Медијске књиге
30. 04. 2025.
„Политичко комуницирање у доба друштвених мрежа“ – прва књига доцента Невена Обрадовића
Доцент на Филозофском факултету у Нишу - на Департману за комуникологију и новинарство и члан Удружења новинара Србије (УНС) Невен Обрадовић објавио је књигу „Политичко комуницирање у доба друштвених мрежа“. У овој монографији аутор је приказао начине савременог политичког комуницирања политичара на друштвеним мрежама Фејсбук, Инстаграм, Икс и Твитер.
„Имајући у виду да су друштвене мреже политичарима постале важан канал за комуникацију са јавношћу, желели смо пре свега да студентима који на Филозофском факултету у Нишу изучавају Политичко комуницирање, а затим и заинтересованој јавности, понудимо генезу развоја међуодноса политичког комуницирања и друштвених мрежа“, пише у уводу књиге.
Аутор је указао на бенефите политичког комуцирања са појавом друштвених мрежа, као што су директна комуникација политичара и грађана, брже информисање, нови облици активизма.
Међутим, како пише, у књизи је приказана и друга страна овог вида комуницирања попут дезинформација, злоупотребе података, „стварање ехо комора“ и поларизацију јавности.
„Аутор се у раду јасно определио да покуша да дâ одговор на питање како и са којим циљем одређени политички субјекти користе друштвене мреже. Овим је остављена по страни перспектива студија публике као активног корисника медија, а у први план истакнута интенција политичких субјеката да креирају позитиван публицитет“, мишљења је професор Факултета политичких наука Синиша Атлагић.
Аутор, каже Атлагић, истиче значај прилагођавања овог садржаја карактеристикама интернета као средства и друштвених мрежа као специфичних форми промоције.
„Поред овог, аутор у раду отвара и низ других значајних теоријских питања попут питања промена у политичком процесу, условљених визуелизацијом политике, коју је интернет преузео од телевизије, персонализације политике, улоге популистичких наратива у политичкој комуникацији на друштвеним мрежама, слободе изражавања на интернету“, истакао је он.
Атлагић је указао да је ова монографија „плод конструкције“ којом је тешко обухватити и задовољити интересовања различитих публика – студената новинарства и политикологије, стручњака за политичко комуницирање, маркетинг и односе с јавношћу, политичара и новинара.
„Ови први су садржајем ове монографије добили материјал на основу кога ће моћи сами да критички приступе читању садржаја друштвених мрежа. Стручњацима и политичарима би, без сумње, овај садржај могао да буде од користи приликом изналажења решења у вези са радом на имиџу, а потоњима да усвоје одговарајућа знања која ће им олакшати у извештавању о политичком процесу“, истакао је он.
Професор Зоран Јевтовић у својој рецензији наводи да "аутор свеобухватно, студиозно и поступно плете мрежу актуелних и нових медијских наратива који откривају улоге и функције популарних друштвених мрежа које поседују моћ 'љуљања поверења' у институције и традицију сваке државе".
"Обрадовић вештим коришћењем научно-критичке апаратуре излаже предности и мане мрежног комуницирања, сугеришући како се у 'економији пажње' рађа специфичан комуникацијски инжењеринг којим се даље обликује јавно мњење", истиче Јевтовић.
То је доба, пише он, у којем алгоритми и „ехо коморе“ све више профилишу пожељне информације, фотографије и видео-снимке, поигравајући се емоцијама и страховима корисника, али истовремено развијајући академске расправе о снази и ограничењима маркетиншких кампања.
„Иако то експлицитно не наводи, аутор сугерише како је политичким и комерцијалним манипулацијама данас могуће у свега неколико тренутака променити навике и понашања милионских аудиторијума, што значи и наметнути политичка мишљења и системе“, навео је Јевтовић.
Доцент на Факултету политичких наука у Бањалуци Александар Врањеш сматра да ова монографија представља значајан допринос проучавању савремених трендова политичке комуникације у дигиталном добу.
„Тематски и методолошки, ово дјело обухвата широк спектар феномена, укључујући трансформацију традиционалних медија, популизам на друштвеним мрежама, анализу специфичних формата политичке комуникације“, закључио је Врањеш.
Он је додао да аутор у књизи доноси нову перспективу анализирајући прилагођавање политичара комуникационим форматима специфичним за различите друштвене мреже.
Доценткиња Анка Михајлов Прокоповић истиче да ова монографија критички анализира начине комуницирања политичара на друштвеним мрежама Фејсбук, Инстаграм, Икс и Тикток.
„Аутор то чини успешно, систематично и надахнуто, остварујући постављени циљ да утврди форме садржаја на друштвеним мрежама и начин на који се политичари прилагођавају тим формама, при чему аутор не губи из вида да је интернет и у својој раној фази, као и касније, и теоријски био дефинисан као канал који пружа више слободе у односу на традиционалне медије и који омогућава интерактивност“, закључила је она.
На који начин се политичари односе према важећим форматима објава на друштвеним мрежама у оквирима политичког комуницирања – основно је истраживачко питање у анализи ове теме, наводи се у књизи.
Издавач књиге је Филозофски факултет у Нишу.
ИСБН је 978-86-7379-665-9.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.