Насловна  |  Актуелно  |  ДНКиМ  |  ОЕБС тражи истину о убијеним и несталим новинарима на Косову
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

ДНКиМ

17. 05. 2018.

Аутор: Амра Зејнели Лоxха и Артон Конусхевци Извор: www.slobodnaevropa.org

ОЕБС тражи истину о убијеним и несталим новинарима на Косову

Мисија Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) на Косову инсистира на расветљавању судбине убијених новинара током конфликта на Косову, док удружења српских и албанских новинара позивају надлежне институције да озбиљно приступе овом питању.

Према сазнањима Мисије ОЕБС-а, 15 је албанских и српских новинара који су убијени, киднаповани или нестали пре, током и након рата на Косову, каже за Радио Слободна Европа (РСЕ) портпарол ОЕБС-а у Приштини Сенад Шабовић.

"Оно што ми желимо је да се подигне јавна свест о тој теми како би се што више сазнало о њиховим судбинама, како би се обновиле и покренуле неке истраге како би јавност уопште била упозната са тим случајевима. Радимо то већ неко време, интезивно смо радили 2017, намеравамо да наставимо и ове године", истиче он.

Међу убијенима, киднапованима или несталима су Африм Малићи (новина Бујку, убијен 1998.), Енвер Маљоку (Косово Информатион Центре, убијен јануара 1999.), Шефки Попова (новина Рилиндја, убијен септембра 2000.), Ђемајљ Мустафа (убијен новембра 2000.), Беким Кастрати (новина Бота Сот, убијен октобра 2001.), Бардул Ајети (новина Бота Сот, убијен јуна 2005.), Крист Гегај (Радио телевизија Приштина, убијен септембра 1999.), Шабан Хоти (Руска телевизија, убијен јула 1998.) Марјан Мелонаши (Радио Косово, нестао септембра 2000.), Ђуро Славуј (Радио Приштина, нестао августа 1998.), Ранко Перенић (Радио Приштина, нестао августа 1998.), Љубомир Кнежевић (новинар Јединства, нестао маја 1999.), Мило Буљевић (независни новинар, нестао јуна 1999.) Александар Симовић, (Радио Косово, нестао августа 1999, остаци пронађени годину дана касније), Момир Стокућа (фоторепортер, убијен септембра 1999. у Приштини).

Шабовић додаје да је већина предмета о овим случајевима, уколико је истрага била покренута, најпре била у домену Мисије Уједињених нација на Косову, УНМИК-а, затим у рукама Мисије владавине права Европске уније на Косову (ЕУЛЕX), а данас је већина у домену косовског правосуђа. Каже да заинтересованост косовског тужилаштва постоји, као и добра воља да се уложе додатни напори у овим истрагама.

Петрит Ћолаку из Асоцијације новинара Косова каже да је ова асоцијација заједно са Удружењем новинара Србије на Косову позвала тужилаштво да расветли случајеве убијених и несталих новинара. Он је истакао да ово питање и даље оптерећује Косово.

"За наше колеге које су убијене пре и током рата треба да постоји нека пресуда. Прошло је много времена а, с друге стране, оба удружења су саставиле документ који је послат Европског федерацији новинара од које је затражена подршка како би се извршио притисак на државним институцијама да се покрену истраге, али и да се охрабре људи да говоре о овим случајевима како би породице или колеге имали информације о тим случајевима", казао је Ћолаку.

Будимир Ничић испред Удружења новинара Србије на Косову каже да је већина случајева убистава новинара нерасветљена, те да се ни дан-данас не зна да ли се воде истраге за неке од ових случајева.

"Очигледно је да нема ни воље, ни жеље код институција, ни косовских ни међународних, да се ови случајеви реше. Проблем је више тих безбедносних система. УНМИК је, да кажем, траљаво водио ту истрагу на почетку, што доказује извештај Саветодавне комисије УН-а за људска права, где се наводи да је у појединим случајевима УНМИК тек после неколико година отворио и затворио истрагу без испитивања евентуалних сведока. Сад смо дошли у ситуацију да сви на неки начин пребацују одговорност од једних на друге, ЕУЛЕX на УНМИК, домаће институције, правосуђе, на ЕУЛЕX и УНМИК, а ми у тужилаштву налазимо на зид ћутања", указује Ничић.

Ничић је са својим колегама у уторак по седми пут поставио плочу на месту где су нестале колеге Ђуро Славуј и Ранко Перенић, између Ораховца и Велике Хоче.

"Шест пута нам неко руши и односи ту плочу, што је да кажем још неки доказ колико су институције незаинтересоване да реше. На крају крајева, нису успели ни да открију ко руши и односи ту плочу те је она, на неки начин, симбол незаинтересованости институција да се сви ти случајеви новинара реше", додаје Ничић.

Будимир Ничић наводи да је ОЕБС једна од ретких међународних организација која се интересује за случајева убијених и несталих новинара на Косову.

ОЕБС-ов амбасадор на Косову Јан Брату је догађају у уторак такође наговестио да ће ОЕБС обновити напоре да се открије истина убијених и киднапованих новинара.

Из уреда главног тужиоца Косова изјавили су за РСЕ да тужилаштво интензивно ради на расветљавању свих случајева који се односе на новинаре новинара, укључујући и случајеве из ратног и послератног периода на Косову.

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси