Kako Dragoslavić kaže za UNS, a vidi se na snimku koji je objavio na društvenoj mreži X, dok se vraćao kući, nepoznati čovek ga je pratio i pretio mu smrću.

“Video sam kako se kreće levo-desno, povremeno zastaje i okreće se ka meni, dajući mi pokretima glave do znanja da zna ko sam. Pokušao sam da ga izbegnem, ali mi je uz uvrede rekao da umuknem. Stao sam da popričam da vidim u čemu je problem, a zatim sam se brzo uputio ka kući. Tada je nastavio da me prati i rekao da će me pratiti do kuće. Zatim mi je poručio: ‘Ima da te utepam”, rekao je Dragoslavić za UNS. 

Dragoslavić je dodao da je prethodnih dana i na društvenim mrežama dobio nekoliko pretnji i podsetio da je prošle godine bio žrtva napada zbog svog izveštavanja o nelegalnoj gradnji.

Pre samo dva dana Dragoslavić je prijavio policiji slučaj pretnji i zastrašivanja.

UNS ističe da je neophodna hitna i efikasna reakcija nadležnih organa kako bi se sprečilo dalje ugrožavanje njegove bezbednosti.

Kako navodi Nova S, nalozi na Instagramu “nova.rs_portal”, “nova.rs_showbiz” i “nova.rs_sport” danas su privremeno suspendovana, dok je nalog “radar.rs” u potpunosti ugašen.

Inače, ovakve privremene suspenzije ili gašenja naloga Instagram sprovodi kada sistem detektuje nagli i neprirodan rast pratilaca, kako bi se sprečila moguća zloupotreba naloga.

Kako je redakcija navela nedavno, svi nalozi su bili izloženi botovskom napadu preko lažnih profila, što se ogledalo u naglom i neuobičajenom povećanju broja pratilaca u kratkom periodu. Broj pratilaca na zvaničnom nalogu Nova.rs je, kako je navela ova redakcija, povećan sa 204.000 na više od 244.000 u samo nekoliko sati, a zatim je u narednim danima pao za skoro 30.000, što jasno ukazuje na veštački rast.

UNS poziva nadležne da što pre otkriju ko je odgovoran za ove napade i javnost obaveste o rezultatima istrage.

Pretnje su, kako navode iz ove redakcije, prijavljene Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal. Dodaju da još uvek čekaju poziv da daju izjavu.

UNS poziva Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal da ove pretnje shvati ozbiljno, posebno imajući u vidu da je Vuku Cvijiću nedavno prećeno telefonom, kada mu je nepoznata osoba rekla da  „pazi šta će sutra da objavi” i da će ga „upoznati ukoliko objavi tekst”. 

UNS podseća da je Krivičnim zakonikom propisano da je za ugrožavanje sigurnosti pretnjom osobama koje obavljaju posao od javnog značaja informisanjem zaprećena kazna od šest meseci do pet godina zatvora.

UNS očekuje da nadležni hitno reaguju kada su u pitanju pretnje i napadi na novinare, pronađu i kazne odgovorne i tako pošalju jasnu poruku da se nasilje ne sme tolerisati.

Kako je Dragoslavić rekao za UNS, juče je, obavljajući novinarski posao, dobio pretnje ubistvom.

„Došao sam na gradilište u Prolomskoj ulici br. 22, u šumi Stepin lug, kako bih snimio da su, uprkos tome što je inspekcija zabranila gradnju i zatvorila gradilište, radnici na terenu i rade. Bio sam vidno obeležen, nosio sam pres prsluk i jasno istaknutu novinarsku legitimaciju“, rekao je on.

Na tvrdnje investitora da je nelegalno ušao na privatan posed, Dragoslavić ističe da gradilište nije bilo ograđeno, obeležno, da nema table o građevinskim radovima, kao ni obaveštenja da je u pitanju privatan posed.

Kako navodi, nakon što su ga radnici uočili, jedan od njih pozvao je investitora, obavestio ga o tome šta se dešava i dao Dragoslaviću telefon.

„Investitor me je pitao ko si ti i zapretio: 'Sad ću da dođem, da vidiš', nakon čega je spustio slušalicu. Tada mi je radnik rekao: 'Bolje beži, ubiće te'“, rekao je Dragoslavić za UNS.

Novinar je pobegao u šumu odakle je pozvao policiju.

„Policija je došla nakon 20-ak minuta, ali sam ja tada već bio na sigurnom, što sam im i javio“, rekao je Dragoslavić.

Podsetimo, mediji su prethodnih dana pisali da se na spornoj lokaciji grade tri objekta, a pre nekoliko dana je na portalu nedeljnika „Vreme“ o tome objavljen tekst sa fotografijom koju je napravio Dragoslavić.

Vlasnik objekata za koji Dragoslavić tvrdi da se bespravno gradi Vladan Petrović demantovao je juče za N1 njegove navode i rekao da nije pretio ubistvom Dragoslaviću i da ga je on "neosnovano i lažno optužio".

Dragoslavić je, navodi Petrović, "objavio slike gradnje kuća tako što je ušao bespravno u naš privatni posed i u naše kuće, pa potom podelio slike na društvenim mrežama i ustupio nedeljniku Vreme. Čak je slikao i kuče koje uošte nije naše i stavio na mreže, gde su nam se javljale organizacije za zaštitu životinja, optužujući da ugrožavamo životinje. Iznosio je informacije sa pogrešnom ulicom i parcelama koje nisu bile u našem posedu".

UNS podseća da je Krivičnim zakonikom propisano da je za ugrožavanje sigurnosti pretnjom osobama koje obavljaju posao od javnog značaja informisanjem zaprećena kazna od šest meseci do pet godina zatvora.

UNS očekuje da nadležni hitno reaguju kada su u pitanju pretnje i napadi na novinare, pronađu i kazne odgovorne i tako pošalju jasnu poruku da se nasilje ne sme tolerisati.

Glavni i odgovorni urednik Danasa Draža Petrović kaže za UNS da je pretnja stigla jutros u komentarima čitalaca.

„Nije prvi put da redakciji stižu komentari koji su uvredljivi i na ivici pretnji. Ali ovaj komentar jeste pretnja i procenili smo da je treba prijaviti“, istakao je Petrović.

UNS poziva nadležne da hitno reaguju kada su u pitanju ovakve pretnje, pronađu i kazne odgovorne i tako pošalju jasnu poruku da se napadi na novinare neće tolerisati.

UNS ističe da nekažnjivost dovodi do toga da se nasilnici osećaju slobodno da prete i napadaju znajući da neće odgovarati i podseća da je u prošloj godini više puta prećeno redakciji i novinarima Danasa.

Pretnje novinarkama i novinarima N1, kako je navela Petrović, intenzivirale su se nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić vređao i omalovažavao novinara ove televizije Mladena Savatovića.

UNS ističe da ovakve seksističke pretnje predstavljaju ne samo zastrašivanje novinarki i sprečavanje da izveštavaju u javnom interesu, već i oblik rodno zasnovanog nasilja.

UNS poziva Tužilaštvo da preteće komentare na sajtu shvati ozbiljno i hitno reaguje.

Nakon što se okrenuo i pokušao da se udalji, kako je rekao, napadač je nastavio da ga prati i verbalno napada, iznoseći pretnje i uvrede koje su se odnosile na njegov novinarski rad.

„Policajci u civilu su bili tu i pomogli su mi tako što su udaljili ovu osobu od mene kako bih mogao nesmetano da radim“, rekao je Kladničanin.

Nakon toga je, kaže, dao izjavu u policijskoj stanici u Novom Pazaru i naglasio da se u navedenom trenutku na mestu događaja nalazio u svojstvu novinara, a ne kao privatno lice.

On je danas, kako je potvrdio za UNS, bio pozvan i od strane tužioca i dao izjavu povodom incidenta. U međuvremenu je, kako kaže, saznao ko je osoba koja mu je pretila i to predočio nadležnima.

UNS izražava zabrinutost zbog sve češćih napada na novinare i medijske radnike, koji ugrožavaju njihovu bezbednost, stvaraju atmosferu straha i ugrožavaju pravo javnosti da bude pravovremeno informisana.

Kako se vidi na snimku objavljenom na portalu N1, čovek koji se predstavio kao šef službe Odeljenja za elektroniku, telekomunikacije i informatiku potvrdio je novinarki N1 Žaklini Tatalović da je tehničkom osoblju naloženo da joj utiša mikrofon kada je želela da postavi dodatno pitanje predsednici Narodne skupštine Ani Brnabić.

Inače, na ovoj konferenciji za novinare Brnabić je izjavila da odluka četvoro izabranih članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) da podnesu ostavke na članstvo u tom telu, pokazuje "nedostatak želje i kapaciteta za dijalog i pronalaženje zajedničkih rešenja".

Nakon izlaganja Ane Brnabić usledila su pitanja novinara, među kojima je i ono koje je postavila Žaklina Tatalović. Mikrofon je Tatlović bio utišan kada je htela da postavi dodatno pitanje.

UNS ističe da utišavanje mikrofona Tatalović predstavlja onemogućavanje rada novinarke u instituciji koja bi trebalo da bude primer transparentnosti i otvorenosti za pitanja javnosti.

UNS ovakvo onemogućavanje rada novinara smatra nedopustivim, posebno jer se time građanima uskraćuju informacije od javnog značaja, kao što su pitanja u vezi sa postupkom izbora članova Saveta REM-a.

“Pozivi su stizali na moja dva telefonska broja. Bio sam zauzet, a kada sam se na četvrti poziv javio pozivač mi je uputio pretnje upozorenja povodom teksta koji će biti objavljen u Radaru”, naveo je Cvijić.

U pozivu mu je, kako je potvrdio UNS-u, rečeno da “pazi šta će sutra da objavi” i da će “upoznati” pozivaoca “ukoliko objavi tekst”. 

Cvijić je odgovorio da je sve već štampano i da sutra izlazi, na šta je pozivač kazao “onda ćeš me upoznati”.

Pretnje su odmah, navodi on, prijavljene nadležnom tužilaštvu sa oznakom “hitno”.

“Juče sam izjavu dao policiji. Danas ću to učiniti u tužilaštvu”, rekao je Vuk Cvijić.

UNS poziva nadležne da hitno reaguju kada su u pitanju ovakve pretnje, pronađu i kazne odgovorne i tako pošalju jasnu poruku da se napadi na novinare neće tolerisati.

UNS ističe da nekažnjivost dovodi do toga da se nasilnici osećaju slobodno da prete i napadaju znajući da neće odgovarati i podseća da je u proteklih godinu dana Cvijić nekoliko puta fizički napadan na javnim mestima, kao i da nijedan od tih slučajeva još uvek nije dobio sudski epilog. 

Uz psovke i uvrede nepoznata osoba navela je da će Savatovića sačekati ispred zgrade N1.

Redakcija N1 je pretnju prijavila Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal.

UNS još jednom ističe da javni funkcioneri treba da budu svesni svoje odgovornosti kada optužuju novinare i medije i od njih očekuje da prestanu sa agresivnim i zapaljivim govorom, koji za posledicu može da ima ugrožavanje bezbednosti novinara i podsticanje tenzija i podela u društvu.

„Sve što ste izgovorili, lagali ste, a ja sam ćutao sve vreme, to govori o vaspitanju. Sve ste slagali! Sve ste slagali“, rekao je Vučić i dodao: „Vi vaspitanje nećete dobiti nikada, to se iz kuće nosi, istinoljubivost takođe, pošto ste dokazani lažov i tako će biti uvek“.

UNS ističe da javni funkcioneri treba da budu svesni svoje odgovornosti kada optužuju novinare i medije i od njih očekuje da prestanu sa agresivnim i zapaljivim govorom, koji za posledicu može da ima ugrožavanje bezbednosti novinara i podsticanje tenzija i podela u društvu.

UNS ističeda svi građani, uključujući i nosioce vlasti imaju pravo da kritikuju medije, javno i putem samoregulatornih i regulatornih tela, a da je po Kodeksu novinara Srbije posao novianra i medija da postavljaju pitanja od interesa za javnost i kritički sagledavaju odluke i postupke vlasti.

Advokat NDNV-a Veljko Milić podneo je krivičnu prijavu protiv Raonića, koju je Osnovno javno tužilaštvo odbacilo sa obrazloženjem da "ne postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti", te da smatraju da "ne postoje osnovi sumnje da je osumnjičeni učinio krivično delo nasilničko ponašanje".

UNS poziva Raonića da se, pošto je javni funkcioner, javno izvini snimatelju Euronews-a.

UNS smatra da imenovanje osoba koje se dovode u vezu sa napadima na novinare i medijske radnike na javne funckije dodatno urušava poverenje u institucije.

Podsetimo, napad na Šarli ebdo se dogodio 7. januara 2015. godine, kada su braća Said i Šerif Kuaši ubila 10 članova redakcije i dvojicu policajaca.

Pretnje su, kako su rekli iz Radara za UNS, danas prijavljene Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal.

UNS poziva Tužilaštvo  da ove pretnje shvati ozbiljno, posebno imajući u vidu pojačane tenzije u društvu i pritiske na medije. 

UNS podseća da je Zakonom iz 2023. godine raspisivanje konkursa za projektno sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja obavezno i da je za kršenje ove odredbe propisana i novčana kazna.

UNS takođe podseća da je ZJIM-om predviđeno da se novac medijima raspodeljuje isključivo putem konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja, a ne za unapred dogovorene usluge.

UNS je Opštini Bečej poslao pitanja da li će i koliko novca opredeliti za konkurs, ali do objavljivanja ovog saopštenja odgovor nismo dobili. Nadležni u opštinskoj upravi Bečeja nisu odgovarali ni na telefonske pozive.

UNS ističe da je Opština Bečej jedna od opština koje su 2024. godine 10 puta smanjile iznos koji su godinu ranije opredelile za proizvodnju medijskih sadržaja. Ova lokalna samouprava 2022. i 2023. godine izdvajala je za projektno sufinansiranje 9 miliona dinara. Prošle godine ovaj iznos umanjen je na 900.000, da bi u 2025. godini iznosio milion dinara.

UNS ističe da je svako smanjivanje iznosa opredeljenog za medijske projekte suprotno ideji ostvarivanja javnog interesa, a da je neizdvajanje novca za ove namene u suprotnosti sa Zakonom.

„Lista postoji, znamo gde živite, sve najbolje. Vreme vam ponestaje pazite šta vam se krije ispod auta“, piše u mejlu.

UNS ističe da nereagovanje nadležnih na pretnje novinarima dovodi do toga da se nasilnici osećaju slobodno da prete i napadaju znajući da neće odgovarati i poziva Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal da ove pretnje shvati ozbiljno.

Novinari studentskih medija „Mašina“ i „Blokada info“, kao i novinarke NG portala i TV Njuzmaks Balkans fizički su napadnuti.

Novinaru „Blokade info“ Uglješi Surdučkom tom prilikom, kako je rekao za UNS, otet je i uništen telefon.

„Pred proglašenje rezultata sa još nekoliko kolega sam se uputio ka prostorijama Srpske napredne stranke (SNS) jer nam je javljeno da će tamo objaviti rezultate izbora. U međuvremenu se u neposrednoj blizini čuo neki zvuk, kao da je nešto puklo, pa smo se uputili  ka tom mestu da vidimo šta se dešava“, rekao je Surdučki.

Kako kaže, „videli su da grupa muškaraca napada novinarku portala 'Mašina' i on je prišao da je odbrani“.

„Tada, vidi se i na snimku, neko mi je s leđa oteo mobilni telefon. Kako mi je prenela koleginica sa Njuzmaksa, telefon su zgazili i smrskali“, rekao je on.

Surdučki je, kako kaže, sinoć dao izjavu u policijskoj stanici.

„Niko od nadležnih me nije kontaktirao. Ne znam gde se moj telefon nalazi, niti u kakvom je stanju“, ističe on.

Ovom napadu prisustvovala je i koleginica Suzana Mihajlović Jovanović iz NG portala. Videla je, kako kaže za UNS, da su mlade kolege napadnute i prišla je da im pomogne, kada je i sama dobila udarac.

„Gurali su nas i vređali, govorili da ne snimamo i pitali šta radimo tu. Tada je jedan visoki muškarac zamahnuo i udario me u plećku. Za više od 30 godina koliko se bavim ovim poslom, nikada me niko nije udario. To nisu bili Negotinci, mi se ovde svi znamo“, rekla je Mihajlović Jovanović za UNS.

U istom napadu, takođe kada je prišla da pomogne napadnutim kolegama, novinarka portala Za media koja je izveštavala za TV Njuzmaks Balkans Milena Ilić zadobila je udarac u rame, odgurnuta je i vređana. 

„Sve ovo dešavalo se ispred izbornog štaba SNS-a. Napali su nas ljudi sa kapuljačama, nismo mogli da im vidimo lica. Nakon napada, ove osobe su ušle u autobus sa beogradskim registarskim oznakama i otišle sa lica mesta“, rekla je Ilić.

Koleginice Ilić i Mihajlović Jovanović daće izjavu policiji, ali povodom napada na kolege iz „Blokade info“ i „Mašine“.

Kako je za UNS rekla novinarka TV Nova S Katarina Golubović, dok je čekala uključenje u večernji Dnevnik ove televizije, tri osobe su je ometale u radu, vređale i gurale.

„Stala sam na javnu površinu sa namerom da se uključim u program. Na tom mestu su ranije tog dana primećeni ljudi sa duplim biračkim spiskovima. To je, takođe, mesto ispred prostorija Srpske napredne stranke. Dok sam čekala uključenje, prišle su tri osobe, od kojih je jedna sve vreme snimala. Rekli su da jedva čekaju da se uključim u program, da mi postave neka pitanja“, rekla je Golubović UNS-u.

Kako navodi, jedna od tih osoba stala je iza nje i sve vreme je gurala ramenom.

„Posle nekog vremena, rešila sam da se pomerim kako mi ne bi uništili opremu i ometali uključenje u program jer su sve vreme dobacivali, vređali i pokušavali da me zastraše. Pominjali su Luksemburg, Šolaka, vikali: 'Ustaše' i slično“, rekla je Golubović.

Dopisnica Informera iz Negotina Vesna Jović rekla je UNS-u da je, nakon što se rano ujutru uključila u program televizije Informer i sela u svoj automobil, vozilo okružila grupa od desetak ljudi, među kojima su bili vojni veterani, a koji su joj vikali da izađe napolje, psovali i vređali.

„Videli su da izveštavam za Informer i verovatno je to bio razlog takvog njihovog ponašanja. Pokušavali su da me zastraše, vukli kvaku i psovali. Pozvala sam policiju i ona je zabeležila incident“, rekla je za UNS Jović.

UNS ističe da nereagovanje nadležnih na napade, pretnje, ometanja i zastrašivanja  novinara dovodi do velikog broja slučajeva ugrožavanja bezbednosti koleginica i kolega, upravo iz razloga što se nasilnici osećaju slobodno da prete i napadaju znajući da neće odgovarati.

“Snimao sam ih dok su prolazili ulicom, a u jednom trenutku maskirana osoba sa motora otela mi je telefon iz ruke. Druga osoba, takođe na motoru, gurnula me je i ja sam pao”, ističe on.

Nakon ovog incidenta Andrić je sa drugog uređaja pratio gde je oteti telefon.  

“Obratio sam se policiji i tražio njihovo postupanje. Oni su odbijali i prebacivali odgovornost sa jednih na druge. Kada se grupa bajkera udaljila locirao sam telefon na parkingu ispred SNS-a i tamo sam ga pronašao”, navodi Andrić.

UNS izražava zabrinutost zbog sve češćih napada na medijske radnike, koji ugrožavaju njihovu bezbednost, stvaraju atmosferu straha i ugrožavaju pravo javnosti da bude pravovremeno informisana.

Novinarka Fondacije “Sloboda štampe”, koja izveštava za Slobodni Mađar So, Margareta Tomo, izjavila je za Magločistač da lokalni novinari nisu pušteni u Gradsku kuću jer nisu bili na spisku.

„Obično se ovakve stvari ne dešavaju. Mi redovno dobijamo pozive. Bilo je nekih situacija da nismo, ali da na ovakvu vrstu događaja, gde se sastaju dva državnika, nismo svi pozvani – to je do sada neviđeno“, rekla je Tomo.

UNS podseća da ovo nije prvi put da pojedini subotički mediji ne dobiju pozive na važne događaje koji se organizuju u ovom gradu i poziva predstavnike gradskih institucija u Subotici da prekinu praksu selektivnog pozivanja medija na konferencije.

UNS ističe da je Zakonom o javnom informisanju i medijima zabranjena neposredna i posredna diskriminacija urednika medija, novinara i drugih lica u oblasti javnog informisanja, te da se sloboda javnog informisanja ne sme povređivati zloupotrebom službenog položaja i javnih ovlašćenja.

Umesto ovih organizacija, MIT je izradu nove Medijske strategije, u stalni sastav Radne grupe pozvao novoosnovano novinarsko udruženje Asocijacija novinara Srbije (ANS), kao i udruženja ComNet, PROUNS i Društvo novinara Vojvodine (DNV).

UNS ne vidi nijedan razlog da organizacije koje se dugo bave zaštitom novinara i razvojem medijskog sistema, prepoznate i u međunarodnim okvirima, budu isključene iz ovih procesa.

UNS podseća da je ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina pre usvajanja poslednjih izmena i dopuna medijskih zakona, u junu ove godine, rekao da je „strateško opredeljenje Srbije da se unapredi medijski pravni okvir“, te da je to „od ključnog značaja za zaštitu i jačanje medijskih sloboda“.

UNS javno pita ministra -  kako misli da pravni okvir unapređuje pretežno sa udruženjima i organizacijama koje nisu prepoznate kao zaštitnice novinara i medijskih radnika, medijskih sloboda, pluralizma i društvenog dijaloga?

UNS ističe da će se u rad radnih grupa uključiti kada MIT i Vlada Srbije promene odluku o sastavu ovih tela koja treba da se bave unapređenjem položaja novinara i medija, usklađivanjem regulatornog okvira sa tekovinama Evropske unije i razvojem medijskog sistema Srbije.  

Kada su završili sa izveštavanjem iz Narodne Skupštine, kako je dodao, sa platoa ispred Narodne Skupštine pokušali su da snime unutrašnjost šatorskog naselja, ali im to nije bilo dozvoljeno.

„Osoba koja se predstavila kao pripadnik obezbeđenja rekla nam je da, ako želimo to da snimamo, moramo da se akreditujemo. Kada sam pitao kome treba da se obratimo za akreditaciju, rekao je organizatoru skupa. Na moje pitanje ko je to, rekao je da pronađem na internetu“, naveo je Goranović.

Policija je, kako je dodao, najpre ignorisala situaciju, da bi kasnije policijski službenici rekli da ovo šatorsko naselje smeju da snimaju samo van ograđenog dela.

„Zahtevao sam da mi kažu na osnovu kog zakona je potrebno da se akreditujem za izveštavanje sa javne površine, ali nisu odgovorili, već su nas uputili da se udaljimo sa tog prostora“, dodao je Goranović. 

S druge strane, kako su preneli mediji, snimatelj RTS-a nije dozvoljeno da uđe na konferenciju u Predsedništvu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao je u toku konferencije snimatelje da budu „pristojno odeveni i da ne nose kratke pantalone i obeležja koja vređaju instituciju ove zemlje“, te da će ih i „svaki sledeći put izbaciti napolje“. 

„Tu se obraćam vama sa RTS-a. Nije mu bio dozvoljen danas ulaz i neće biti ni ubuduće, ukoliko se ne bude pristojno ponašao“, naveo je Vučić. 

Kako su naveli mediji, snimatelj RTS-a nosio je bedž sa krvavom šakom na janki. 

UNS ističe da je snimanje javne površine dozvoljeno, da mediji i novinari ne moraju da se akredituju da bi snimali delove grada i da je ovakvo onemogućavanje rada ekipe Insajdera neprihvatljivo.

Ukoliko je snimatelju RTS-a rad bio onemogućen zbog nošenja bedža, UNS ističe da je ovo obeležje izbor značajnog dela građana Srbije i da njegovo nošenje predstavlja legitimno pravo na slobodno izražavanje mišljenja i stavova.

Praksa izbacivanja novinara i snimatelja koji nose bedževe ovog tipa bila bi prihvatljiva jedino ukoliko bi postojao jasno definisan način oblačenja kojim bi bila zabranjena i sva druga slična obeležja.