ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

OBRAZLOŽENjE: Presudom Višeg suda u Beogradu P4. br 19/15  od 7. 11. 2016. godine stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca R. B. iz Beograda kojim je tražio da se utvrdi da je tuženi I. D. “RAS” d.o.o. iz Beograda u dnevnim novinama “B”, u tekstu pod nazivom “Glumac se žalio zbog bolesti”, neovlašćeno saopštio javnosti fotografiju tužioca kao nepotpunu. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade imovinske štete zbog povrede njegovih imovinskih autorskih prava, zbog toga što je neovlašćeno učinio dostupnim javnosti na način opisan u stavu prvom izreke fotografiju, koja je autorsko delo tužioca, isplati iznos od 35.000 dinara sa zakonskom zateznom kamatom...Stavom trećim izreke  odbijen je tužbeni zahtev tužioca  kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime neimovinske štete zbog povrede njegovih autorskih moralnih prava  usled neovlašćenog saopštavanja kao nepotpune autorske fotografije tužioca i bez naznačenja autora fotografije u tekstu opisanom u stavu prvom izreke, isplati iznos od 45.000 dinara sa zakonskom zateznom kamatom...kao i zahtev za naknadu troškova postupka u iznosu od 52.000 dinara sa zateznom zakonskom kamatom od donošenja presude pa do isplate. Stavom četvrtim izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 38.550 dinara...

Protiv navedene presude tužilac je, preko punomoćnika, blagovremeno izjavio žalbu...

Tuženi je preko punomoćnika, dao odgovor na žalbu.

Ispitujući pravilnost i zakonitost pobijanje presude...Apelacioni sud je našao da je žalba tužioca neosnovana.

ČINjENIČNO STANjE: Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac R. B. se od 1994. godine profesionalno bavi fotografijom, a od 1998. se kao honorarni saradnik zaposlio u “B” i radio do oktobra 1999. godine. Sporna fotografija glumca Ž. L. nastala je 1999. godine dok je honorarno radio za “B”, za vreme snimanja filma “R.z”, u kom je glumac Ž. L. igrao. Tuženi je spornu fotograafiju saopštio dana 22. 10. 2011. godine u štampaanom izdanju dnevnih novina B”, u okviru teksta pod naslovom “Glumac se žalio zbog bolesti”, sa naznačenjem tužioca kao autora fotografije. Fotografija je saopštena u nepotpunoj formi-isečena-“kropovana” sa donje i sa leve strane, tako da se ne vide ruke i noge glumaca koji sede, niti da piju kafu, čime je narušena autentičnost fotografije i njena kompozicija. Dana 30. 1. 2012. godine tužilac se opomenom pred tužbu obratio tuženom radi isplate naknade i ukazao da ne smeju da koriste fotografiju bez njegove saglasnosti kao autora. Opomena se odnosi na tekstove objavljene na portalu tuženog uz koje je objavljena sporna fotografija, ali u njoj nje naveden tekst koji je predmet konkretne pravne stvari, a koji se odnosi na štampano izdanje dnevnih novina “B”. Tužiocu se niko ni pre , a ni posle saopštavanja fotografije nije obratio radi isplate naknade u vezi sa istom.

Prvostepeni sud je, imajući u vidu da se dana 22. 10. 2011. godine desio šteni događaj kada je u štampanom izdanju dnevnih novina “B”, u okviru teksta pod nazivom “ Glumac se žalio zbog bolesti”, saopštena sporna fotografija čiji je autor tužilac, u nepotpunoj formi- sečena i  bez njegove saglasnosti, a nalazeći da je tužilac mogao saznati da je sporna fotografija  saopštena, jer je od tada bila dostupna javnosti, primenom odredbe člana 376 stav 1 Zakona o obligacionim odnosima, našao da je potraživanje tužioca zastarelo, s obzirom da je tužba za naknadu štete iz tog događaja podneta sudu dana 26. 1. 2015. godine, odnosno po isteku zakonom propisanog subjektivnog roka od tri godine od kada je oštećeni mogao saznati za štetu i štetnika koji je štetu učinio i odlučio kao u izreci ožalbene presude.

STAV APELACIONOG SUDA: Ovakva odluka prvostepenog suda je pravilna i na zakonu zasnovana, a Apelacioni sud prihvata i razloge koje je prvostepeni sud dao u prilog svojoj odluci. Pravilno je prvostepeni sud, ceneći blagovremenost tužbe, primenom člana 371 st. 1 i 2 Zakona o obligacaionim odnosima, našao da je ista neblagovremena. Imajući u vidu da je navedenom  odredbom zakona propisano da potraživanje naknade štete zastareva za tri godine od kada je oštećeni doznao za štetu i štetnika, da se u konkretnom slučaju štetni događaj desio 22. 10. 2011. godine kada je sporna fotografija objavljena u štampanom izdanju dnevnih novina “B” u okviru teksta “Glumac se žalio zbog bolesti”, od kada se smatra da je tužilac mogao saznati za štetu i štetnika jer je fotografija tada objavljena, a da je tužba za naknadu štete prouzrokovane tužiocu iz tog događaja podneta 26. 1. 2015. godine, prvostepeni sud je pravilno zaključio  da je zbog isteka zakonskog roka  od tri godine, potraživanje tužioca za naknadu štete zastarelo.

Prvostepeni sud je pravilno zaključio i da u konkretnom slučaju nisu postojali razlozi za prekid zastarelosti propisani odredbom čl.388 Zakona o obligacionim odnosima, s obzirom da se tužilac nakon štetnog događaja od 22. 10. 2011. godine, nije obraćao tuženom sa zahtevom za naknadu štete po osnovu objavljivanja predmetne fotografije tužioca, imajući u vidu da se opomena od 30. 1. 2012. godine ne odnosi na tekst “Glumac se žalio zbog bolesti” pored kojeg je objavljena predmetna fotografija tužioca.

Žalbeni navodi da je prvostepeni sud izveo pogrešan zaključak o danu saznanja tužioca za objavljivanje konkretne fotografije, od čega je zavisila  i pravilna ocena  prigovora zastarelosti tužiočvog potraživanja za naknadu štete, su neosnovani. Ovo iz razloga jer je konkretna fotografija  uz tekst “Glumac se žalio zbog bolesti2 objavljena u štampanom izdanju  dnevnih novina B” dana 22. 10. 2011. godine, čiji je dnevni tiraž do 150.000 primeraka, te da mu je apsolutno moglo biti poznato da je njegova fotografija objavljena, tim pre što je istog dana ista fotografija objavljena još četiri puta na internet portalu tužioca, sa različitim tekstovima u potpunim i nepotpunim oblicima-kropovana, sa i bez potpisa autora, za koje objavljivanje je tužilac saznao, a imajući u vidu i da se prema navodima samog tužioca radi o retkoj i ekskluzivnoj fotografiji glumca Ž. L. koji je nakon toga otišao u Ameriku, nakon čega više nije bilo njegovih fotografija. Takođe, kako je prigovor zastarelosti potraživanja bio istaknut još u odgovoru na tužbu, uz obrazloženje da je od saopštenja fotografije javnosti, 22. 10. 2011. godine, pa do podnošenja tužbe protekao zakonski rok od tri godine, to je na tužiocu bio teret dokazivanja činjenice da je za predmetne forografije saznao nakon 22. 10. 2011. godine, odnosno da tada nije mogao saznati za saopštenje predmetne fotografije. U tom smislu tužilac nije sudu priložio bilo kakav dokaz da se u trenutku saopštavanja predmetne fotografije  u štampanom izdanju dnevnih novina “B” nalazio u Crnoj Gori, niti je to isticao u svom iskazu datim pred sudom, a na koju činjenicu  se poziva u žalbenim navodima... 

(Iz presude Apelacionog suda u Beogradu Gž4 br. 5/17 od 26. 1. 2017. godine)

____________________________________________________________

Tekst je nastao u okviru projekta „Kako sud sudi novinarima i medijima“ podržanog od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.  

PREINAČUJE SE: rešenje o troškovima sadržano u stavu petom izreke presude Višeg suda u Beogradu P4.br.283/14 od 23. 11. 2016. godine, tako što se OBAVEZUJE tužena sportska kladionica “M.”d.o.o. Beograd iz Beograda, da tužiocu G. S. iz Beograda naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 41.640 dinara...

OBRAZLOŽENjE: Presudom Višeg suda u Beogradu P4.Obr.283/14 od 23. 11. 2016. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je tuženi povredio njegova autorska prava tako što je na internet sajtu www.m.s.rs dana 16. 5. 2014. godine neovlašćeno javno saopštio autorsko delo i javno saopštio autorsko delo- fotografiju “N”, bez naznačenja imena ili pseudonima tužioca kao autora, čime je tužiocu naneo imovinsku i neimovinsku štetu. Stavom drugim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca i tuženi obavezan da mu na ime imovinske štete zbog povrede autorskih prava, jer je dana 16. 5. 2014. godine,  na internet sajtu www.m.s.rs neovlašćeno javno saopštio autorsko delo tužioca-fotografiju “N”, isplati iznos od 16.800  dinara, sa zakonskom zateznom kamatom...Stavom trećim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev  tužioca i tuženi obavezan da  mu na ime naknade neimovinske štete zbog povrede moralnih prava autora javnim saopštavanjem autorskog dela tužioca-fotografije “N”...bez naznačenja imena ili pseudonima autora, isplati iznos od 25.000 dinara sa zakonskom zateznom kamatom...Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da sud obaveže tuženog da  mu na ime neimovinske štete zbog povrede moralnih prava autora...isplati još 25.000 dinara kao neosnovan. Stavom petim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 43.644 dinara.

Blagovremenom žalbom tuženi je tu presudu pobijao u stavu drugom, trećem i petom izreke...

Ispitujući pravilnost prvostepene presude, u ožalbenom delu...drugostepeni sud je našao da je žalba tužene delimično osnovana.

Pri odučivanju o ožalbenom delu presude, prvostepeni sud nije učinio bitne povrede parničnog postupka  iz člana 374 stav 2 tačke 1-3, 5, 7 i 9 Zakona o parničnom postupku, na koje ovaj sud, kao drugostepeni, pazi po službenoj dužnosti, a navodima žalbe tuženi ne ukazuje na neku drugu bitnu povredu iz te odredbe zakona.

ČINjENIČNO STANjE: Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je autor dela-fotografije “N”, na kojoj se vide navijači sa zastavom Republike Srbije. Tuženi je dana 16. 5. 2014. godine, tu tužiočevu fotografiju saopštio na svom interenet sajtu www.m.s.rs, ne označivši ime ili pseudonim tužioca kao autora.

Prvostepeni sud je na ožalbenom delu presude usvojio tužbeni zahtev tužioca i tuženu obavezao da mu naknadi imovinsku štetu  zbog povrede autorskog prava...u iznosu od 16.800 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 23. 11. 2016. godine, kao dana presuđenja, pa do isplate, delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca i tuženog obavezao da mu na ime naknade neimovinske  štete, zbog povrede moralnih prava autora javnim saopštavanjem autorskog dela tužioca, navedene fotografije na svom interenet sajtu, bez naznačenja imena  ili pseudonima autora, isplati iznos od 25.000 dinara sa zakonskom zateznom kamatom...Po nalaženju tog suda, (Višeg suda u Beogradu, prim. UNS) tuženi je povredio imovinska i moralna prava tužioca jer je na svom interenet sajtu   16. 5. 2014. godine, javno saopštio njegovu fotografiju bez označenja autora i bez saglasnosti tužioca kao autora. Iznos naknade imovinske štete tužiocu, prvostepeni sud je utvrdio na osnovu pregleda minimalnih cena fotografija ULUPUDS-a, čijim je cenovnikom predviđeno da objavljivanje na internetu, u svrhu veb sajta fotografije do 300 KB, ima vrednost od 40 poena, što iznosi 40 evra(jedan poen- jedan evro), da objavljivanje fotografije do 1,1 MB ima vrednost 50 poena, odnosno 50 evra i da se cena fotografije može uvećati za 200% za slučaj globalnog korišćenja, što je ovde slučaj...Pošto je tužilac tužbenim zahtevom tražio na ime naknade imovinske štete iznos od 16.800 dinara, to je prvostepeni sud tužiocu taj iznos dosudio, krećući  se u granicama postavljenog zahteva. Iznos od 25.000 dinara, na ime naknade neimovinske štete tužiocu, prvostepeni sud je odmerio imajući u vidu da je fotografija tužioca bila objavljena na internet sajtu tuženog bez navođenja imena autora, pri čemu je tužilac profesaionalni fotograf, a objavljena fotografija je bila dostupna velikom broju ljudi, bez tužiočeve saglasnosti, na koji način mu je uskraćena lična afirmacija i satisfakcija.

STAV APELACIONOG SUDA U BEOGRADU: Takvu odluku prvotepenog suda (Višeg suda u Beogradu, prim. UNS), kao pravilnu i na zakonu zasnovanu, prihvata i ovaj sud, kao drugostepeni.

Navodima žalbe tužene o tome da je tržišna cena predmetne fotografije niža od iznosa opredeljenog  tužbenim zahtevom, ne dovodi se u sumnju pravilnost ožalbene presude. Ovo zbog toga što se radi o paušalnoj tvrdnji tužene dok je prvostepeni sud, pravilno, pri odlučivanju o naknadi imovenske štete tužiocu, imao u vidu minimalne cene fotografija umetničkog udruženja iz te oblasti. Neosnovani su navodi  žalbe tužene da je trebalo da prvostepeni sud tužiocu dosudi nižu naknadu neimovinske štete...Suprotno tim navodima  žalbe tužene, po mišljenju ovog suda (Apelacionog suda u Beogradu, prim. UNS),kao dugostepenog,  priznati iznos od 25.000 dinara tužiocu na ime naknade neimovinske štete zbog povrede njegovih moralnih prava  autora  javnim saopštavanjem predmetene fografije  na internet sajtu tužene, predstavlja pravičnu novčanu naknadu koju je prvostepeni sud odmerio pravilnom primenom odredbe člana 200 stav 1 Zakona o obligacionim odnosima...

Iz izloženih razloga, žalba tužene je odbijena kao neosnovana, a prvostepena presuda, u ožalbenom delu, potvrđena, kao pravilna i na zakonu zasnovana...

Pri odlučivanju o troškovima parničnog postupka, prvostepeni sud je pogrešno primenio odredbu člana 153 stav 2  Zakona o parničnom postupku, jer je tužiocu priznao  više iznose na ime sudskih  taksi od pripadajućih, srazmerno njegovom uspehu u parnici. Prvostepeni sud je tuženu obavezao da tužiocu naknadi troškove, između ostalog, na ime sudskih taksi za tužbu  i odluku suda  u iznosimaa od po 4.572 dinara, iako je iznos sudskih  taksi, srazmerno uspehu tužioca, a  prema iznosu za koji je uspeo u parnici, po 3.570 dinara, za tužbu i odluku suda. To znači da tužiocu pripada pravo  na troškove u ukupnom iznosu od 41.640 dinara, koji obuhvata njegove izdatke na ime angažovanja punomoćnika-advokata radi zastupanja na tri održaana ročišta u iznosu od po 7.500 dinara, sastavljanje tužbe i jednog podneska u isnodima od po 6.000 dinara, i za sudske takse iznos od ukupno 7.140 dinara...

(Iz  presude Apelacionog suda u Beograadu  Gž4-45/17 od 6. 4. 2017. godine)

____________________________________________________________

Tekst je nastao u okviru projekta „Kako sud sudi novinarima i medijima“ podržanog od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.  

PRESUDA: PREINAČUJE SE presuda Višeg suda u Beogradu P4.br. 18/15 od 1. 11. 2016. godine u stavu trećem izreke , tako što se obavezuje tuženi „AMG“ da tužiocu S. Dž, na ime naknade imovinske štete zbog povrede autorskog prava, neovlašćenog…(objavljivanja, prim. UNS-a) autorskog dela tužioca, pored iznosa dosuđenog stavom drugim izreke isplati iznos od još 12.306 dinara sa kamatom…dok se zahtev tužioca preko dosuđenog, a od traženog iznosa od 100.000 dinara, za iznos od još 81.541 dinar sa kamatom, ODBIJA, ako neosnovan.

OBRAZLOŽENjE: Presudom Višeg suda u Beogradu P4. br. 18/15 od 1. 11. 2016. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca S. Dž…i utvrđeno je da je tuženi „AMG“ povredio autorska prava tužioca, tako što je dana…18. 8. 2014. godine na svom internet portalu dnevnih novina „K“ www.k.rs u članku sa naslovom „Beograđani zgroženi: bilbord reklama za “Mini“ na mestu pogibije L. J!“ Neovlašćeno…(objavio, prim. UNS-a)…fotografiju bilborda sa reklamom za „Mini moris“, bez saglasnosti autora, čime je autoru naneo imovinsku štetu. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi „AMG“  da tužiocu S. Dž. na ime naknade imovinske štete zbog povrede autorskih prava…isplati iznos od 6.153 dinara sa zakonskom zateznom kamatom…Stavom trećim izreke odbijen je tužbeni zahtev (S. Dž. – prim. UNS-a) kojim je traženo da mu se naknadi imovinska šteta zbog povrede autorskih prava…za iznos od još 93.847 dinara, preko dosuđenog…Stavom četvrtim izreke obavezan je tuženi „AMG“ da S. Dž. naknadi troškove postupka u ukupnom iznosu od 45.546 dinara sa zakonskom zateznom kamatom…

Protiv navedene presude tužilac je blagovremeno uložio žalbu pobijajući presudu u stavu trećem izreke…

Apelacioni sud je ispitao pobijanu presudu…pa je ocenio da je izjavljena žalba delimično osnovana…

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je…fotoreporter i autor fotografije bilborda sa reklamom „Mini moris“, koja se nalazila na prilazu Brankovom mostu iz pravca Novog Beograda. Dana 18. 8. 2014. godine u elektronskom izdanju dnevnih novi na „K“ www.k.rs, u okviru članka „Beograđani zgroženi: bilbord reklama za „Mini“ na mestu pogibije L. J!“, tuženi je neovlašćeno…(objavio - prim. UNS-a) ovu fotografiju bez znanja i odobrenja tužioca kao autora. Tuženi je navedenu fotografiju preuzeo sa Fejsbuk profila tužioca…

STAV APELACIONOG SUDA: Odlučujući o visini naknade imovinske štete, prvostepeni sud je pravilno ukazao na pregled minimalnih cena fotografije ULUPUDS-a, te je pravilno zaključio da, imajući u vidu pomenuti cenovnik tužiocu pripada iznos od 6.153 dinara za objavljivanje sporne fotografije. Međutim, osnovano tužilac u žalbi ukazuje da je prvostepeni sud pogrešno zaključio da tužiocu ne pripada uvećanje osnovne cene za 200%, budući da, kako to osnovano tužilac ukazuje u žalbi, sporna fotografija je globalno korišćena, imajući u vidu da je  objavljena na internet stranici tuženog, te samim tim  da je na ovaj način učinjena dostupnom neograničenom broju korisnika na internetu. Stoga tužiocu pripada uvećanje od 200%  na ime globalnog korišćenja, zbog čega je tuženi dužan da mu pored iznosa od 6.153 dinara, isplati iznos od još 12.306. dinara, odnosno ukupan iznos od 18.459 dinara, sa kamatom…

APELACIONI SUD U BEOGRADU: Dnevni list „I“ da plati 143.229 dinara sa kamatom zbog neovlašćenog objavljivanja fotografije

PRESUDA: ODBIJA SE kao neosnovana žalba tuženog (dnevni list „I“ i POTVRĐUJE presuda  Višeg suda u Beogradu P4 144/14 od 27. 9. 2016. godine  u stavu prvom , drugom, četvrtom, šestom i osmom izreke.

OBRAZLOŽENjE: Presudom Višeg suda u Beogradu P4 144/15 od 27. 9. 2016. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je tuženi (dnevni list „I“ , prim. UNS) povredio autorska prava tužioca (A. S. iz Beograda, prim. UNS) tako što je 5. i 6. aprila 2014. godine na naslovnoj strani  dnevnog lista  i 10. jula 2014. godine na naslovnoj strani i strani 3 dnevnog lista „I...“ neovlašćeno javno  saopštio autorsko delo (objavio prim. UNS) ...bez naznačenja ili pseudonima tužioca (A.S. iz Beograda, prim. UNS) kao autora-fotografiju „Lj. B. Č, čime je tužiocu naneo imovinsku i neimovinsku štetu.

Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime imovinske štete zbog povrede autorskih prava, jer je navedenog datuma i na označenim mestima dnevnog lista „I“ neovlašćeno javno saopštio autorsko delo tužioca-fotografiju „Lj. B. Č. isplati iznos od 33.713 dinara sa zateznom kamatom..."

Stavom trećim izreke, odbijen je tužebni zahtev tužioca za naknadu imovinske štete zbog povrede autorskog prava iz stava drugog izreke, a za iznos od 2.126 dinara sa zakonskom zateznom kamatom...

Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade neimovinske štete zbog povrede moralnih prava autora javnim saopštavanjem...fotografija „Lj. B. Č“  u dnevnom listu „I“...bez naznačenja imena  ili pseudonima autora, isplati iznos od 40.000 dinara sa zakonskom zateznom kamatom...

Stavom petim izreke, odbijen je tužbeni zahtev za naknadu neimovinske štete iz stava 4. izreke od dosuđenog do traženog iznosa, za 10.000 dinara...

Stavom šestim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade neimovinske štete zbog povrede moralnih prava autora javnim saopštavanjem...fotografije „Lj. B. Č“  u dnevnom listu „I“  broja i datuma bliže određenog u izreci, u nepotpunoj formi, isplati iznos od 30.000 dinara sa zakonskom zateznom kamatom...

Stavom sedmim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio naknadu neimovinske štete iz stave 6. izreke od dosuđenog  do traženog iznosa, za iznos od 20.000 dinara sa zakonskom zateznom kamatom...

Stavom osmim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 39.516 dinara.

NEOSNOVANA ŽALBA: Protiv navedene presude (Višeg suda u Beogradu, prim. UNS) u delu odluke iz stava prvog, drugog, četvrtog, šestog i osmog, žalbu je blagovremeno izjavio tuženi (dnevni list „I“, prim. UNS), zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući prvostepenu presudu (Višeg suda u Beogradu, prim. UNS)...Apelacioni sud je ocenio da je žalba tuženog nesosnovana.

U prvostepenom postupku nisu učinjene bitne povrede  odredaba parničnog postupka....niti se žalbom tuženog ukazuje na postojanje takvih bitnih povreda postupka zbog kojih bi se pobijana presuda morala ukinuti...

OCENA APELACIONOG SUDA: Pravilno je prvostepeni sud...utvrdio da je tuženi (dnevni list „I“, prim UNS) neovlašćenim objavljivanjem navedene fotografije tužioca u izmenjenoj formi, bez saglasnosti tužioca i bez označenja njega kao autora, povredio autorska prava istog...

Neosnovani su navodi žalbe tuženog da je postupio saglasno odredbi člana 43. Zakona o autorskim i srodnim pravima, kojim su predviđeni slučajevi  kada se fotografija može objaviti bez imena autora i plaćanja autorske naknade, jer je, prema navodima žalbe, objavljivanjem navedene fotografije izvestio javnost o tekućem događaju. Ovo iz razloga što je predmetna fotografija nastala povodom suđenja Lj. B. Č. pred Specijalnim sudom u Beogradu 2014. godine,  te je tužilac fotografisao istog u pratnji dvojice policajaca, kao jedini fotoreporter  koji se nalazio na tom mestu, a tuženi su istu iskoristili odnono objavili pod naslovom „Č. divlja, mi plaćamo!“ u kom tekstu se govori o toma da je Lj. B. sa svojom pratnjom izazvao već četiri saobraćajke, kao i podnaslovom „Č. medijski udar!“ u kom tekstu se govori o odlučivnju MUP-a o obezbeđenju Lj. B, kao i da je  „Č. 'napadnut' petardom“, koji sadržaj teksta objavljenog uz predmetnu fotografiju, nije ni u kavoj vezi sa suđenjem Lj. B. povodom kojeg je tužilac sačinio fotografiju...

Neosnovani su nvodi žalbe tuženog da urednik fotografije dnevnog lista „I“ nije znao da je autor fotografije tužilac, zbog čega nije naznačio njegovo ime ili pseudonim, budući da  se isti ne može pozivati na propust da se prilikom pribavljanja fotografije sazna ko je autor iste, a imajući u vidu da je prilikom objavljivanja tužiočeve fotografije u drugim medijima bilo naznačeno  ime i prezime tužioca, kao autora...

Takođe su neosnovani navodi žalbe tuženog da tužilac nije dokazao...da je on autor predmetnog autorskog dela, budućida je tužilac dostavio sudu izvod sa internet stranice www.e-n iz kojih je utvrđeno da je fotografija koja je predmet tužbe objavljena uz naznačenje tužioca kao autora, a ni predloženi svedok od strane tuženog, a koji je urednik fotografje kod tuženog, nije sporio da je tužilac autor objavljene fotografije, niti je tuženi (dnevni list „I“, prim. UNS) pružio dokaze na okolnost da je eventualno drugo lice autor iste, a na njemu je teret dokazivanja...

(Iz presude Apelacionog suda u Beogradu Gž4-36/17, od 28. 3. 2017. godine)

APELACIONI SUD U BEOGRADU: Sportska kladionica „M“ neovlašćeno objavila fotografiju navijača sa srpskom zastavom  

PRESUDA: ODBIJA SE  žalba tužene sportske kladionice „M“ d.o.o. iz Beograda kao neosnovana i POTVRĐUJE presuda Višeg suda u Beogradu P4.br. 283/14 od 23. 11. 2016. godine, u stavu drugom i trećem izreke...

OBRAZLOŽENjE: Presudom Višeg suda u Beogradu P.4. br. 283/14 od 23. 11. 2016. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev  tužioca (G. S. iz Beograda, prim. UNS) i utvrđeno da je tuženi (Sportska kladionica „M“d.o.o. iz Beograda, prim. UNS) povredio njegova autorska prava tako što je na internet sajtu www.m.s.rs  dana 16. 5. 2014. godine neovlašćeno javno saopštio autorsko delo - fotografiju  „N“, bez naznačenja imena ili pseudonima tužioca kao autora, čime je tužiocu naneo imovinsku i neimovinsku štetu. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i tuženi (je) obavezan da mu na ime imovinske štete  zbog povrede autorskih prava...isplati iznos od 16.800 dinara sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom trećim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i tuženi (je) obavezan da mu na ime neimovinske štete zbog povrede moralnih prava autora...isplati iznos od 25.000 dinara sa zakonskom zateznom kamatom...Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da sud obaveže tuženog  da mu na ime naknade neimovinske štete zbog povrede moralnih prava autora...isplati iznos od još 25.000 dinara...kao neosnovan. Stavom petim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 43.644 dinara.

ŽALBA DELIMIČNO OSNOVANA - Blagovremenom žalbom tuženi je presudu pobijao u stavu drugom, trećem i petom izreke. Ispitujući pravilnost prvostepene presude...drugostepeni sud je našao da je žalba tužene delimično osnovana....

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je autor dela-fotografije „N“ na kojoj se vide navijači sa zastavom Republike Srbije. Tuženi je dana 16. 5. 2014. godine tu fotografiju saopštio na svom internet sajtu www.m.s.rs, ne označivši ime ili pseudonim tužioca, kao autora.

Prvostepeni  sud (Viši sud u Beogradu, prim. UNS) je, ožalbenim delom presude, usvojio tužbeni zahtev tužioca ( G. S. prim. UNS) i  tuženu (Kladionicu „M“, prim. UNS) obavezao da mu naknadi imovinsku štetu zbog povrede autorskih prava jer je ...16. 5. 2014. godine na svom internet sajtu  www.m.s.rs, neovlašćeno javno saopštio autorsko delo tužioca fotografiju „N“, u iznosu od 16.800 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, delimično usvojio tužbeni zahtev...i obavezao tužioca da mu na ime naknade neimovinske štete zbog povrede moralnih prava autora...isplati iznos od 25.000 dinara sa zakonskom zateznom kamatom...

STAV APELACIONOG SUDA - ...Iznos naknade imovinske štete tužiocu prvostepeni sud je utvrdio na osnovu pregleda minimalnih cena fotografija ULUPDUS-a, čijim je cenovnikom predviđeno da objavljivanje na internetu, u svrhu web site fotografije do 300 KB, ima vrednost od 40 poena, što iznosi 40 evra (jedan poen-jedan evro), da objavljivanje fotografije 1,1 MB ima vrednost 50 poena, odnosno 50 evra i da se cena fotografije može uvećati do 200% za slučaj globalnog korišćenja, što je ovde slučaj.  Prema kursnoj listi...za zvaničan srednji kurs evra formiran na dan podnošenja tužbe...1 evro iznosio je 121.9713 dinara, a pošto je vrednost korišćenja fotografije na internetu 50 evra, sud je iznos uvećao za 200%  jer se radi o globalnom korišćenju fotografije i utvrdio iznos od 18.295,695 dinara. Pošto je tužilac tužbenim zahtevom tražio na ime naknade imovinske štete iznos od 16.800 dinara. To je prvostepeni sud taj iznos dosudio, krećući se u granicama postavljenog zahteva. Iznos od 25.000 dinara, na ime naknade neimovinske štete tužiocu, prvostepeni sud je odmerio imajući u vidu da je fotografija tužioca bila objavljena na internet sajtu tuženog bez navođenja imena autora pri čemu je tužilac profesionalni fotograf, a objavljena fotografija je bila dostupna velikom broju ljudi, bez tužiočeve saglasnosti, na koji način mu je uskraćena lična afirmacija i satisfakcija.

Takvu odluku prvostepenog suda, ako pravilnu i na zakonu zasnovanu, prihvata i ovaj sud, kao drugostepeni.

Navodima žalbe tužene (Kladionice „M“) o tome da je tržišna cena predmetne fotografije niža od iznosa opredeljenog tužbenim zahtevom, ne dovodi se u sumnju pravilnost ožalbene presude. Ovo zbog toga što se radi o paušalnoj tvrdnji tužene, dok je prvostepeni sud, pravilno, pri odlučivanju o naknadi imovinske štete tužiocu, imao u vidu minimalne cene fotografija umetničkog udruženja iz te oblasti. Neosnovani su navodi žalbe tužene da je trebalo da prvostepeni sud tužiocu dosudi nižu naknadu imovinske štete...Suprotno tim navodima žalbe tužene, po mišljenju ovog suda, kao drugostepenog, priznati iznos od 25.000 dinara tužiocu na ime naknade neimovinske štete zbog povrede njegovih moralnih prava autora ...predstavlja pravičnu novčanu naknadu koju je prvostepeni sud odmerio pravilnom PRIMENOM ODREDBE ČLANA 2000 STAV 1 Zakona o obligacionim odnosima, vodeći računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom...

(Iz  presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4.45/2017 od 6. 4. 2017. godine)  

APELACIONI SUD U BEOGRADU: RTS bez odobrenja objavio fotografiju „Kragujevac panorama Ergoglija“

PRESUDA: PREINAČUJE SE presuda Višeg suda u Beogradu P4.br. 2/15 od 8. 2. 2017. godine u stavu petom izreke tako što se OBAVEZUJE tuženi (RTS iz Beograda, prim. UNS) da tužiocu (S.R. iz Kragujevca, prim. UNS) na ime naknade neimovinske štete zbog povrede moralnih prava autora zbog objavljivanja autorskog dela tužioca fotografije „Kragujevac panorama Ergoglija“ bez naznačenja imena ili pseudonima autora isplati iznos od još 31.000 dinara i na ime naknade neimovinske štete zbog objavljivanja navedenog autorskog dela izmenjenog oblika iznos od još 31.000 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom...

OBAVEZUJE SE tuženi (RTS) da tužiocu na ime troškova drugostepenog postupka plati iznos od 23.800 dinara. 

OBRAZLOŽENjE - Prvostepenom presudom usvojen je tužbeni zahtev, pa je utvrđeno da je tuženi (RTS iz Beograda, prim. UNS) povredio autorska prava tužioca (S.R. iz Kragujevca, prim. UNS) tako što je dana 31. 7. 2014. godine u emisiji „D. R.T.S“ neovlašćeno javno saopštio autorsko delo tužioca „Kragujevac panorama Ergoglija“ bez naznačenja imena ili pseudonima tužioca kao autora (stav prvi izreke). Obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade neimovinske štete zbog povrede autorskog prava opisanim u stavu prvom izreke isplati iznos od 18.000 dinara sa zateznom kamatom... Obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade neimovinske štete zbog povrede moralnih prava autora javnim saopštavanjem autorskog dela tužioca fotografije „Kragujevac panorama Ergoglija“ bez nazačenja imena ili pseudonima autora isplati iznos od 10.000 dinara sa zateznom kamatom... Obavezan je tuženi da da tužiocu na ime naknade neimovinske štete zbog povrede moralnih prava autora javnim saopštavanjem autorskog dela tužioca fotografije „Kragujevac panorama Ergoglija“ u nepotpunoj formi isplati iznos od 10.000 dinara sa zateznom kamatom... Odbijen je kao neosnovan zahtev u delu kojim je tužilac tražio da sud obaveže tuženog da mu na ime naknade neimovinske štete zbog povrede moralnih prava autora javnim saopštavanjem autorskog dela fotografije „Kragujevac panorama Ergoglija“ bez naznačenja imena ili pseudonima autora isplati iznos od još 31.000 dinara na ime naknade neimovinske štete zbog objavljivanja navedenog autorskog dela u nepotpunoj formi od još 31.000 dinara sve sa zateznom kamatom. Obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 46.300 dinara.

Protiv navedene presude...žalbu je blagovremeno izjavio tužilac zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude...Apelacioni sud je našao da je žalba tužioca osnovana.

STAV APELACIONOG SUDA: U postupku pred prvostepenim sudom nije učinjena nijedna od bitnih povreda odredaba parničnog postupka...na koje Apelacioni sud pazi po službenoj dužnosti, niti se u žalbi tužioca ukazuje na neku drugu bitnu povredu postupka koja je mogla biti od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tuženi je tokom emitovanja emisije „Dnevnik“ dana 31. 7. 2014. godine prikazao fotografiju „Kragujevac panorama Ergoglija“ autorsko delo tužioca, učinivši ga na taj način dostupnim javnosti bez njegovog odobrenja, bez naznačenja imena ili pseudonima tužioca kao autora, čime je povredio moralna i imovinska prava tužioca.

Činjenično stanje utvrđeno je pouzdano i potpuno...

Po oceni Apelacionog suda prvostepeni sud je pravilno utvrdio povredu tužiočevih autorskih prava, međutim prilikom odmeravanja naknade neimovinske štete zbog povrede moralnih prava autora javnim saopštavanjem autorskog dela tužioca kao i na ime naknade nemovinske štete zbog objavljivanja navedenog autorskog dela u nepotpunoj formi, prvostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo i naknadu prenisko odredio. Pravo na naznačenje imena podrazumeva pravo autora da od drugih traži da prilikom svakog saopštavanja dela označi njegovo ime, pseudonim ili znak kako je to propisano odredbom člana 15. Zakona o autorskim i srodnim pravima. Imajući u vidu da je tužilac profesionalni fotograf i da mu je značajno da se njegovo ime pojavljuje u medijima pored imena ostalih autora i da učestalo povređivanje tužiočevih autorskih prava od strane tuženog i drugih medija ukazuje na nameru ili krajnju nepažnju, Apelacioni sud nalazi da su sve te okolnosti od značaja za odmeravanje višeg iznosa naknade neimovinske štete. Po oceni Apelacionog suda tužiocu pripada novčana naknada neimovinske štete zbog povrede moralnih prava autora javnim saopštavanjem autorskog dela fotografije „Kragujevac panorama Ergoglija“ bez naznačenja imena ili pseudonima autora u ukupnom iznosu od 41.000 dinara kao i na ime naknade neimovinske štete zbog objavljivanja navedenog autorskog dela u nepotpunoj formi od još 41.000 dinara, pa je u skladu sa tim preinačio prvostepenu presudu u stavu petom izreke i tužiocu pored iznosa od dosuđenih stavom četvrtim izreke dosudio još iznos od po 31.000. Na dosuđeni iznos tužiocu pripada zakonska zatezna kamata...

(Iz presude Apelacionog suda u Beogradu Gž4 br. 50/17 od 24. 4. 2017. godine) 

PRESUDA: ODBIJA se žalba tuženog (SPO sa sedištem u Beogradu - prim. UNS) kao neosnovana i POTVRĐUJE presuda Višeg suda u Beogradu  P4-9/15 od 10.10. 2016. godine.

OBRAZLOŽENjE - Pobijanom presudom, stavom prvim, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da je tuženi (SPO) povredio imovinsko autorsko pravo tužilaca tako što je 2009. godine u monografiji „S“ bez odobrenja tužilaca neovlašćeno umnožio i javno saopštio autorska dela tužilaca - fotografije, i to tužioca Ž. S: “Sukob policije i demonstranata sa letvama 1“, „Sukob policije i demonstranata sa letvama 2“, „Policajac sa pendrekom“, „Demonstrant sa kamenom“, “Pretučena V.D.“, „Demonstrant sa palicom“, “Sukob demonstranata sa policajcem na konju“, “Demonstranti“,“Vodeni top“ i „Demonstrant“; tužioca D. Ć: „D. Drži govor“, „Kordon“  i „Hitna pomoć“; tužioca Ž. J. :“Skup demonstranata ispred spomenika Kneza Mihaila i Narodnog pozorišta“, „Most“, „Demonstranti i vojnik“, „Demonstranti“, „Kontramiting  1“ i „Kontramiting 2“ i tužioca Ž. J: “Kontejner“, „Dvojica 1“ , „Dvojica 2“, „Četvorica“, „Policija“, „Demonstranti, „Vodeni top“ i „V. D. sa podignuta tri prsta“.

Stavom drugom  izreke obavezan je tuženi da isplati tužiocima, na ime naknade imovinske štete zbog povrede autorskog prava neovlašćenim umnožavanjem i javnim saopštavanjem navedenih autorskih dela – fotografija (u monografiji "S" tuženog prim. UNS), iznos od: 116.970 dinara tužiocu Ž. S. za deset objavljenih fotografija; 35.091 dinar tužiocu D. Ć. za tri fotografije; 70.182 dinara tužiocu Ž. J. za šest fotografija i 93.576 dinara tužiocu Ž. J. za osam fotografija.

Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da isplati tužiocima, na ime naknade imovinske štete zbog povrede autorskog prava neovlašćenim umnožavanjem i javnim saopštavanjem navedenih autorskih dela tužilaca, na svojoj internet stranici iznose od: 167.090 dinara tužiocu Ž. S. za deset objavljenih fotografija, 50.127 dinara tužiocu D. Ć. za tri fotografije; 100.254 dinara tužiocu Ž. J. za šest fotografija i 133.672 dinara tužiocu Ž. J. za osam fotografija.

Stavom četvrtim izreke obavezan je tuženi da naknadi tužiocima troškove postupka od 353.970 dinara.

NEOSNOVANA  ŽALBA - Protiv navedene presude (Višeg suda u Beogradu P4-9/15 od 10. 10. 2016. godine, prim. UNS) tuženi (SPO, prim. UNS) je blagovremeno izjavio žalbu.

Ispitujući zakonitost i pravilnost pobijane presude Apelacioni sud u Beogradu je ocenio da žalba tuženog nije osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužioci su autori  fotografija nastalih tokom demonstracija u Beogradu 9. marta 1999. godine, koje je tuženi javno saopštio 2009. godine, bez ovlašćenja, odnosno saglasnosti  tužilaca, u nepotpunoj formi, ne naznačivši ime ili pseudonim tužilaca kao autora i bez plaćanja autorske naknade, u monografiji „S“ koja je objavljena u štampanom izdanju i na internet stranici, zbog čega  su povređena autorska prava tužilaca.

Ranije donetom  presudom u ovom postupku P4-61/12 od 2. 4. 2013. godine tuženi je pravosnažno obavezan da naknadi štetu tužiocima zbog povrede njihovih moralnih autorskih prava nanetu neovlašćenim javnim saopštavanjem navedenih fotografija tužilaca i to u nepotpunoj formi i bez naznačenja njihovih imena ili pseudonima.

Fotografije je tuženi preuzeo iz fotomonografije „ 9. mart 1991. godine“ čiji je autor K. P, u kojoj su one objavljene uz saglasnost tužilaca. Tužioci, kao autori spornih fotografija nisu preneli svoja autorska imovinska prava na tim fotografijama K. P.

STAV APELACIONOG SUDA U BEOGRADU - Autorsko pravo, pored moralnih, sadrži i imovinska prava, između ostalih i pravo na iskorišćavanje dela, u smislu člana 27. Zakona o autorskom pravu („Službeni list SFRJ“, br.19/78, 24/86, 21/90) koji je bio na snazi u vreme objavljivanja navedenih fotografija u fotomonografiji tuženog. Iskorišćavanje dela, u smislu navedene zakonske odredbe vrši se, između ostalog, objavljivanjem, prerađivanjem, reprodukovanjem, umnožavanjem, obrađivanjem, prikazivanjem, izvođenjem, prenošenjem i prevođenjem dela, a za svako iskorišćavanje autorskog dela od strane drugog lica autoru pripada naknada.

Odredbom člana 52. stav 1. Zakona o autorskom pravu, propisano je da se pravo autora na iskorišćavanje dela može, u celini ili delimično, uz naknadu ili bez naknade, prenositi na pojedince ili na pravna lica za vreme trajanje autorskog prava ili za određeno vreme. Lice na koje je preneseno pravo iskorišćavanja autorskog dela ne može to pravo prenositi  na treće lice bez saglasnosti nosioca tog prava, ako ugovorom nije drugačije određeno. U konkretnom slučaju, u smislu citiranih zakonskih odredaba, tužioci nisu preneli pravo iskorišćavanja svog autorskog dela -spornih fotografija na K. P. kao autora monografije “9. mart 1991. godine“ u kojoj su uz saglasnost tužilaca objavljene sporne fotografije, niti je tuženi na bilo koji način dokazao da mu je K. P. tu saglasnost preneo pod uslovima propisanim zakonom.

Stoga, kako je tuženi te fotografije preuzeo i javno saopštio, bez odobrenja tužilaca, autorska prava tužilaca su povređena, pa im pripada pravo na nanaknadu materijalne štete u smislu člana 205. Zakona o autorskom i srodnim pravima („Službeni glasnik RS“, br 104/09, 99/11 i 29/16 odluka Ustavnog suda) koji je bio na snazi u vreme podnošenja tužbe.

(Iz presude Apelacionog suda u Berogradu GŽ4-10/17 od 17. 5. 2018. godine)

PREDMET SPORA:

Tužilac S. Č. je tužbom od izdavača dnevnog lista „Informer“ zahtevao naknadnu materijalne i nematerijalne štete zbog povrede autorskih prava. Tužilac je u referatu tužbe naveo da je fotograf i autor autorskog dela – fotografije na kojoj je snimljen glumac Gordan Kičić. Tužilac je tvrdio da je tuženi neovlašćeno, bez saglasnosti autora objavio spornu fotografiju u dnevnom listu „Informer“. Prema navodima tužioca, sporna fotografija objavljena u „Informeru“ nije potpisana imenom ili pseudonimom autora. Takođe, tužilac je tvrdio da je sporna fotografija objavljena u nepotpunoj formi, tako što je skraćena („kropovana“) bez saglasnosti autora.

OSNOV:

Član 15, 20, 30, i 205. Zakona o autorskom i srodnim pravima i član 200. Zakona o obligacionim odnosima.

TUŽBENI ZAHTEV:

Tužilac S. Č. je tužbenim zahtevom tražio da sud presudom obaveže tuženog izdavača dnevnih novina „Informer“ na isplatu naknade i to:

1) materijalne štete zbog neovlašćenog javnog saopštavanja autorskog dela tužioca – fotografije, iznos od 18.000 dinara;

2) nematerijalne štete zbog povrede moralnih prava tužioca (objavljivanje fotografije bez navođenja imena ili pseudonima autora) iznos od 41.000 dinara; i

3) nematerijalne štete zbog povrede moralnih prava tužioca (objavljivanje izmenjene fotografije) iznos od 41.000 dinara.

Tužilac je meterijalnu i nematerijalnu štetu potraživao sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom počev od dana kada je tužbe podneta sudu.

TOK POSTUPKA:

Sporna fotografija čiji je autor tužilac objavljena je u dnevnom listu „Informer“ 06.03.2013. godine. Tužilac je dva dana kasnije, 08.03.2013. godine, Višem sudu u Beogradu podneo tužbu protiv izdavača „Informera“. Prvostepena presuda kojom je delimično usvojen tužbeni zahtev tužioca doneta je 29.11.2013. godine. Tuženi je bio nezadovoljan prvostepenom presudom, pa je 25.12.2013. godine protiv prvostepene presude podneo žalbu Apelacionom sudu u Beogradu, koji je 11.02.2015. godine doneo drugostepenu presudu.

PRESUDA:

Tužbeni zahtev tužioca S. Č. je usvojen delimično, tako što je sud prvostepenom presudom obavezao tuženog izdavača dnevnog lista „Informer“ da tužiocu na ime naknade: 1) materijalne štete zbog neovlašćenog javnog saopštavanja autorskog dela tužioca – fotografije isplati iznos od 6.842,65 dinara; 2) nematerijalne štete zbog povrede moralnih prava tužioca (objavljivanje fotografije bez navođenja imena ili pseudonima autora) isplati iznos od 30.000 dinara; i 3) nematerijalne štete zbog povrede moralnih prava tužioca (objavljivanje izmenjene fotografije) isplati iznos od 35.000 dinara.

Pored naknade štete tužiocu pripada i zakonska zatezna kamata počev od dana presuđenja (29.11.2013.) pa do dana isplate dosuđene naknade. Drugostepenom presudom Apelacionog suda u Beogradu iznos dosuđeni iznos materijalne štete od 6.842,65 dinara je potvrđen, dok su dosuđeni iznosi nematerijalne štete od 30.000 i 35.000 dinara umanjeni na po 10.000 dinara.

PRAVNI STAV SUDA:

„Tuženi je u štampanom izdanju lista „Informer“, javno saopštio fotografiju u okviru teksta „Glumci sahranili bioskope“, bez tužiočevog odobrenja čime je povredio njegova imovinska prava. U konkretnom slučaju, uvidom u štampano izdanje pomenutih novina, sud je utvrdio da je tuženi javno saopštio predmetnu fotografiju tužioca kao ilustraciju uz prateći tekst, a da je tom prilikom propustio da označi ime autora fotografije čime je povredio moralno pravo tužioca i to pravo na naznačenje imena. Utvrđeno i to da je tuženi prilikom javnog saopštavanja fotografije istu izmenio, tako što je opkrojen samo krst sa natpisom 20. oktobar i figura glumca koji je na fotografiji i takvu saopštio u nepotpunoj formi, bez dozvole i saglasnosti autora čime je povredio moralna prava autora na zaštitu integriteta dela.“

(Iz obrazloženja presude Višeg suda u Beogradu, P4.br. 68/13, od 29.11.2013. godine)

TROŠKOVI POSTUPKA:

Presudom Višeg suda u Beogradu tuženi su u obavezi da tužiocu S. Č. na ime sudskih troškova parničnog postupka solidarno isplate iznos od 44.800 dinara i to: na ime sastava tužbe iznos od 6.000 dinara, na ime zastupanja od strane advokata na tri održana ročišta iznos od po 7.500 dinara, na ime zastupanja od strane advokata na jednom neodržanom ročištu iznos od 4.500 dinara, kao na ime sudske takse na tužbu i presudu iznos od po 5.900 dinara.