Фељтон о Студију Б
02. 06. 2023.
Само је један ДДМ
„Интерно смо га звали гонич робова, а касније смо схватили да је он најбољи шеф који може да се пожели“.
Ко је први почео да Драгана Марковића зове ДЕ ДЕ ЕМ, не зна се, сем да је та скраћеница врло брзо постала популарна, посебно међу запосленима. Претпоставља се да је настала због тога што се директор Студија Б увек потписивао као Драган Д Марковић (средње слово Д је по оцу Драгомиру), а опет, то је било за њега врло важно јер су у то време постојала чак три Драгана Марковића у новинарству. Један, са средњим словом Ц био је главни и одговорни уредник НИН-а, Политике, а такође и сценариста. Други, са средњим словом М, био је новинар Борбе и главни и одговорни уредник недељника Свет.
Али, само је један ДДМ. Драган је био тај који је диктирао темпо Студија Б. Увек мобилан, цео радио држао је у својим рукама, не само да је детаљно контролисао програм већ и рад и функционалност технике, финансија, рад свих служби. Нико није смео да се уплиће ни у његову кадровску политику, није било препорука са стране, не дај боже примања преко везе.
Истрајност, залагање до крајњих граница, неодустајање од задатка… све је било у циљу стварања друкчијег радија који је, показало се то врло брзо, уздрмао темеље програмске политике Радио Београда.
Подсећајући се времена настанка Студија Б, Драган Марковић у аутобиографским белешкама пише да је било сијасет препрека за несметан рад овог радија који је „дочекан на нож“.
Републичко и државно партијско руководство зазирало је од такве станице која је могла да подрива темеље постојећег радиодифузног система. Радио Београд није хтео да прими Студио Б у клуб локалних радио станица и, у почетку, нико из Радио Београда није смео да сарађује са Студиом Б. По тадашњим прописима, нико није могао да пусти у рад станицу ако то не одобри стручна комисија Радио Београда, а технику сваке радио-станице која није имала своје инжењере, такође је сервисирала техника Радио Београда. Уколико би се десио неки квар на уређајима, програм би био обустављен док не стигне помоћ из Београда.
Јасно сагледавши ситуацију и не желећи да ни од кога технички зависи, Драган Марковић организовао је екипу инжењера и техничара који су буквално својим рукама омогућили функционисање Студија Б. У стилу најбољих радних акција, стан је претворен у студио, направљен је антенски систем у Борчи и неколико средње-таласних предајника. И све је урађено у рекордном року. Какав је то шок био за руководство Радио Београда када се Студио Б огласио 1. априла, и пре завршетка емисионог центра у Борчи.
„Ма, трајаће они два-три месеца, па ће се угасити “, биле су прогнозе њихових стручњака. Али, њихов монопол се полако рушио.
И поред нелојалних покушаја да се Студио Б оквалификује као радио ван система, чак и ван закона, није се успело у тој намери. Напротив, та конкуренција не само да је донела велике промене у демократизацији односа у југословенској радио-дифузији, него је допринела и модернизацији радија уопште. Радио Београд је појавом Студија Б схватио да треба да тежи савременијем, а самим тим квалитетнијем програму, тражећи нове форме радиофонских израза. А Студио Б, опет, није смео да дозволи да га понесе нагли успех, тако да је тај конкурентски однос истовремено био и подстицајан за обе стране.
Временом су ти односи постајали све бољи.
Студио Б касније је постао члан Клуба радио-станица, који је прерастао у Удружење радиодифузних станица Србије. Полако су се осамостаљивале и друге локалне станице у
Србији које су тражиле и добијале стручну и техничку помоћ од Студија Б. Па и Радио Београд.
Коментари (1)
Остави коментар05.06.
2023.
Високи професионалац
Имао сам част да будем у Редакцији Радио Југославије у време када је њен директор био Драган Д. Марковић. Дужност је обављао при крају своје успешне новинарске каријере и запаженог ангажмана као јавног радника у области културе. То доба политички није било нимало наивно: последњи дани "велике Југославије". Њен распад огледао се у борби за интересе републичких власти будућих држава. Радио Југославија је имала ту "срећу" да на места директора и главних уредника долазе углавном кадрови изван Србије. Д. Д. М. је био изузетак и по националности, али и по великом знању, што му је омогућило да Радио Југославију води на високом професионалном нивоу. Остаће упамћен и по људскости, квалитетном односу према новинарима, преводиоцима. Од Д.Д. М. се имало шта да научи. За разлику од оних који су по налогу републичких руководстава долазили у РЈ, све време радећи за интересе својих "главара".
Одговори