Насловна  |  Актуелно  |  Досије "Утисак недеље" (2014)  |  Политичке игре Оље Бећковић
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Досије "Утисак недеље" (2014)

06. 10. 2014.

Аутор: Иштван Каић Извор: Информер

Политичке игре Оље Бећковић

Филозоф Иштван Каић, сарадник „Политике“ и „Данаса“, недељама уназад је непожељан у ова два листа. Његов најновији текст о Ољи Бећковић и наводној цензури „Утиска недеље“ нико неће да објави.

Вероватно зато што Каић у овом тексту до детаља објашњава суштину медијске преваре која треба да докаже да је у Србији стање данас горе него у време „најцрњих деведесетих“. Информер преноси спорни Каићев текст у целини, уз редакцијску опрему и незнатна скраћења...

Ових дана у току је још једна медијска кампања која има за циљ да се, као што је то и до сада био случај, води првим „утисцима“ који брзом брзином треба да се појачају до бесвести како никоме не би остало нимало простора измеђ у два уха за рационално промишљање ситуације.

Овог пута учинила је то некадашња естрадна уметница Оља Бећковић, а прикључна свита новинарских, парановинарских, политичких и параполитичких удружења пресликана је до танчина као и у многим ранијим случајевима када је сујета надвладала сваку критику на рачун квалитета рада („Ментално разгибавање“, Срдан Шкоро, Предраг Сарапа и сл.).

Оног момента када је свесно обманула јавно мнење да је њена ауторска емисија „Утисак недеље“ забрањена, Бећковићева је отписала себе са листе иоле кредибилних лица у свету медијског пословања и регресирала у званичну професију која јој све време подједнако лоше иде за руком.

„Товљена величина“ Том одлуком која је произашла из чистог неразумевања пословних околности и још чистијег ослањања на самосажаљење ауторка „Утиска“ дала ја зелено светло својој дугогодиш њој логистици, заговорницима свеопште цензуре и диктатуре, да се отпочне са кампањом која ће се идеално надовезати на већ уигран терен за управо овакве ситуације сваки пут када некима од наших буде претила опасност да остану без посла. Међутим, прва обмана Оље Бећковић изневерава и сам тај мотив јер њој и њеној емисији од почетка ове „кризе“ уопште и н е прети опасност од „укидања“ емисије, нити од останка без посла.

О каквој је забрани онда уопште реч? Менаџмент медијске куће Б92, која располаже са два телевизијска канала једним који носи тзв. националну фреквенцију и другим који се емитује преко свих кабловских емитера и тренутно има покривеност од преко 60% територије Србије реаговао је саопштењем у којем се наводи да ауторкина тврдња да је „Утисак“ забрањен представља злонамерно и тенденциозно тумачење непостизања договора о емитовању.

Реч је, дакле, о скретању акцента са легитимног пословног аранжмана на тражење других мотива који би имали везе са политичким разлозима и тиме се намирила сујета да ништа од свега што јој се дешава нема никакве везе са непрофесионалним понашањем које се екранизовало више од двадесет година.

На основу тог ексклузивног времена једино се и може разумети количина надувене недодирљивости и размахале ароганције које су ауторки годинама кривицом других биле дозвољене, те је посве и логично да јој разлози из сфере економске исплативости једне медијске куће неће интерпретативно бити меродавни.

Због тога је потребно нешто јаче, нешто сензационалније и скандалозније, нешто корелативно достојно свег оног килотонског, а пре свега ружног подсмевања и омаловажавања гостију у емисији, због чега ју је СНС већ дуже време бојкотовао теорија завере да је тако нешто лично могао наредити једино њен архинепријатељ, премијер Србије. Но, да ли је Оља Бећковић, објективно гледано, баш толико битна или је фигура највише инстанце власти овде пре свега аутопројекција самонабеђ ене, годинама промаш ено товљене „новинарске величине“?

Из авиона се види да ауторка од самог почетка аранжман прелаза на кабловски канал Б92 Инфо и одлуку менаџ мента да од њега направи целодневни информативни канал по узору на светске канале попут СиЕнЕна уопште није ни схватила као пословну понуду послодавца, већ као политичку „уцену“. Овај потез менаџ мента нехотице је изазвао симптоматично бушење оног надувеног егобалона водитељке и ненадано непријатно спуштање на земљу ка суровој тржишној реалности, у којој је свако заменљив, а нико постојан „симбол“.

У неверици и бесу, одлучна у уверењу да је жртва неописиве неправде услед рушења изграђеног поретка око сопственог имена, Оља Бећковић начинила је помоћу медија најпре атмосферу да се „Утисак недеље“ сели са ТВ Б92, да би онда потегла легислативни мотив тврдећи да само жели да се поштује оно што стоји у уговору између ње и те телевизије. Али нити је у питању било каква селидба са једне телевизије на другу, нити се у начелу мења однос између уговорних страна, јер је канал Б92 Инфо такође саставни део ТВ Б92 и исте медијске куће. Прелаз познатих информативних емисија био је планиран за новембар управо из разлога гледаности „Утиска недеље“, коју је менаџмент желео да прелије на свој други канал и тиме га учини гледанијим и популарнијим.

На тај начин пада у воду још једна обмана старенове глумице; Б92 никада није тврдио да емисију помера на други канал због тога што она нема довољну гледаност, већ потпуно супротно она и остале емисије би требало да пређу управо да би се њихова гледаност искористила и кабловски информативни канал учинио ексклузивнијим, привлачнијим и тиме исплативијим, како за медијску кућу тако и за емитере. Редакција емисије „Инсајдер“, за разлику од Оље Бећковић, тај део донекле је разумела понудивш и се да учествује у уредништву читавог Б92 Инфо канала, под условом да нови аранжман стартује тек од јануара идуће године када већ буде заживео модеран концепт, истовремено превиђајући чињеницу да емисије морају бити присутне од самог почетка реаранжирања канала, а не да „господски“ упадну тек накнадно кад канал ваљда сам од себе постане гледан.

А што не иде на Пинк? Зашто се, дакле, одједном појављује мотив „угледа“, „достојности“, „понижавања“ и сл. као скривени основ за прихватање или неприхватање пословне понуде? Зар није логичније, ако једна понуда на тржишту не ваља, окренути се оној другој, исплативијој, а не тупити око „угледа“, „сујете“, „симбола“ и осталих ствари? Ово, измеђ у осталог, појашњава и зашто се уопште не разматра понуда Жељка Митровића бесловесна свота новца, термин по избору и потпуна слобода уређивања на телевизији која, за разлику од Б92 од информативном ка забавном, има све видљивију обрнуту тенденцију.

Шта то, дакле, не би било исто ако би „Утисак недеље“ прешао на Пинк? Зашто то не би било то и где је у свему томе „забрана“ емисије, како брује целокупни медији? И најзад, како то премијер хоће да забрани емисију када понуда долази са телевизије која га толико медијски подржава?

Циркуска представа и примитивно вређање

Уместо да буде свесна свог несавршенства, водитељки Ољи Бећковић милије је било да организовањем скупа у „одбрану“ своје емисије дозволи њеним организаторима НУНС и Демократској странци релативизовање чак и одржане геј параде.

Пуна мржње и не презајући од дегутантних увреда на рачун читаве једне популације, у интервјуу за „Блиц“ под називом „Ово ни Слоби не би пало на памет“, премијерово обраћање о поштовању Устава и закона по питању права на различитост и забрани сексуалне дискриминације несхватљиво је назвала „циркуском представом и вређањем свих грађана“. За пример политичких притисака на своју емисију навела је пак реклаказала гласине о реакцијама на избор гостију по њиховом објављивању уочи емисија. Недостаје само да реактивирана глумица појасни каква је то цензура која наступа након што одреди ко су гости и ти исти гости се појаве у емисији.

Чињенице

1. Ољи Бећковић од почетка ове „кризе“ уопште не прети опасност од „укидања“ емисије, нити од останка без посла

2. Б92 никада није тврдио да емисију помера на други канал због тога што она нема довољну гледаност, већ потпуно супротно

3. Под лажним изговорима, уопште се не разматра понуда Жељка Митровића бесловесна свота новца, термин по избору и потпуна слобода уређивања

Коментари (2)

Остави коментар
пон

06.10.

2014.

anonymous [нерегистровани] у 21:23

Zbunjujuće reakcije

U zemlji u kojoj prevare svake vrste teku decenijama nesmetano, krenula je još jedna. U oblandi progona zabavlja ali i zbunjuje sve grupe i navijače. Otuda, od zaglušujuće buke niokočega ne vidimo ni sopstveni ponor pred kojim se nalazimo. Branimo nešto i nekoga od nečega, a napadača nema. Zamenom teza isti oni u koje sam verovao i pre 5. oktobra iz osvojenog Dedinja junački jurišaju na zamišljenog neprijatelja ne bi li oslobodili zarobljeni "Utisak" , spasli njenog autora a sebe proglasili našim jedinim zaštitnicima, kako bi nas i dalje legalno čerupati i to za naše dobro.
Zbog svega toga, posebno zbog farse proizvedene u prljavim kuhinjama, od koje danima imam mučninu poručujem braniteljima "Utiska" da prvo utvrite - da li je bilo zabrane ili ukidanja, ako jeste ponudite narodu dokaz u vidu "papira". Potom imenujte naredbodavcae a to mogu biti samo vlasnik te TV kuće i njen direktor. Pošto po sopstvenom priznanju ukidanja nema, ima premeštanja na drugi kanal iste kuće, zamoliću vas da prestanete da branite nešto što nije napadnuto. U suprotnom verovaću da se još jednom spremate na put ka Budimpešti u posetu jednoj stranoj ambasadi...

Tomislav Zečević

Одговори
пон

06.10.

2014.

anonymous [нерегистровани] у 18:10

dosta vise

Prestanite da nas gnjavite bahatom voditeljkom sa platom od 13000 evra mesecno. Dosta vise, ne interesuje nas.

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси