Преписка о укидању ПДВ-а на ћирилична издања (2015)
17. 07. 2015.
1.500 бизона
Чим сам јуче у цик сабаха видео на сајту НИНа да је Оливера Бећковић урадила интервју са „пријатељицом и неистомишљеницом“, Љиљом Смајловић, моментално сам подигао дискусхернично дупе и одјурио до трафике.
То је, штоно се каже, must read! Ударила јунакиња на јунака! Летеће, помислих у магновенију, перје! Севаће муње и громови! И прочаја. И какав ми је утисак након чтенија тог надасве душекорисног штива? Не знам шта да вам кажем! Можда ћу сазнати током писања текста. Видећемо на шта ће све изаћи.
За почетак, чини ми се да је Оливера своју „пријатељицу и неистомишљеницу“ непријатношћу постављених питања турила на жестоку жеравицу. Ама ни Смајловићка није мачији кашаљ. Погрешио сам ономад написавши да је најстарија глодурка на Балкану погрешила професију и да је уместо новинарством требала да се бави политиком! Не! Уопште не! Боље би била поступила и вероватно би боље прошла и у животу да се бавила адвокатуром.
Оливера, дакле, пита, Смајловићка одговара и на свако питање има спреман одговор. Како се оно каже ко из рукава. Воли жена да буде у праву и њеној решености да буде у праву нико не може стати на пут. Па ни пословично цинична Оливера.
Пита, рецимо, Оливера Љиљу а да зашто је у полемици о ћириличном ПДВу Жарковићу набила на нос Мишковића, а Љиља моментално подастире једно екстремно логично објашњење чија је једина мана што чили из памћења истог тренутка кад се прочита.
Нису, међутим, сви глодуркини одговори такви. Има их и за незаборав. Како питам ја вас заборавити следеће образложење оправданости изузимања ћириличних новинчина од ПДВ. Ето овако отприлике глагољи Смајловићка ћирилица је угрожена, ја сам „само“ хтела да учиним услугу српском народу и српској држави, а тамо неки злонамерници (уздржала се, за дивно чудо, од речи „издајници“) осули паљбу по недужној мени. Угледајмо се на Пољску наставља глодурка земљу у којој је у некој шуми пронађено 1.500 бизона, а пољска држава чувши за то моментално донела одлуку да их заштити.
Е сад ви, честнејши публикуме ако икако можете повежите ПДВ, ћирилицу и пољске бизоне, а ми идемо даље.
Оливера од пре извесног времена кивна на моју маленкост због основане сумње на саучесништво у злочиначком подухвату укидања „Утиска недеље“ испотиха уваљује дубару и мени и Љиљи.
„Коме треба полемика са Басаром“, пита Оља, а Љиља ће као из топа: „Басара је човек клозетске метафоре. Не треба то ником.“
И то је једина ствар у интервјуу у којој је глодурка у праву. Учинило ми се на тренутак а можда се и варам да је Смајловићка (кришом и од саме себе) прочитала Yугоносталгхиу, штиво у коме се, факат, помињу и клозети и „Политика“ али да је, по обичају, побркала појмове. Једна је, наиме, ствар бити писац „клозетских метафора“, а сасвим је друга у ствари бескрајно друга бити баба Сера.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.