog sadržaja.

Posto je medijski pluralizam pojam koji obuhvata vise ideja, prema odgovarajucoj odrednici iz "glossary - A to Z of Audiovisual Policy", s obzirom na aktuelnu situaciju u nedijskom sektoru, bilo bi lepo da neki novinar u jednom opsirnijem tekstu objani pravilno shvatanje ovog pojma.

Na kraju se valja podsetiti da prema clanu 22. stav 1. tacka 16. Zakona o elektronskim medijima, Regulator vrši analize relevantnog medijskog tržišta, u saradnji sa telom nadležnim za zaštitu konkurencije, u skladu sa metodologijom propisanom aktom koji donosi Regulator (umesto analize medijskog pluralizma?).

P. S. - Neke korisne veze:

- Article 11 of the Charter of Fundamental rights

- Audiovisual Media Services Directive, recital (12)

- A Commission Staff working Paper on Media Pluralism

- The future of European regulatory audiovisual policy
- Communication from the Commission of 15 December 2003 on the future of European regulatory audiovisual policy [COM(2003) 784 final]

- Glossary - http://ec.europa.eu/digital-agenda/en/glossary


Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси