U rešenju za otkaz, kako dodaje, piše da je "usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena kod poslodavca prestala potreba za obavljanjem posla".

Menadžment kompanije, odnosno direktorka koja je potpisala rešenje, kako kaže Crnjanski Spasojević, nije konsultovala urednike o potrebama redakcije.

Kuriozitet je da je u pitanju višestruko nagrađivana novinarka i da je potreba za obavljanjem posla prestala manje od mesec dana nakon što je dobila nagradu Kolegijuma Novosti.

Inače, prema članu 4 Zakona o javnom informisanju i medijima, zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija urednika medija, novinara i drugih lica u oblasti javnog informisanja, naročito prema njihovoj političkoj opredeljenosti i uverenju ili drugom ličnom svojstvu.

S druge strane, dopisnik RTS-a iz Novog Sada Milan Srdić je u otvorenom pismu, koje je objavio na svom Fejsbuk profilu, napisao da mu je nakon jednog uključenja uživo posle tragedije u ovom gradu, potpuno onemogućeno da izveštava.

Kada mu je, kako je napisao, u subotu pak dozvoljeno da izveštava, njegov prilog u Drugom Dnevniku je izmenjen i skraćen.

„Promenjena je slika, skraćena je izjava Marinike Tepić i pored mog insistiranja da, ako ćemo u prilog stavljati dve osobe iz vlasti, stavimo i dve iz opozicije. Ono, osnovno novinarsko pravilo balansa. Zaista sam doživeo neprijatno iznenađenje dok sam uživo gledao Dnevnik“, napisao je on.

Srdić je istakao da je ekipa RTS iz Novog Sada uvek bila tu da izveštava, ali da je većina snimljenog materijala objavljivana samo na sajtu RTS-a.

„U programu RTS, sporadično su odlazile kratke vesti, i slika, dok 99 odsto stvari nikada nije objavljeno“, dodao je on.

UNS ističe da ovakvo tretiranje novinara ugrožava njihov položaj i onemogućava im da javnost informišu o problemima u njihovoj zajednici, koji utiču na čitavo društvo.

UNS će Vojislavi Crnjanski Spasojević i Milanu Srdiću pružiti neophodnu pravnu pomoć.

„Studenti su me okružili čim su me ugledali, a zatim su me polivali vodom, i na telo mi lepili nalepnicu sa natpisom ‘Ruke su vam krvave’. Uperili su svoje telefone ka meni, psovali i nisu mi dozvolili da snimam. Prestali su da nas prate tek kada smo daleko odmakli“, dodala je ona.

Ovaj događaj, kako kaže, nije prijavila policiji.

Sa druge strane, Božidar Milovac, student Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i urednik Univerzitetskog odjeka, koji je bio u blizini, rekao je da je čuo od kolega da je čovek srednjih godina koji ima indeks Pravnog fakulteta pokušao je da uđe na fakultet, a da je sa njim bila i ekipa Novosadske TV.

„U tom trenutku su kolege sa Pravnog fakulteta pozvale kolege sa drugih fakulteta koje su bile u blizini. Okupljeni studenti su pravili buku i ometali snimanje Novosadske televizije i ponovili da ne žele da medijske ekipe snimaju blokade“, dodao je on.

Studenti su, kaže, uključili blic kako bi onemogućili snimanje i rekli novinarki i snimatelju Novosadske TV da ne mogu da snimaju kampus.  Bilo je, kaže, prepirki i polivanja vodom, ali ne i fizičkih napada.

UNS ističe da svako ima pravo da bude nezadovoljan radom pojedinih medija, ali da je vređanje, obeležavanje ili ometanje novinara u radu nedopustivo.

UNS podseća da su nakon uvreda i pretnji Jeleni S. Spasić na društvenim mrežama pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije uhapsili S. M. (1993) iz Novog Sada  D. R. (1986) iz Beograda, koji je posle zadržavanja pušten.

Podestimo, S.M. je u komentaru na Instagram stranici „Dijabetes revolucija“, na kojoj je Spasić više puta targetirana, napisao da je „treba spaliti na lomači pred celom familijom“.

UNS ističe da će sa pažnjom nastaviti da prati ovaj slučaj i kroz mehanizam Stalne radne grupe za bezbednost novinara, u kojoj su, uz predstavnike novinarske zajednice, i visoki predstavnici tužilaštva i policije. 

UNS podseća da je gotovo pola godine u bekstvu i optuženi za pretnje novinarki Ani Lalić.

Oba kometara su postavljena na Jutjub snimku emisije DLZ, a pretnje su prijavljene nadležnim organima.

Marko Vidojković kaže za UNS da pretnje ne prijavljuje od kada je bio prinuđen da napusti zemlju, a da je ove poslednje pretnje prijavio njegov kolega Nenad Kulačin. 

„Jasno mi je da od državnih institucija ne treba ništa da se očekuje. Iz dva i po slučaja koja su uzeli u obradu video sam da je to mnogo veći maltret za novinare, odnosno za žrtvu nego za počinioca tako da sam digao ruke. Dešavalo se da smo bili u istoj prostoriji sa osumnjičenim i da onda on dobija naše podatke da sluša gde živimo iz zapisnika“, rekao je Vidojković.

Kako kaže za UNS, svi sudski procesi ovog tipa su „šminka“.

„Ove nedelje su se pojavila ova dva komentara. Nenad mi je poslao da vidim. Jedan komentar kaže da će nas brijati na suvo, a drugi da bi nas trebalo staviti u mašinu za mlevenje mesa, valjda po uzoru na Belivukovu grupu, na njihov stil, likvidacija. Sada sam ja već naučio od nekompetentnog i nefunkcionišućeg tužilaštva da kada neko kaže da bi nešto trebalo da se uradi, da je to kondicional, tako da to više spada u njegove želje, to je njegova preporuka da bi trebalo da nas stavi u mašinu za mlevenje mesa, te tužilaštvo takve stvari ne procesuira, osim ako neko tako nešto ne kaže Vučiću, e onda će se procesuirati mnogo manje stvari“, istakao je on.

UNS ističe da su zastrašivanja i pretnje novinarima neprihvatljivi i da vinovnici ovakvih napada moraju da snose odgovornost.

UNS je Kancelariju za saradnju sa medijima Vlade Republike Srbije pitao zbog čega su na uručenje IT opreme Matici srpskoj pozvani samo pojedini mediji. Odgovor još nismo dobili.

UNS traži od Kancelarije za saradnju sa medijima Vlade Srbije da se ne skriva iza opštih poziva objavljenih na njihovom sajtu, već da pozive šalje svim bitnim medijima.

UNS očekuje od Vlade Republike Srbije da u slučajevima saopštavanja informacija značajnih za lokalnu zajednicu ima jednak odnos prema medijima.

Obrazovni centar UNS-a organizuje raznovrsne obuke, među kojima su Novinarska škola, Škola veb novinarstva, Škola fotografije, koje su prevashodno namenjene studentima novinarstva, ali i studentima drugih fakulteta društvenih i prirodnih usmerenja iz čitave Srbije. U ovom trenutku jedan broj studenata pohađa ove obuke, odnosno na praksi je i sarađuje sa novinarskim timom UNS-a na različitim programima u organizaciji Udruženja.

Studenti i studentkinje koji su izloženi neželjenim pozivima koje smatraju zastrašivanjem zbog javnog izražavanja svog mišljenja, odnosno doživljavaju pretnje, mogu se javiti na brojeve telefona advokata Gordane Konstantinović 064 941 04 89  i Nenada Krajnovića 063 876 00 82.

Studenti i studentkinje mogu se javiti i preko kontakata i društvenih mreža naših novinarskih škola na Instagramu i Fejsbuku.

UNS i DNKiM ističu da je ovaj postupak protivan tekovinama demokratskog društva u kojem mediji uživaju posebnu zaštitu.

UNS i DNKiM podsećaju da je „Jedinstvo“ prvi list na Kosovu i Metohiji koji je u decenijama posle Drugog svetskog rata informisao sve zajednice koje žive na ovom prostoru i pružao im informacije od javnog značaja.

Izložba „Jedinstva“ koja se danas otvara u Domu kulture u Gračanici je upravo dokaz te činjenice.

UNS i DNKiM podsećaju da su nakon NATO agresije na SR Jugoslaviju 1999. godine, međunarodne snage otvoreno saopštile da novinarima ovog lista ne mogu garantovati bezbednost. Tada su koleginice i kolege svoj posao morale, iz Prištine, da nastave u Kosovskoj Mitrovici, a ove godine isterane su iz svojih prostorija i u ovom gradu.

UNS i DNKiM pozivaju kosovske vlasti da promene svoju odluku i dozvole ministru Ristiću da, makar naknadno, poseti izložbu „Jedinstva“.

Mireni je potom na svojoj Fejsbuk stranici objavio snimak ekrana komentara, uz poruku: „Militanti počinju da bivaju nervozni. Čuvajte tu nervozu i kad vas pozovu u policiju i sud. Nemojte tamo biti slabići“.

UNS ističe da su zastrašivanja i pretnje novinarima neprihvatljivi i da vinovnici moraju da snose odgovornost.

UNS podseća da je početkom oktobra na redakcijski imejl agencije Tanjug stigla pretnja, za koju je Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal (VTK) u Beogradu potvrdilo da je poslata sa područja Kosova. I nakon zahteva UNS-a, nijedna institucija na Kosovu, uključujući i međunarodne nije pružila odgovor da li se vodi istraga i šta su rezultati istrage.

„Dozvolili su ulaz samo fotoreporterima i snimateljima. Ušla sam i ja jer za portal 021 i snimam i fotografišem, ali nam je posle 15 minuta obezbeđenje reklo da napustimo salu. Nismo želeli da izađemo jer smo želeli da javnost obavestimo o tome šta se dešava u Skupštini, međutim, oni su nas izgurali napolje“, rekla je Prica Kovačević za UNS.

Kako je dodala, novinari nakon toga neko vreme nisu mogli ni da napuste zgradu Skupštine jer su vrata bila zaključana.

Ona podseća da novinari inače imaju Pres salu u Skupštini Vojvodine iz koje mogu pratiti zasedanje, ali se iz nje mogu videti samo predsedavajući, kao i ishodi glasanja.

„Danas i prethodnih dana u Skupštini Vojvodine dešavaju se važne stvari i donose važne odluke i novinari žele da isprate šta se sve dešava u sali. To nam je onemogućeno“, rekla je Prica Kovačević za UNS.

UNS ističe da je neophodno omogućiti slobodno izveštavanje i da niko nema pravo da novinarima onemogućava prisustvo i snimanje, naročito na događajima od značaja za celokupnu javnost.

Istraživanje BIRN-a i forenzička analiza Amnesty International-a otkrili su da je BIA, koristeći izraelsku tehnologiju Cellebrite, otključavala telefone aktivista i novinara koje je pozivala ili privodila na razgovore, a potom na te uređaje ubacivala domaći špijunski program NoviSpy.

Među njima je i novinar portala FAR iz Dimitrovgrada Slaviša Milanov na čijem je telefonu, po navodima iz izveštaja, tokom informativnog razgovora u policijskoj stanici u Pirotu u februaru ove godine, tajno instaliran NoviSpy.

„Srpska Bezbednosno-informativna agencija, u Srbiji poznata kao BIA, i srpska policija koristile su špijunski softver NoviSpy, pored forenzičkih alata za mobilne telefone kompanije Cellebrite za targetiranje nezavisnih aktivista, mirnih demonstranata i nezavisnih novinara“, piše u izveštaju.

Ova nezakonita praksa digitalnog nadzora i prikupljanja podataka usmerena protiv civilnog društva, navodi se u izveštaju "Digitalni zatvor: Prismotra i gušenje civilnog društva u Srbiji", krši ljudsko pravo na privatnost i zaštitu ličnih podataka, i duboko utiču na druga prava i slobode, uključujući pravo na slobodu izražavanja, udruživanja i mirnog okupljanja“.

MUP Srbije danas je u saopštenju naveo da se „forenzički alat koristi isključivo u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku Republike Srbije“, te da su „navodi u izveštaju Amnesti Internešnl apsolutno netačni“.

Pored toga, danas je Gruhonjiću stigla i pretnja smrću, koja je upućena njemu i njegovoj porodici od osobe koja je potpisana kao Sveto Pil.

Gruhonjić za UNS kaže da je pretnje koje su mu prethodno upućene prijavio preko mehanizma Stalne radne grupe za bezbednost novinara Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal.

UNS poziva Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal da pretnje smrću koje Gruhonjić dobija nedeljama unazad shvati ozbiljno.

UNS ističe da su zastrašivanja i pretnje novinarima neprihvatljivi i da vinovnici moraju da snose odgovornost.

Kako je Apro rekla UNS-u, dok je izveštavala sa blokade, studenti su joj skrenuli pažnju da je jedan mladić snima.

„Prišla sam mu i upitala zašto me snima i tražila mu da se predstavi. On je pokušao da ode i sakrivao je lice od kamere. Upitala sam ga i zašto je, kako su mi rekli studenti, protiv blokade fakulteta. Nije odgovarao. Išla sam za njim, da bi mi on, u trenutku kada sam uspela da mu snimim lice, istrgnuo telefon iz ruke“, rekla je Apro UNS-u.

Ona je dodala da je u međuvremenu saznala ime mladića, kao i to da on jeste student Fakulteta tehničkih nauka.

„Nakon što mi je uzeo telefon, tražila sam ga nazad, ali ga je on dodao drugoj osobi. Na kraju sam uspela da ga preuzmem, ali oko naše ekipe okupila su se tada petorica mladića sa pitanjima šta ovde tražimo i koliko planiramo da snimamo. Sve vreme su nas snimali, govorili da ovo nije politički skup, na šta sam im odgovorila da sam novinarka i da radim svoj posao“, rekla je Apro.

UNS traži da tužilaštvo istraži ovaj slučaj nasilja i pokrene postupak protiv odgovornog, kako bi na nedvosmislen način bila poslata poruka da je nasilje nad novinarima kažnjivo i nedopustivo.

Komentar je postavljen ispod informacije da je na sajtu SĆF objavljen Statut Regulatornog tela za elektronske medije.

Podsećamo, na Uskrs 11. aprila 1999. godine ubijen je novinar Slavko Ćuruvija.

Direktorka SĐF Ivana Stevanović potvrdila je UNS-u da je ove pretnje prijavila Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal.

UNS poziva Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal da pretnju smrću Slavko Ćuruvija Fondaciji shvati ozbiljno.

UNS ističe da su zastrašivanja i pretnje novinarima neprihvatljivi i da vinovnici moraju da snose odgovornost.

UNS očekuje da ministar  uvaži činjenicu da organizacije koje su od početka učestvovale u procesu reforme medijskog zakonodavstva ne treba isključivati, a naročito s obzirom na to da je u Radnu grupu pozvao i organizacije koje do sada nisu bile u tom procesu, a nisu ni prepoznate kao organizacije koje se zalažu za zaštitu novinara i slobodu govora i informisanja.  

S obzirom na to da je UNS-ov predstavnik izabran u Radnu grupu, za naše učešće u radu očekujemo da ministar promeni odluku o sastavu tima koji će raditi na Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima.

„Bateriju sam dodala kolegama preko prozora, a onda su došle devojke koje su me pitale za koga radim. Kada su čule da sam iz Informera, počele su da viču na mene. Zatim se okupilo mnogo ljudi oko mene i jedan od njih mi je rekao: ‘Hajde snimaj me, da kažem nešto’. Počela sam da snimam, a sa leve strane je neko došao i oteo mi je telefon“, dodala je.

Kada mu je tražila telefon nazad, opkolilo ju je, kako kaže, mnoštvo okupljenih građana koji su počeli da joj prete i da je vređaju.

“Opkolili su me i rekli mi kako me treba obrijati, ošišati i vređali me. Jedna devojka me je uhvatila za obraz i rekla mi: ‘Što sad ne zoveš policiju, zovi sad Vučićevića’. Rekli su mi i: ’Što brineš za telefon, Vučić će ti ga kupiti. Zatim su mi telefon i bacili’“, dodala je ona.

Slučaj će, kaže, danas prijaviti policiji.

UNS ponovo poziva građane da prestanu sa napadima na novinare i medijske radnike.

UNS traži da policija i tužilaštvo istraže ovaj slučaj napada na imovinu koleginice iz Informera, kako bi na nedvosmislen način bila poslata poruka da je nasilje nad svakim novinarem kažnjivo i nedopustivo.

Vasić ističe da „ovo nije istina, a od istražnih policajaca dobio sam uveravanja da će se forenzička obrada telefona izvršiti što hitnije, nakon čega očekujem da će Dušan biti oslobođen."

UNS sa svojim ogrankom na Kosovu zahteva da Euleks policija nadgleda istragu kosovskih organa, od Evropske federacije novinara da traži puštanje na slobodu Milanovića, a od kosovskih institucija odgovore, ko je pretio likvidacijom novinara Tanjuga kojima su pretnje upućene sa teritorije Kosova i odgovore, s kojim pravom je novinarki RTS-a Svetlani Vukmirović skoro dve godine zabranjeno kretanje i rad na Kosovu.

Kada su pokušali da snime metež jedan od okupljenih ju je, kako dodaje, udario u šaku.

„Oni su počeli verbalno da se prepiru sa okupljenim građanima, a zatim je usledio metež i praktično je došlo do masovne tuče. U jednom trenutku kolega Aleksandar Cvrkotić i ja smo se približili da snimimo šta se dešava i jedan od okupljenih me je udario u desnu šaku i po mikrofonu. Tada je pao sunđer sa oznakom N1“, navodi Mirković.

Incidenti su se nastavili u drugom delu raskrsnice, a upravo na tom mestu, nepoznati mladić ju je napao s leđa i gurnuo je u levo rame.

„Sećam se da je nosio kapuljaču i to je sve što sam videla. Nakon toga su mi prilazili momci koji su nosili maske i unosili mi se u lice. Mom kolegi Aleksandru Cvrkotiću su više puta udarili kameru. Radim više od 10 godina, kolega i ja smo često pratili proteste, ali nikad do sada nisam doživela ništa slično“, dodala je ona.

Televizija N1 prijavila je ovaj slučaj.

„Zvali su me juče iz tužilaštva i rekli da će što pre da formiraju predmet i da će me zvati da dam izjavu“, dodala je ona.

UNS traži od tužilaštva da istraži ovaj slučaj nasilja nad kolegama i pokrene postupak protiv odgovornih, kako bi na nedvosmislen način bila poslata poruka da je nasilje nad novinarima kažnjivo i nedopustivo.

„Dok sam snimao, on se okrenuo ka meni i pitao me ‘Je l’ njemu treba snimak’, misleći na Sima Spasića. Rekao sam da sam novinar koji radi svoj posao“, nastavlja Radovanović.

Radovanović kaže da je isprva pomislio da Šolević Spasića upozorava da prestane da viče.

„Želeo sam da, ukoliko se Šoleviću desi neka neprijatnost, to bude negde zabeleženo. Ipak, snimanje sam ubrzo prekinuo, a tada se Šolević okrenuo ka meni i pitao me ‘Šta snimaš?'. Objasnio sam mu da je u pitanju javni prostor, Skupština Grada, te da na to imam pravo“, dodao je on.

Kada je, kako kaže, odbio da izbriše snimak po zahtevu Šolevića, on mu je, kako kaže prišao i opsovao mu majku, da bi mu nakon toga i pretio.

„Kada sam mu rekao da ne psuje, pretio mi je da će da mi polomi p.... To je nekoliko puta ponovio. On mi se pritom unosio u lice, i to sve u blizini obezbeđenja u Skupštini“, dodao je on.

Radovanović kaže da je obezbeđenju ukazao na to šta se dešavalo, ali da od njih nije dobio nikakvu povratnu reakciju.

„Rekli su mi 'Ništa mi nismo videli’ “, dodao je.

Pretnje, kako kaže, planira da prijavi.

UNS će o ovim pretnjama obavestiti Stalnu radnu grupu za bezbednost novinara.

UNS podseća da Krivični zakonik u članu 138 predviđa strože kazne za ugrožavanje sigurnosti novinara pretnjom „da će napasti na život i telo“. Predviđena je kazna zatvora od šest meseci do pet godina.

Za UNS, novinarka Lalić Hegediš ističe da joj je juče iz Odeljenja za visokotehnološki kriminal rečeno, da je dat nalog novosadskoj policiji da istraži pretnju i utvrdi identitet osobe.

"Nadam se da će ovoga puta lakše pronaći ko mi je uputio pretnju jer je nalog sa koga je stigla poruka realan sa imenom i prezimenom. Prema dostupnim podacima se vidi da je osoba iz Republike Srpske", navodi ona i dodaje:

"Veliki broj ljudi stao je u moju odbranu i prijavio fejsbuk profil osobe koja mi je uputila pretnju. Tada je počeo da šalje poruke na mesindžeru ljudima koji su prijavili nalog, pokazujući da nema trunke kajanja zbog napisane pretnje meni i gde izražava žaljenje što, kako je naveo, 'nema više slobodnog vremena, inače bi došao na svaki skup izdajnika Srbije' i da bi nas razneo bombom", kaže za UNS Lalić Hegediš. 

Ističe da je ohrabruje brza reakcija Odeljenja za visokotehnološki kriminal i da je sada sve ostalo na policiji. 

UNS ističe da su zastrašivanja i pretnje novinarima neprihvatljivi i da vinovnici ovakvih napada moraju da snose odgovornost.