Писма УНС-у
10. 02. 2018.
Одговор Горана Јевремовића на писмо Душана Аничића
Новинар и власник „Моравских вести“ Горан Јевремовић послао је данас УНС-у одговор на писмо јагодинског дописника Танјуга у пензији Душана Аничића о тужби коју је Град Јагодина поднео против Јевремовића, а које је УНС раније објавио. Писмо Горна Јевремовића преносимо у целости.
Одговор Горана Јевремовића на срамно писмо Душана Аничића
Само Душан Аничић (70) може имати тако дубок мрзитељски порив па да напише писмо, које је УНС објавио, против бившег колеге кога тужи град Јагодина потражујући милионску одштету због објављивања извештаја ДРИ и у том писму осуди колегу, те покуша да га начини незахвалником и злочинцем. Нити га је ко питао, нити звао, пензионер Танјуга, како се представља, подиже оптужнице, суди и пресуђује, што нема везе са истином јер је реч о могућој парници.
Сумњам да не разликује те појмове, већ намерно манипулише. Узимајући у обзир његове године и уз сво поштовање, ипак то није опрадвање да безочно лаже. Ваљда мисли да ће му Палма најзад поклонити две куће од преко 150 квадрата и 6 ари плаца у екстра зони у центру града, за које Јагодини плаћа бедних неколико хиљада динара месечне закупнине, ако ме додатно опљује својим отровним језиком и стави ми мету на чело.
Нећу да будем зао, али нападјући мене и масно лажући, он мора да оправда привилегије попут вечитог председника Клуба новинара Поморавља, мандат му је истекао још 2013. године, богате новчане трансакције Клубу са рачуна буџетских корисника, напуњен фрижидер алкохолним напицима у Клубу, противзакониту накнаду за рад у Комисији за одређивање медијских пројеката у Јагодини, разна путовања, те низ привилегија...
Питања на која треба он да одговори су, како се финансира Клуб новинара Поморавља, где је он вечити председник? Ко уплаћује позамашне суме буџетских средстава? Како се троше средства Клуба, зашто он самостално располаже њима? Никада није предао финансијски извештај члановима о трошењу, сем извештаја о утошеним количинама алокохолних пића?!!!
Право је питање зашто никада тако велики новинар, кога цела Србија зове да коментарише тужбу против Горана Јевремовића, није написао ни реч о повећању пореза на имовину грађанима, извештају ДРИ, ружењу споменика Светозару Марковићу јер је Аничић велики социјалиста, затим руинирању велике сале Културног центра, запуштеним базенима, Јагодинцима који једва састављају крај са крајем?
Зашто мрзи град који га је дочекао раширених руку, па рецимо пише о снегу на 16 степени у „скијашком центру“ у Јагодини јер је то неко изјавио а он пренео, зашто Комисија за избор медијских пројеката у Јагодини у којој учествује две године заредом додељује средства само једном медију за три пројекта, док осталих 10 медија проглашава недостојним? Како та савршена медијска кућа добија две године заредом целокупни медијски буџет а није вратила у буџет града Јагодине 3,2 милиона динара на име ненаменски потрошених пара у 2016 години?
О јагодинском медијском конкурсу су национална новинарска удружења већ давала своја негативна мишљења. У томе нема никавог ,,курцшлуса" са моје стране, једину примедбу коју сам имао и рекао Аничиćћу тим поводом је да мој пројекат његова комисија не блати са лажним тврдњама у образложењима одлуке. Рекао ми је да и то по "наредби морају тако да раде", на шта на крају крајева и личе одлуке које та комисија доноси у Јагодини.
Аничић се никада није интересова за истраге о убиству колеге Милана Пантића, пребијању новинара и медијских радника, паљењу куће уредника, предајника и трафике. У писму избијају његови најнижи пориви и мотиви да у 70. години оствари још неку ћар, сада газећи по независном новинару, бившем колеги, који пише о незаконитостима, лоповлуку, моћним људима који не презају ни од ничег, јагодинској клептократији...
Неспорна је чињеница да сам ја до од 1999. до 2015. године радио у Јавном информативном предузећу Нови пут и да сам зарад 70 запослених био упућен да пишем хвалоспеве о локалној власти ма ко да је на њеном челу, али ја немам проблем са тим, то је био у том тренутку виши циљ коме сам се подредио.
После приватизације Новог пута, оснивао сам интернет портал centralmedia.rs и од тада се бавим слободним новинарством и живим од тога.
Поштено радим свој посао, никоме ништа не дугујем, поготово не моћницима, зато ваљда толико сметам да морају и пензионере да ангажују писма да пишу. Што се тиче мојих путовања са делегацијама града у иностранство, то је увек било по новинарском налогу редакција “Новог пута” или “Блица”, јер сам извештавао са тих догађаја што је могуће утврдити из објављених извештаја који се могу пронаћи на интренету.
На функцију уредника Радио Јагодине ме нису постављали ни Палма, ни локална скупштина, већ је то урадио Управни одбор у доба владавине ДОС у фебруару 2004. године, док је Палма је на власти од октобра те године.Са Палмом сарађујем у пословном смислу колико он жели, односно како је када расположен, таква ситуације није са осталим политичарима који су одговорнији у том смислу. Палма сматра да сам његов непријатељ ако износим истину и на тој чињеници све почиње и завршава се. Једном годишње комуницирамо на његов захтев и увек он нешто захтева од мене.
Последњи разговор је био јако непријатан, после тога град ме је тужио. Раније сам му упућивао питања електронском поштом на имејл његовог кабинета, никада ме није удостојио одговора.
Нисам пожељан на догађајима где је он актер, једино мени међу новинарима курири не доносе материјал за седнице скупштине, нити добијам позиве за седнице, акредитовао сам се за праћење седница више пута...
Са њим не пијем кафу, нити се договарам, као ни са осталим политичарима са локала. Све то је Аничић радио и ради. Прво као пулен Радмила Богдановића, а сада у Палминој влади пензионера изиграва министра информисања.
Мој почетак бављена новинарством и медијима везан је за Радио Крагујевац и студентску редакцију почетком деведесетих година прошлог века, а не за Палму и његову телевизију.
Ја Аничића никада нисам звао да ме хвали и подржи у мом раду, али он се сада понудио да ме сатанизује и блати лажима стварајући атмосферу линча и погодну за трагичније догађаје.
Позивам државу Србију да ме заштити од могућих физичких напада и угрожавања живота, јер Аничићево писмо је подлога за тако нешто. Сада сам апсолутно сигуран сам да ме сваки мој нови текст и даљи останак у новинарству приближава трагичном крају.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.