Преписка поводом текста Иштвана Каића "Трећи метак Бранке Прпе" (2014)
08. 05. 2014.
Преписка
Преписка између Гордане Новаковић, генералног секретара Савета за штампу и историчарке Бранке Прпе, поводом одлуке Комисије за жалбе Савета за штампу.
2014-05-05 12:53
Поштовани,
Комисија за жалбе Савета за штампу разматрала је жалбу коју сте поднели на текст “Трећи метак Бранке Прпе” објављен у “Политици”. На жалост, чланови Комисије нису успели да усагласе одлуку. Образложење је у прилогу.
С поштовањем,
Гордана Новаковић,
генерални секретар Савета за штампу
2014-05-07 9:45
Поштована госпођо Новаковић,
Сваку реченицу из објављеног текста могу оспорити на основу чињеница. Прво да је спорни стан од 1997. године у мом власништву и да су деца била та која су судски то хтела да ми одузму. Друго, да смо у истом том стану Славко Ћурувија и ја живели од 1997. године. Треће, да све те чињенице зна Љиља Смајловић, јер је у наш стан долазила као члан редакције Европљанина. Четврто, да је ту исту Љиљу Смајловић Славко Ћурувија избацио из наше куће. Пето, да сам ја жртва такође, која је преживела рикошет од 17 метака и била повређена, али жива и при свести, тако да сам се са убицом гледала у очи.
На крају, та бедна сапуница у којој се жртве вуку по блату, недостојна је сваког човека, а новинара посебно.
С поштовањем,
Бранка Прпа
П.С. Јавно нереаговање, које сам ја изабрала, јесте начин да од једне трагедије не правим петпарачку причу. Доказивати очигледне ствари је историја и пракса свих тоталитарних система у којима крвник има само један проблем, а то је да није невин. Зато је неопходно невиног учинити кривим и у прећутно саучесништво, ћутањем, увести све остале. И како би то рекао Ками, кад идеја невиности нестане и код самог невиног, онда се без проблема влада једним очајним светом!
2014-05-07 17:00
Поштована госпођо Прпа,
Жао ми је што ови детаљи нису били наведени у жалби, јер би то можда утицало на одлуку неких од чланова Комисије. У сваком случају, ја ћу Комисију, уз Вашу дозволу, упознати са Вашим тврдњама.
С поштовањем,
Гордана Новаковић
2014-05-07 17:23
Поштована госпођо Новаковић,
Ја сам историчар и зато, не само што имам тврдње, имам и документе. Зато Љиља Смајловић свесно лаже. Није могућа никаква дискусија која се води у одсуству факата. То је, иначе, принцип цивилизације рационализма којој припадамо. Моја каријера, научна и политичка (мада не знам за своју припадност било којој партији током мог живота), произлазила је из мојих личних знања и уверења. Понављам, Љиља Смајловић нема никакав кредибилитет да се на било који начин бави Ћурувијом. Њу је он, пред своју смрт, екскомуницирао из свог живота. Моја пристојност није моја слабост. Можда се те ствари повезују, али то је погрешна интерпретација нечијег карактера.
Поздрав,
Бранка Прпа
П.С. Ћурувију сам упознала када је радио велики интервју са мном за Нашу борбу, суботњи додатак, октобра 1990. Не видим како сам ја као доктор историјских наука направила каријеру на мојој личној трагедији. Не видим, такође, како сам ја експлоатисала ту чињеницу у свом животу? Мозда су то две претње смрћу које сам добила током 2007, или стална опсервација СДБ-а, или животна угроженост као сведока убиства? Као историчар морам да кажем да је кроз историју Србија имала тренутке успона и падова али овакав манир, који се примењује на мени, био је могућ само у окупацијским системима.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.