Новинарско ћоше
06. 07. 2024.
Како је захваљујући Радио Нишу и Југотону Загреб добио Нишку улицу
Новинар Саша Димитријевић је на кори брезе урезао назив „Радио Ниш“ и тиме симболично означио почетак емитовања програма 1945. године. Тридесет година касније, почела је сарадња овог већ етаблираног радија и Југотона, због које је улица у којој се налазила ова дискографска кућа добила назив Нишка улица. Трагови ове сарадње данас су остали само у сећањима. Бреза је пре две године посечена, Нишка улица је деведесетих преименована у Вуковарску, док је Радио Ниш угашен, а Југотон претворен у Croatia records.
У мирној улици Лоле Рибара, у центру Ниша, која се некад звала Господска, сваке вечери народни и забавни оркестар, хор за децу и познати певачи снимали су песме које су касније биле емитоване на Радио Нишу. Матрице за Југотон снимане су једном или двапут недељно. О томе сведочи познати новинар Томислав Тома Сантрач који је 42 годинe радио у Радио Нишу, где је направио своје прве новинарске кораке.
„Круна ове сарадње била је одлука да улица у Загребу добије име Нишка улица. Мислим да је Југотон хтео да отвори и испоставу у Нишу. Остало је ипак све на тим матрицама које су снимане у студију Радио Ниша, а затим слате у Загреб, где се то нарезивало“, говори Сантрач за Удружење новинара Србије (УНС).
Од сарадње до Нишке улице
Тонски студио Радио Ниша настао је педесетих година прошлог века, али је славни период, како каже нишки писац Марко Стојановић, почео 1963. године, када је снимљена песма „Марамица свиленица лепршала мала“, коју је издао Југотон.
„За само недељу дана ова плоча је достигла златни тираж, а за годину дана продато је 500 хиљада примерака. То је био рекорд и за године које су уследиле“, додао је он.
Одговоран за сарадњу је, како наводе Стојановић и Сантрач, био тонски мајстор Василије Марковић Лале, а касније је, 80-их година, комуникацију са Југотоном наставио његов колега Драгољуб Ђорђевић, са истим надимком.Обојица су, каже Стојановић, били перфекционисти.
У Радио Нишу песме су снимали познати певачи народне музике, међу којима су били Лепа Лукић, Недељко Билкић, Предраг Живковић Тозовац, Предраг Цуне Гојковић. Касније су, кажу за УНС Стојановић и Сантрач, рок бендови почели да снимају демо снимке у истом радију.
„Сећам се да су долазиле групе које су снимале матрице до пет сати ујутро, када би кренуло емитовање јутарњег програма“, додаје Сантрач.
Због ове сарадње, тадашња Покупска улица у Загребу добила је, како каже Стојановић, име Нишка улица.
Сарадник у студију Радио Ниша Љубиша Цветковић Роби, о коме је Стојановић написао књигу, био је присутан када је председник Општине Дубрава у Загребу одлучио да улица у којој је седиште Југотона добије име Нишка улица. Тада је, према сведочанству Цветковића Робија, које преноси Стојановић, генерални директор Југотона Славко Корпун, разговарао са председником Општине Дубрава и указао му на то да су из нишког студија потекли многи популарни снимци.
„Он је рекао да је Радио Ниш био заслужан за значајне приходе које је Општина Дубрава остваривала. На то му је председник општине одговорио, да се, ако је заиста тако, улица у којој се налазио Југотон више неће звати Покупска, већ Нишка улица“, наставља Стојановић.
Ова одлука је, како апострофира Стојановић, у Хрватској тада поздрављана.
Како је прекинута сарадња?
Услед ратних околности, Нишка улица, у којој је било седиште Југотона, преименована је у Улицу Града Вуковара.
Ђорђе Кекић, који је седамдесетих и осамдесетих радио у одељењу пропаганде у Југотону и сарађивао са радио-станицама, каже за УНС да се сећа сарадње коју су имали Југотон и Радио Ниш.
„Сарадња је била јако лепа и трајала је годинама. Обрад Јововић је био тада одговоран за њу. Уговор са Радио Нишом престао је да важи 1988. године, али смо након тога још радили заједно. Прекинули смо јер нисмо имали више интереса и певача који би снимали у Радио Нишу. Југотон се тада окренуо забавној музици“, каже Кекић за УНС.
О овој сарадњи УНС-у је на откривању мурала новинару Милораду Додеровићу причао и нишки новинар Драган Жика Стојановић, рекавши да је Ештреф, деда Ешка Куртића, уметника који је осмислио идејни нацрт и осликао овај мурал, био један од оснивача оркестра у Радио Нишу. И Ештреф је, додао је Стојановић, био у Радио Нишу, када је, због сарадње са Југотоном, улица у Општини Дубрава названа Нишком.
На почетку Обреновићеве улице у Нишу налазила се, каже Југотонова продавница плоча, која је седамдесетих и осамдесетих година прошлог века била култно место.
"Тамо смо могли да пронађемо многе светске музичке хитове. Југотон је имао своја лиценцна издања. Ми смо тамо долазили како бисмо преслушавали хитове. Била је то мала продавница плоча, попут малог бара. Почетком осамдесетих Југотон је био главна издавачка кућа за новоталасне бендове, а то је моја генерација волела да слуша. Дане смо проводили у Југотоновој продавници и куповали лиценцна издања", додао је.
Све то, како је додао, говори о лепој сарадњи са Радио Нишом, али и о успесима овог радија, који је тада имао уједињујућу улогу за све Нишлије.
Тома Сантрач, који се присећа аудиције за спикера у Радио Нишу, каже да је тај конкурс доживљавао као пријемни за Сорбону.
„Ту су као уредници радили људи који су представљали врх новинарског и музичког стваралаштва. У то време Радио Ниш је био информативна кућа и институција вредна поштовања“, додао је он.
Радио Ниш је престао са радом 2010. године и претворен је у дописништво Радио Београда 2.
„Од 105 људи остало је нас двадесетак. Борио сам се за то да се радио врати и добио отказ од људи који нису познавали ни радио ни новинарство, већ само политику“, додаје Сантрач.
Када се присети Радио Ниша, остају му, каже, помешана осећања.
„Радио сам 42 године у овом радију, али након тога никад нисам прошао улицом Лоле Рибара. Не бих то поднео“, навео је он. И у Загребу сигурно постоји неки југоносталгичар који се овако осећа када се сети Нишке улице.
Коментари (2)
Остави коментар23.08.
2024.
Re:
Поштовани,
ОдговориЗахваљујем што сте поменули и Радио Шабац у којем сам годинама радио као спикер, водитељ ауторских емисија, новинар и на крају главни и одговорни уредник (то је већ био 21.век...)
08.07.
2024.
Био важан, а нестао у “новом времену”
Уз Радио Београд, Радио Ниш је био најјачи регионална информативни програм, али и културни и музички. То је било време “без телевизије”. У једном тренутку, новинари, спикери и технички стручњаци дошли су на идеју даРадио Ниш организује концерте народне и забавне музике. Уз ангажовање реномираних извођача: Наде Мамуле, Заима Имамовића, Ханке Палдум и других, као и концерте забавне музуке(Тихомир Петровић……). У то време се појавио и Радио Шабац, са својим “поздравима и жељама” и новокомпонованом народном музиком. (Радио Ниш 1959-63)
Одговори