Приватизација медија од 2014. године
25. 05. 2015.
Продаја медија, предности и изазови
Агенција за приватизацију објавиће од понедељка продају првих од 72 медија који су у државном власништву. Углавном је реч о локалним медијима, а један од првих биће београдски "Струдио Б". У 46. годину постојања Студио Б улази по свему судећи са новим власником. Двеста запослених, вредност капитала 31 милион динара, а дугови три пута већи - то је пакет који ће куповином добити нови власник.
"Очекујемо да Студио Б концепцијски остане какав јесте, то градска телевизија која једина прати проблеме грађана. То би требало да задржи, а неопходна нам је и финансијска ињекција, потребна су нам улагања јер опрема нам није обновљена десетину година", каже Ивана Вучићевић директорка Студија Б.
Док београдска телевизија ишчекује новог власника, неколико медија који програм емитују на језицима националних мањина противе се приватизацији. Питају се ко гарантује да ће нови власник желети да настави делатност.
"До сада није било заинтересованих купаца, једини излаз за наше медије је или промена неких од ставки закона који дефинишу наставак функционисања мањинских медија или гашење медија", истиче Емил Томов из РТ Цариброд у Димитровграду.
У медијским кућама предвиђеним за приватизацију ради око 2.500 људи.
Новинарска удружења позивају синдикате да пробају да сачувају њихова радна места после приватизације, а државу да води рачуна коме продаје медије.
"Мислимо да је приватизација добра али да држава води рачуна ко су купци, да не дозволи да свако купи медије. Опасности су разне, од политичког утицаја, притајених економских утицаја, до непостојања гаранција да ће се бавити основном делатношћу", каже Петар Јеремић из УНС-а.
Посао започет још 2007. године држава је сада одлучна да спроведе до краја. Рок је 1. јул и неће бити померања.
"С обзиром на законске рокове, Агенција за приватизацију интензивно ради на комплетирању документације потребне за расписивање јавних позива. Број јавних позива и за које медије ће бити расписани први јавни позиви, зависиће од брзине комплетирања потребне документације", наводи се у саопштењу Агенције за приватизацију.
Највећи проблем је то што медији нису припремили неопходну документацију, а локалне самоуправе као власници највећег броја неприватизованих медија, нису донеле потребне одлуке. Закон је предвидео четири могућности- продају приватном лицу, куповину од стране запослених, поделу бесплатних акција запосленима или ликвидацију медијске куће.
"Закон каже да 1. јула сви који не буду приватизовани прелазе у власништво акционара односно власника свих оних који нису узели у акције у претходном периоду. Они који се буду изјаснили да то не желе или ко не буде имао власнике, биће брисани из регистра медија", каже министар привреде Жељко Сертић.
У Србији постоји 110 телевизија, 325 радио станица, више од 500 штампаних медија, а затварање процеса приватизације значиће отварање могућности да се зна ко је власник медија, што до сада није био случај.
Коментари (2)
Остави коментар25.05.
2015.
Zaboravljeni pioniri privatizacije medija
Još jednom ova država na delu potvrđuje da ima kratko pamćenje i da je nekom majka,a nekome maćeha. Mnogi su zaboravili da je privatizacija medija počela još 2007.godine. Tada država ništa nije učinila da zaštiti novinare i obezbedi im otpremnine ukoliko ostanu bez posla ili da im besplatno ponudi akcije. Mnogi su tada ostali bez hleba,a oni koji su nastavili da rade u privatizovanim medijskim kućama godinama se bore za goli opstanak i dobro znaju da bez finansijske injekcije bilo iz republičkog ili lokalnog budžeta nema šanse za održivost radija ili televizije pa ma koliko imali dobrog gazdu koji im se ne meša u uređivačku politiku. Ali zato se meša država koja je izašla iz medija,jer ako niste podobni ili ste ne daj Bože kritični prema vlasti pitanje je da li ćete,koliko i kada dobiti koju crkavicu iz opštinske kase. Sada kada je došao na red Studio B svi se digli na noge,kao da mi drugi van Beograda nismo javni servis i ne informišemo građane svoje opštine . Ako opstanak medijskih kuća zavisi od vlasti,a jeste tako čim ih zakon nije obavezao koliko novca treba da izdvoje za lokalno javno informisanje ,onda bolje da odmah sve budu ugašene , jer im privatizacija neće moći pomoći. Naprotiv. Ipak, neka Vam je sa srećom predstojeća privatizacija.
Одговори25.05.
2015.
Takozvani javni servis
Tekst tipican za povrsnost RTS-a, takozvanog nacionalnog javnog servisa. Ispoljena je vrhunska neinformisanost novinara i urednika RTS-a. Tvrde: " nеколико медија који програм емитују на језицима националних мањина противе се приватизацији." Da su bili na bar jednoj javnoj rasrpavi ili obisli bar jedan grad u Srbiji videli bi da se vise od 50 najvecih regionalnih i lokalnih medija protivi ovakvoj nakardnoj privatizaciji u reziji medijskih tajkuna. Videli bi da su ti mediji okupljeni u velikom medijskom udruzenju, Koaliciji zaposlenih u medijima. Saznali bi i za novoformirano Profesionalno udruzenje novinara Srbije koje upravo okuplja novinare, snimatelje, montazere iz ovih medija, a kao sto se zna ima ih vise od 2000 iz cele Srbije. Videli bi da se na desetine hiljada gradjana peticijama protivi prodaji medija u vlasnistvu gradova i opstina. Saznali bi i da gradjanima Nisa, Kragujevca, Vranja, Pirota, Jagodine ne pada napamet da finansiraju sa 500 dinara cetiri kanala novosadskog radija, dok oni sami moraju da ugase Radio Nis i Radio Jagodinu posle 70 godina postojanja. Videli bi da je protiv ovakve medijske reforme i Sindikat novinara Srbije. Saznali bi da su protiv ovakve nakaradne privatizacije i vodeci medijski strucnjaci jer se u roku od mesec dana prodaje 80 medija u vreme najvece ekonomske krize. Videli bi da je evropska praksa postojanje lokalnih i regionalnih javnih servisa. Saznali bi da su to i preporuke Komiteta ministara Saveta Evrope iz 2007. godine. Mogli su lako da procitaju preporuke Medijske studije koju su radili evropski strucnjaci , a EU finansirala. Mogli su da procitaju sta kaze jos uvek vazeca Mediska Strategija i koliko rergionalnih javnih servisa predvidja ... Ali za sve to treba biti novinar, treba istrazivati, citati, razmisljati. To danas u Srbiji nije ni pozeljno ni potrebno. Ukljucite PINK, PAROVE I BICETE HEPPY. Zbogom novinarstvo, zbogom Srbijo!
Одговори