Новинарско ћоше
06. 01. 2025.
Поповић: Моја професионална и лична мисија је да време не траћим на ствари које никога не чине срећним
У сусрет Божићу, Удружење новинара Србије (УНС) питало је неке од претходних добитника награде “Ђоко Вјештица” због чега је хуманост важна за новинарски рад. Наводећи вредности које су његов професионални и лични путоказ, један од лауреата и аутор емисије “Моја дедовина” Милан Поповић подсетио нас је на значај времена.
Време је, како је рекао Поповић, у његовом систему вредности једина ненадокнадива ствар. Он је стога истакао да је његова професионална и лична мисија да време не губи на ствари које њега или друге не чине срећним.
“Све сукобе у животу имао сам када неко зарад својих интереса траћи моје време. Зато мислим да посао, а у овом случају је то креирање и режирање телевизијске емисије за милион људи, подразумева да време не сме да буде потратраћено ни мени, ни мојој екипи, ни публици, а ни учесницима. Зато свака прича мора да донесе неко добро дело”, рекао је он.
Куриозитет је да је жири који је одлучивао о награди Ђоко Вјештица истакао управо његов континуитет у хуманитарном раду, као и да је новинарску каријеру започео у недељнику “Време”.
Померање казаљки на сату, судећи по ономе што је рекао Поповић, новинар треба посматрати размишљајући да ли је некоме водиља ка правим вредностима.
“У свакој сиромашнијој држави људи мисле да се добро дело своди на материјалну помоћ. Ја пак мислим супротно. Верујем да је то добро дело управо емотивна вредност коју можете да донесете породици уз мали екран, и будете путоказ ка правим вредностима”, апострофирао је Поповић.
Емисија “Моја дедовина” , како је истакао Поповић, показује пут у сигурнију будућност уз парче земље, бунар и дедино и бабино огњиште.
“Моја дедовина је до сада приказала приче о више од 50 имања којима су се људи вратили са осмехом, а једна од најупечатљивијих је ‘кућица за принцезе’ за две сестре од којих је једна имала карцином очију и излечила се. Њихова срећа је и данас за нас мотив да идемо даље”, рекао је он.
Видео: Моја дедовина
Осим рада на телевизијском серијалу и у штампи, Поповић је хумане приче остављао у етру као радијски новинар. Управо радијску репортажу “С оне стране ума” истакао је као омиљену јер су, након објављивања ове приче, до тада тешки услови у клиници “Лаза Лазаревић”, постали знатно бољи. Ова прича добила је награду “Зоран Мамула”.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.