„Imali su spisak kod sebe i puštali samo određene medije. Televizija N1 i Nova S nisu puštene jer, kako mi je rekao pripadnik privatnog obezbeđenja, nismo imali akreditacije. Upitao sam ga kada su se ostali akreditovali, s obziorm na to da sam jutros pre dolaska zvao opštinu i da mi niko nije odgovarao na pozive, on je rekao: ’Sinoć, u nedelju uveče’“, kaže za UNS Božović.

UNS traži opštine Kosjerić da ima jednak odnos prema svim medijima i ne ograničava izveštavanje, naročito kada su u pitanju događaji od značaja za javnost, kao što je današnji.

UNS podseća da je Članom 4 Zakona o javnom informisanju i medijima zabranjena neposredna i posredna diskriminacija urednika medija, novinara i drugih lica u oblasti javnog informisanja, te da se sloboda javnog informisanja ne sme povređivati zloupotrebom službenog položaja i javnih ovlašćenja.

Dok je trajalo uključenje u program, navodi Lazić, prišao je kako pretpostavlja, suprug njene sagovornice koji je fizički napao, a pridružila mu se i grupa protestanata koji su počeli da je teraju odatle.

„Govorili su ‘uhapsite je’. Vređali su me. Ogradili su zastavom prostor oko mene da se ne vidi napad, nakon čega me je čovek za koga pretpostavljam da je muž sagovornice fizički napao”, ističe Lazić.

U tom trenutku, napominje ona, policija je reagovala.

“Pretpostavljam da su to bili inspektori u civilu koji su ga sklonili. Reakcija policije bila je izuzetno brza. Kada sam se odmakla, kolege su mi rekle da je napadač priveden i dalje ne znam šta je bilo sa njim”, napominje za UNS Lazić.

UNS traži da tužilaštvo istraži ovaj slučaj i pokrene postupak protiv odgovornog za napad na novinarku Branku Lazić.

„To što sam javno podržala studente, potpisala pismo dela zaposlenih kojim se traži da Informativni program profesionalno radi svoj posao i konačno, što sam tužila Aleksandra Vučića zbog niza neistina koje je izneo o meni i RTS-ovom festivalu PZE, dovoljan su, a očigledno i neophodan razlog za moju smenu“, rekla je Kovačević za UNS.

UNS podseća da je javni servis devedesetih godina prošlog veka bio propagandni servis i sluga vladajućeg režima, da je zbog toga platio skupu cenu i da vraćanje u tu ulogu ne sme da se ponovi.

Pretnje su, dodao je, prijavljene.

U porukama koje su stigle redakciji piše: „Svi pod hitno treba da krenemo na N1 i pobijemo ovu bagru, a nju spaliti do temelja“; „Vas NDH1 sendvičare čekaju streljanja“; „…kao očigledno organizatora ovog pokušaja građanskog rata, treba od prvog do zadnjeg pobiti, zajedno sa vašim porodicama, jer vi niste ni životinje nego monstrumi, kojima treba satrti seme u samom korenu!”

UNS izražava zabrinutost zbog sve češćih napada i pretnji novinarima i podseća da autori takvih sadržaja moraju da snose odgovornost.

UNS traže od nadležnih da nakon ovako ozbiljnih pretnji procene bezbednost novinara i redakcije N1 i pruže joj neophodnu zaštitu.

“U tom trenutku pojavljuje se Žandarmerija i bez ikakvog upozorenja počinje da gura i udara građane. Naš snimatelj Dragan Jeković je bio ispred kordona policije i njega su gurali. U jednom trenutku se našao zarobljen između automobila i vitrina sa sladoledom”, objašnjava za UNS Jovanović.

Tada ga je, kaže on, udario policajac.

“Žandarmi ga nisu tukli, dok je od policajca koji nije nosio masku, a koji je bio najagresivniji, dobio nekoliko udaraca po rukama. Zatim je udario i kameru. Dalje batinjanje sprečio je jedan opozicionar iz Kraljeva”, navodi Jovanović i ističe da je snimatelju Jekoviću danas zbog zadobijenih udaraca ukazana i lekarska pomoć.

UNS traži da Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) pokrene postupak unutrašnje kontrole i da pripadnik policije koji je udarao Dragana Jekovića odgovara.

„Dešava se stalno da me vređaju i omalovažavaju, ali sada sam dobila pretnje smrću. Pretilo mi je nekoliko osoba na Instagramu, ali i X-u, gde je objavljen deo priloga“, rekla je Uzelac.

Ona je istakla da je ove pretnje prijavila Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal. Inače brojne uvrede koje dobijam ne prijavljujem, ali ovakve pretnje sam morala“, rekla je Uzelac za UNS.

UNS izražava zabrinutost zbog sve češćih napada i pretnji novinarima i podseća da autori takvih sadržaja moraju da snose odgovornost.

„Jasno je da su ovo uradili akteri iz Srpske napredne stranke. Samo dan ranije bila je akcija u kojima je ujedinjena opozicija sa ad hoc grupama udruženih građana lepila plakate na kojima je pisalo ‘Kukavice, raspiši izbore’, to je očigledno vrlo bolno delovalo na lokalne naprednjake“, naveo je Marković.

Stojanović plakate sa uvredljivim porukama nije prijavio, jer, kako kaže, „nema svrhe prijavljivati ih“.

„Mnogo ozbiljnije slučajeve fizičkih napada i pretnji na građane policija u Čačku nije rešavala“, dodao je Marković. 

UNS poziva nadležne da reaguju i utvrde ko stoji iza ovakve kampanje, jer je reč o ozbiljnom narušavanju dostojanstva novinara i pokušaju njihove diskreditacije u javnosti.

UNS ističe da je, po Kodeksu novinara i novinarki Srbije, sa novinarskom profesijom nespojiv rad u političkim partijama što se odnosi i na Stojana Markovića koji je odbornik u Skupštini Grada Čačka.

Ipak, višedecenijski novinarski rad Stojana Markovića dokaz je da su kvalifikacije koje je dobio na plakatima, a koje ga ciljano obeležavaju i ugrožavaju njegovu bezbednost, neprihvatljive.

UNS traži da Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) pokrene postupak unutrašnje kontrole i da pripadnik Žandarmerije, koji je ugrožavao Nešića i Cvrkotića, odgovara.

Sve pomenute kolege i koleginice su potisale otvoreno pismo u kojem su se javno usprotivili načinu izveštavanja RTS-a i zatražili da ovaj javni servis unapredi svoje izveštavanje kako bi bilo objektivno, istinito i blagovremeno, u skladu sa zakonima i etičkim standardima. Većina njih su članovi neformalnog udruženja radnika RTS-a „Naš protest“, koje je formirano nakon početka studentskih i građanskih protesta u Srbiji. Ovo udruženje se zalaže za unapređenje rada RTS-a, a posebno za objektivno i profesionalno izveštavanje ovog javnog emitera.

U aprilu je bez obrazloženja raskinut ugovor sa muzičkom urednicom radija, profesorkom sa Fakulteta muzičkih umetnosti, koja decenijama doprinosi kvalitetnom programu. U maju, za troje kolega iz televizijskog sektora nije produžen honorarni ugovor i ostali su bez angažmana samo zato što su potpisali otvoreno pismo. Za jednu od te tri osobe čak je prethodila najava o mogućnosti stalnog zaposlenja, ali se, prema izjavama svedoka, to nije desilo samo zbog potpisa na otvorenom pismu. U junu je još devetoro honorarnih saradnika ostalo bez ugovora, i svi su bili potpisnici istog pisma, iako su za program neophodni, a neki i nagrađivani za svoj rad.

Posebno zabrinjava činjenica da su troje stalno zaposlenih radnika Radija dobili rešenja o izricanju mere opomene zbog navodne povrede radne obaveze i nepoštovanja radne discipline, uz najavu otkaza ukoliko se isto ponovi u narednih šest meseci i to bez prethodnog upozorenja. U pitanju su zaposleni koji su javno progovorili o pritiscima, oglasili se komentarima koji nisu bili po volji rukovodstvu ili su obrađivali teme od nesumnjivog javnog značaja, koje rukovodstvo nije želelo da se emituju.

Radnici RTS-a koji pokušavaju da rade profesionalno i kritički, suočavaju se sa velikim pritiscima i teško ostvaruju prava na rad. Tamara Tankosić, urednica Informativnog programa RTS-a, nema priliku da uređuje emisije, iako je zaposlena na tom mestu. Kada je reč o novinarskim poslovima, radne zadatke retko dobija, a na događaje je gotovo uopšte ne šalju – dešava se da za pola godine dobije tek nekoliko radnih zadataka. Njeni predlozi za rad se veoma često ignorišu od strane pretpostavljenih, a kada se ipak odobre, kasnije se obično komplikuje i usporava u procesu proizvodnje. I pored višegodišnjih izazova, Tamara, višestruko nagrađivana novinarka, ne odustaje od borbe za profesionalan rad na RTS-u.

Zahtevamo od rukovodstva RTS-a da odmah prekine sa nezakonitom praksom kažnjavanja, zastrašivanja i profesionalnog degradiranja zaposlenih koji postupaju u skladu sa etičkim standardima novinarske profesije. Takođe, zahtevamo da RTS omogući nesmetan rad svim novinarima i medijskim radnicima, bez obzira na njihove stavove, i da preispita sve dosadašnje odluke o prekidu radnog angažmana koje su donete isključivo iz razloga koji nisu profesionalne prirode.

Pozivamo sve nadležne institucije, posebno Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i nadležne inspekcijske i druge organe, da hitno ispitaju sve navedene slučajeve pritisaka i neosnovanih disciplinskih postupaka unutar RTS-a. Takođe, zahtevamo da se obezbedi efikasna pravna i institucionalna zaštita svih zaposlenih koji su izloženi represiji zbog svog profesionalnog rada, i da se pokrenu odgovarajući postupci protiv odgovornih lica.

Gore potpisane organizacije izražavaju punu podršku svim koleginicama i kolegama koji se, uprkos pritiscima, bore za slobodno, objektivno i odgovorno novinarstvo unutar javnog medijskog servisa. U toj borbi biće im obezbeđena pravna, profesionalna i javna podrška, jer je očuvanje slobode medija, a posebno javnog servisa od presudnog značaja za demokratsko društvo.

Evropska federacija novinara (EFJ)
Udruženje novinara Srbije (UNS)
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS)
Granski sindikat KUM „Nezavisnost“ 

U Telegram grupi „Istočna budućnost“ objavljena je adresa urednika Razglas News Žarka Bogosavljevića, uz uvrede na njegov račun.

Ova objava embedovana je u tektstove na portalima NS uživo i Vojvodina uživo.

Bogosavljević za UNS kaže da ovaj slučaj javnog deljenja adrese ne planira da prijavi nadležnima jer dosadašnje prijave nisu davale rezultata.

On dodaje da se na fotografiji koja je podeljena uz spornu objavu vidi da je na protestima nosio pres oznaku, ali da je uprkos tome označen kao organizator protesta i blokada, što ne odgovara istini.

Na sajtovima NS uživo i Vojvodina uživo embedovana je i objava na Telegram grupi „Istočna budućnost“ sa adresom Dinka Gruhonjića uz poziv da „na interfon zvone posle ponoći“.

Ugrađene objave sa adresama Bogosavljevića i Gruhonjića praćene su redakcijskim navodima NS uživo da „ovakvi politički maniri i aktivizam ne doprinose stabilnosti našeg društva“ , „da nasilje rađa nasilje“, ali i da se na ovim primerima „vidi ona narodna, da batina ima dva kraja“.

Dinko Gruhonjić kaže za UNS da ni on nije još uvek prijavio ovaj slučaj javnog deljenja podataka.

„Nisam prijavio slučaj nadležnim organima zato što se krivično delo Neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka ne goni po službenoj dužnosti nego po privatnoj tužbi, pa ću biti prinuđen da sam pokrenem odgovarajuće postupke radi zaštite svojih prava“, navodi on.

UNS apeluje na građane da se ne okupljaju ispred zgrada u kojima novinari žive, a na redakcije NS uživo i Vojvodina uživo da se uzdrže od objava sa ličnim podacima novinara i komentara koji mogu podstaći nasilje prema kolegama.

UNS ponovo podseća građane da imaju pravo da iskažu svoje nezadovoljstvo radom određenog medija, ali ne pritiskom, napadima ili ugrožavanjem sigurnosti novinara i medijskih radnika na bilo koji način. 

Stojković je rekla da je nedopustivo da neko bilo kome zavrće ruku na radnom mestu i potvrdila da je ovaj slučaj prijavila policiji.

Dodala je da je u ovom slučaju imala punu podršku svoje redakcije, što je, kako kaže, ključno u ovakvim trenucima.

UNS ističe da predstavnici javnih preduzeća moraju biti svesni svoje društvene odgovornosti i položaja, posebno kada svojim ponašanjem direktno ugrožavaju bezbednost novinara.

UNS očekuje da nadležni hitno reaguju i tako pošalju jasnu poruku da se napadi na novinare ne smeju tolerisati.

„Snimali smo prilog o okupljanju ispred Pionirskog parka koje traje mesecima. Kada smo završavali sa snimanjem i krenuli nazad prisutni u tom parku gađali su nas jajima s leđa. Nismo gotovo ni ulazili u Pionirski park“, dodao je Krstić.

Ovaj napad, kako je naveo Krstić, do sada nisu prijavili policiji.

Inače, pre samo dve nedelje jedan od prisutnih u Pionirskom parku napao je novinarku agencije Fonet Sofiju Vukajlović, kada je ona ukazala na to da je ovaj park postao „zabranjena zona za mnoge novinare“.

UNS podseća da je Pionirski park javna površina i da novinarima mora biti omogućeno da izveštavaju o svim temama koje su važne za građane.

Predsednik Vučić je 20. jula u jednoj televizijskoj emisiji izjavio da bi onima koji su „osuđivani zbog Verana Matića“ to trebalo da se briše iz evidencije, kao i da bi Matić trebalo „da im odnese viski ili flašu vina“ i da se izvini.

Ovakvu izjavu predsednika države novinarski deo SRG tumači kao zastrašivanje i pokušaj da se utiče na rad Verana Matića, ali i same SRG koja se po svom mandatu zalaže za zaštitu novinara i unapređenje slobode medija.

Izjava predsednika republike ozbiljno ugrožava bezbednost Verana Matića jer dolazi sa najviše državne funkcije i nosi posebnu težinu u javnom prostoru. Takva retorika može se shvatiti kao podsticaj na nasilje i doprinosi stvaranju neprijateljskog okruženja za novinare, koji već rade u teškim uslovima. Posebno je zabrinjavajuće kada se ovakve poruke šalju sa pozicije moći, jer one ne samo da delegitimizuju novinarski rad, već i potencijalno ohrabruju napade na medijske radnike. 

Iako ostaje nejasno na koga je predsednik tačno mislio kada je pomenuo one koji su „osuđivani zbog Verana Matića“, novinarski deo SRG podseća da jedino sudovi izriču sankcije te da osuđivanje, odnosno donošenje presuda, svakako nije u nadležnosti bilo kog pojedinca, izuzimajući naravno same sudije.

Pored toga, Veran Matić je i predsednik Komisije za istragu nerazjašnjenih ubistava novinara koju je 2012. godine formirala Vlada Republike Srbije, kada je na poziciji premijera bio današnji predsednik države. Ova Komisija, na čelu sa Matićem, sakupila je činjenice i dokaze koji su bili dovoljan osnov za podizanje optužnice i pokretanje krivičnog postupka za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije koji se, nažalost, završio oslobađanjem optuženih uprkos prvostepenoj presudi kojom su osuđeni na ukupno 100 godina zatvora.

Novinarska i medijska udruženja koja su članice SRG zahtevaju od Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije da se uradi procena bezbednosti Verana Matića i da se utvrdi da li u ovom trenutku postoji bilo kakva pretnja po njegov život i telo. Podsećamo i da je Matić punih šest godina živeo pod celodnevnom policijskom zaštitom.

Na kraju, s obzirom da u radu SRG u svojstvu posmatrača učestvuje i Misija OEBS-a u Srbiji, podsećamo na Odluku o bezbednosti novinara koju je ova organizacija usvojila 2018. godine i u kojoj se politički lideri i javni službenici država članica, uključujući i Srbiju, pozivaju da se uzdrže od zastrašivanja, pretnji ili tolerisanja nasilja nad novinarima, kao i da ga nedvosmisleno osuđuju.

SRG, koja je osnovana u januaru 2017. godine, pored predstavnika Vrhovnog javnog tužilaštva i Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, čini i šest novinarskih i medijskih udruženja - Udruženja novinara Srbije (UNS), Nezavisno udruženja novinara Srbije (NUNS), Nezavisno udruženje novinara Vojvodine (NDNV), Asocijacija medija (AM), Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), Asocijacija onlajn medija (AOM), kao i Misija OEBS-a u Srbiji u statusu posmatrača.

"To je trajalo oko sat vremena, na kraju su me i gurali i dobila sam udarac u nogu, neko me je šutnuo. Ovaj put sam slučaj prijavila policiji, jer ovo sada već više nema smisla,ne mogu neometano da radim svoj posao", rekla je Marić.

UNS smatra da građani i građanke imaju pravo da izraze nezadovoljstvo radom medija, ali da je nasilje, vređanje, obeležavanje ili ometanje novinara u radu nedopustivo.

Viktor Mićić, na sastanak koji je bio održan juče, poziv je poslao u petak, 11. jula, na adrese svega pet medija, iako je lista novinara i medija u Valjevu znatno duža.

Teme sastanka kojem su  prisustvovali ministarka, predstavnici ministarstva, načelnik Kolubarskog upravnog okruga i predsednici lokalnih samouprava Kolubarskog okruga sa načelnicima opštinskih uprava, bila su „pitanja iz delokruga rada lokalnih samouprava, kao i mogućnosti za unapređenje saradnje između ministarstva i lokalnog nivoa vlasti“.

Na pitanje UNS-a zbog čega su samo pojedini mediji pozvani da isprate događaj od javnog interesa iz Kolubarskog upravnog okruga UNS-u do objavljivanja ovog saopštenja nisu odgovorili jer je, kako su naveli, „načelnik zauzet“.

UNS traži od Viktora Mićića da ima jednak odnos prema svim medijima, naročito kada su u pitanju događaji od značaja za lokalnu zajednicu, kao što je jučerašnji.

UNS ističe da ovo nije prvi put da se u  Valjevu diskriminišu mediji i podseća da je Članom 4 Zakona o javnom informisanju i medijima zabranjena neposredna i posredna diskriminacija urednika medija, novinara i drugih lica u oblasti javnog informisanja, te da se sloboda javnog informisanja ne sme povređivati zloupotrebom službenog položaja i javnih ovlašćenja.

Podsetimo, napad na Šarli ebdo se dogodio 7. januara 2015. godine, kada su braća Said i Šerif Kuaši ubila 10 članova redakcije i dvojicu policajaca.

Nakon što je kontaktirano tužilaštvo u vezi sa pretećim pismom koje je upućeno redakciji N1, policija sa forenzikom je brzo došla na adresu N1 i preuzela pismo.

UNS pohvaljuje ovu brzu reakciju policije i Tužilaštva i očekuje od njih da što pre obaveste javnost o rezultatima istrage, kao i o tome ko je odgovoran za ove  pretnje.

Inače, programski direktor N1 Igor Božić je pre samo nedelju dana rekao UNS-u da su Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal prijavili brojne pretnje koje su do tada upućene ovoj redakciji u kometarima.

Vučićević je, kako je naveo u izjavi za ovu televiziju, tragove boje na porodičnoj kući primetio juče, jer prethodna dva dana nije bio kod kuće.

Vlasnik i direktor Foneta Zoran Sekulić će napad na koleginicu Sofiju Vukajlović prijaviti Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara (SRG).

UNS je ovaj slučaj zabeležio u svojoj bazi ugrožavanja novinara, u kojoj je u prvoj polovini godine zabeleženo 100 takvih slučajeva.

Iako postoji obaveza javnog uvida, pojedine lokalne samouprave, nisu objavile rešenja o dodeli sredstava medijskim projektima u formi dokumenata već u formi vesti ili zapisnika.

Konkurs u Prokuplju predstavlja drastičan primer koncentracije dodeljenih sredstava jednom mediju. Naime, čak 95% ukupnog budžeta, odnosno 6,4 miliona dinara, dodeljeno je lokalnoj televiziji Most Net, dok je preostalih 400.000 ravnomerno raspodeljeno na četiri aplikanta – po 100.000 dinara.

Trend sniženja opredeljenih iznosa za projektno sufinansiranje od strane lokalnih samouprava primetan je i u opštini Golubac koja je ove godine izdvojila samo 100.000 dinara, što je najmanje u Srbiji, dok je maksimalan iznos po projektu u ovoj opštini bio 50.000 dinara.

Na problem s malim iznosima ukazao je portal GMinfo koji i ove godine odbio da prihvati 100.000 dinara koje mu je dodelila opština Gornji Milanovac na konkursu za sufinansiranje medijskih projekata. Redakcija GMinfo je istakla da taj iznos nije dovoljan za kvalitetnu realizaciju projekta čija je vrednost preko milion dinara, navodeći da je odluka komisije politički motivisana i u interesu medija bliskih vlasti.

Novinarska i medijska udruženja skreću pažnju i na prečesto imenovanje istih članova u brojne komisije kao i na veliku zastupljenost pojedinih samostalnih stručnjaka među kojima prednjače Branislav Sančanin i Branimir Grulović.

Drastičan primer koncentracije uočljiv je i u rezultatima konkursa Ministarstva informisanja i telekomunikacija za sufinansiranje medijskih sadržaja na jezicima nacionalnih manjina. Najveći deo novčanih sredstava od ukupno 60 miliona dinara dodeljen medijima povezanim sa Radoicom Milosavljevićem i Slavkom Stijakovićem, iako ti mediji uglavnom izveštavaju na srpskom jeziku. Prema navodima Cenzolovke, mediji u vlasništvu Stijakovića dobili su 10,6 miliona dinara, dok su mediji u vlasništvu Milosavljevića podržani sa oko 10 miliona. Pomenuti projekti su najčešće tematski površni, bave se folklorom I običajima, bez ozbiljnijeg praćenja problema manjinskih zajednica.

ANEM, UNS, NUNS i Lokal Pres ocenjuju da se ove godine nastavio negativan trend u procesu projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja u Srbiji i da je na brojnim konkursima čitav proces obesmišljen bodovnom politikom i kriterijumima, načinom biranja članova komisija, izborom projekata za dodelu sredstava i visinom novčanih iznosa.

Medijske asocijacije i novinarska udruženja ponovo apeluju na Ministarstvo informisanja i telekomunikacija da u što većoj meri nadzire regularnost projektnog sufinansiranja medija i hitno preduzme mere kako bi se onemogućili netransparentni i neregularni procesi koji karakterišu brojne ovogodišnje konkurse.

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM)

Udruženje novinara Srbije (UNS)

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS)

Lokal Pres

Radić za UNS potvrđuje da je potpisala otvoreno pismo u kome se traži objektivno izveštavanje RTS-a. Ona dodaje da veruje da prekid saradnje ima veze sa tim.

„Čula sam da su i ostale kolege sa kojima je prekinuta saradnja potpisale to pismo. Prevelika je slučajnost“, navela je ona.

Iz grupe „Naš PRoTeSt“ za UNS navode da je ugovor raskinut sa desetak koleginica i kolega, a da je svako od njih potpisao otvoreno pismo u kome se kritikuje izveštavanje RTS-a.

Dok je rukovodstvo RTS-a odbijalo da produži ugovore nekim novinarima koji obležavaju deceniju rada u RTS-u, istovremeno je sklapalo ugovore sa novim honorarnim saradnicima, navode iz ove neformalne grupe za UNS. Istovremeno su, dodaju iz „Našeg PRoTeSt-a“, za „lojalnost“ ugovorima na neodređeno vreme nagrađivani oni koji su izveštavali za vreme blokada.

„Leđa su se praktično slomila na najslabijima, na onima koji nemaju način da se formalno-pravno odbrane. Nije bilo nikakvog pisanog akta ili usmenog obaveštenja, već je, kada su saradnici došli da produže ugovor, žena koja je zadužena za to u administraciji rekla da je došlo naređenje sa vrha da im ugovore ne produže“, naveli su oni.

Jednoj koleginici je, kako su dodali, otvoreno rečeno da joj ugovor neće biti produžen jer je podržala studentske proteste.

Iz ove neformalne grupe koja broji više stotina članova naveli su za UNS da tek planiraju naredne korake u cilju solidarnosti sa kolegama sa kojima je prekinuta saradnja, ali da ih neće javno otkrivati.

UNS je pitao generalnog direktora RTS-a Dragana Bujoševića zbog čega je prethodnih dana prekinuta saradnja sa više novinara, od kojih su neki bili honorarni saradnici RTS-a 10 godina. Pitali smo i zašto su uporedo sa prekidom saradnje sa nekim hornorarnim saradnicima sklapani ugovori sa novim saradnicima,kao i koliko prekid saradnje ima veze sa potpisivanjem Otvorenog pisma grupe “Moj PRoTeSt” u kome se traži objektivno izveštavanje javnog servisa.

Odgovor do objavljivanja saopštenja nismo dobili.

UNS ističe da je Zakonom o javnom informisanju i medijima zabranjena neposredna i posredna diskriminacija urednika medija, novinara i drugih lica u oblasti javnog informisanja, naročito prema njihovoj političkoj opredeljenosti i uverenju ili drugom ličnom svojstvu.

Zakon o javnom informisanju i medijima propisuje da se novinar ne sme staviti „u nepovoljniji položaj zbog toga što je u mediju objavio istinitu tvrdnju ili izneo mišljenje, kao ni zbog toga što je svoje mišljenje izneo van medija kao lični stav“.

UNS i njegov advokatski tim na raspolaganju su koleginicama i kolegama za pravnu pomoć.