Писма УНС-у
08. 07. 2017.
Писмо Бранке Лазић УНС-у: Не желим да се моја лична трагедија користи у медијском обрачуну
Обраћам вам се као новинар и члан УНС-а са молбом да реагујете поводом злоупотребе моје приватности у медијском обрачуну између Српског телеграфа, Пинка и Kурира. Данас, 8. јула, Саша Миловановић, директор Српског телеграфа изјавио је гостујући у јутарњем програму тв Пинк “Добро јутро”:
“Саша Миловановић: Имамо ми ситуацију, ми то још нисмо пустили у новинама, јер ми нисмо Родић, имамо ми ситуацију да је жена под именом и презименом испричала да јој је Родић остао дужан плате, да јој је син умро, да није хтео да помогне тој жени и да није хтео да исплати плате, да није могла сина да сахрани.
Водитељка: Ви нисте пласирали ту причу у медијима?
Саша Миловановић: И, замислите ви да ми ставимо на насловну страну ту жену која плаче и кажемо:
Родићу, олошу један, ђубре једно узо си паре, ни сина нисам могла…
Замислите како би нас осудили и шта би нам радили. Ми то нисмо ставили!”
Иако није навео име, како се лично препознајем у овој изјави Саше Миловановића, јер сам управо ја мајка која је изгубила сина и радила сам код Родића, када сам у најтежом животном периоду тражила да остварим моја основна радна права посредством свих званичних институција, морам да реагујем у циљу заштите моје интиме, породичне трагедије и покушаја злоупотребе на најгрубљи начин.
Званично изјављујем да никада Српском телеграфу нисам давала такве изјаве под именом и презименом, нити ме је неко контактирао из овог, па ни из других медија поводом овог случаја.
Иако сам потресена злом намером, поручујем, да својом вољом нећу бити уплакана мајка ни на једној насловној страни нити Српског телеграфа, нити иједних других новина. Мој син је умро пре пуних 8 година, носим се са тим болом како знам и умем, ја плачем и болујем тихо у души, а не када медијима одговара.
Осим изјаве да би могла да се објави моја фотографија на којој плачем, а ја такву немам, згранута сам признањем како су ми уредници већ ставили речи у уста за насловну страну.
Kао професионални новинар упозоравам да се наслови и туђе речи не могу давати без дозволе онога ко даје изјаву и поново наглашавам, ја нисам дала никакву изјаву за медије. И на последњу констатацију Саше Миловановића да они нису ставили ту причу јер су хумани или већ шта, ја их упозоравам да такав текст ни не могу да објаве без моје дозволе.
Знам да су многи и данас актуелни званичници и новинари упознати са мојим трагичним породичним случајем који је интиман и свакако не може нико да злоупотребљава за своје обрачуне.
Смрт мог детета није и неће бити део ове прљаве приче у медијима, јер ја већ годинама бијем своју битку са животним недаћама и с обзиром на то да када сам се званично обраћала свима за помоћ да остварим своја радна права, нико није одреаговао. Страшно је да се породична трагедија сада користи у нечијем међусобном медијском обрачуну.
Господин Саша Миловановић је као директор и главни уредник Kурира, сигурно био упознат са овим мојим случајем, као и многи други, тако да је вероватно обавештен да је поступак о остваривању мојих права из радног односа у току на законит начин.
Господо, водите ви своје ратове, али без злупотребе и коришћења невиних људи који и даље поштено посредством институција покушавају да остваре своја неостварена права, до чега не би ни дошло да је Србија правна држава.
Бранка Лазић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.