„Pratila sam od prvog dana proteste i ovo nije prvi put da trpim uvrede. Sada su samo prvi put verbalni pritisci zabeleženi kamerom“, dodala je ona.

Uvrede i ometanje u radu ovog puta, kaže, nije prijavila.

„Do sada sam prijavljivala slične slučajeve, kada su u prošlosti održavani protesti. Tužilaštvo nijednom nije reagovalo. Ove verbalne napade nisam prijavila“, dodala je ona.

S druge strane, u Beogradu je grupa demonstranata ometala u radu i vređala novinarke Televizije Informer Lidiju Makragić, Branku Lazić i Milicu Škorić.

Branka Lazić za sajt UNS-a kaže da je za nju postalo nemoguće da radi u ovakvim uslovima.

„Hajka na mene traje od 10. avgusta, kada sam izveštavala sa blokada na Železničkoj stanici. Od tada- gde god da se pojavim, kreće hajka na mene. Najpre me neko od aktivista usnimi telefonom, a zatim to šalju grupi ljudi, koja dolazi da me ometa. Onemogućeno mi je da obavljam svoj posao, jer idu za mnom i viču“, dodala je Lazić.

Jučerašnje verbalne napade ni ona, kaže, nije prijavila policiji.

UNS ističe da svako ima pravo da bude nezadovoljan radom nekih medija, ali da je vređanje, obeležavanje ili ometanje novinara u radu nedopustivo.

Kada je novinarka insistirala na odgovoru, Dimitrijević je, kako kaže Marinković, ponovio da „ima obaveze“ i da će joj odgovoriti u ponedeljak, ukoliko mu se obrati.

Marinkovićeva kaže da joj je Dimitrijević, dok je izlazio iz sale, rekao: „Gurnula si mikrofon dečku koji je invalid (odborniku SO Gračanica)… Napadaš, napadaš… kao hijena.”

UNS ističe da nosioci javnih funkcija, u koje spadaju odbornici i predsedavajući Dimitrijević, imaju obavezu da odgovaraju na novinarska pitanja, a ako se opredele za ćutanje, time nisu stekli pravo da vređaju novinare.

Snimatelji televizija Euronjuz Mirko Todorović i N1 Nikola Popović napadnuti su u utorak na protestu u Novom Sadu.

Istog dana snimatelj agencije FoNet Marko Dragoslavić napadnut je na protestu kod starog Savskog mosta u Beogradu, a novinara portala KovinskeInfo Miloša Ljiljanića dan kasnije fizički je napao odbornik Srpske napredne stranke u Skupštini Opštine Kovin, u toku sednice tog tela.   

UNS ističe da novinari i medijski radnici obavljaju posao u javnom interesu i bilo koja vrsta nezadovoljstva njihovim radom ne sme se iskazivati fizičkim napadima, pretnjama ili uvredama, već obraćanjem sudu ili za to nadležnim regulatornim ili samoregulatornim telima.  

UNS apeluje na tužilaštvo da istraži svaki slučaj nasilja nad našim kolegama, kako bi na nedvosmislen način bila poslata poruka da je nasilje nad novinarima kažnjivo i nedopustivo.

Kako je za UNS rekao snimatelj N1 Nikola Popović, on i koleginica Žaklina Tatalović sinoć su izveštavali sa protesta kada im je najpre prišao nepoznati muškarac i uz brojne psovke i vređanje, ometao njega i koleginicu Tatalović u radu.

„On nas je oko 45 minuta ometao u radu, psovao, pokazivao srednji prst, nije hteo da se skloni. Nije bio maskiran i često se mogao i videti u kadru sinoć. I koleginica Žaklina Tatalović je tada izvestila u programu kako zbog ometanja novinara već postaje problem izveštavati sa skupa“, priča Popović.

Kako kaže, tada su se Tatalović i on sklonili i krenuli bliže Gradskoj kući, kada ga je nepoznata osoba udarila i oborila kameru.

„Krenuli smo da se sklonimo od suzavca i približimo Gradskoj kući. Taj trenutak se vidi u kadru, desilo je u 20.20 sati, u toj gužvi dobio sam šamar preko ruke odozdo, nakon čega je kamera pala. Nažalost, lice te osobe se ne vidi na snimku i ja ne znam ko je to bio“, kaže Popović.

On dodaje da je kamera oštećena.

„Nastavio sam da radim, iako je pukao deo koji nosi svetlo. Nekako sam uspeo da završim posao tako što sam u jednoj ruci nosio kameru, a u drugoj svetlo, ali to je umnogome otežalo naš rad sinoć, gotovo ga je učinilo nemogućim“, rekao je Popović.

UNS poziva učesnike protesta da prestanu s napadima na novinare i medijske radnike.

UNS apeluje na tužilaštvo da istraži kako ovaj, tako i svaki slučaj nasilja nad našim kolegama, kako bi na nedvosmislen način bila poslata poruka da je nasilje nad novinarima kažnjivo i nedopustivo.

Kako se može videti u snimku koji je objavila ova televizija, nepoznati muškarac oborio je snimatelja ove televizije i on je sa kamerom pao na zemlju.

UNS poziva učesnike protesta da prestanu s napadima na novinare i medijske radnike.

UNS apeluje na tužilaštvo da istraži kako ovaj, tako i svaki slučaj nasilja nad našim kolegama, kako bi na nedvosmislen način bila poslata poruka da je nasilje nad novinarima kažnjivo i nedopustivo.

Zakon o elektronskim medijima, u prelaznim i završnim odredbama, predviđa da će mandat članovima Saveta REM-a koji su izabrani po ranijem zakonu, prestati istekom jedne godine od njegovog stupanja na snagu, odnosno 4. novembra ove godine, do kada će biti izabran novi saziv Saveta.

Skupštinski Odbor za kulturu i informisanje imao je rok za pokretanje procedure do 4. avgusta ove godine, ali to nije uradio.

Članovi Saveta REM-a zatražili su 4. juna ocenu ustavnosti odredbe Zakona kojom im mandat prestaje 4. novembra. Do danas, Ustavni sud nije doneo odluku o prihvatanju ove inicijative, niti o predlogu Saveta REM-a da, do donošenja konačne odluke, obustavi izvršenje odredbe zakona po kojoj im danas prestaje mandat.  

UNS podseća da je rešenje za izbor novih članova Saveta dogovoreno pred usvajanje Zakona, oktrobra 2023. godine, na sastanku vlasti i predstavnika medijske zajednice, uz podršku međunarodnih organizacija, a da je putokaz kojim se išlo bila ranije usvojena Medijska strategija.

Apelacioni sud u Beogradu doneo je oslobađajuću presudu okrivljenima u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije iz 1999. godine.

Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) odbilo je da preuzme slučaj ubistva novinara „Večernjih novosti“ Milana Pantića, 16 meseci nakon što je dobilo spise predmeta iz jagodinskog tužilaštva, te je tako predmet praktično vratilo na početak.

U aprilu se navršilo i 30 godina od nerasvetljene smrti novinarke „Duge“ Radislave Dade Vujasinović. Posle 30 godina nastupila je apsolutna zastarelost gonjenja za krivično delo ubistva.

UNS podseća da je čak 38 novinara i medijskih radnika koji su radili za srpske redakcije, među kojima su Slavko Ćuruvija, Milan Pantić, Dada Vujasinović i žrtve bombardovanja RTS-a, ubijeno, oteto, nestalo ili izgubilo život pod nerasvetljenim okolnostima u periodu od 1991. do kraja 2001. godine, na području bivše Jugoslavije.

Samo na Kosovu i Metohiji od avgusta 1998. do septembra 2005. godine ubijeno i nestalo 17 novinara i medijskih radnika srpskih, albanskih i stranih medija, a samo u jednom slučaju je pronađen ubica.

UNS se pridružuje i pozdravlja akciju IFJ-a protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima.

Po podacima Međunarodne federacije novinara (IFJ), od početka godine najmanje 76 novinara i medijskih radnika ubijeno je zbog posla koji obavlja, od toga njih 46 u Gazi.

Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima, IFJ ističe da nacionalne vlade smatra odgovornim u slučajevima ubistava novinara širom sveta, posebno u Palestini, Libanu, Izraelu i Siriji, kao posledicu rata u Gazi.

IFJ je naveo da je na području Gaze najmanje 146 novinara izgubilo život od početka sukoba u oktobru 2023. godine, te da je to najkrvaviji period u istoriji novinarstva.

Podsetimo, Odbor za zaštitu ljudskih prava Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 18. decembra 2013. godine usvojio je predlog da 2. novembar bude Međunarodni dan zaštite novinara. Na taj dan, 2013. godine, novinari francuskog Radija Frans internešnal (Radio France International) Žislen Dipon i Klod Verlon, ubijeni su u Maliju.

„Meni je važno da javnost zna kakvi ste vi hohštapleri i manipulatori…teški“, rekao je, između ostalog, Šapić.

On je negodovao što novinari N1 „ne mogu da mu odgovore koliko će on sekundi imati u prilogu, da bi odgovor koncipirao da upadne tačno u prilog…“, nego „čekate da ja prvo sve ispričam da biste procenili kako će biti“.

Na konstataciju kolege sa N1 Mladena Savatovića da je to logično i da tako funkcionišu mediji, Šapić je rekao: „Sad ću upravo ja da vam pokažem kako funkcionišu mediji, a vi se uvalite u tu stolicu i uživajte“.

Šapić je na ekranu pustio, očigledno unapred pripremljenu, prezentaciju analize izveštavanja novinara N1 Miodraga Sovilja sa prošlonedeljne konferencije: „Epilog izveštaja Miodraga Sovilja u Dnevniku televizije N1 sa konferencije za medije graonačelnika“.

U njoj je analizirao trajanje priloga, njegovog odgovora, broj „pokrenutih tema“, koliko je odgovora „prekrojeno i isečeno“, na koliko odgovora je novinar parafrazirao odgovor gradonačelnika, koliko je bilo 'ličnih konstatacija i zaključaka na sopstvena pitanja', „izmišljenih tema“ itd.

Na pitanje novinara da li je sam pravio prezentaciju ili je nekog platio da je uradi, Šapić je rekao: „Ja Vas molim da me ne ometate jer mogu i mikrofon da vam isključim“ i dodao da se Savatović ponaša „kao oni sa savskog nasipa kad su ga prekidali“.

UNS podseća Šapića da je posao novinara da postavlja pitanja od interesa za javnost, a dužnost funkcionera da na njih odgovaraju, te da je pravo novinara da u svom prilogu sam proceni koji deo izjave je važan za javnost.

UNS ističe da novinari nemaju obavezu da bilo kome, pa ni javnim funkcionerima, unapred odgovore šta će se naći u prilogu, već isključivo da pri objavljivanju priloga verno prenesu izjavu ili deo izjave koji smatraju da je važan za javnost.

UNS ističe da se svako ko je nezadovoljan radom medija može obratiti Regulatornom telu za elektronske medije, Savetu za štampu ili sudu, a da je posao javnih funkcionera da odgovaraju na pitanja i prema novinarima se odnose sa poštovanjem.

Kusturica je, kako je prenelo „Vreme“, tužio vlasnika televizije Pink Željka Mitrovića i tražio od Višeg suda u Beogradu da Mitroviću zabrani emitovanje ovog snimka. On je, kako se dodaje, zahtevao i da Više javno tužilaštvo i Regulatorno telo za elektronske medije (REM) pokrenu postupak protiv Pinka.

Na televiziji „Pink“ je u okviru Nacionalnog dnevnika do sada emitovano nekoliko dipfejk sadržaja, odnosno, lažnih video snimaka sa kopijama generisanim uz pomoć veštačke inteligencije, koje savršeno oponašaju nečiji glas, pokrete i izraz lica.

UNS poziva uredništvo televizije „Pink“ da prestane sa zloupotrebom AI tehnologije.

UNS ističe da mediji u svom radu mogu koristiti AI alate, uključujući i AI generativne modele, ali da to moraju činiti na društveno-odgovoran način, uz označavanje da je sadržaj proizveden uz pomoć veštačke inteligencije.

UNS napominje i da u Članu 96 Zakona o javnom informisanju i medijima piše da „lice čije su pravo ili interes povređeni neistinitom, nepotpunom ili netačno prenetom informacijom može tužbom zahtevati da sud glavnom uredniku naredi da, bez naknade, objavi ispravku te informacije kao neistinite, nepotpune ili netačno prenete“.

UNS smatra da ovakav postupak predstavlja i prekršaj Zakona o autorskom i srodnim pravima jer se korišćenjem AI alata sadržaji realnih emisija modifikuju i prenose kao da su autentični, te se time ugrožava autorsko delo novinara koji je vodio intervju i narušava njegov integritet.

Ovi novinari navode da je Đorđević na događaj, po ličnom nahođenju, pozvao samo pojedine novinare i medije, i na taj način većini medija koji su registrovani po zakonu Republike Srbije uskratio pravo na informisanje.

„Smatramo da je ovakvim postupkom, direktor Đorđević je direktno ugrozio slobodu izražavanja i pravo javnosti da bude informisana o radu zdravstvene ustanove od izuzetnog značaja ne samo za građane Vranja, već za čitav Pčinjski okrug“, dodaju novinari u saopštenju. 

Đorđević za UNS kaže da plan nije bio da se predstavnici bilo koje medijske kuće pozovu na događaj, već da se vest objavi na zvaničnoj veb stranici Zdravstvenog centra u Vranju, a medijima prosledi saopštenje tim povodom.

„Nismo ni planirali da zovemo medije već smo želeli da u javnost izađemo sa saopštenjem da je Ministarstvo zdravlja dodelio specijalizacije lekarima. Kako je došlo do medija ja ne znam. Prvo su me kontaktirali iz Televizije Vranje, a zatim i iz druge televizije koje su čule od njih. Ne znam kako su saznali za taj događaj“, dodao je.

UNS očekuje od rukovodilaca javnih službi da u slučajevima saopštavanja informacija od javnog značaja imaju jednak odnos prema svim medijima.

Direktorka Kossev-a je slučaj prijavila Kosovskoj policiji, koja je napravila uviđaj i uzela izjavu od Nevenke Medić.

UNS sa svojim ogrankom na Kosovu podseća da je pre skoro 10 godina direktorki Kossev-a zapaljen i potpuno izgoreo automobil koji je korišćen i za redakcijske potrebe, a počinioci do danas nisu pronađeni.

UNS i SINOS smatraju da ove pretnje treba ozbiljno shvatiti, tim pre što je Kosovo teritorija na kojoj se slobodno kreću ubice 17 srpskih i albanskih novinara, a da su kosovske vlasti bez ikakvog opravdanog razloga zabranile ulazak na ovu teritoriju novinarki RTS-a Svetlani Vukmirović.

UNS i SINOS pozivaju Evropsku (EFJ) i Međunarodnu federaciju novinara (IFJ) na solidarnost sa novinarima novinske agencije Tanjug, a od kosovskih i međunarodnih institucija traže garancije za bezbednost novinara.

Tekst koji Spasić jeste potpisala je „Nova pobeda Kurira – Najbolji senzori za merenje šećera dogodine besplatno za decu sa dijabetesom“.

Nekoliko dana kasnije na Instagram stranici influensera „Dijabetes revolucija“ objavljen je komentar na ovaj tekst u kome je pomenuta redakcija nazvana „novinarskim šljamom“

„Velike laži Kurira! (…)Senzori za decu nisu dobijeni jer nigde ne postoji zvanična potvrda iz RFZO i senzora nema! Postoji informacija da će se Libre senzori od nove godine pojaviti u Srbiji, ali to ne znači da ćemo ih dobijati besplatno…“, objavljeno je na Instagram stranici „Dijabetes revolucija“.

Šest dana nakon toga usledila je objava fotografije Jelene S. Spasić sa spornim natpisom.

UNS ističe da svako ima pravo da bude nezadovoljan novinarskim izveštavanjem, ali da nije opravdano targetirati novinare i ulaziti na taj način u lični obračun sa njima, jer bi ovakvo obeležavanje novinarke moglo ugroziti njenu bezbednost.

UNS podseća da je Jelena S. Spasić uz novinarku Jelenu Jorgačević Kisić pokrenula novinarsku akciju u kojoj je novinarskim izveštavanjem omogućila da beskućnik Rade Drini, koji je bolovao od kancera pluća, dobije neophodnu lekarsku pomoć, i da poslednje dane provede dostojanstveno. Za ovu akciju dobila je nagradu „Đoko Vještica“.

Laureat je i „Zlatne Nike“ na festivalu Interfer za reportažu iz crvene zone u toku perioda pandemije virusa korona. U tom periodu Spasić je volontirala sedam dana u KBC Bežanijska kosa.

Jelena S. Spasić je zajedno sa UNS-om pokrenula i akciju „Izradimo statue herojima Albanske golgote na ostrvu Vido“. 

Imajući u vidu istoriju ovakvih akcija, UNS targetiranje Jelene S. Spasić doživljava kao napad na socijalno odgovorno novinarstvo.

„Umri NMZ“, natpis je koji je juče na zidu kuće u mestu Ljubomir blizu Trebinja zatekla porodica Zubac. Novinarka Miljanović Zubac je odmah ovu pretnju prijavila policiji. Policijski službenici su, kako se navodi u saopštenju Policijske uprave, juče izašli na lice mesta i o tome obavestili i dežurnog tužioca Okružnog javnog tužilaštva u Trebinju, pod čijim je nadzorom izvršen uviđaj.

Tužilac je događaj kvalifikovao kao krivično delo „Ugrožavanje sigurnosti“ iz člana 150. Krivičnog zakonika Republike Srpske.

„Policijski službenici nastavljaju sa preduzimanjem zakonskih mjera i radnji u vezi sa ovim izvršenim krivičnim djelom“, dodaju iz Policijske uprave u Trebinju.

UNS podseća da ovo nije prva ni jedina preteća poruka koju je Miljanović Zubac dobila. Nakon što je predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj javno uvredio Miljanović Zubac u jutarnjem programu „Dobro jutro, Srbijo“, emitovanom na TV Hepi u februaru 2021. godine, usledio je niz napada na nju. Sredinom 2022. godine zapaljen joj je automobil ispred kuće u kojoj živi, a onda su usledile i druge pretnje.

UNS poziva nadležne organe Republike Srpske i Bosne i Hercegovine da poruke koje je dobila Miljanović Zubac shvate ozbiljno i da uzmu u obzir celokupnu situaciju u kojoj se ona nalazi.

UNS podseća da su zastrašivanje i pretnje novinarima neprihvatljivi i da vinovnici ovakvih napada moraju da snose odgovornost.

Gradonačelnik sigurno zna da bi, kada bi to bilo tačno, postojao osnov za pokretanje postupka za nenamensko trošenje budžetskog novca.

UNS poziva gradonačelnika i da poštuje Etički kodeks ponašanja funkcionera grada Leskovca, te da se, kako je propisano, učtivo, sa poštovanjem i bez diskriminacije odnosi prema medijima.

Tokom svog mandata, kaže Kodeks, ni u obavljanju funkcije, ni u privatnom životu, funkcioner lokalne samouprave neće se ponašati na način koji bi degradirao ugled funkcije koju obavlja.

Urednica Ivanović je UNS-u rekla da je već duži period meta i da ju je od 2013. do 2016. godine Cvetanović prozivao na svakoj sednici skupštine, ali da se sada prvi put dogodilo da uvredljivo govori o njenom fizičkom izgledu.

Ona je opisala UNS-u da je u nezvaničnom delu, između konferencije i obilaska Roštiljijade koja je u Leskovcu održana prošle nedelje, gradonačelnik okupljenim novinarima, među kojima je bio i mladi kolega iz Jugmedie, uvredljivo komentarisao njen izgled i oblačenje. Uz to je, ispričala je, ponovio neistinu kako je kupila kuću od novca koji je portal unazad deset godina dobijao na medijskim konkursima Leskovca.

„Prvi put vređa moj fizički izgled. To prevazilazi sve crvene linije“, rekla je Ivanović UNS-u.

Objasnila je i da je nedavno na konferenciji za novinare bila onemogućena da postavi pitanje, da ju je gradonačelnik napadao i mahao papirom na kom su bili iznosi novca za projekte Jugmedia.

UNS se obratio gradonačelniku Cvetanoviću, ali do razgovora koji smo tražili još uvek nije došlo.

Međutim, većina medija iz Kosovske Mitrovice, kao i sa centralnog Kosova i dopisnici medija koji sa ovog područja izveštavaju za medijske kuće van Kosova i Metohije, nisu bili pozvani.

Saznavši za događaj, novinari lokalnih redakcija uputili su se na konferenciju za medije, ali kada su stigli na mesto događaja, rečeno im je da konferenciji mogu prisustvovati samo određeni mediji.

UNS i DNKiM ističu da je ovakav odnos Srpske liste prema medijima nedopustiv i još jednom podsećaju da je kao politički subjekt sa autoritetom i odgovornošću u obavezi da se ravnopravno odnosi prema svim medijima bez obzira na njihovu uređivačku orijentaciju.

UNS traži od Ministarstva informisanja i telekomunikacija da javno reaguje i u skladu sa svojim ovlašćenjima izvrši inspekcijski nadzor nad primenom Zakona o javnom informisanju i medijima u ovom slučaju.

Protiv novinarke i ekspertkinje za medijsku etiku Tamare Skroze kampanju je juče započela TV Pink navodeći u  Nacionalnom dnevniku da je „opoziciona novinarka Tamara Skroza poručila da je Vučića trebalo ubiti između 5. i 6. oktobra 2000. godine“.

Svojim tekstovima na istu temu i sa istima navodima  nakon toga pridružili su se i Informer, Alo i Večernje novosti.

Skroza je u emisiji „Da sam ja neko“, govoreći o Petom oktobru, rekla da je 5. i 6. oktobar trebalo da izgledaju potpuno drugačije, odnosno da je Srbija posle toga trebalo da izgleda potpuno drugačije, bez ljudi koji su tada bili deo vlasti:

„Da je ta noć bila drugačija i da smo se probudili u jednoj drugačijoj Srbiji, Srbiji bez nekih ljudi, mislim da bi ovo danas bilo sasvim druga priča, a mi zapravo živimo devedesete“, rekla je Skroza.

UNS ukazuje da ovakve neutemeljene optužbe mogu biti okidač za nasilje nad Tamarom Skrozom i njenom porodicom, te da ovakve kampanje samo doprinose ionako teškom položaju i bezbednosti novinara u Srbiji.

Upravni odbor RTK izrazio je „žaljenje zbog objavljivanja članka u kojem su u bosanskim medijima  apostrofirani kosovski mediji, iako ih RTK nije pomenuo ni u jednom izveštaju“.

Naveli su da je „Upravni odbor RTK ozbiljno razmotrio objavljivanje kontroverznog članka u ponedeljak, 22. jula 2024. godine na RTK, preuzetog iz bosanskohercegovačkog medija”, kao i da su članovi Odbora izrazili zabrinutost “zbog ovog jasnog propusta i zatražili detaljna pojašnjenja od menadžmenta“.

„Direktorka je obavestila odbor da će formirati stručnu komisiju koja će detaljno razjasniti situaciju i uređivačku odgovornost za ovu objavu, kao i da će preduzeti stroge mere u skladu sa zakonom i internim aktima RTK“, piše u saopštenju.

Nakon odluke UO RTK da razjasni uređivačku odgovornost, oglasio se direktor ovog javnog servisa Riljind Gervala koji je naveo da smatra da je „Slobonda Bosna“ ozbiljan medij.

Gervala je pozdravio pokretanje komisije, ali je naveo da „RTK ne može da postane anksiozni medij, hodajući na prstima da ne bi nikome smetao“.

UNS sa svojim ogrankom na Kosovu podseća da je RTK je 17. marta ove godine ponovio lažnu vest objavljenu pre 20 godina, da su se trojica albanskih dečaka utopila u reci Ibar „dok su bežala od grupe srpskih mladića“.

Ova informacija bila je okidač za Martovski pogrom u kom je stradalo 19 ljudi, proterano 4.000 Srba, a uništeno i oskrnavljeno 39 hramova Srpske pravoslavne crkve.

Nakon što je Udruženje novinara Srbije (UNS) sa svojim ogrankom na Kosovu reagovalo na ponovljanje lažne vesti, a najmanje pedesetoro zaposlenih na kanalu na srpskom jeziku RTK2 i u srpskoj redakciji RTK1 distanciralo od spornog teksta, RTK ju je izmenio naglašavajući da je „korigovana nakon prethodne nenamerne tehničke novinarske greške, zbog čega se izvinjavaju“.

Sredinom maja, tadašnji generalni direktor RTK Škumbin Ahmetdžekaj rekao je da je objavljena vest bila „lapsus“ napominjući da je izmenjena, a da su protiv odgovornog za njeno objavljivanje preduzete disciplinske mere.

Međutim, u izmenjenoj informaciji objavljenoj na portalu RTK izostavljeno je da je nasilje 17. marta 2004. godine bilo usmereno protiv Srba.

UNS sa svojim ogrankom na Kosovu upozorava da je zabrinjavajući stepen kršenja profesionalnih strandarda na RTK i još jedanput ponavlja da srpska zajednica na KiM, u skladu sa međunarodnim aktima i Ustavom Kosova, ima pravo i treba da formira nezavisni javni servis na srpskom jeziku.

„Lov je otvoren, samo da nađemo sponzora za paljenje N1“ i „Počelo je, dajte otkaze, možda ima budućnosti za vas“.

UNS poziva Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal da pretnje koje su dobili novinari i redakcija N1 shvati ozbiljno i da brzo pronađe odgovorne.

UNS ističe da su zastrašivanja i pretnje novinarima neprihvatljivi i da vinovnici ovakvih verbalnih napada moraju da snose odgovornost.

„Koleginica Biljana Radomirović i ja radili smo reportažu, nadomak glavnog gradskog mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici, kada je nepoznati muškarac u vidno alkoholisanom stanju krenuo prema nama sa flašom u rukama. Sve vreme je nešto govorio, a kada se nama približio na dva metra, jako je zamahnuo flašom i udario o asfalt pored samih nogu“, rekao je za UNS novinar Zoran Vlašković.

Dodao je da su se koleginica Radomirović i on tada približili karabinjerima, a napadač je užurbanim korakom krenuo prema južnom delu Mitrovice.

“Karabinjeri su zvali policiju koja je vrlo brzo došla, a nakon toga je stigla i hitna pomoć. Policija je kazala da će na video nadzoru videti ko je bio napadač i da će preduzeti mere”, rekao je Vlašković.

Novinarka Biljana Radomirović je zadobila lakše telesne povrede. U izjavi za UNS ističe da su ranu brzom intervencijom sanirali italijanski karabinjeri koji su pozvali policiju, a da su se ubrzo pojavila i kola hitne službe Kliničko bolničkog centra (KBC) Kosovska Mitrovica.

“Dobro sam. Zadobila sam, srećom, lakšu povredu noge. Tek kasnije sam primetila ogrebotine koje su krvarile od stakla koje je letelo na sve strane. Lekar i zdravstveno osoblje su, po dolasku, ponovo sanirali povredu. Odbila sam da idem u bolnicu, kao i da dam izjavu u policijskoj stanici Sever i teretim počinioca“ , navela je Radomirović.

Ona je dodala da je “osoba koja nas je gađala flašom od ranije je poznata policiji, a kako su rekli iz sedišta Regionalne policijske stanice Sever, oni će u saradnji sa Južnom policijskom stanicom preduzeti sve mere”.

Iako novinari Radomirović i Vlašković ni na insistiranje karabinjera nisu želeli da se pozove kosovska policija, ubrzo je stigla patrola, kako se ispostavilo, ipak na poziv karabinjera. Po incidentu koji se dogodio sa severne strane mosta, ubrzo je stigla još jedna policijska patrola iz Regionalne jedinice Sever.

Albanac koji je izazvao incident se istog momenta pošto je gađao pivskom flašom užurbano udaljio ka južnom delu grada.

UNS ističe da je bilo kakvo ugrožavanje sigurnosti novinara neprihvatljivo i da vinovnici fizičkih napada moraju biti najstrože kažnjeni.