Viktor Mićić, na sastanak koji je bio održan juče, poziv je poslao u petak, 11. jula, na adrese svega pet medija, iako je lista novinara i medija u Valjevu znatno duža.

Teme sastanka kojem su  prisustvovali ministarka, predstavnici ministarstva, načelnik Kolubarskog upravnog okruga i predsednici lokalnih samouprava Kolubarskog okruga sa načelnicima opštinskih uprava, bila su „pitanja iz delokruga rada lokalnih samouprava, kao i mogućnosti za unapređenje saradnje između ministarstva i lokalnog nivoa vlasti“.

Na pitanje UNS-a zbog čega su samo pojedini mediji pozvani da isprate događaj od javnog interesa iz Kolubarskog upravnog okruga UNS-u do objavljivanja ovog saopštenja nisu odgovorili jer je, kako su naveli, „načelnik zauzet“.

UNS traži od Viktora Mićića da ima jednak odnos prema svim medijima, naročito kada su u pitanju događaji od značaja za lokalnu zajednicu, kao što je jučerašnji.

UNS ističe da ovo nije prvi put da se u  Valjevu diskriminišu mediji i podseća da je Članom 4 Zakona o javnom informisanju i medijima zabranjena neposredna i posredna diskriminacija urednika medija, novinara i drugih lica u oblasti javnog informisanja, te da se sloboda javnog informisanja ne sme povređivati zloupotrebom službenog položaja i javnih ovlašćenja.

Podsetimo, napad na Šarli ebdo se dogodio 7. januara 2015. godine, kada su braća Said i Šerif Kuaši ubila 10 članova redakcije i dvojicu policajaca.

Nakon što je kontaktirano tužilaštvo u vezi sa pretećim pismom koje je upućeno redakciji N1, policija sa forenzikom je brzo došla na adresu N1 i preuzela pismo.

UNS pohvaljuje ovu brzu reakciju policije i Tužilaštva i očekuje od njih da što pre obaveste javnost o rezultatima istrage, kao i o tome ko je odgovoran za ove  pretnje.

Inače, programski direktor N1 Igor Božić je pre samo nedelju dana rekao UNS-u da su Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal prijavili brojne pretnje koje su do tada upućene ovoj redakciji u kometarima.

Vučićević je, kako je naveo u izjavi za ovu televiziju, tragove boje na porodičnoj kući primetio juče, jer prethodna dva dana nije bio kod kuće.

Vlasnik i direktor Foneta Zoran Sekulić će napad na koleginicu Sofiju Vukajlović prijaviti Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara (SRG).

UNS je ovaj slučaj zabeležio u svojoj bazi ugrožavanja novinara, u kojoj je u prvoj polovini godine zabeleženo 100 takvih slučajeva.

Iako postoji obaveza javnog uvida, pojedine lokalne samouprave, nisu objavile rešenja o dodeli sredstava medijskim projektima u formi dokumenata već u formi vesti ili zapisnika.

Konkurs u Prokuplju predstavlja drastičan primer koncentracije dodeljenih sredstava jednom mediju. Naime, čak 95% ukupnog budžeta, odnosno 6,4 miliona dinara, dodeljeno je lokalnoj televiziji Most Net, dok je preostalih 400.000 ravnomerno raspodeljeno na četiri aplikanta – po 100.000 dinara.

Trend sniženja opredeljenih iznosa za projektno sufinansiranje od strane lokalnih samouprava primetan je i u opštini Golubac koja je ove godine izdvojila samo 100.000 dinara, što je najmanje u Srbiji, dok je maksimalan iznos po projektu u ovoj opštini bio 50.000 dinara.

Na problem s malim iznosima ukazao je portal GMinfo koji i ove godine odbio da prihvati 100.000 dinara koje mu je dodelila opština Gornji Milanovac na konkursu za sufinansiranje medijskih projekata. Redakcija GMinfo je istakla da taj iznos nije dovoljan za kvalitetnu realizaciju projekta čija je vrednost preko milion dinara, navodeći da je odluka komisije politički motivisana i u interesu medija bliskih vlasti.

Novinarska i medijska udruženja skreću pažnju i na prečesto imenovanje istih članova u brojne komisije kao i na veliku zastupljenost pojedinih samostalnih stručnjaka među kojima prednjače Branislav Sančanin i Branimir Grulović.

Drastičan primer koncentracije uočljiv je i u rezultatima konkursa Ministarstva informisanja i telekomunikacija za sufinansiranje medijskih sadržaja na jezicima nacionalnih manjina. Najveći deo novčanih sredstava od ukupno 60 miliona dinara dodeljen medijima povezanim sa Radoicom Milosavljevićem i Slavkom Stijakovićem, iako ti mediji uglavnom izveštavaju na srpskom jeziku. Prema navodima Cenzolovke, mediji u vlasništvu Stijakovića dobili su 10,6 miliona dinara, dok su mediji u vlasništvu Milosavljevića podržani sa oko 10 miliona. Pomenuti projekti su najčešće tematski površni, bave se folklorom I običajima, bez ozbiljnijeg praćenja problema manjinskih zajednica.

ANEM, UNS, NUNS i Lokal Pres ocenjuju da se ove godine nastavio negativan trend u procesu projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja u Srbiji i da je na brojnim konkursima čitav proces obesmišljen bodovnom politikom i kriterijumima, načinom biranja članova komisija, izborom projekata za dodelu sredstava i visinom novčanih iznosa.

Medijske asocijacije i novinarska udruženja ponovo apeluju na Ministarstvo informisanja i telekomunikacija da u što većoj meri nadzire regularnost projektnog sufinansiranja medija i hitno preduzme mere kako bi se onemogućili netransparentni i neregularni procesi koji karakterišu brojne ovogodišnje konkurse.

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM)

Udruženje novinara Srbije (UNS)

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS)

Lokal Pres

Radić za UNS potvrđuje da je potpisala otvoreno pismo u kome se traži objektivno izveštavanje RTS-a. Ona dodaje da veruje da prekid saradnje ima veze sa tim.

„Čula sam da su i ostale kolege sa kojima je prekinuta saradnja potpisale to pismo. Prevelika je slučajnost“, navela je ona.

Iz grupe „Naš PRoTeSt“ za UNS navode da je ugovor raskinut sa desetak koleginica i kolega, a da je svako od njih potpisao otvoreno pismo u kome se kritikuje izveštavanje RTS-a.

Dok je rukovodstvo RTS-a odbijalo da produži ugovore nekim novinarima koji obležavaju deceniju rada u RTS-u, istovremeno je sklapalo ugovore sa novim honorarnim saradnicima, navode iz ove neformalne grupe za UNS. Istovremeno su, dodaju iz „Našeg PRoTeSt-a“, za „lojalnost“ ugovorima na neodređeno vreme nagrađivani oni koji su izveštavali za vreme blokada.

„Leđa su se praktično slomila na najslabijima, na onima koji nemaju način da se formalno-pravno odbrane. Nije bilo nikakvog pisanog akta ili usmenog obaveštenja, već je, kada su saradnici došli da produže ugovor, žena koja je zadužena za to u administraciji rekla da je došlo naređenje sa vrha da im ugovore ne produže“, naveli su oni.

Jednoj koleginici je, kako su dodali, otvoreno rečeno da joj ugovor neće biti produžen jer je podržala studentske proteste.

Iz ove neformalne grupe koja broji više stotina članova naveli su za UNS da tek planiraju naredne korake u cilju solidarnosti sa kolegama sa kojima je prekinuta saradnja, ali da ih neće javno otkrivati.

UNS je pitao generalnog direktora RTS-a Dragana Bujoševića zbog čega je prethodnih dana prekinuta saradnja sa više novinara, od kojih su neki bili honorarni saradnici RTS-a 10 godina. Pitali smo i zašto su uporedo sa prekidom saradnje sa nekim hornorarnim saradnicima sklapani ugovori sa novim saradnicima,kao i koliko prekid saradnje ima veze sa potpisivanjem Otvorenog pisma grupe “Moj PRoTeSt” u kome se traži objektivno izveštavanje javnog servisa.

Odgovor do objavljivanja saopštenja nismo dobili.

UNS ističe da je Zakonom o javnom informisanju i medijima zabranjena neposredna i posredna diskriminacija urednika medija, novinara i drugih lica u oblasti javnog informisanja, naročito prema njihovoj političkoj opredeljenosti i uverenju ili drugom ličnom svojstvu.

Zakon o javnom informisanju i medijima propisuje da se novinar ne sme staviti „u nepovoljniji položaj zbog toga što je u mediju objavio istinitu tvrdnju ili izneo mišljenje, kao ni zbog toga što je svoje mišljenje izneo van medija kao lični stav“.

UNS i njegov advokatski tim na raspolaganju su koleginicama i kolegama za pravnu pomoć.

UNS smatra da građani i građanke imaju pravo da izraze nezadovoljstvo radom medija, ali da je vređanje, obeležavanje ili ometanje novinara u radu nedopustivo.

Kako su UNS-u rekli iz Osnovnog javnog tužilaštva, dežurni javni tužilac je odmah nakon prijema obaveštenja naložio policijskim službenicima da u što kraćem roku utvrde identitet lica koje je verbalno napalo novinarku Informera Anju Vesović.

Tužilac je naložio „da nakon identifikacije lica za koje postoji osnovana sumnja da je izvršio krivično delo Ugrožavanje sigurnosti iz člana 138 stav 3 Krivičnog zakonika, prema istom donesu rešenje o zadržavanju, kao i da ga u zakonskom roku dovedu u tužilaštvo kada će biti saslušan na sve okolnosti krivične prijave“.

Inače, ove uvrede osudio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić na svom Instagram nalogu.

UNS poziva predsednika Vučića da osudi i druge slučajeve ugrožavanja novinarki i novinara. Podsećamo da je u UNS-ovoj bazi evidentirano 100 ovakvih slučajeva u prvoj polovini godine.

Na Instagram nalogu „Studenti u blokadi“ i u nedeljniku „Radar“ objavljeno je da ga je nekoliko pripadnika policije fizički napalo.

Nekoliko pripadnika policije u uniformi Stankovića je, kako dalje piše u objavi, uguralo u maricu, ne legitimišući ga i ne navodeći razloge za privođenje.

Najpre su mu, navode „Studenti u blokadi“, pretili zbog objavljivanja video snimka na kome se čuje neumesno dobacivanje policije ženi u prolazu, a zatim su ga fizički napali.

„Slomoli su mu SD karticu za koju su verovali da poseduje snimak tog događaja“, piše u Instagram objavi „Studenata u blokadi“ i tekstu nedeljnika „Radar“.

Povodom ovog incidenta biće održan i protest ispred Filozofskog fakulteta.

Njima je prethodila serija komentara, poput „Visićete kad tad na Terazijama“, „Sve vas treba pobiti, mamu vam j... fašističku“ i „Vi ćete biti spaljeni“, za koje Božić kaže da su orkestrirani.

 „Sve je poteklo nakon predsednikove izjave da smo teroristi, koju su nastavili da prenose tabloidi, specifično Informer i Pink, koji ne biraju reči i govore da jedva čekaju da naši novinari odu u zatvor“, objašnjava Božić.

Božić je naveo da su pretnje prijavili Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, ali dodao je da će sami potražiti IP adrese sa kojih su komentari napisani.

UNS izražava zabrinutost zbog sve češćih pretnji sa kojima se redakcija N1 suočava i traži da autori takvih sadržaja snose odgovornost.

UNS poziva javne funkcionere i medije na razgovor i dijalog o svim pitanjima od značaja za izveštavanje o političkoj krizi i protestima kao pojavnom obliku nezadovoljstva građana stanjem u društvu.

„Kada sam se našao kod Londona primetio sam koškanje. Tada je žandarmerija počela da potiskuje učesnike protesta, bio sam sa kamerom i imao legitimaciju na grudima. Kada sam hteo da snimim intervenciju žandarmerije i metež koji je nastao zasut sam oblakom suzavca”, objašnjava Pavlović.

Obnevideo i sa jakim bolovima u očima, kaže da se mahinalno okrenuo, da bi u naletu kordona zadobio i nekoliko udaraca po leđima.

“Na sreću bez ozbiljnijih povreda, zahvaljujući snimateljskom rancu sa opremom i stativom koju sam imao na sebi. Nakon udaraca nastavio sam da pratim dešavanja, a kasnije mi je uz pomoć kolega ukazana prva pomoć u sanitetskom vozilu u Ulici kralja Milana”, navodi Pavlović.

Asistent snimatelja N1 Jovan Pavlović, koji je zadobio kontuziju ramena i nadlaktice, kaže za UNS da je sinoć povređen u trenutku kada je krenula intervencija policije.

„Neko me je odgurnuo s leđa i pao sam na zemlju. Iako sam imao žuti pres prsluk, stativ u ruci, policajac koji je bio u kordonu prošao me je, a potom se vratio i dok sam ja ležeći na zemlji vikao da sam novinar udario me je dva puta pendrekom po ruci“, istikao je Pavlović.

Programski direktor N1 Igor Božić rekao je za UNS da očekuje od policije da pronađe, ko je pripadnik žandarmerije koji je udario Pavlovića i sankcioniše ga.

Novinar Danasa Vojin Radovanović kaže da je prvu neprijatnost tokom jučerašnjeg izveštavanja u Beogradu doživeo u Pionirskom parku od mladića koji ga je uznemiravao.

“Primetio sam ga da snima, da ide za kolegama iz Insajdera i da ih uznemirava. Prišao sam da budem uz kolege, kada je pomenuti mladić krenuo za mnom, snimao me i pitao što uznemiravam ljude i mrzim Srbiju. Pokušavao sam da se udaljim od njega, ali je nastavljao da ide za mnom. Kasnije sam video da su mu meta bile i druge kolege”, objašnjava on.

Radovanović dalje navodi i ukazuje na nekorektno postupanje pripadnika žandarmerije.

“Kada je krenuo kordon žandarmerije koji je bio u Bulevaru Kralja Aleksandra da potiskuje demonstrante do Resavske ulice, video sam oborenog demonstranta koji je udaran pendrekom. Sa kolegama smo prišli da snimimo ovaj događaj. Tada su mi prišla dva pripadnika  žandarmerije u civilu koji su me uz grube reči oterali, iako sam imao pres prsluk i novinarsku akreditaciju”, kaže on i dodaje:

“Jedan me je dohvatio za ruku i par puta odgurnuo. Kada sam krenuo da se udaljim, šutnuo me. Vrlo nepotrebno i neprimereno jer sam već krenuo da se udaljavam. Očito im je bilo stalo da se ne snima privođenje demonstranata i potencijalna respresija koju su prilikom toga vršili”, zaključuje Radovanović i dodaje da će povodom ovog incidenta prijavu podneti advokati United medije.

UNS ističe da je neprihvatljivo što je policija udarala novinare pendrecima na radnom zadatku, potpuno ignorišući pres obeležja koja su sa sobom nosili.

UNS traži da Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) pokrene postupak unutrašnje kontrole i da pripadnici policije i žandarmedije koji su primenjivali silu nad novinarima budu kažnjeni.

U najnovijem talasu otpuštanja, najmanje 12 novinara i zaposlenih dobilo je rešenja o raskidu ugovora o radu zbog navodnog tehnološkog viška, uz obrazloženje o organizacionim promenama i prestanku potrebe za njihovim radnim mestima. Istovremeno, pojedinim zaposlenima ponuđeni su aneksi ugovora sa umanjenjem plata. Posebno zabrinjava činjenica da se velika većina onih kojima su otkazani ugovori prethodno usprotivila pritiscima i pokušajima promene uređivačke politike, a na štetu profesije. Ovakva situacija traje od trenutka kada su čelne pozicije preuzele Minja Miletić, regionalna direktorka, i Dragana Pejović, glavna urednica.

Posebno zabrinjava činjenica da su ovi otkazi rezultat netransparentnih i adhoc kriterijuma ocenjivanja, koji su sprovedeni na krajnje sporan način – bez obrazloženja, bez dokaza, i u suprotnosti sa pravilima koje je sam poslodavac propisao. Evaluacije rada bile su paušalne, nepotpune i nedosledne, a zaposleni nisu imali mogućnost da se na njih adekvatno izjasne. Ugroženi su temelji profesionalnog i dostojanstvenog rada.

Iako su novinari svoje zadatke obavljali savesno, u skladu sa opisima posla, ocene koje su dobijali ne odražavaju stvarno stanje niti su rezultat objektivne analize učinka. Štaviše, upravo su te manipulativne ocene bile ključne u donošenju odluka o otkazima.

Već mesecima zaposleni u Euronews Srbija izloženi su: cenzuri, zabrani postavljanja pitanja predstavnicima vlasti, pretnjama otkazima, represiji zbog izražavanja profesionalnog neslaganja i otvorenim zahtevima za lojalnošću vlasniku, a ne javnom interesu. Mesecima novinari i medijski radnici rade u atmosferi napetosti i neizvesnosti, izazvanoj kontinuiranim pritiscima i stalnim isčekivanjem daljih poteza poslodavca, uz obrazloženje da su navodno vlasnici nezadovoljni postignutim rezultatima. Takva situacija ozbiljno je narušila njihovo zdravlje i osećaj sigurnosti na radnom mestu.

Podsećamo da je ovome prethodio otkaz novinarki Mariji Šehić, koji je, pravdan navodnim  nesavesnim izvršavanjem radne obaveze i povredom radne discipline, a suštinski predstavlja odmazdu zbog njenog profesionalnog i hrabrog angažmana u borbi za novinarski integritet i radna prava.

Ovakav odnos prema novinarima i medijskim radnicima je postao vidljiviji javnosti kada je 18. aprila, bez znanja i saglasnosti većine redakcije u ime medija objavljen kontroverzni tekst „Pozivamo nadležne da omoguće rad RTS-a“, od kojeg se čak 78 novinara i medijskih radnika Euronews Srbija javno ogradilo. Umesto da reaguje odgovorno i u skladu sa profesionalnim normama, kako navode pojedini novinari, rukovodstvo je nastavilo sa pritiscima, ignorisanjem predloga i zabranom pojedinih tema. 

Prema rečima pojedinih novinara, tek poslednjih nedelja u internoj komunikaciji počinju da se pominju digitalizacija i smanjenje troškova kao razlozi za smanjenje broja zaposlenih. Ipak, situacija nije bila takva od trenutka kada su Minja Miletić i Dragana Pejović preuzele rukovodstvo televizije. Nakon njihovog dolaska, ulagalo se u nove projekte, pravili su se dodatni troškovi i zapošljavan je veći broj ljudi - među kojima su i oni koji su upravo ove nedelje ostali bez posla ( koji se takođe nalaze na spisku onih koji su se javno ogradili od saopštenja “Euronews-a").  

Uprkos zakonskoj obavezi, Euronews Srbija i dalje ne donosi akt o zaštiti uređivačke politike, čime se dodatno potvrđuje namera da se potisne profesionalna autonomija i utiša svaki otpor. 

Ponovo pozivamo i izričito zahtevamo od menadžmenta i uredništva Euronews Srbija da odmah obustave otpuštanja, pritiske i degradaciju zaposlenih, da ponište odluke o otkazima donete na netransparentan i nezakonit način, da sprovedu evaluacije u skladu sa zakonom – objektivno, argumentovano i uz poštovanje prava zaposlenih, da hitno uspostave i primenjuju akt o zaštiti uređivačke nezavisnosti, te da omoguće uslove za slobodan, nezavistan i dostojanstven rad bez straha od represije i profesionalne odmazde.

Posebno naglašavamo da profesionalni standardi, novinarska etika i javni interes ne smeju biti žrtvovani zbog političkih ili vlasničkih interesa. Mediji postoje da služe građanima, a ne centrima moći, i svaki pokušaj da se utiče na uređivačku politiku ili ućutkaju profesionalni novinari predstavlja direktan napad na slobodu izražavanja i demokratske vrednosti.

Pružamo punu podršku i izražavamo solidarnost sa novinarima i medijskim radnicima kojima su otkazani ugovori, kao i sa onima koji su ostali da rade u Euronews Srbija, uprkos, sve nepodnošljivijim uslovima rada. Nastavićemo pažljivo da pratimo razvoj situacije i o svim posledicama i daljim pritiscima blagovremeno ćemo obaveštavati relevantne domaće i međunarodne institucije.

Evropska federacija novinara (EFJ) obavestila je Platformu Saveta Evrope za zaštitu novinarstva o ovim slučajevima i zatražila pokretanje istrage o postupcima rukovodstva Euronews Srbija. U punoj solidarnosti sa otpuštenim novinarima Euronews Srbija, kao i sa svim medijskim radnicima koji se širom zemlje suočavaju sa političkim pritiscima i cenzurom, EFJ snažno podržava ovaj apel. Ostaje posvećena odbrani slobode medija, podršci novinarima koji bivaju ućutkani zbog iznošenja istine, i nastaviće da ovo pitanje pokreće i na evropskom nivou.

Prema rečima Nešića, ista osoba ometala je i ekipu Insajdera optuživši ih da provociraju i tražeći da napuste prostor sa kojeg izveštavaju.

U međuvremenu, pripadnici policije zaduženi za javni red i mir, udaljili su iz Pionirskog parka ovog mladića, a policija je reagovala tek pošto je urgirao član Stalne radne grupe za bezbednost novinara Veran Matić.

UNS još jednom poziva građane, redare i policiju da vode računa o bezbednosti novinara i omoguće im da neometano obavljaju svoj posao.

„Dvojica uniformisanih i dvojica policajaca u civilu legitimisali su me, a potom verbalno napali, naređujući mi da se udaljim sa lica mesta uz reči ‘beži odavde’, ’gubi se odavde’ i ’idi odavde’. Jedan od pripadnika kosovske policije pokušao je da mi zabrani fotografisanje, pozivajući se na zakon, iako se događaj odvijao na javnoj površini“, napominje Portić.

Portić navodi da mu nije dato obrazloženje zbog čega ne sme da snima i kaže da je u pitanju pokušaj ograničavanja prava novinara da nesmetano obavlja svoj posao.

UNS i DNKiM traže da se utvrdi odgovornost policajaca koji su sprečavali novinara da radi svoj posao i pozivaju da prestanu pritisci na novinare srpskih redakcija.

UNS i DNKiM ističu da je nedopustivo na ovaj način postupati prema medijskim radnicima i podsećaju da je dopušteno snimanje na javnom prostoru i da ono ne sme biti ni na koji način onemogućavano.

Karalazić za sajt UNS-a kaže da ne poznaje osobu koja mu je pretila.

„Nemam društvene mreže, tako da sam ja za pretnje saznao indirektno. Pretnji je bilo i ranije, ali nisu bile direktne kao ova, gde se pominje oružje, pa ih nismo prijavljivali“, rekao je Karalazić, i dodao da je ovu pretnju redakcija prijavila MUP-u. 

Dodao je, u šali, da bi u Šapcu mogli da formiraju posebno odeljenje pri MUP-u koje bi pratilo samo „Podrinske“ kada bi prijavljivali svaku pretnju koja im stigne.

UNS izražava zabrinutost zbog sve češćih pretnji sa kojima se redakcija „Podrinskih“ suočava i traži da autori takvih sadržaja snose odgovornost.

Povodom neistinitih i zlonamernih informacija koje su se pojavile u pomenutim medijima, Stalna radna grupa za bezbednost novinara ističe da fotografija, na kojoj se nalaze Javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu Slobodan Josimović, Glavni tužilac za visokotehnološki kriminal Boris Majlat i novinar Dinko Gruhonjić, potiče sa pomenutog sastanka Stalne radne grupe za bezbednost novinara, održanog pre dve godine u Novom Sadu na kojem su učestovali novinari i novinarke iz nekoliko redakcija.

Stalna radna grupa za bezbednost novinara postoji od 2017. godine. Vremenom je  uspostavljen i sistem kontakt tačaka u svakom tužilaštvu, svakoj policijskoj stanici i relevantnim novinarskim udruženjima i medijskim asocijacijama. Tužioci Slobodan Josimović i Boris Majlat su na predmetnom sastanku pre dve godine bili prisutni   upravo u ulozi kontakt tačaka ispred Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu, odnosno Posebnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal, dok je novinar Dinko Gruhonjić prisustovao ovom sastanku kao novinar koji je upravo najčešće izložen brojnim pretnjama, pritiscima i drugim kažnjivim postupcima.

Ovakvi sastanci Stalne radne grupe za bezbednost novinara se kontinuirano održavaju širom zemlje i nakon istih se, putem saopštenja i fotografija, obaveštava javnost. Sve je više nego transparentno i, tim pre, sve konstrukcije iznete u tabloidnim tekstovima predstavljaju plod mašte autora i sračunate su da nanesu štetu, kako nosiocima najodgovornijih funkcija u javnim tužilaštvima, tako i dugogodišnjim nezavisnim profesionalnim novinarima. Na ovaj način se nanosi šteta i samoj Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara, kao jednoj od retkih radnih grupa koja je svojim praktičnim aktivnostima i inicijativima u velikoj meri opravdala svoje dosadašnje postojanje.

Stoga je velika dilema u čijem je interesu da se ordinarnim neistinama i  neutemeljenim konstrukcijama, prepunim govora mržnje, u ovom trenutku i na ovaj način, targetiraju tužioci Boris Majlat, Slobodan Josimović, Branko Stamenković, kao i novinari Dinko Gruhonjić i Veran Matić. Usaglašenost pomenutih medija u okviru pomenute bezočne kampanje u kojima učestvuju i neki poslanici vladajuće koalicije, bazirane na lažnim premisama, govori da postoji naručilac koji ne preza od medijski razgranate antisistemske kampanje, kojom ugrožava temelje pravnog poretka. Ovakve besprizorne aktivnosti udaraju u same temelje jedne grane vlasti, ugrožavajući istovremeno i pojedine novinare, što izaziva dodatnu zabrinutost u vremenu pojačanih tenzija i polarizacije unutar društva.         

Istovremeno, ovakva kampanja se odigrava u momentu  kada se ovdašnja vlast trudi da, po svaku cenu, ispuni preduslove za otvaranje Klastera 3 i dobijanje novca iz Fonda za Plan rasta za zapadni Balkan. Jedan od tih preduslova je i izmena medijskog zakonodavstva koje se pomno nadzire od strane predstavnika Evropske komisije i predstavnika međunarodne zajednice. Ovakve kampanje nanose nemerljivu štetu državi i obešrabruju aktere koji se trude da članove zakona pretoče u praksu, što svakako nije slučaj sa ovako organizovanom opasnom kampanjom koja ima uporište u nekim strukturama vlasti. Zato je na istoj toj vlasti obaveza da spreči i sankcioniše takve aktere i da ih na vreme upozori da prestanu sa ovakvim aktivnostima, kako se spirala verbalnog nasilja i laži ne bi pretvorila u teške posledice fizičkih napada, koji su sve češći.

Novinarke i novinari u Srbiji su suočeni sa višestrukim umnožavanjem pretnji i napada u proteklih godinu dana, sa smanjivanjem efikasnosti u policijskom radu na otkrivanju napadača, sa policijom koja ignoriše napade na novinare. Napad i na tužioce i na žrtve napada govori o tome da vlast u Srbiji planira da zaoštri i brutalizuje odnos prema novinarima i svima koji nastoje da zaštite novinare od pretnji i napada, kao i prema svim političkim akterima koji su drugačijeg mišljena u odnosu na vladajuće.

Pozivamo OEBS, koji je u svojstvu posmatrača u Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara, Evropsku komisiju, koja iz godine u godinu prati rad ovog tela, da protestuju na sve raspoložive načine, s ciljem da zaustave napad na novinare i tužioce vezane za Stalnu radnu grupu, ali i na sve tužioce i sudije koji poštuju zakone ove zemlje.

Saopštenje sa sastanka Stalne radne grupe za bezednost novinara sa koje je zloupotrebljena fotografija Miroslava Jankovića, OSCE, člana SRG:

Ako ne bude novinara, neće biti nikakve kontrole samovlašća u društvu.

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija

Asocijacija onlajn medija

Asocijacija medija

Nezavisno udruženje novinara Srbije

Nezavisno društvo novinara Vojvodine

Udruženje novinara Srbije

Podsećamo da je u prvih pet meseci ove godine UNS zabeležio 74 slučaja ugrožavanja novinara, 17 više nego u istom periodu lane.

UNS ističe da je neophodno omogućiti novinarima da izveštavaju o svim temama i događajima koji su od značaja za građane, kako bi javnost pravovremeno bila informisana iz što više izvora.

Izraelski ministar odbrane Izrael Kac pre napada je rekao da je "iranski propagandni i huškački glasnik na putu da nestane", prenosi Times of Israel.

Nakon napada, kako su javili iranski mediji, Iran je izdao upozorenje za evakuaciju centralnih redakcija izraelskih kanala 12 i 14.

UNS poziva na prestanak uništavanje medijske infrastrukture i širenja nasilja nad medijima i novinarima.  

UNS podseća da je aprila 1999. godine NATO bombardovao zgradu Radio-televizije Srbije, kada je poginulo 16 medijskih radnika, a u maju zgradu Televizije Novi Sad i da te zločine do danas niko iz NATO-a nije odgovarao.