Преписка о укидању ПДВ-а на ћирилична издања (2015)
31. 08. 2015.
Штићеници народа
Џаба смо кречили, Пановићу! Залуд смо Фамозно данима штампали ћирилицом, ПДВ нам остаде исти.
Мани, море, ПДВ-а, добро је док нас не глобе.
Настављамо, дакле, са латиницом, а наставља се и летња школа сељачке политичке филозофије и праксе.
Сељачки филозоф који је намерачио да успе у животу никада, ништа и нипошто неће рећи у своје име; увек ће у прави план поставити кобну заменици МИ то јест српски народ и сенат а сам ће остати у дубокој позадини, „у комори“, како се говорило у „златном добу српске демократије“.
Иако се на први поглед чак и искусном оку чини да су сељачки филозофи заклети бранитељи српског народа и сената, мало ли пажљивије погледамо, схватићемо да је у ствари народ тај који штити сопствене бранитеље.
Антологијски доказ је (овде вишекратно цитирана) изјава бившег шефа Коштуничиног Гестапоа, Јочића, који је упитан а да је ли истина да је у младости обијао трафике, онако, с висине, одбрусио новинџијама: „Хиландар гори, а ви ме питате јесам ли обијао трафике?“
И шта? Новинџије подавиле репиће! Заћутале!
Није, брате, ред да се постављају будаласта питања у тренутку док гори Хиландар.
Не мање антологијска је и изјава неког Вељовог ђутурума из Атенице кога су новинџије због неких марифетлука сатерале у ћошак, а који је на непријатно питање одговорио овако: „То ћу вам рећи кад Косово поново буде српско“.
Не верујем да ће вам ово доћи из дупета у главу, али ми се јавља да је Косово а и много штошта друго престало да буде српско управо због бесрамне злоупотребе, ако не баш светиња, а оно врло важних ствари и појмова, у личне, најчешће ниске, патриотске сврхе.
Народи знамо то из несељачке политичке филозофије никада стварно не учествују у историјским догађајима, него их ти догађаји бацају тамо амо, то смо, дакле, апсолвирали, али народни заштитници мотивисани ниским побудама често умеју да брижним ласкањем народ заведу на погрешну страну.
(За сада) последњи пут то се српском народу и сенату догодило крајем осамдесетих и почетком деведесетих.
И шта?
Српски се народ и сенат ни лук јео, ни лук мирисао радосно упустио у погибељну авантуру, од чијих ће последица и праунуцима трнути зуби.
И опет шта?
Када је Рогоња дошао да наплати, хушкачи на крвопролиће и извођачи крвавопроливачких радова су се сакрили иза леђа српског народа и сената.
Видите ли ви, народе торжествено су узвикивали хушкачи и извођачи да вас, небески народ, по Европи, а и шире, зову злочиначким.
И ваистину је тако и било.
А можда не би било тако да је српски народ и сенат био довољно разборит да се огради од хушкача и извођача, што је пропустио да уради.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.