Pretnje novinarkama i novinarima N1, kako je navela Petrović, intenzivirale su se nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić vređao i omalovažavao novinara ove televizije Mladena Savatovića.

UNS ističe da ovakve seksističke pretnje predstavljaju ne samo zastrašivanje novinarki i sprečavanje da izveštavaju u javnom interesu, već i oblik rodno zasnovanog nasilja.

UNS poziva Tužilaštvo da preteće komentare na sajtu shvati ozbiljno i hitno reaguje.

Nakon što se okrenuo i pokušao da se udalji, kako je rekao, napadač je nastavio da ga prati i verbalno napada, iznoseći pretnje i uvrede koje su se odnosile na njegov novinarski rad.

„Policajci u civilu su bili tu i pomogli su mi tako što su udaljili ovu osobu od mene kako bih mogao nesmetano da radim“, rekao je Kladničanin.

Nakon toga je, kaže, dao izjavu u policijskoj stanici u Novom Pazaru i naglasio da se u navedenom trenutku na mestu događaja nalazio u svojstvu novinara, a ne kao privatno lice.

On je danas, kako je potvrdio za UNS, bio pozvan i od strane tužioca i dao izjavu povodom incidenta. U međuvremenu je, kako kaže, saznao ko je osoba koja mu je pretila i to predočio nadležnima.

UNS izražava zabrinutost zbog sve češćih napada na novinare i medijske radnike, koji ugrožavaju njihovu bezbednost, stvaraju atmosferu straha i ugrožavaju pravo javnosti da bude pravovremeno informisana.

Kako se vidi na snimku objavljenom na portalu N1, čovek koji se predstavio kao šef službe Odeljenja za elektroniku, telekomunikacije i informatiku potvrdio je novinarki N1 Žaklini Tatalović da je tehničkom osoblju naloženo da joj utiša mikrofon kada je želela da postavi dodatno pitanje predsednici Narodne skupštine Ani Brnabić.

Inače, na ovoj konferenciji za novinare Brnabić je izjavila da odluka četvoro izabranih članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) da podnesu ostavke na članstvo u tom telu, pokazuje "nedostatak želje i kapaciteta za dijalog i pronalaženje zajedničkih rešenja".

Nakon izlaganja Ane Brnabić usledila su pitanja novinara, među kojima je i ono koje je postavila Žaklina Tatalović. Mikrofon je Tatlović bio utišan kada je htela da postavi dodatno pitanje.

UNS ističe da utišavanje mikrofona Tatalović predstavlja onemogućavanje rada novinarke u instituciji koja bi trebalo da bude primer transparentnosti i otvorenosti za pitanja javnosti.

UNS ovakvo onemogućavanje rada novinara smatra nedopustivim, posebno jer se time građanima uskraćuju informacije od javnog značaja, kao što su pitanja u vezi sa postupkom izbora članova Saveta REM-a.

“Pozivi su stizali na moja dva telefonska broja. Bio sam zauzet, a kada sam se na četvrti poziv javio pozivač mi je uputio pretnje upozorenja povodom teksta koji će biti objavljen u Radaru”, naveo je Cvijić.

U pozivu mu je, kako je potvrdio UNS-u, rečeno da “pazi šta će sutra da objavi” i da će “upoznati” pozivaoca “ukoliko objavi tekst”. 

Cvijić je odgovorio da je sve već štampano i da sutra izlazi, na šta je pozivač kazao “onda ćeš me upoznati”.

Pretnje su odmah, navodi on, prijavljene nadležnom tužilaštvu sa oznakom “hitno”.

“Juče sam izjavu dao policiji. Danas ću to učiniti u tužilaštvu”, rekao je Vuk Cvijić.

UNS poziva nadležne da hitno reaguju kada su u pitanju ovakve pretnje, pronađu i kazne odgovorne i tako pošalju jasnu poruku da se napadi na novinare neće tolerisati.

UNS ističe da nekažnjivost dovodi do toga da se nasilnici osećaju slobodno da prete i napadaju znajući da neće odgovarati i podseća da je u proteklih godinu dana Cvijić nekoliko puta fizički napadan na javnim mestima, kao i da nijedan od tih slučajeva još uvek nije dobio sudski epilog. 

Uz psovke i uvrede nepoznata osoba navela je da će Savatovića sačekati ispred zgrade N1.

Redakcija N1 je pretnju prijavila Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal.

UNS još jednom ističe da javni funkcioneri treba da budu svesni svoje odgovornosti kada optužuju novinare i medije i od njih očekuje da prestanu sa agresivnim i zapaljivim govorom, koji za posledicu može da ima ugrožavanje bezbednosti novinara i podsticanje tenzija i podela u društvu.

„Sve što ste izgovorili, lagali ste, a ja sam ćutao sve vreme, to govori o vaspitanju. Sve ste slagali! Sve ste slagali“, rekao je Vučić i dodao: „Vi vaspitanje nećete dobiti nikada, to se iz kuće nosi, istinoljubivost takođe, pošto ste dokazani lažov i tako će biti uvek“.

UNS ističe da javni funkcioneri treba da budu svesni svoje odgovornosti kada optužuju novinare i medije i od njih očekuje da prestanu sa agresivnim i zapaljivim govorom, koji za posledicu može da ima ugrožavanje bezbednosti novinara i podsticanje tenzija i podela u društvu.

UNS ističeda svi građani, uključujući i nosioce vlasti imaju pravo da kritikuju medije, javno i putem samoregulatornih i regulatornih tela, a da je po Kodeksu novinara Srbije posao novianra i medija da postavljaju pitanja od interesa za javnost i kritički sagledavaju odluke i postupke vlasti.

Advokat NDNV-a Veljko Milić podneo je krivičnu prijavu protiv Raonića, koju je Osnovno javno tužilaštvo odbacilo sa obrazloženjem da "ne postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti", te da smatraju da "ne postoje osnovi sumnje da je osumnjičeni učinio krivično delo nasilničko ponašanje".

UNS poziva Raonića da se, pošto je javni funkcioner, javno izvini snimatelju Euronews-a.

UNS smatra da imenovanje osoba koje se dovode u vezu sa napadima na novinare i medijske radnike na javne funckije dodatno urušava poverenje u institucije.

Podsetimo, napad na Šarli ebdo se dogodio 7. januara 2015. godine, kada su braća Said i Šerif Kuaši ubila 10 članova redakcije i dvojicu policajaca.

Pretnje su, kako su rekli iz Radara za UNS, danas prijavljene Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal.

UNS poziva Tužilaštvo  da ove pretnje shvati ozbiljno, posebno imajući u vidu pojačane tenzije u društvu i pritiske na medije. 

UNS podseća da je Zakonom iz 2023. godine raspisivanje konkursa za projektno sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja obavezno i da je za kršenje ove odredbe propisana i novčana kazna.

UNS takođe podseća da je ZJIM-om predviđeno da se novac medijima raspodeljuje isključivo putem konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja, a ne za unapred dogovorene usluge.

UNS je Opštini Bečej poslao pitanja da li će i koliko novca opredeliti za konkurs, ali do objavljivanja ovog saopštenja odgovor nismo dobili. Nadležni u opštinskoj upravi Bečeja nisu odgovarali ni na telefonske pozive.

UNS ističe da je Opština Bečej jedna od opština koje su 2024. godine 10 puta smanjile iznos koji su godinu ranije opredelile za proizvodnju medijskih sadržaja. Ova lokalna samouprava 2022. i 2023. godine izdvajala je za projektno sufinansiranje 9 miliona dinara. Prošle godine ovaj iznos umanjen je na 900.000, da bi u 2025. godini iznosio milion dinara.

UNS ističe da je svako smanjivanje iznosa opredeljenog za medijske projekte suprotno ideji ostvarivanja javnog interesa, a da je neizdvajanje novca za ove namene u suprotnosti sa Zakonom.

„Lista postoji, znamo gde živite, sve najbolje. Vreme vam ponestaje pazite šta vam se krije ispod auta“, piše u mejlu.

UNS ističe da nereagovanje nadležnih na pretnje novinarima dovodi do toga da se nasilnici osećaju slobodno da prete i napadaju znajući da neće odgovarati i poziva Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal da ove pretnje shvati ozbiljno.

Novinari studentskih medija „Mašina“ i „Blokada info“, kao i novinarke NG portala i TV Njuzmaks Balkans fizički su napadnuti.

Novinaru „Blokade info“ Uglješi Surdučkom tom prilikom, kako je rekao za UNS, otet je i uništen telefon.

„Pred proglašenje rezultata sa još nekoliko kolega sam se uputio ka prostorijama Srpske napredne stranke (SNS) jer nam je javljeno da će tamo objaviti rezultate izbora. U međuvremenu se u neposrednoj blizini čuo neki zvuk, kao da je nešto puklo, pa smo se uputili  ka tom mestu da vidimo šta se dešava“, rekao je Surdučki.

Kako kaže, „videli su da grupa muškaraca napada novinarku portala 'Mašina' i on je prišao da je odbrani“.

„Tada, vidi se i na snimku, neko mi je s leđa oteo mobilni telefon. Kako mi je prenela koleginica sa Njuzmaksa, telefon su zgazili i smrskali“, rekao je on.

Surdučki je, kako kaže, sinoć dao izjavu u policijskoj stanici.

„Niko od nadležnih me nije kontaktirao. Ne znam gde se moj telefon nalazi, niti u kakvom je stanju“, ističe on.

Ovom napadu prisustvovala je i koleginica Suzana Mihajlović Jovanović iz NG portala. Videla je, kako kaže za UNS, da su mlade kolege napadnute i prišla je da im pomogne, kada je i sama dobila udarac.

„Gurali su nas i vređali, govorili da ne snimamo i pitali šta radimo tu. Tada je jedan visoki muškarac zamahnuo i udario me u plećku. Za više od 30 godina koliko se bavim ovim poslom, nikada me niko nije udario. To nisu bili Negotinci, mi se ovde svi znamo“, rekla je Mihajlović Jovanović za UNS.

U istom napadu, takođe kada je prišla da pomogne napadnutim kolegama, novinarka portala Za media koja je izveštavala za TV Njuzmaks Balkans Milena Ilić zadobila je udarac u rame, odgurnuta je i vređana. 

„Sve ovo dešavalo se ispred izbornog štaba SNS-a. Napali su nas ljudi sa kapuljačama, nismo mogli da im vidimo lica. Nakon napada, ove osobe su ušle u autobus sa beogradskim registarskim oznakama i otišle sa lica mesta“, rekla je Ilić.

Koleginice Ilić i Mihajlović Jovanović daće izjavu policiji, ali povodom napada na kolege iz „Blokade info“ i „Mašine“.

Kako je za UNS rekla novinarka TV Nova S Katarina Golubović, dok je čekala uključenje u večernji Dnevnik ove televizije, tri osobe su je ometale u radu, vređale i gurale.

„Stala sam na javnu površinu sa namerom da se uključim u program. Na tom mestu su ranije tog dana primećeni ljudi sa duplim biračkim spiskovima. To je, takođe, mesto ispred prostorija Srpske napredne stranke. Dok sam čekala uključenje, prišle su tri osobe, od kojih je jedna sve vreme snimala. Rekli su da jedva čekaju da se uključim u program, da mi postave neka pitanja“, rekla je Golubović UNS-u.

Kako navodi, jedna od tih osoba stala je iza nje i sve vreme je gurala ramenom.

„Posle nekog vremena, rešila sam da se pomerim kako mi ne bi uništili opremu i ometali uključenje u program jer su sve vreme dobacivali, vređali i pokušavali da me zastraše. Pominjali su Luksemburg, Šolaka, vikali: 'Ustaše' i slično“, rekla je Golubović.

Dopisnica Informera iz Negotina Vesna Jović rekla je UNS-u da je, nakon što se rano ujutru uključila u program televizije Informer i sela u svoj automobil, vozilo okružila grupa od desetak ljudi, među kojima su bili vojni veterani, a koji su joj vikali da izađe napolje, psovali i vređali.

„Videli su da izveštavam za Informer i verovatno je to bio razlog takvog njihovog ponašanja. Pokušavali su da me zastraše, vukli kvaku i psovali. Pozvala sam policiju i ona je zabeležila incident“, rekla je za UNS Jović.

UNS ističe da nereagovanje nadležnih na napade, pretnje, ometanja i zastrašivanja  novinara dovodi do velikog broja slučajeva ugrožavanja bezbednosti koleginica i kolega, upravo iz razloga što se nasilnici osećaju slobodno da prete i napadaju znajući da neće odgovarati.

“Snimao sam ih dok su prolazili ulicom, a u jednom trenutku maskirana osoba sa motora otela mi je telefon iz ruke. Druga osoba, takođe na motoru, gurnula me je i ja sam pao”, ističe on.

Nakon ovog incidenta Andrić je sa drugog uređaja pratio gde je oteti telefon.  

“Obratio sam se policiji i tražio njihovo postupanje. Oni su odbijali i prebacivali odgovornost sa jednih na druge. Kada se grupa bajkera udaljila locirao sam telefon na parkingu ispred SNS-a i tamo sam ga pronašao”, navodi Andrić.

UNS izražava zabrinutost zbog sve češćih napada na medijske radnike, koji ugrožavaju njihovu bezbednost, stvaraju atmosferu straha i ugrožavaju pravo javnosti da bude pravovremeno informisana.

Novinarka Fondacije “Sloboda štampe”, koja izveštava za Slobodni Mađar So, Margareta Tomo, izjavila je za Magločistač da lokalni novinari nisu pušteni u Gradsku kuću jer nisu bili na spisku.

„Obično se ovakve stvari ne dešavaju. Mi redovno dobijamo pozive. Bilo je nekih situacija da nismo, ali da na ovakvu vrstu događaja, gde se sastaju dva državnika, nismo svi pozvani – to je do sada neviđeno“, rekla je Tomo.

UNS podseća da ovo nije prvi put da pojedini subotički mediji ne dobiju pozive na važne događaje koji se organizuju u ovom gradu i poziva predstavnike gradskih institucija u Subotici da prekinu praksu selektivnog pozivanja medija na konferencije.

UNS ističe da je Zakonom o javnom informisanju i medijima zabranjena neposredna i posredna diskriminacija urednika medija, novinara i drugih lica u oblasti javnog informisanja, te da se sloboda javnog informisanja ne sme povređivati zloupotrebom službenog položaja i javnih ovlašćenja.

Umesto ovih organizacija, MIT je izradu nove Medijske strategije, u stalni sastav Radne grupe pozvao novoosnovano novinarsko udruženje Asocijacija novinara Srbije (ANS), kao i udruženja ComNet, PROUNS i Društvo novinara Vojvodine (DNV).

UNS ne vidi nijedan razlog da organizacije koje se dugo bave zaštitom novinara i razvojem medijskog sistema, prepoznate i u međunarodnim okvirima, budu isključene iz ovih procesa.

UNS podseća da je ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina pre usvajanja poslednjih izmena i dopuna medijskih zakona, u junu ove godine, rekao da je „strateško opredeljenje Srbije da se unapredi medijski pravni okvir“, te da je to „od ključnog značaja za zaštitu i jačanje medijskih sloboda“.

UNS javno pita ministra -  kako misli da pravni okvir unapređuje pretežno sa udruženjima i organizacijama koje nisu prepoznate kao zaštitnice novinara i medijskih radnika, medijskih sloboda, pluralizma i društvenog dijaloga?

UNS ističe da će se u rad radnih grupa uključiti kada MIT i Vlada Srbije promene odluku o sastavu ovih tela koja treba da se bave unapređenjem položaja novinara i medija, usklađivanjem regulatornog okvira sa tekovinama Evropske unije i razvojem medijskog sistema Srbije.  

Kada su završili sa izveštavanjem iz Narodne Skupštine, kako je dodao, sa platoa ispred Narodne Skupštine pokušali su da snime unutrašnjost šatorskog naselja, ali im to nije bilo dozvoljeno.

„Osoba koja se predstavila kao pripadnik obezbeđenja rekla nam je da, ako želimo to da snimamo, moramo da se akreditujemo. Kada sam pitao kome treba da se obratimo za akreditaciju, rekao je organizatoru skupa. Na moje pitanje ko je to, rekao je da pronađem na internetu“, naveo je Goranović.

Policija je, kako je dodao, najpre ignorisala situaciju, da bi kasnije policijski službenici rekli da ovo šatorsko naselje smeju da snimaju samo van ograđenog dela.

„Zahtevao sam da mi kažu na osnovu kog zakona je potrebno da se akreditujem za izveštavanje sa javne površine, ali nisu odgovorili, već su nas uputili da se udaljimo sa tog prostora“, dodao je Goranović. 

S druge strane, kako su preneli mediji, snimatelj RTS-a nije dozvoljeno da uđe na konferenciju u Predsedništvu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao je u toku konferencije snimatelje da budu „pristojno odeveni i da ne nose kratke pantalone i obeležja koja vređaju instituciju ove zemlje“, te da će ih i „svaki sledeći put izbaciti napolje“. 

„Tu se obraćam vama sa RTS-a. Nije mu bio dozvoljen danas ulaz i neće biti ni ubuduće, ukoliko se ne bude pristojno ponašao“, naveo je Vučić. 

Kako su naveli mediji, snimatelj RTS-a nosio je bedž sa krvavom šakom na janki. 

UNS ističe da je snimanje javne površine dozvoljeno, da mediji i novinari ne moraju da se akredituju da bi snimali delove grada i da je ovakvo onemogućavanje rada ekipe Insajdera neprihvatljivo.

Ukoliko je snimatelju RTS-a rad bio onemogućen zbog nošenja bedža, UNS ističe da je ovo obeležje izbor značajnog dela građana Srbije i da njegovo nošenje predstavlja legitimno pravo na slobodno izražavanje mišljenja i stavova.

Praksa izbacivanja novinara i snimatelja koji nose bedževe ovog tipa bila bi prihvatljiva jedino ukoliko bi postojao jasno definisan način oblačenja kojim bi bila zabranjena i sva druga slična obeležja.

Podsećamo da, prema podacima UNS-a i NUNS-a, od početka godine beležimo više stotina napada, pretnji i pritisaka na novinare.

Poziv važi i za građanke i građane  - dođite da podržite kolege koje svakodnevno rade pod pritiskom, pretnjama i uvredama.

Naša solidarnost je danas važnija nego ikada!

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS),Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“, Slavko Ćuruvija fondacija i GS KUM Nezavisnost, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), Udruženje novinara Srbije (UNS)

Najpre im je, kako je objasnila Nikolić, rekao da ne smeju da snimaju ovo šatorsko naselje, a kada su im rekli da je u pitanju javna površina, on je otišao. Potom se ubrzo vratio, i usledio je ovaj napad, dodaje ona.

Poražavajuće je, kako dodaje, što se napad dogodio naočigled policije, koja nije reagovala, dok je uviđaj izvršen tek posle sat i po vremena.

„Najgore mi je što sam morala da priđem policajcu u uniformi i pitam ga ‘Da li ste vi policija?’, jer sam videla da ne reaguju dok me je čovek napao ispred njih".

I sve je, kako je rekla, kasnije išlo u tom smeru.

Najpre nam je jedan od policajaca rekao da tužilac smatra da nije potrebno da se izvrši uviđaj, a kada su kolege kasnije pitale za ime i prezime tužioca koji je to tražio, rekli su tri minuta kasnije da će ipak tražiti uviđaj. Rečeno mi je da je policijska ekipa koja je došla iz PU Grad Beograd i oni su jedini korektno postupali i uzeli izjavu od nas – na šta smo čekali sat i po vremena od kada se incident dogodio“

Mesto gde je bila polomljena kamera je, kako je rekla, tek nakon sat i po vremena tretirano kao „lice mesta“.

„Mi smo telima štitili do mesto, koje je najpre bilo neobezbeđeno.

UNS poziva tužilaštvo da po službenoj dužnosti pokrene postupak protiv napadača imajući u vidu da je nasrnuo na ekipu N1 i nasilno istrgnuo kameru iz ruku snimatelju, koju je kasnije polomio.

UNS podseća da je obaveza policije i tužilaštva da hitno reaguju kada su novinari napadnuti tokom obavljanja posla, jer svaki propust institucija dodatno ohrabruje nasilnike i ugrožava pravo javnosti da bude informisana.

UNS zahteva da se utvrdi i odgovornost policijskih službenika koji nisu reagovali na napad.

UNS smatra da su objavljivanjem ovih scena načinjene naročito teške povreda Zakona o elektronskim medijima (ZEM), za koje je Regulatorno telo za elektronske medije (REM) dužno da izrekne privremenu zabranu objavljivanja programskog sadržaja.

Kako je propisano Članom 40 ovog Zakona, naročito teškom povredom Zakona o elektronskim medijima, između ostalog, smatra se „sadržaj kojim se ne poštuje dostojanstvo ličnosti, uključujući i prikazivanje ponižavajućeg postupanja, scene nasilja i mučenja“, „prikazivanje scena brutalnog nasilja i drugih programskih sadržaja koji mogu teško da naškode fizičkom, mentalnom ili moralnom razvoju maloletnika“

Takođe, među teške povrede ZEM-a, za koje je ovo regulatorno telo dužno da izrekne opomenu, ubraja se „nepažnjom izvršena povreda obaveza pružaoca medijske usluge u vezi sa objavljivanjem programskih sadržaja koji mogu da naškode fizičkom, moralnom ili mentalnom razvoju maloletnika“.

Članom 70 ZEM-a propisano je da se REM stara za poštovanje dostojanstva ličnosti i ljudskih prava u svim programskim sadržajima, te da se ne prikazuju ponižavajuće postupanje, „kao i scene mučenja i nasilja osim ako za to postoji programsko i umetničko opravdanje“.

UNS podseća i da, prema preporukama Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv seksizma i o standardima rodne ravnopravnosti, mediji imaju obavezu da izbegavaju prikazivanje sadržaja koji ponižava dostojanstvo ličnosti, normalizuje nasilje i može imati štetan uticaj na publiku, naročito maloletnike.

S druge strane, kako za UNS kaže novinar Razglas njuz Žarko Bogosavljević, policija je fizički napala novinarku N1 Sanju Kosović, ekipu Blokade info i njega.

Iako je Kosović imala N1 pres kabanicu i akreditaciju, a ekipa Razglas njuz-a i prsluke, to policiju, kako dodaje Bogosavljević nije sprečilo da ih gura i ometa u radu.

UNS ističe da je ometanje u radu novinara neprihvatljivo i traži da Sektor unutrašnje kontrole policije pokrene istragu i kazni odgovorne policajce. 

U pitanju su, prenose “Novosti“, sinhronizovani napadi u vidu generisanja lažnih poseta koje, navodno, dolaze iz drugih zemalja sveta.

„Već danima hakeri nam šalju lažnu posetu maskirajući je pomoću VPN alata sa namerom da prikažu da ona dolazi iz Kine. Simptomatično je to što je baš ova zemlja izabrana kao mesto odakle navodno dolazi lažna poseta, s obzirom na to da su ‘Novosti’ decenijama kredibilan izvor i u toj zemlji, te da imamo i stvarnih poseta koje dolaze upravo iz Kine. Organizatori ove prljave kampanje pokušali su da zamaskiraju svoje prave namere, vodeći se time da lažni saobraćaj neće biti primećen“, navela je Nešić za "Novosti".

UNS poziva nadležne da što pre otkriju ko je odgovoran za ovaj napad i o tome obaveste javnost.