Погледи
15. 08. 2025.
Убиство Анаса ел Шарифа: Kад новинари постану мете
“Мама, у опасности сам. Данас или сутра могу да умрем. И нема ничег лепшег од тога”. Тим речима је 28-годишњи новинар Ал Џазире Анас ел Шариф у једном од последњих разговора са мајком описао колико је опасна ситуација у ратом разореној Гази из које је извештавао од почетка сукоба Израела и Хамаса у октобру 2023. године.
Недуго након тога, 10. августа ове године, Шариф је, заједно са неколико колега, убијен у циљаном нападу израелске војске која тврди да он није био новинар, већ “вођа терористичке ћелије Хамаса”, као и да је “учествовао у планирању ракетних напада на израелске цивиле и трупе ИДФ-а”. Реч је о оптужбама за које Израел никада није објавио ниједан доказ, а које су и Ал Џазира и породица новинара оштро одбациле.
Да Газа неће бити безбедно место за новинаре било је јасно још крајем октобра 2023. године, неколико недеља након избијања рата, када је Израел послао писмо западним медијским кућама којим се пере од одговорности, наводећи да не може да гарантује безбедност новинарима, што је у потпуној супротности са Женевском конвенцијом у којој пише да “новинари у ратним зонама морају да буду третирани као цивили и као такви да буду заштићени, под условом да не учествују у непријатељствима”.
По угледу на велике силе за које новинари у ратним околностима постају легитимне мете – што је био случај и током НАТО бомбардовања зграде Радио-телевизије Србије – истом тактиком послужио се и Израел. Три недеље пре него што га је убила, израелска војска директно је оптужила Шарифа да је део војног крила Хамаса “који је током рата прешао да ради на злочиначком каналу који највише штети становницима Газе јер покушава да пораз претвори у победу и прикрије злочине које су Анасове колеге из Хамаса починиле и још чине”.
Израел ратном пропагандом покушава да подметне спин да палестински новинари нису новинари, а да су најгори међу њима они запослени на Ал Џазири. У ширењу пропаганде важну улогу играју израелски медији, али прљавој кампањи придружили су се и медији у Немачкој. Након што је Шариф убијен, један од водећих немачких листова “Билд” објавио је вест под насловом: “Терориста прерушен у новинара убијен у Гази”. Наслов је убрзо промењен у: “Убијени новинар је наводно био терориста”. Циљ је ратне извештаче прогласити терористима или, у најмању руку, учесницима у рату, и тако их учинити легитимним метама.
Резултат такве политике је да су у Гази од 7. октобра до данас убијена 192 новинара, махом палестинског порекла, што је више од укупног броја убијених медијских радника у свим осталим земљама света за исти период. Ал Џазира више нема живог репортера који са лица места извештава о израелским злочинима у Гази, а оно мало храбрих новинара што је остало неретко су локални репортери, пошто Израел, осим у строго контролисаним условима, не дозвољава страним новинарима да уђу у Појас Газе.
Палестинским колегама подршку пружају медијске куће и организације из целог света. Генерални секретар Међународне федерације новинара Антони Беланже поручио је да убијање новинара представља ратни злочин, истичући да израелски лидери морају да одговарају за “гнусна дела” која су починили. “Државе чланице Уједињених нација морају да подрже обавезујућу конвенцију на нивоу УН. Ова конвенција треба да штити новинаре и обезбеди да ће починиоци злочина над новинарима одговарати”, навео је Беланже након убиства Шарифа и још четворо његових колега са Ал Џазире.
Средином јула, Ал Џазира је престала да емитује програм у Србији, Хрватској и Босни и Херцеговини, тако да овде више нема медија који свакодневно, кроз једну од главних вести, указује на патње Палестинаца у Гази као што је то чинила катарска телевизија. Осим дела новинарске заједнице, није било много оних који су патили због одласка Ал Џазире из овог дела света, иако је то била телевизија на којој су радили врхунски професионалци и једна од ретких на којој се у свако доба дана могло видети шта се дешава на улицама ове земље.
Павле Косић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.