Изборна скупштина УНС-а 2021. године
13. 05. 2021.
Ко је Мило у УНС-у?
Уме Љиља са речима, али и даље аргументи нису на њеној страни.
Оптужује Живојина Ракочевића, Будимира Ничића и мене да смо „отворили процес отцепљења косовског огранка од УНС-а“ иако је тамошњи део Удружења регистрован у Приштини 2002. године, а важећим Статутом УНС-а, из 2015. године, донетим у време њеног председниковања, омогућено да има статус правног лица.
Нико добронамеран па ни председник УНС-а не би смео да оптужује Будимира Ничића да је за њега „Србија страна земља“ зато што је Скупштина УНС-а донела Статут и омогућила да део наше професионалне организације функционише и тамо где је и нашим колегама и нашој држави најтеже. Будимо фер и не оптужујмо наше најбоље активисте за сепаратизам макар и у кампањи за председника УНС-а.
Када је Љиља Смајловић дошла на чело УНС-а, 2009. године, не да би поправљала мој имиџ него да бисмо јачали утицај у новинарској заједници, имала је где да дође. Наши приходи били су двадесет пута већи него 2000. године, а имали смо и другу за редом првостепену пресуду да је зграда у Ресавској улици власништво УНС-а.
Шок за све нас десио се на 130. рођендан УНС-а, 2011. године, када је стигла вест да је судија Негић преиначио другу пресуду у нашу корист и одлучио да имовину УНС-а претвори у заједничку имовину УНС-а и НУНС-а. Одлучили смо да појачамо дотадашњи правни тим ангажовањем канцеларије Зденка Томановића који се, на чему сам му посебно захвалан, још 2001. године одазвао мом позиву да нас заступа у борби за заштиту имовину, али тада нажалост без успеха.
Треба бити фер па рећи да су нас на равне части у тој тешкој правној, али и по свему судећи политичкој борби са „реформисаним правосуђем“ уз Александру Ковачевић из канцеларије Томановић заступали и сјајни адвокати Душан Стаменковић и Гордана Константиновић.Тај тим одбранио је имовину УНС-а и од Танјуга и државе која нас је тужила по представци председника НУНС-а Ђорђа Влајића.
Љиљи Смајловић сам досадио: на месту председника, генералног секретара па државног секретара, па опет генералног секретара... Верујем да јесам, али ваљда и ја имам право да кажем да ми се не допада њен принцип да су добри и у праву њени људи и онда када греше, када лажно оптужују наше најбоље активисте и тако им угрожавају безбедност. Онај ко може да каже да је Живојин Ракочевић сепаратиста, може да каже у подне да је поноћ, за дан да је ноћ. Треба ли то прећутати?
Није да како тврди Љиља нисам тужио оне који су ме лажно оптуживали: један ми се на првом рочишту извинио, бивши директор Танјуга је годинама избегавао да се одазове на суђење, па је тужба отишла у застару.
Жалио се јесам у понедељак и Радној групи за безбедност и заштиту новинара: рекао сам им да разумем каква опасност прети Живојину Ракочевићу и Будимиру Ничићу од лажних оптужби да су „припремили отцепљење Друштва новинара Косова и Метохије од УНС-а“ јер сам на властитој кожи осетио да због лажних оптужби у београдским медијима трпим последице и дискриминацију у Хрватској где се борим за имовину своје породице.
Љиља каже да председника УНС-а „желим да са тог положаја уклоним у корист Живојина Ракочевића. Ако га сруши, ко зна, можда обори рекорд МилаЂукановића.“
Тешко, Милова машинерија није презала од коришћења изборних превара.
А ја, захвалио сам се председнику ПРОУНС-а Зорану Величковићу на великодушној понуди да својим људима, „које може да мобилише за 48 сати“ помогне једном од двојице кандидата у изборима за председника УНС-а. Поручио сам му, написмено, „да УНС изборе мора да спроведе без спољњег утицаја и мешања.“
Актуелни председник, они који су дали подршку његовој кандидатури и одлучују данас о пријему чланства у УНС, у колективном учлањењу у УНС запослених из РТВ Врање, Врањске +, Зоне +, РТВ Крушевца, РТВ Цариброд, РТВ Шумадије из Аранђеловца и РТВ Трстеник, СОС канала, не виде никакав проблем. Напротив, виде омасовљење. Мање од месец дана пре избора.
На крају, не и небитно, успео сам овом јавном преписком са Љиљом да пробијем медијску блокаду на сајту УНС-а, друштвеним мрежама УНС-а, скренем пажњу на непотписане текстове. То што кандидатура Живојина Ракочевића за председника УНС-а није била објављена дуже од дан, па чак ни исцеђена агенцијска верзија вести, говори нешто о УНС-у данас.
Коментари (1)
Остави коментар14.05.
2021.
Има нечег трулог...
Стварно забрињавајуће у каквим се условима одржава годишња скупштина УНС. Препуцавања истакнутих чланова УНС, по више година у самом његовом врху, није долично озбиљног новинарства. Тим више што се барата терминима “сепаратиста, борба за власт”... А новинарска професија не ужива углед какав би морала да има. Узгред, и раније је било “игара”, али не и толико поларизованих. И пре тридесетак година, када сам се са Н. Брајовићем нашао у управи УНС. Тада смо се готово борили да новинари не постану “друштвено- политички радници”. И када је у самом Удружењу и редакцијама требало заштитити новинаре и у погледу плата, у односу на управљчке функције. Данас доживљавамо да новинари ни минималце не могу да добију. И да доживљавају сваковрсна понижења од новокомпонованих газда.
Одговори