Новинарско ћоше
29. 04. 2011.
Маријана Милосављевић: Одговор Владимиру Поповићу, званом Беба
ОДГОВОР ВЛАДИМИРУ ПОПОВИЋУ, ЗВАНОМ БЕБА (“Није се опаметио”, НИН бр.3143)
Поштовани уредниче,
Надам се да ћете објавити и мој одговор на писмо у ком ме Владимир Поповић помиње као „квазиновинара“ и припадника „легла“ које се у НИН-у користило „клеветама и лажима“. Јављам се са малим закашњењем јер се налазим у Сједињеним Америчким Државама, на обуци за борбу против корупције и заштиту „дувача у пиштаљку“ , у оквиру програма који финансира Влада САД.
Из Вашег одговора Поповићу сазнала сам да сте његово писмо, пуно увреда и клевета на мој, и рачун неколицине мојих бивших колега из НИН-а, објавили иако Вас закон о информисању на то није обавезивао. Наводно, како би читаоцима дали „још једну могућност да закључе каква је личност“ аутор.
Знам да је НИН у последње две године изгубио доста старих читалаца, али ми није познато да је стекао много нових, тако да не знам одакле Вам идеја да читаоци НИН-а тобож не знају “каква је личност“ Владимир Поповић звани Беба.
НИН се, наиме, у пролеће 2003. први нашао на удару тадашњег шефа Бироа за комуникације Владе Србије због текста „Освежени маратонац“ од 17.априла 2003,.године, у ком сам читаоце подсетила на неке од интригантнијих детаља из његове биографије, укључујући и околности под којим је, уочи убиства Зорана Ђинђића, напустио функцију шефа тог Бироа. Поповић је, по основу Закона о јавном информисању, одмах тужио и мене и НИН, тврдећи да је све што сам написала било лаж.
Његова је тужба на суду одбачена, али не пре него што је истинитост навода из мог текста јавно потврдио тадашњи амерички амбасадор у Београду, Вилијем Монтгомери, који се због Бебине тужбе одлучио на крајње неуобичајен поступак. Дошао је у редакцију НИН-а и дао следећу изјаву, коју смо одмах објавили и коју мислим да вреди у потпуности цитирати:
“Када су почели напади на Б92 и Верана Матића, ми смо то посматрали са интересовањем и забринутошћу. У једном тренутку, након што је почела серија напада у листу “Публика” и на Телевизији Пинк, у Београду су се појавили постери са ликом Верана Матића на којим је писало нешто у смислу “Тражи се”. С обзиром на последице које је то могло имати по личну безбедност Верана Матића, то ме је забринуло довољно да приликом првог наредног сусрета питам премијера Ђинђића шта зна о свему томе.
Премијер Ђинђић ми је без икаквог оклевања рекао да Владимир Беба Поповић стоји иза тих напада. Ја сам се прилично изненадио и рекао сам: Можете ли ми рећи нешто више? Он ми је објаснио да је Беба Поповић непрекидно звао Жељка Митровића и захтевао нове и нове нападе на Верана Матића и на Б92, и да је све то чинио потпуно без знања премијера. Ђинђић ми је објаснио да је лично разговарао о томе са Жељком Митровићем и да му је Жељко потврдио да су позиви долазили од Бебе и да је Митровић претпостављао да премијер зна за те позиве. Ђинђић је рекао Митровићу да он ништа о томе није знао, и да са тим нападима треба престати. Премијер је рекао да је Беба Поповић отишао, да не обавља више свој посао. Није рекао да је поднео оставку, вецх само да више није на послу”.
Читаоцима НИН-а све је ово добро познато, али је вредно подсећања с обзиром на то Владимир Поповић очигледно рачуна са чињеницом да нова уређивачка постава НИН-а, редакције која је после приватизације од стране Рингијера “очишћена” од дотадашњег главног уредника, највећег броја аутора и дугогодишње независне уређивачке политике, о томе ништа не зна или неће смети ништа да каже. Он би да настави са љуштењем редакцијске коре и да проширује спискове неподобних и на нову поставу.
У старом редакцијском саставу то му није пошло за руком. Надам се да ће га “нови” НИН разочарати и да ће умети да заштити моје колеге које је Владимир Поповић оклеветао у броју од 24.марта 2011.године.
Маријана Милосављевић, бивша уредница НИН-а
НИН драстично скратио писмо
Владимиру Поповићу, званом Беба
(„Није се опаметио“, НИН бр. 3143)
НИН се у пролеће 2003. године први нашао на удару тадашњег шефа Бироа за комуникације Владе Србије због текста „Освежени маратонац“ од 17. априла 2003. године, у ком сам читаоце подсетила на неке од интригантнијих детаља његове биографије, укључујући и околности под којим је, уочи убиства Зорана Ђинђића, напустио функцију шефа тог бироа.
Поповић је по основу Закона о јавном информисању, одмах тужио и мене и НИН, тврдећи да је све што сам написала било лаж.
Његова је тужба на суду одбачена, али не пре него што је истинитост навода из мог текста јавно потврдио тадашњи амерички амбасадор у Београду, Вилијем Монтгомери.
Маријана Милосављевић, бивша уредница НИН-а
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.