Приватизација медија од 2014. године
01. 08. 2015.
Реквијем за Радио Југославију
Одлуком Владе, јуче је окончано емитовање програма на кратким таласима, који се чуо у свим деловима света на 12 језика.
„Хвала вам, поштовани слушаоци, ма где били, што сте нам све ове године веровали. (...) Из Радио Југославије – Међународног радија Србије, све вас поздрављамо и желимо много више среће него што смо је сами имали” – ово су последње речи који су јуче отишле у етар из Хиландарске број 2, из редакције „Југославије”, како је сви доскора запослени зову, упркос „посрбљавању” имена.
Тачно у 16 часова, одлуком Владе, окончано је емитовање програма на кратким таласима који се чуо у свим деловима света на 12 језика. Без радног места и плате остала су 94 медијска радника.
Последњи радни дан заиста је био радни.
Новинари, преводиоци и техничари достојанствено су обављали радне задатке, у складу са задужењима истакнутим на огласној табли, закључно са 31. јулом.
Ипак, столови без иједног личног предмета и људи који су износили ствари у врећама и на теретним колицима указивали су да атмосфера ипак није уобичајена.
– Нисмо се помирили са чињеницом да се „Међународни радио Југославија” гаси, али смо морали да прихватимо одлуку оснивача. Разумем опредељење државе да изађе из власништва у медијима, али закон предвиђа постојање овакве куће. Имају је све земље у окружењу – Румунија, Бугарска, Хрватска, Албанија и још 15 земаља ЕУ. Неопходан нам је медиј који ће представити Србију у свету на објективан начин, а до сада је то радила „Југославија” – каже за „Политику” директор и главни уредник Милорад Вујовић и апелује на друге редакције да ангажују његове „Југословене”.
А ради се о вредном кадровском потенцијалу. Више од половине радника је са дипломом факултета. Свега троје је на корак до пензије. Остали ће морати у потрагу за новим послодавцем.
Од државе ће добити отпремнице које, према речима Вујовића, у зависности од година радног стажа износе од 800 до 8.000 евра.
Опрема и непокретности ове радио станице припашће Дирекцији за имовину.
Од Вујовића сазнајемо и да је међународни радио имао краткоталасни центар у Бијељини у оквиру ког су предајници, антенски систем, зграда од близу 2.000 квадрата и 100 хектара земљишта.
У Стублинама код Обреновца је резервни емисиони центар, пословни простор у центру Београда, а имали су до јуче и једна репортажна кола.
За утеху је што ће архивска документа скупљена за осам деценија рада бити похрањена у Архиву Југославије.
До последњег момента радници су се надали да ће њиховрадио ипак „преживети”, иако су многи од њих били сведоци како је за ову медијску кућу било све мање интересовања.
А изгледа да је нестао и интерес да се сачува некада елитна радио станица у којој су често, због знања страних језика, радила деца политичара Титове Југославије.
– Било нам је јасно куда све ово иде, после посете једног министра пре неколико година. Питао нас је зашто наш радио не може да наш програм „ухвати” на радију у колима. Чак ни човек на високој државној функцији није знао да се емитујемо на кратким таласима, који се чују само у иностранству – прича тон мајстор Марко Животић.
У овој медијској кући провео је 23 године. Пре тога радио је у Радио Сарајеву, па у Радио Дубровнику одакле се због рата вратио у родни Београд. Како каже, ово му је најтужнији пословни растанак.
– Замислите, ми смо емитовали програм на 12 језика! Сећам се, како сам деведесетих са неверицом у студију слушао превод извештаја на арапски и свако мало чујем „ау, Милошевић”. Преводилац ми је после објаснио да „ау” значи „и” – препричава нам анегдоту Животић.
Наш саговорник нам сведочи и да су баш у Радио Југославији радиле кћерке познатих политичара СФРЈ – Донка Глигоров, кћерка Кирa Глигорова, и Југослава Широка, кћерка Коља Широке.
– Можда нисмо морали ми да останемо, али радио је требало да настави са радом – додаје Животић.
Марко нас подсећа и да је од 1991. године до 2000. у оквиру „Југославије” постојао и „YU радио”. Била је то, радо се сећа, једина од ретких радио станица у Србији која није пуштала народњаке.
„YU радија” и сарадње са две Јелене сећа се и Тихана Павићевић, којој је јуче био последњи радни дан у Културној редакцији Југославије.
За њу, али и многе њене колеге са којима смо се јуче поздравили, већи губитак од плате је растанак са колективом.
– Овде сам провела 21 годину. И најлепша сећања носим. Заиста смо били више од колектива. Били смо породица – сузних очију каже Тихана.
Њена колегиница Душица Матицки такође је међу онима који су ипак веровали да ће влада да сачува Југославију.
Док смо се поздрављали са колегама из међународног радија, подсетили су нас на њихов слоган: „Тамо где се не чујемо сигурно је крај света”. А једна искуснија колегиница охрабривала је млађе – Није крај света.
Били су „легитимна мета” НАТО-а
За време НАТО агресије на нашу земљу овај радио био је на листи циљева, па је краткоталасни предајник у Стублинама бомбардован и срушен до темеља.
Ипак, захваљујући предајнику у Бјељинама, како каже Вујовић, обавештавали смо јавност о дешавањима у нашој земљи.
Отишли у тишину на корак од јубилеја
Међународни Радио Србија је једна од најстаријих краткоталасних радио-станица, оформљена шест година пре „Гласа Америке”.
Емитовање програма за иностранство почело је 8. марта 1936. у Краљевини Југославији, а повод је био супростављање фашистичкој пропаганди.
Одлука о оснивању информативне радне организације Радио Југославија донета је 26. јануара 1977, а радио, као посебна институција, почиње рад 2. фебруара 1978.
Наредне године требало је да прослави јубиларни 80. рођендан.
Коментари (1)
Остави коментар03.08.
2015.
Pomen
Pre nesto vise od dvadeset godina izveden je rekvijem za veliku drzavu Jugoslaviju; zatim pre nesto vise od 10-tak godina - rekvijem za skracenu Jugoslaviju (SCG); a sada - rekvijem za Radio Jugoslaviju (Medjunarodni radi Srbija). Ciji pomen je sledeci na redu?
ОдговориIpak, ostaje otvoreno pitanje zasto MRS nije nastavio sa redukovanim radom, na primer, prenosom programa samo putem Interneta?