UNS-u se obratio učesnik medijskog konkursa u Ćupriji koji je odbijen s obrazloženjem da „prema ekonomskoj klasifikaciji konkursa za organizacije civilnog društva nisu predviđena sredstva za raspodelu“, odnosno da udruženja građana nemaju pravo na učešće na konkursu za proizvodnju medijskih sadržaja.

„Ranije smo uredno dobijali pozive za konferencije Nacionalnog saveta Mađara, ali poslednjih meseci to više nije slučaj. Ne zovu nas jer nismo podobni, nismo režimski mediji. Iz Opštine Senta nas ni inače nisu pozivali“, rekla je za UNS Mina Delić.

U Opštini Senta do trenutka objavljivanja ovog saopštenja niko se nije odazvao na pozive UNS-a, dok Nacionalni savet Mađara nije odgovorio na pitanje UNS-a upućeno, po njihovom zahtevu, imejlom.

UNS poziva Nacionalni savet Mađara i Opštinu Senta da prekinu praksu selektivnog pozivanja medija na konferencije.

UNS ističe da je Zakonom o javnom informisanju i medijima zabranjena neposredna i posredna diskriminacija urednika medija, novinara i drugih lica u oblasti javnog informisanja, te da se sloboda javnog informisanja ne sme povređivati zloupotrebom službenog položaja i javnih ovlašćenja.

Novinarka Insajdera snimala je prilog o tome da li je skup ispred Narodne skupštine gde su postavljeni beli šatori prijavljen policiji, s obzirom na to da ova redakcija od MUP-a danima nije dobila odgovor na to pitanje.

Nakon što je uzela izjave od nekoliko građana, ona se uputila u Pionirski park, kada su je na ulazu zaustavili nepoznati muškarci koji su joj zabranili da uđe u park.

S obzirom na to da su policijski službenici bili prisutni, koleginica Stević ih je upitala zbog čega ne može da uđe i ko su lica koja joj to zabranjuju.

Prisutni policajci su joj rekli da je ulaz slobodan, ali nisu odgovorili ko su osobe koje joj ne dozvoljavaju da uđe, niti su joj oni sami omogućili da to uradi i nastavi sa obavljanjem svog posla.

UNS izražava zabrinutost zbog sve češćih napada i ometanja novinara u njihovom radu, a naročito je zabrinut zbog sve češćeg izostajanja reakcije policije i to u slučajevima kada su na licu mesta i kada i sami prisustvuju ovim incidentima.

„U trenutku bombardovanja u zgradi su radili tehničari i ostalo proizvodno osoblje. Procenjuje se da je u zgradi u trenutku napada radilo oko 120 civila. Najmanje 16 civila je ubijeno, a još 16 je ranjeno“, piše u izveštaju ove organizacije koja navodi i da je NATO pogodio metu koju je ciljao.

U izveštaju Amnesti internešnela naveden je i citat nekadašnjeg britanskog premijera Tonija Blera koji je rekao da je RTS bombardovan i zato što je emitovao snimke stradanja civila, koje su preuzimali i zapadni mediji, što je, prema njegovim rečima, slabilo podršku ratu u okviru NATO alijanse.

„Bili smo svesni da će se te slike vratiti i da će postojati instinktivna simpatija za žrtve kampanje“, rekao je Bler za Bi-Bi-Si.

Izveštaj Amnesti internešenela ukazuje i na to da iz NATO-a nije bilo upozorenja da je „konkretan napad na centralu RTS-a neizbežan“.

„Zvaničnici NATO-a u Briselu rekli su za Amnesti internešenel da nisu dali konkretno upozorenje jer bi to ugrozilo pilote“, piše u izveštaju.

UNS, Strukovni sindikat RTS-a i SINOS poručuju da je krajnje vreme da za ovaj ratni zločin odgovaraju nalogodavci i izvršitelji.

U NATO bombardovanju RTS-a, u noći između 22. i 23. aprila 1999. godine ubijeni su:  Jelica Munitlak (27), šminker, Ksenija Banković (27), video-mikser, Darko Stoimenovski (25), tehničar u razmeni, Nebojša Stojanović (26), tehničar u masteru, Dragorad Dragojević (27), radnik obezbeđenja, Dragan Tasić (29), električar, Aleksandar Deletić (30), kamerman, Slaviša Stevanović (32), tehničar, Siniša Medić (32), dizajner programa, Ivan Stukalo (33), tehničar, Dejan Marković (39), radnik obezbeđenja, Milan Joksimović (47), radnik obezbeđenja, Branislav Jovanović (50), tehničar u masteru, Milovan Janković (59), precizni mehaničar, Tomislav Mitrović (61), režiser programa, i Slobodan Jontić (54), monter.

Telefonski poziv usledio je nakon jučerašnjeg sastanka novinara i medijskih radnika RTS-a koji je organizovala neformalna grupa "Naš pRoTeSt".

Advokati UNS-a savetuju novinare i medijske radnike koji su pozvani od službenika BIA da obaveste urednike RTS-a, iako im je savetovano da o tome ne govore sa "trećim licima".

UNS stoji na raspolaganju koleginicama i kolegama za svaki vid pravne pomoći i saveta.

Ona je, kako se navodi, imala jasno istaknutu novinarsku legitimaciju.

„Nakon incidenta, novinarka se obratila policajcu koji je bio prisutan na licu mesta. Umesto da preduzme mere zaštite i evidentira napad, policijski službenik joj je rekao: 'Čuvajte se, i prema nama se odnose tako'', navodi Istinomer.

UNS izražava zabrinutost zbog sve češćih napada na novinare, koji ugrožavaju njihovu bezbednost, stvaraju atmosferu straha i povređuju pravo javnosti da bude pravovremeno informisana iz što više izvora.

UNS je posebno zabrinut zbog sve češćeg izostajanja reakcije policije i to u slučajevima kada su na licu mesta i kada i sami prisustvuju napadima na novinare.

„Molim vas nemojte DA ZOVETE I ŠALjETE PORUKE ovoj SNS animir dami sa RTSa koja je sinoć ušla u zgradu sa kordonom policije Apelujem na vas da je ne ZOVETE I ZOVETE I ŠALjETE UVREDLjIVE PORUKE HVALA NA SARADNjI“, napisao je on uz objavu broja telefona novinarke Rakić.

UNS ističe i da su juče u Beogradu oblepljeni plakati, odnosno, kako se na njima navodi - poternice, sa fotografijama urednika RTS-a, Nenada Lj. Stefanovića, Sandre  Perović, Miloša Jankovića, Bojane Mlađenović, Mirjane Brajković, Vladimira Kecmanovića, Dušana Ubovića i Milice Nedić, a na kojima je natpis „TRAŽI SE“.

UNS ponovo ističe da svako ima pravo da bude nezadovoljan radom novinara i medija, da je kritika njihovog rada legitimna, ali da je nepustivo označavanje novinara, javno deljenje njihovih privatnih podataka i objavljivanje poternice za njima.

UNS ističe da je ovakvo označavanje novinara može ozbiljno ugroziti njihovu bezbednost i apeluje na građane da se od toga uzdrže.

Određen broj novinara i medijskih radnika RTS-a, kako je UNS saznao, dobio je jutros obaveštenje da ne dolazi na posao, a veliki broj njih od sinoć je u zgradi.

UNS ističe da je od 20 miliona dinara, koliki je budžet konkursa za elektronske medije na Kosovu i Metohiji, ostalo neraspoređeno 1.459.200 dinara predviđenih za medije čiji su izdavači nevladine organizacije.

UNS ističe da je iz zapisnika vidljivo da sporne odluke o raspodeli sredstava nisu bile jednoglasne, već da se jedan član komisije svakoj od njih protivio. Ipak, gotovo nijedna njegova primedba nije usvojena.

UNS i DNKiM traže od Ministarstva da formira komisiju koja će obići medije koji su konkurisali, kako bi neposredno stekla uvid u rad, kapacitete i profesionalnost tih medija, kao i da nakon sticanja apsoloutnog uvida u stanje na terenu, pristupi razmatranju projekata i raspodeli sredstava.  UNS i DNKiM ističu da bi im bili radi domaćini u toj poseti.

UNS i DNKiM podsećaju da su inicijatori konkursnog sufinansiranja medija na KiM, kao i uvećanja sredstava za podršku profesionalnom novinarstvu na ovom području.

UNS i DNKiM, uzimajući u obzir tešku finansijsku situaciju medija na KiM,  imaju esnafsku obavezu da od Ministarstva informisanja i telekomunikacija traže poništavanje Konkursa za Kosovo i Metohiju.

“Pokušavao je mi istrgne telefon iz ruku, ali neuspešno. Rekao sam mu da sam novinar, a onda sam primetio da je u blizini direktor Pokrajinskog fonda za evropske poslove i razvoj Ognjen Dopuđ, i tražio da reaguje. Iako Dopuđ nije reagovao, ovaj mladić je otišao”, naveo je Strika.

Strika se tada udaljio sa napadnutim građaninom i pozajmio mu svoj telefon da bi mogao da pozove porodicu.

“U tom trenutku prišla su nam trojica muškaraca sa kapuljačama. Jedan od njih mu je oteo moj telefon iz ruku i bacio ga u reku, a potom i pobegao”, naveo je Strika.

Strika navodi da je ovaj napad prijavio policiji i da čeka informaciju o tome kako će tužilaštvo kvalifikovati ovo delo.

UNS traži od nadležnih da istraže ovaj slučaj nasilja nad kolegom i pokrenu postupak protiv odgovornih, kako bi na nedvosmislen način bila poslata poruka da je nasilje nad novinarima kažnjivo i nedopustivo.

Radić je rekao da su policajci videli napade, ali da nisu reagovali. 

“Tukli su nas konkretno Marko Popadić i ekipa Relje Ognjenovića, koji je predvodio redare. Sve se vidi jasno na snimku. Polomljena nam je kamera i oštećena celokupna oprema”, rekao je Radić za UNS.

UNS izražava zabrinutost zbog sve češćih napada na novinare, koji ugrožavaju njihovu bezbednost, stvaraju atmosferu straha i povređuju pravo javnosti da bude pravovremeno informisana iz što više izvora.

UNS ističe da ovakva reakcija Tužilaštva na izjavu koja je izvučena iz konteksta, i to 12 dana nakon što je saopštena, predstavlja napad na slobodu govora, mišljenja i izražavanja.

Pored brojnih teškoća koje su evidentirane u toku unosa podataka u sistem (nestanka prethodno unetih dokumenata, ponovnog unosa i dr.) uočena su i gruba kršenja Zakona o javnom informisanju i medijima u lokalnim sredinama.

UNS, ANEM i PU ''Lokal pres'' traže od Ministarstva informisanja i telekomunikacija (MIT) da javnosti objasni kako je došlo do kršenja zakona.

Uočeno je, između ostalog, da pojedini kandidati za članove komisija imaju različite statuse u konkursnim komisijama - u jednim su imenovani kao samostalno prijavljeni kandidati– medijska stručnjaci, dok su u drugim komisijama izabrani kao predstavnici novinarskih i medijskih udruženja.

Podsećamo da novim Zakonom o javnom informisanju (ZJIM) nije moguće da jedan kandidat bude u istoj godini prijavljen u JIS i kao samostalni kandidat i kao predstavnik novinarskog i medijskog udruženja.

Tako je na primer, kandidat Miloš Rajković u komisijama u Obrenovcu i Novom Pazaru imenovan kao član Udruženja radio stanica RAB Srbija (RAB), dok je u opštini Babušnica u komisiju izabran kao medijska stručnjak.

Miloš Rajković je i u svojoj biografiji, koja je objavljena na sajtu MIT-a, naveo da se prijavljuje kao samostalni kandidat, dok  je i  u konačnoj listi kandidata koju je objavio MIT, naveden kao „predstavnik RAB-a“.

UNS, ANEM I PU ''Lokal pres'' pozivaju MIT da objasni kako je ova situacija moguća,  kao i to sa kojeg naloga u JIS-u se kandiduje Miloš Rajković – sa ličnog kao medijski stručnjak ili ga u komisije predlaže RAB Srbija?

Sa druge strane, kandidat Saša Kokalj je u obrascu za prijavu, na mestu gde se obeležava da li se u JIS prijavljuje samostalno ili kao kandidat novinarskog i medijskog udruženja, obeležio oba.

On je u preliminarnoj rang listi MIT-a naveden kao medijski stručnjak, u prvoj verziji konačne rang liste objavljene 17. Marta (a koju UNS, ANEM I LP imaju sačuvanu) pisalo je da je on predstvanik udruženja “Medijska zajednica Srbije”, dok u konačnoj listi koja se danas može preuzeti sa sajta MIT-a (a takođe pod datumom 17. mart) ponovo piše “medijski stručnjak”.

Kokalj je izabran i u komisiju MIT-a za ocenu projekata po Konkursu za unapređenje profesionalnih i etičkih standarda i istraživanja u oblasti javnog informisanja u 2025. godini, kao medijski stručnjak.

UNS, ANEM i PU ''Lokal pres'' pre svega, postavljaju pitanje zbog čega je MIT, bez obaveštenja javnosti, menjao podatke u konačnoj rang listi objavljenoj na sajtu, ali i to kako je moguće da stručna služba MIT-a nije od Kokalja tražila da se odredi i u obrascu prijave ispravi nepravilno obeležene obe opcije.

UNS, ANEM i PU ''Lokal pres'' pitaju i ko je konačno odredio da li će Kokalj biti samostalni kandidat ili predstavnik udruženja Medijska zajednica Srbije?

UNS, ANEM i  PU ''Lokal pres'' upozoravaju i da se u JIS-u ne može videti arhiva promena podataka, niti vreme objavljivanja pojedinih informacija, pa se dešava  da se konkursi naknadno unose u JIS, pod ranijim datumom.

UNS, ANEM i PU ''Lokal pres'' podsećaju MIT da redovno prate proces projektnog sufinansiranja i da sa sigurnošću tvrde da se podaci menjaju i ispravljaju, bez ikakvog javno vidljivog traga o tome.

UNS, ANEM i PU ''Lokal pres'' ističu da je najmanje deset konkursa objavljeno u JIS-u, najviše pod datumom 28.2. (kada je poslednji dan za raspisivanje konkursa u zakonskom roku), iako su oni zaista u JIS uneti nekoliko dana kasnije.

UNS, ANEM i PU ''Lokal pres'' podsećaju da se po novom Zakonu o javnom informisanju i medijima (ZJIM) (član 31) „postupak projektnog sufinansiranja sprovodi isključivo preko Jedinstvenog informacionog sistema“.

„Konkurs se raspisuje u obliku javnog poziva i objavljuje se na veb prezentaciji organa iz stava 1. ovog člana, kao i na veb portalu Jedinstvenog informacionog sistema za sprovođenje i praćenje sufinansiranja projekata u oblasti javnog informisanja“, piše u ZJIM.

UNS, ANEM i ''Lokal pres'' postavljaju pitanje kako je moguće da lokalne samouprave kasne sa objavljivanjem konkursa u JIS-u iako su pojedine  danima ranije objavile konkurs na  svojim sajtovima. Na taj način rokovi za prijavu  projekata i kandidata teku, a konkurs je na JIS-u objavljen danima kasnije.

Pojedine lokalne samouprave, poput Novog Pazara, Ražnja, Babušnice, donele su Rešenje o imenovanju komisije, ali do danas ona nisu objavljena u JIS-u.

„Radio Goraždevac je uvek nastojao da bude profesionalan, objektivan, u skladu sa zakonima i Etičkim kodeksom novinara. Korišćeni termini su isključivo u kontekstu profesionalnog izveštavanja o aktuelnim događajima, bez bilo kakvih političkih stavova ili podrške bilo kojoj strani. Naš rad je uvek bio fokusiran na istinu, istinitost informacija i poštovanje novinarske etike“, ističe Dimitrijević.

Ovakvo targetiranje, napominje on, veoma brzo se širi na Fejsbuku, Instagramu i Telegram kanalima.

“Planiramo da ovaj slučaj prijavimo svim nadležnim institucijama, kako bi se otkrilo ko stoji iza portala, udruženjima i organizacijama za slobodu medija, kako bismo zaštitili naše novinare i osigurali da se ovakvi napadi ne ponove”, podvlači Darko Dimitrijević.

UNS i DNKiM napominju da su termini koje koriste srpski mediji na Kosovu i Metohiji u skladu sa trenutno važećim zakonima, koji korišćenje drugačijih izraza prepoznaju kao kršenje ustavnog poretka i za sobom povlače mogućnost gubitka licence za rad, kao i da ni na koji način ne odražavaju lične stavove i opredeljenosti zaposlenih.

UNS i DNKiM ističu da je targetiranje i ulaženje na ovaj način u obračun sa novinarima i medijskim kućama neprihvatljivo, jer bi ovakvo obeležavanje moglo ugroziti bezbednost novinara i medijskih radnika. 

„Uputio mi je verbalne uvrede, a zatim mi se uneo u lice. Ovakve stvari se ne smeju smatrati  normalnim već moramo živeti u društvu u kome je takvo ponašanje neprihvatljivo“, naveo je on.

Zbog toga se, kaže, obratio policiji koja je, kako navodi blagovremeno reagovala.

Pripadnici Policijske uprave u Zrenjaninu u civilu, koji su obezbeđivali ovaj skup, su, kako dodaje Njegović Drndak, brzo udaljili ovog čoveka od njega, a zatim i uzeli izjave od Njegovića Drndaka i svedoka – fotoreportera portala volimzrenjanin.com.

UNS pozdravlja brzu reakciju policije i ističe da su uvrede i nasrtaji na novinare neprihvatljivi, te da vinovnici moraju da snose odgovornost.

„Došao sam da vidim šta se dešava. U jednom momentu je krenulo guranje u blizini štanda gde je bio i gospodin koji me je napao. Telefonom sam snimao šta se dešava, a dva gospodina iz SNS-a su krenula prema meni i pitala me šta tu snimam. Prišli su mi blizu, predstavio sam im se da sam novinar i da zbog toga snimam“, objašnjava Dragojlo.

Nakon toga, kaže on, jedan od njih je nasrnuo na njega.

„Tada gospodin, znamo već sada ko je i šta je, ali ne bih da pominjem imena to policija treba da uradi, govori mi ‘a novinar novinar’ i onda nasrće na mene. To je jedan od razloga i zašto sam izašao javno jer se vidi da mu je dodatna motivacija bila da me napadne pošto sam novinar“, kaže za UNS Dragojlo.

Dragojlo ističe da se sve to dešavalo na metar ili dva od policije.

„Policija je samo stala između nas. Ja sam pokazao novinarsku legitimaciju BIRN-a, zahtevao da ga legitimišu i privedu. Međutim, ništa se od toga nije desilo. Taj čovek je stajao pet metara iza, praktično ga je policija štitila, pošto su praktično mene odgurivali. Policija nije radila svoj posao“, objašnjava Dragojlo.

UNS ističe da su fizički napadi na novinare neprihvatljivi i da vinovnici moraju da snose odgovornost.

U jednom trenutku, kako za UNS kaže novinar Nenad Tomašević, koji je događaj snimao telefonom, prišao mu je stariji gospodin unoseći mu se u lice.

“Uopšte mi nije dozvolio da se predstavim, iznoseći mi brojne uvrede. Nisam želeo da ulazim ni u kakav konflikt, samo sam spustio telefon. Prišla mi je gospođa i pitala me ko ste vi, ja sam joj samo postavio pitanje ‘da li ste vi iz Šapca?’”, ističe Tomašević i dodaje:

“U međuvremenu je došla koleginica Mijailović iz nedeljnika "Glas Podrinja" koja im je objasnila da smo novinari, međutim, ni tada se nisu stišali. Mogu razumeti da me gospođa i  gospodin nisu prepoznali, međutim i oni građani koji me poznaju nisu prišli da ukažu da smo novinari”, napominje Tomašević.

Mesecima unazad, napominje, prate odavanje pošte nastradalima u Novom Sadu i mnogi ga ljudi u Šapcu poznaju. Nikada, kako ističe, takvu neprijatnost kolege i on nisu doživeli. Slučaj, napominje nisu prijavili policiji.

UNS ističe da su zastrašivanja i pretnje novinarima neprihvatljivi i da vinovnici moraju da snose odgovornost.

Tabloid Informer je prekršio pravila profesionalnog izveštavanja i etičkih normi i na njegovoj meti su se ovoga puta našli studenti u blokadi Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

U odgovoru na tu kampanju i dehumanizaciju studenti Fakulteta političkih nauka su odgovorili saopštenjem u kome Informeru najavljuju "medijski rat" i iznose pretnje. 

UNS upozorava da je nedopustiv i opasan svaki vid pretnje i poziva studente da se uzdrže i ograde od poslednjeg saopštenja ili da precizno objasne šta sledi, kako navode u saopštenju, posle ove objave.

UNS kontinuirano upozorava svoje članstvo i medije da se striktno i sa povećanom pažnom pridržavaju Kodeksa novinara Srbije i da poštuju najviše etičke standarde profesije u trenutku pojačanih tenzija u društvu.

Verbalni napad, ističe ona, odvijao se pred više svedoka, a kako navodi, prema rečima osobe koja ju je vređala, u grupi se nalazio i policajac u civilu, koji nije reagovao na njegovo ponašanje.

“Napad je kod mene izazvao osećaj ugroženosti, nesigurnosti i straha za ličnu bezbednost. Kao novinar sa dugogodišnjim iskustvom, svesna sam da je kritika našeg rada sastavni deo posla, ali smatram da ovakve uvrede, koje prelaze sve granice pristojnosti, nisu i ne mogu biti deo javne debate. Ovaj incident nije samo napad na mene, već je deo atmosfere u kojoj se novinari u lokalnim sredinama sve češće suočavaju”, navela je Šćekić.

“Prijavu sam podnela nadležnim organima i očekujem hitnu reakciju kako bi napadač bio sankcionisan u skladu sa zakonom”, zaključila je novinarka Dijana Šćekić.

UNS ističe da su zastrašivanja i pretnje novinarima neprihvatljivi i da vinovnici moraju da snose odgovornost.

UNS ističe da nema opravdanja za objavljivanje neprimerenih sadržaja koji ne poštuju dostojanstvo žrtava, uznemirujuće deluju na porodice i javnost i mogu imati štetan uticaj.