Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Досије "Утисак недеље" (2014)

03. 10. 2014.

Аутор: Димитрије Војнов Извор: Наше новине

Гости и предлози

Случај „Утисак недеље“ нам је понудио показну вежбу како ће се убудуће цензурисати медији.

Ево, како то иде... Прво се створи атмосфера да су медији слободни јер су приватни, али се прећути да су фреквенције добили политичким путем, да су оглашавање државних фирми као највећих оглашивача добили политичким путем и да не плаћају запослене, што им се толерише политичким путем.

Затим се направи пакт са странцима да ће им власт удовољавати у свему док год су дате одрешене руке у Србији.

Затим се донесе тржишна одлука да се укине емисија/новинар/човек који смета овима који су омогућили целу гореописану симулацију тржишта.

На крају целе приче, имамо процену власника да емисија није довољно гледана.

Таблоиди помогну објашњавајући како је спор искључиво финансијске природе. Друге медијске куће помогну тако што не демантују написе да тог новинара или емисију зову у своје редове и проблематичан садржај лагано тоне у заборав и постепену дискредитацију.

И онда само остаје нада у исте те странце да ће ови отпуштени, облаћени људи њима некада послужити као кец из рукава када одлуче да, по свом добром обичају, прекрше договор са наивним домороцима на власти.

Једна од области које су нехотице профитирале од рада западних сила против наших интереса јесте управо новинарство. Помоћу страних донација, независни новинари који су разобличавали режим добијали су прилику да раде за медије помогнуте из иностранства, а када би због политичког прогона губили посао, увек је било некога да их дочека раширених руку.

„Утисак недеље“ је редовно био на програму прозападних медија и постоји само једно објашњење зашто још увек није дошло неко противљење његовом укидању са те стране емисија је бранила западне вредности, али не и западне интересе. А то је нијанса која је данас пресудна у Србији.

Милошевићев притисак на медије био је бруталан и неприкривен. Због појединих емисија су укидани читави медији, а то је био врло моћан повод за активистичку, па и масовнију народну реакцију.

После Милошевићевог пада, формиран је нови начин притиска на медије, чијој метастази данас присуствујемо.

Наиме, да није било Демократске странке, вероватно не би било ни инфраструктуре за овакав притисак на медије и новинаре. Они су први увезали јавна предузећа, маркетинг и медије, а притисак су вршили унутар емисија, трудећи да отупе, али не и да сасвим уклоне проблематичне новинаре.

Садашња власт заправо ради све што и они само много боље јер је бескрупулознија.

ДС је измислио цео систем, али га је СНС до краја операционализовао. Примера ради, ДС-овци ипак не би смели да отерају Ољу Бећковић са Б92 јер ипак имају неки праг достојанства, неки однос према томе што она ради.

СНС-овци немају ништа, дошли су и раде све оно о чему су сањали док су били на маргини и смишљали шта треба да понуде како би се коначно докопали власти. Многи се са правом питају зашто је баш „Утисак недеље“ емисија која је укинута.

Наиме, та емисија је по својој форми базирана на сучељавању мишљења, а свој други део храни искључиво оним што се збило претходне седмице без икаквих пресудних ауторских интервенција. То је емисија која би по дефиницији увек морала да остави простора за глас власти и њено укључивање у полемику.

Очигледно је, међутим, да су пред нама догађаји који ће бити толико бизарни и неконзистентни са оним што је обећавано у кампањи или што је изговарано коју седмицу пре да је свако подсећање на њих опасно и мора се спречити.

Мада је о полемици реч, ствари стоје слично. Чекају нас одлуке које ће бити неодбрањиве у било каквом суочавању и следи нова фаза сувог антиинтелектуализма у нашој политици у којој ће се све свести на један циљ и на један начин да се до тог циља дође, а то је нешто што зна један вођа.

Отуд ће евентуално опстати они опозициони садржаји који више немају никакву копчу са влашћу, који с њом ни немају прилику да полемишу и на граници су да носе „шешире од алуминијумске фолије“ како им центри моћи не би крали мисли. Огледни пример ове смрти полемике десио се током успеха овогодишњег прајда.

С једне стране, власт је показала да екстремисте има у шаци, на СПЦ је извршен притисак да знатно ублажи своје противљење, али је онда сам премијер показао у својој изјави (како „није фасциниран“ учесницима прајда, како разуме да су Жандарми нервозни и да им није право), да антигеј карта остаје у игри и да је само привремено враћена у шпил и да се у неком следећем дељењу може вратити.

Парадоксално, духовници су постали толерантнији, а заштитници секуларности искључивији, све супротно догађајима 2010. Сада је, дакле, премијер преузео контролу и над хомофобијом као последњим јавним ресурсом који није био под контролом његове странке.

Могу да замислим како би изгледао „Утисак недеље“ у коме се деконструише овај догађај и премијерове изјаве. Изгледа да је то замислио још неко и на време укинуо емисију.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси