Mireni je potom na svojoj Fejsbuk stranici objavio snimak ekrana komentara, uz poruku: „Militanti počinju da bivaju nervozni. Čuvajte tu nervozu i kad vas pozovu u policiju i sud. Nemojte tamo biti slabići“.

UNS ističe da su zastrašivanja i pretnje novinarima neprihvatljivi i da vinovnici moraju da snose odgovornost.

UNS podseća da je početkom oktobra na redakcijski imejl agencije Tanjug stigla pretnja, za koju je Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal (VTK) u Beogradu potvrdilo da je poslata sa područja Kosova. I nakon zahteva UNS-a, nijedna institucija na Kosovu, uključujući i međunarodne nije pružila odgovor da li se vodi istraga i šta su rezultati istrage.

„Dozvolili su ulaz samo fotoreporterima i snimateljima. Ušla sam i ja jer za portal 021 i snimam i fotografišem, ali nam je posle 15 minuta obezbeđenje reklo da napustimo salu. Nismo želeli da izađemo jer smo želeli da javnost obavestimo o tome šta se dešava u Skupštini, međutim, oni su nas izgurali napolje“, rekla je Prica Kovačević za UNS.

Kako je dodala, novinari nakon toga neko vreme nisu mogli ni da napuste zgradu Skupštine jer su vrata bila zaključana.

Ona podseća da novinari inače imaju Pres salu u Skupštini Vojvodine iz koje mogu pratiti zasedanje, ali se iz nje mogu videti samo predsedavajući, kao i ishodi glasanja.

„Danas i prethodnih dana u Skupštini Vojvodine dešavaju se važne stvari i donose važne odluke i novinari žele da isprate šta se sve dešava u sali. To nam je onemogućeno“, rekla je Prica Kovačević za UNS.

UNS ističe da je neophodno omogućiti slobodno izveštavanje i da niko nema pravo da novinarima onemogućava prisustvo i snimanje, naročito na događajima od značaja za celokupnu javnost.

Istraživanje BIRN-a i forenzička analiza Amnesty International-a otkrili su da je BIA, koristeći izraelsku tehnologiju Cellebrite, otključavala telefone aktivista i novinara koje je pozivala ili privodila na razgovore, a potom na te uređaje ubacivala domaći špijunski program NoviSpy.

Među njima je i novinar portala FAR iz Dimitrovgrada Slaviša Milanov na čijem je telefonu, po navodima iz izveštaja, tokom informativnog razgovora u policijskoj stanici u Pirotu u februaru ove godine, tajno instaliran NoviSpy.

„Srpska Bezbednosno-informativna agencija, u Srbiji poznata kao BIA, i srpska policija koristile su špijunski softver NoviSpy, pored forenzičkih alata za mobilne telefone kompanije Cellebrite za targetiranje nezavisnih aktivista, mirnih demonstranata i nezavisnih novinara“, piše u izveštaju.

Ova nezakonita praksa digitalnog nadzora i prikupljanja podataka usmerena protiv civilnog društva, navodi se u izveštaju "Digitalni zatvor: Prismotra i gušenje civilnog društva u Srbiji", krši ljudsko pravo na privatnost i zaštitu ličnih podataka, i duboko utiču na druga prava i slobode, uključujući pravo na slobodu izražavanja, udruživanja i mirnog okupljanja“.

MUP Srbije danas je u saopštenju naveo da se „forenzički alat koristi isključivo u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku Republike Srbije“, te da su „navodi u izveštaju Amnesti Internešnl apsolutno netačni“.

Pored toga, danas je Gruhonjiću stigla i pretnja smrću, koja je upućena njemu i njegovoj porodici od osobe koja je potpisana kao Sveto Pil.

Gruhonjić za UNS kaže da je pretnje koje su mu prethodno upućene prijavio preko mehanizma Stalne radne grupe za bezbednost novinara Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal.

UNS poziva Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal da pretnje smrću koje Gruhonjić dobija nedeljama unazad shvati ozbiljno.

UNS ističe da su zastrašivanja i pretnje novinarima neprihvatljivi i da vinovnici moraju da snose odgovornost.

Kako je Apro rekla UNS-u, dok je izveštavala sa blokade, studenti su joj skrenuli pažnju da je jedan mladić snima.

„Prišla sam mu i upitala zašto me snima i tražila mu da se predstavi. On je pokušao da ode i sakrivao je lice od kamere. Upitala sam ga i zašto je, kako su mi rekli studenti, protiv blokade fakulteta. Nije odgovarao. Išla sam za njim, da bi mi on, u trenutku kada sam uspela da mu snimim lice, istrgnuo telefon iz ruke“, rekla je Apro UNS-u.

Ona je dodala da je u međuvremenu saznala ime mladića, kao i to da on jeste student Fakulteta tehničkih nauka.

„Nakon što mi je uzeo telefon, tražila sam ga nazad, ali ga je on dodao drugoj osobi. Na kraju sam uspela da ga preuzmem, ali oko naše ekipe okupila su se tada petorica mladića sa pitanjima šta ovde tražimo i koliko planiramo da snimamo. Sve vreme su nas snimali, govorili da ovo nije politički skup, na šta sam im odgovorila da sam novinarka i da radim svoj posao“, rekla je Apro.

UNS traži da tužilaštvo istraži ovaj slučaj nasilja i pokrene postupak protiv odgovornog, kako bi na nedvosmislen način bila poslata poruka da je nasilje nad novinarima kažnjivo i nedopustivo.

Komentar je postavljen ispod informacije da je na sajtu SĆF objavljen Statut Regulatornog tela za elektronske medije.

Podsećamo, na Uskrs 11. aprila 1999. godine ubijen je novinar Slavko Ćuruvija.

Direktorka SĐF Ivana Stevanović potvrdila je UNS-u da je ove pretnje prijavila Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal.

UNS poziva Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal da pretnju smrću Slavko Ćuruvija Fondaciji shvati ozbiljno.

UNS ističe da su zastrašivanja i pretnje novinarima neprihvatljivi i da vinovnici moraju da snose odgovornost.

UNS očekuje da ministar  uvaži činjenicu da organizacije koje su od početka učestvovale u procesu reforme medijskog zakonodavstva ne treba isključivati, a naročito s obzirom na to da je u Radnu grupu pozvao i organizacije koje do sada nisu bile u tom procesu, a nisu ni prepoznate kao organizacije koje se zalažu za zaštitu novinara i slobodu govora i informisanja.  

S obzirom na to da je UNS-ov predstavnik izabran u Radnu grupu, za naše učešće u radu očekujemo da ministar promeni odluku o sastavu tima koji će raditi na Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima.

„Bateriju sam dodala kolegama preko prozora, a onda su došle devojke koje su me pitale za koga radim. Kada su čule da sam iz Informera, počele su da viču na mene. Zatim se okupilo mnogo ljudi oko mene i jedan od njih mi je rekao: ‘Hajde snimaj me, da kažem nešto’. Počela sam da snimam, a sa leve strane je neko došao i oteo mi je telefon“, dodala je.

Kada mu je tražila telefon nazad, opkolilo ju je, kako kaže, mnoštvo okupljenih građana koji su počeli da joj prete i da je vređaju.

“Opkolili su me i rekli mi kako me treba obrijati, ošišati i vređali me. Jedna devojka me je uhvatila za obraz i rekla mi: ‘Što sad ne zoveš policiju, zovi sad Vučićevića’. Rekli su mi i: ’Što brineš za telefon, Vučić će ti ga kupiti. Zatim su mi telefon i bacili’“, dodala je ona.

Slučaj će, kaže, danas prijaviti policiji.

UNS ponovo poziva građane da prestanu sa napadima na novinare i medijske radnike.

UNS traži da policija i tužilaštvo istraže ovaj slučaj napada na imovinu koleginice iz Informera, kako bi na nedvosmislen način bila poslata poruka da je nasilje nad svakim novinarem kažnjivo i nedopustivo.

Vasić ističe da „ovo nije istina, a od istražnih policajaca dobio sam uveravanja da će se forenzička obrada telefona izvršiti što hitnije, nakon čega očekujem da će Dušan biti oslobođen."

UNS sa svojim ogrankom na Kosovu zahteva da Euleks policija nadgleda istragu kosovskih organa, od Evropske federacije novinara da traži puštanje na slobodu Milanovića, a od kosovskih institucija odgovore, ko je pretio likvidacijom novinara Tanjuga kojima su pretnje upućene sa teritorije Kosova i odgovore, s kojim pravom je novinarki RTS-a Svetlani Vukmirović skoro dve godine zabranjeno kretanje i rad na Kosovu.

Kada su pokušali da snime metež jedan od okupljenih ju je, kako dodaje, udario u šaku.

„Oni su počeli verbalno da se prepiru sa okupljenim građanima, a zatim je usledio metež i praktično je došlo do masovne tuče. U jednom trenutku kolega Aleksandar Cvrkotić i ja smo se približili da snimimo šta se dešava i jedan od okupljenih me je udario u desnu šaku i po mikrofonu. Tada je pao sunđer sa oznakom N1“, navodi Mirković.

Incidenti su se nastavili u drugom delu raskrsnice, a upravo na tom mestu, nepoznati mladić ju je napao s leđa i gurnuo je u levo rame.

„Sećam se da je nosio kapuljaču i to je sve što sam videla. Nakon toga su mi prilazili momci koji su nosili maske i unosili mi se u lice. Mom kolegi Aleksandru Cvrkotiću su više puta udarili kameru. Radim više od 10 godina, kolega i ja smo često pratili proteste, ali nikad do sada nisam doživela ništa slično“, dodala je ona.

Televizija N1 prijavila je ovaj slučaj.

„Zvali su me juče iz tužilaštva i rekli da će što pre da formiraju predmet i da će me zvati da dam izjavu“, dodala je ona.

UNS traži od tužilaštva da istraži ovaj slučaj nasilja nad kolegama i pokrene postupak protiv odgovornih, kako bi na nedvosmislen način bila poslata poruka da je nasilje nad novinarima kažnjivo i nedopustivo.

„Dok sam snimao, on se okrenuo ka meni i pitao me ‘Je l’ njemu treba snimak’, misleći na Sima Spasića. Rekao sam da sam novinar koji radi svoj posao“, nastavlja Radovanović.

Radovanović kaže da je isprva pomislio da Šolević Spasića upozorava da prestane da viče.

„Želeo sam da, ukoliko se Šoleviću desi neka neprijatnost, to bude negde zabeleženo. Ipak, snimanje sam ubrzo prekinuo, a tada se Šolević okrenuo ka meni i pitao me ‘Šta snimaš?'. Objasnio sam mu da je u pitanju javni prostor, Skupština Grada, te da na to imam pravo“, dodao je on.

Kada je, kako kaže, odbio da izbriše snimak po zahtevu Šolevića, on mu je, kako kaže prišao i opsovao mu majku, da bi mu nakon toga i pretio.

„Kada sam mu rekao da ne psuje, pretio mi je da će da mi polomi p.... To je nekoliko puta ponovio. On mi se pritom unosio u lice, i to sve u blizini obezbeđenja u Skupštini“, dodao je on.

Radovanović kaže da je obezbeđenju ukazao na to šta se dešavalo, ali da od njih nije dobio nikakvu povratnu reakciju.

„Rekli su mi 'Ništa mi nismo videli’ “, dodao je.

Pretnje, kako kaže, planira da prijavi.

UNS će o ovim pretnjama obavestiti Stalnu radnu grupu za bezbednost novinara.

UNS podseća da Krivični zakonik u članu 138 predviđa strože kazne za ugrožavanje sigurnosti novinara pretnjom „da će napasti na život i telo“. Predviđena je kazna zatvora od šest meseci do pet godina.

Za UNS, novinarka Lalić Hegediš ističe da joj je juče iz Odeljenja za visokotehnološki kriminal rečeno, da je dat nalog novosadskoj policiji da istraži pretnju i utvrdi identitet osobe.

"Nadam se da će ovoga puta lakše pronaći ko mi je uputio pretnju jer je nalog sa koga je stigla poruka realan sa imenom i prezimenom. Prema dostupnim podacima se vidi da je osoba iz Republike Srpske", navodi ona i dodaje:

"Veliki broj ljudi stao je u moju odbranu i prijavio fejsbuk profil osobe koja mi je uputila pretnju. Tada je počeo da šalje poruke na mesindžeru ljudima koji su prijavili nalog, pokazujući da nema trunke kajanja zbog napisane pretnje meni i gde izražava žaljenje što, kako je naveo, 'nema više slobodnog vremena, inače bi došao na svaki skup izdajnika Srbije' i da bi nas razneo bombom", kaže za UNS Lalić Hegediš. 

Ističe da je ohrabruje brza reakcija Odeljenja za visokotehnološki kriminal i da je sada sve ostalo na policiji. 

UNS ističe da su zastrašivanja i pretnje novinarima neprihvatljivi i da vinovnici ovakvih napada moraju da snose odgovornost.

UNS je pitao Ministarstvo unutrašnjih poslova zbog čega je poziv za sastanak predstavnika MUP-a i Ministarstva za javna ulaganja, sa komandantima i načelnicima štabova za vanredne situacije Kolubarskog i Mačvanskog Upravnog okruga, upućen samo pojedinim valjevskim medijima. IZ MUP-a nisu dali konkretan odgovor, već su samo naveli da su najavu poslali medijima.

“Obaveštavamo Vas da je Odeljenje za medije i komunikacije Kabineta ministra kao i do sada, uputilo elektronskim putem (imejlom) poziv medijima da prisustvuju današnjem događaju u Valjevu, kao i da je najava događaja postavljena na zvaničnoj internet stranici Ministarstva unutrašnjih poslova, sa namerom da se odazovu svi mediji koji su zainteresovani za praćenje navedenog događaja”, piše u odgovoru MUP-a. 

UNS traži od službi za odnose s javnošću ministarstava da se ne skrivaju iza opštih poziva objavljenih na njihovim sajtovima, već da pozive šalju svim relevantnim medijima sa područja u kojima se održavaju događaji u njihovoj organizaciji.

UNS očekuje od javnih funkcionera da u slučajevima saopštavanja informacija značajnih za lokalnu zajednicu imaju jednak odnos prema svim medijima.

Novinarka Nova.rs Ana Marković kaže za sajt UNS-a da ju je jedan od vozača udario u podlakticu, kako bi joj iz ruku izbio telefon kojim je snimala skup.

„Pojavio se niotkuda. Osećam se dobro, ali sam se tada u trenutku uplašila, jer nisam znala da li će na tome da stane. Kasnije sam krenula da tražim telefon. Nije došlo do teške povrede, ali je sve to bilo uznemirujuće“, rekla je Marković UNS-u.

Događaj, kaže, nije prijavila policiji, ali su okupljeni policiju zvali čim su krenuli incidenti.

„Mi smo čim je došlo do tuče, otišli do vozila saobraćajne policije koja je stajala pored nas, ali niko nije reagovao. Bili su dvesta metara od nas i nisu reagovali“, dodala je ona.

UNS poziva građane da prestanu s napadima na novinare i medijske radnike.

UNS traži od policije da istraži kako ovaj, tako i svaki slučaj nasilja nad kolegama, kako bi na nedvosmislen način bila poslata poruka da je nasilje nad novinarima kažnjivo i nedopustivo.

„Pratila sam od prvog dana proteste i ovo nije prvi put da trpim uvrede. Sada su samo prvi put verbalni pritisci zabeleženi kamerom“, dodala je ona.

Uvrede i ometanje u radu ovog puta, kaže, nije prijavila.

„Do sada sam prijavljivala slične slučajeve, kada su u prošlosti održavani protesti. Tužilaštvo nijednom nije reagovalo. Ove verbalne napade nisam prijavila“, dodala je ona.

S druge strane, u Beogradu je grupa demonstranata ometala u radu i vređala novinarke Televizije Informer Lidiju Makragić, Branku Lazić i Milicu Škorić.

Branka Lazić za sajt UNS-a kaže da je za nju postalo nemoguće da radi u ovakvim uslovima.

„Hajka na mene traje od 10. avgusta, kada sam izveštavala sa blokada na Železničkoj stanici. Od tada- gde god da se pojavim, kreće hajka na mene. Najpre me neko od aktivista usnimi telefonom, a zatim to šalju grupi ljudi, koja dolazi da me ometa. Onemogućeno mi je da obavljam svoj posao, jer idu za mnom i viču“, dodala je Lazić.

Jučerašnje verbalne napade ni ona, kaže, nije prijavila policiji.

UNS ističe da svako ima pravo da bude nezadovoljan radom nekih medija, ali da je vređanje, obeležavanje ili ometanje novinara u radu nedopustivo.

Kada je novinarka insistirala na odgovoru, Dimitrijević je, kako kaže Marinković, ponovio da „ima obaveze“ i da će joj odgovoriti u ponedeljak, ukoliko mu se obrati.

Marinkovićeva kaže da joj je Dimitrijević, dok je izlazio iz sale, rekao: „Gurnula si mikrofon dečku koji je invalid (odborniku SO Gračanica)… Napadaš, napadaš… kao hijena.”

UNS ističe da nosioci javnih funkcija, u koje spadaju odbornici i predsedavajući Dimitrijević, imaju obavezu da odgovaraju na novinarska pitanja, a ako se opredele za ćutanje, time nisu stekli pravo da vređaju novinare.

Snimatelji televizija Euronjuz Mirko Todorović i N1 Nikola Popović napadnuti su u utorak na protestu u Novom Sadu.

Istog dana snimatelj agencije FoNet Marko Dragoslavić napadnut je na protestu kod starog Savskog mosta u Beogradu, a novinara portala KovinskeInfo Miloša Ljiljanića dan kasnije fizički je napao odbornik Srpske napredne stranke u Skupštini Opštine Kovin, u toku sednice tog tela.   

UNS ističe da novinari i medijski radnici obavljaju posao u javnom interesu i bilo koja vrsta nezadovoljstva njihovim radom ne sme se iskazivati fizičkim napadima, pretnjama ili uvredama, već obraćanjem sudu ili za to nadležnim regulatornim ili samoregulatornim telima.  

UNS apeluje na tužilaštvo da istraži svaki slučaj nasilja nad našim kolegama, kako bi na nedvosmislen način bila poslata poruka da je nasilje nad novinarima kažnjivo i nedopustivo.

Kako je za UNS rekao snimatelj N1 Nikola Popović, on i koleginica Žaklina Tatalović sinoć su izveštavali sa protesta kada im je najpre prišao nepoznati muškarac i uz brojne psovke i vređanje, ometao njega i koleginicu Tatalović u radu.

„On nas je oko 45 minuta ometao u radu, psovao, pokazivao srednji prst, nije hteo da se skloni. Nije bio maskiran i često se mogao i videti u kadru sinoć. I koleginica Žaklina Tatalović je tada izvestila u programu kako zbog ometanja novinara već postaje problem izveštavati sa skupa“, priča Popović.

Kako kaže, tada su se Tatalović i on sklonili i krenuli bliže Gradskoj kući, kada ga je nepoznata osoba udarila i oborila kameru.

„Krenuli smo da se sklonimo od suzavca i približimo Gradskoj kući. Taj trenutak se vidi u kadru, desilo je u 20.20 sati, u toj gužvi dobio sam šamar preko ruke odozdo, nakon čega je kamera pala. Nažalost, lice te osobe se ne vidi na snimku i ja ne znam ko je to bio“, kaže Popović.

On dodaje da je kamera oštećena.

„Nastavio sam da radim, iako je pukao deo koji nosi svetlo. Nekako sam uspeo da završim posao tako što sam u jednoj ruci nosio kameru, a u drugoj svetlo, ali to je umnogome otežalo naš rad sinoć, gotovo ga je učinilo nemogućim“, rekao je Popović.

UNS poziva učesnike protesta da prestanu s napadima na novinare i medijske radnike.

UNS apeluje na tužilaštvo da istraži kako ovaj, tako i svaki slučaj nasilja nad našim kolegama, kako bi na nedvosmislen način bila poslata poruka da je nasilje nad novinarima kažnjivo i nedopustivo.

Kako se može videti u snimku koji je objavila ova televizija, nepoznati muškarac oborio je snimatelja ove televizije i on je sa kamerom pao na zemlju.

UNS poziva učesnike protesta da prestanu s napadima na novinare i medijske radnike.

UNS apeluje na tužilaštvo da istraži kako ovaj, tako i svaki slučaj nasilja nad našim kolegama, kako bi na nedvosmislen način bila poslata poruka da je nasilje nad novinarima kažnjivo i nedopustivo.