ODBACUJE SE podnesak punomoćnika tuženog naslovljen kao: “Dopuna tužbe“ od 28. 9. 2012. godine.

OBRAZLOŽENjE - Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1595/14 od 17. 2. 2017. godine poništen je kao nezakonit Aneks ugovora o radu br. 14 od 19. 5. 2014. godine, kojim se menja osnovni Ugovor o radu br. 5262 od 5. 9. 2006. godine kao i tačka 3. Ugovora o radu od 11.5.2015. godine, svi zaključeni između tuženog (NID Kompanija „Novosti“ a.d. iz Beograda i Srđana Škora iz Beograda - prim UNS). Obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u isnosu od 177.000 dinara.

Protiv navedene presude tuženi je blagovremenoi izjavio žalbu. Ispitujući pravilnost pobijane presude Apelacioni sud je ocenio da je žalba tuženog neosnovana.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku tužilac je sa tuženim zaključio Ugovor o radu br. 5262/06 od 5. 9. 2006. godine za obavljanje poslova odgovornog urednika izdanja „Revija 92“, sa sedmim stepenom stručne spreme, na neodređeno vreme. U međuvremenu Škoro je imenovan za šefa deska dnevnog lista „Večernje novosti“(prim - UNS). Na osnovu ponude tuženog za zaključenje Aneksa ugovora o radu sa obaveštenjem o razlozima za ponudu i pravnim posledicama  br. 2504 od 19. 5. 2014. godine, upućene tužiocu utvrđeno je da je zbog izmenjenih okolnosti došlo do izmene ugovorenih uslova rada u ugovoru br. 5262 od 5. 9. 2006. godine, pa je tužiocu ponuđeno zaključenje Aneksa ugovora o radu počev od 20. 5. 2014. godine, zbog potrebe procesa organizacije rada i neophodnosti da se izvrši premeštaj tužioca na drugi odgovarajući posao pomoćnika odgovornog urednika lista „Sport“. Izjašnjavajući se o navedenoj ponudi tužilac je osporio navedenu ponudu za zaključenje aneksa ugovora o radu, jer je usmeno smenjen sa poslova šefa deska lista „Večernje novosti“, navedeni Ankes ugovora o radu ponuđen mu je bez obrazloženja u vezi sa razlogom za njegovo premeštanje u drugu redakciju i to na poslove koje nikada nije radio, sa znatnom manjom platom, bezuslovno i odmah, njegov premeštaj nije zasnovan na objektivnim potrebama i opravdanim razlozima, predstavlja kaznu za njegov istup u javnosti i izneto mišljenje, njegovo udaljenje iz redakcije „Večerenje novosti“ ima diskriminatorski kazneni karakter i motivisano je razlozima koji nisu u domenu radnog prava.

Povreda Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji - Prema sadržaju Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog br. 738 od 15. 5. 2006. godine, zaposleni može biti raspoređen na sve poslove koje odgovaraju njegovoj stručnoj spremi određene vrste zanimanja, znanju i sposobnostima, ako to zahtevaju potrebe procesa i organizacije rada. U prilogu Pravilnika nalazi se opis poslova kod tuženog. Za radno mesto šefa deska propisani uslovi: VSS (VII stpen stručne spreme), kao i za radno mesto odgovornog urednika „Zova“, „Enigme“, „Novosti oglasi“, „Kalibra“, „Revije 92“, „Tip novosti“, „Trećeg oka“ i „Bilja i zdravlja“, a da nije predviđeno radno mesto odgovornog urednika lista „Sport“, niti pomoćnika odgovornog urednika lista „Sport“, a nije predviđeno ni radno mesto pomoćnik odgovornog urednika, već su predviđena radna mesta i to: pomoćnik ili urednik izdanja i šefa deska, pomoćnik ili zamenik urednika rubrike, društva, političke,ekonomske, pomoćnik urednika beogradske rubrike, pomoćnik urednika spoljne rubrike, pomoćnik urednika kulturne rubrike, pomoćnik urednika sportske rubrike.

Kolektivnim ugovorom  tuženog br. 4412 od 14. 8. 2012. godine, članom 6 stav 1 predviđeno je da novinar ima pravo da u skladu sa propisima i pravilima profesije, slobodno prikuplja i obrađuje informacije, istražuje događaje od javnog interesa, izveštava o javnim događajima, pojavama, predmetima i delatnostima od javnog interesa, te da izražava mišljenje o svim pitanjima od javnog interesa, a stavom 3. istog člana da novinaru zbog mišljenja iznetog u kladu sa propisima i pravilima novinarske profesije ne može da bude otkazan Ugovor o radu, smanjena zarada, promenjen položaj u redakciji, niti na bilo koji drugi način otežano obavljanje radnih zadataka.

OCENA APELACIONOG SUDA - Po oceni ovog suda, suprotno navodima žalbe, pravilno je prvostepeni sud usvojio zahtev tužioca zaključivši da je osporeni Aneks ugovora o radu od 19. 5. 2014. godine, nezakonit.

Neosnovan je navod žalbe da je navedena ponuda u potpunosti u skladu sa članom 172 Zakona o radu s obzirom da je decidno istaknuto da se ponuda čini zbog potrebe procesa i organizacije rada i da se iz ponude i iz ankesa jasno može videti da je diskreciono pravo poslodavca da ponudi zaposlenom izmenu Ugovora o radu, kao i da je diskreciono pravo zaposlenog da li to prihvatiti ili ne.

Ovo zato što Aneks ugovora o radu, kao i Ponuda koja mu je u smislu čl. 172 ZOR prethodi, moraju da sadrže opavdane razloge za izmenu ugovorenih uslova rada i premeštaj zaposlenog na drugi odgovorajući posao, odnosno premeštaj zaposlenog mora biti uslovljen stvarnim potrebama procesa i organizacije rada, a što ovde i po oceni ovog suda, nije slučaj, kako je to pravilno zaključio i prvostepeni sud.

Naime, imajući u vidu sadržinu predmetne Ponude za zaključivanje Aneksa be. 14. iz iste se suprotno navodima žalbe, ne može utvrditi koje su to stvarne i objektivne potrebe procesa i organizacije rada nastale, zbog kojih se tuženi premešta sa radnog mesta šefa deska lista „Večernje novosti“ na radno mesto pomoćnika odgovornog urednika lista „Sport“.

U ovakvoj situaciji (kada uopšte nisu navedene ni precizirane potrebe procesa i organizacije rada koje uslovljavaju premeštaj zaposlenog na drugi odgovarajući posao, po oceni ovog suda nedostaje objektivni uslov za pravilnost i opravdanost učinjene ponude, kao i za zakonitost osporenog Aneksa. To je prvi razlog usled koga sporni Aneks br. 14 pod br. 2504 od 19. 5. 2014. godine nije u skladu sa zakonom, i kao takav je morao biti poništen.

Sa druge strane i po oceni ovog suda, ovde nije bio ispunjen ni subjektivni uslov za opravdanost učinjene Ponude za premeštaj tužioca na drugi odgovarajući posao, jer se ne može prihvatiti kao tačna tvrdnja tuženog da nije bio zadovoljan radom tužioca na poslovima šefa deska, jer je tuženi propustio da razloge premeštaja navede u ponudi za zaključenje osporenog aneksa, a kako je to pravilno zaključio i obrazložio u pobijanoj presudi i prvostepeni sud, pa zato date razloge s tim u vezi  ovaj sud na ovom  mestu posebno ne ponavlja. Stoga je, osporeni Aneks nepravilan, i kao takav je morao biti poništen.

(Iz presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1911/17 od 14. 6. 2018. godine)  

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu od 16. 3. 2016. godine poništen je nezakonit aneks br. 11 ugovora o radu koji je 27. 10. 2014. godine zaključen između tuženog R.M.A. sa sedištem u Beogradu i tužioca R.R. iz Beograda.

Protiv navedene presude žalbu je blagovremeno uložio tuženi, pobijajući je zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je prvostepenu presudu.

Ponuda poslodavca

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u postupku pred prvostepenim sudom, tužilac je kod tuženog zasnovao radni odnos na neodređeno vreme ugovorom o radu od 1. 9. 2006. godine, na poslovima šefa deska, uz utvrđenu zaradu u mesečnom bruto iznosu od 73.421,14 dinara, a aneksom 9 koji se primenjivao od 1. 7. 2013. godine, tužiocu je za radno mesto novinar u redakciji utvrđena zarada u mesečnom bruto iznosu od 78.316,69 dinara.

Tuženi je tužiocu 27. 10. 2014. godine, dostavio ponudu za zaključenje aneksa ugovora o radu, u kojoj je navedeno da se ista dostavlja u skladu sa članom 171 stav 1 tačka 1 i 5 Zakona o radu i Pravilnika o radu, pod uslovima da mesečna neto zarada iznosi 30.000 dinara, odnosno bruto iznosu 41.192,30 dinara. U ponudi je navedeno da je izvršena analiza poslovanja po organizacionim jedinicama, te da je utvrđeno da je u cilju bolje organizacije  i efikasnijeg izvršenja poslova u redakciji, potrebno izvršiti određene kadrovske promene, odnosno razmeštaj i raspoređivanje zaposlenih zavisno od njihove sposobnosti i otklanjanja uzroka zastoja u radu; da je analizom rada tužioca od strane glavnog urednika i odgovornog urednika predloženo da se tužiocu ponudi obavljanje poslova saradnika u redakciji; da je u prethodnom periodu vršeno ocenjivanje i analiza rada tužioca, čiji je ishod bio nezadovoljavajući za radno mesto na kome tužilac radi, zbog čega je predložena promena čiji je smisao da se tužiocu omogući da radi u skladu sa interesima poslodavca. Istom ponudom tužiocu je ostavljen rok od osam dana za izjašnjenje, uz upozorenje na mogućnost prestanka radnog odnosa ukoliko odbije ponudu. Između tužioca  i tuženog je zaključen aneks br. 11 ugovora o radu sa početkom primene 27.10 2014. godine, kojim je utvđen nov naziv i opis poslova tužioca i zarada u mesečnom  bruto iznosu od 41.192,30 dinara.

Zaključak prvostepenog suda

Kod iznetog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da postupak ponude i zaključenja aneksa br. 11 ugovora o radu od 27. 10.2014. nije sproveden zakonito, najpre iz razloga što tuženi u ponudi nije detaljno obrazložio i naveo konkretne razloge zbog kojih se  zaposlenom nudi  izmena osnovnog ugovora o radu, posebno imajući u vidu da radno mesto tužioca-novinar u redakciji nije ukinuto izmenama pravilnika tuženog, niti je smanjen broj izvršilaca, a osim toga i iz razloga što nezadovoljavajuća ocena tužioca od strane poslodavca ne može biti razlog za premeštaj tužioca na drugo radno mesto, već eventualno može biti razlog za otkaz ugovora o radu.

Stav drugostepenog suda

Po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, prvostepeni sud je na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, pravilno primenio materijalno pravo.

Naime, odredbom člana 171 stav 1 tačka1 Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br 24/05,61/05,54/09, 32/13 i 75/14), propisano je da poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovornih uslova rada radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potrebe procesa i organizacije rada. Članom 172 stav 1 istog zakona, propisano je da je uz aneks ugovora o radu, poslodavac dužan da zaposlenom dostavi pismeno obaveštenja koje sadrži: razloge za ponuđeni aneks ugovora, rok u kome zaposleni treba da se izjasni koji je ne može biti kraći od osam radnih dana i pravne posledice koje mogu da nastanu nepotpisivanjem aneksa ugovora.

Pravilna primena navedenih zakonskih odredaba podrazumeva da poslodavac može zaposlenom ponuditi izmenu ugovorenih uslova rada, ali ova mogućnost ne predstavlja ovlašćenje poslodavca da ugovorene uslove rada menja  po svojoj slobodnoj volji, već moraju postojati promenjene okolnosti u odnosu na momenat zaključenja ugovora o radu, koje se tiču organizacije rada, a koje opravdavaju izmenu tog ugovora. Upravo iz ovih razloga zakonodavac članom 172 stav 1 Zakona o radu, obavezuje poslodavca da svoju ponudu zaključena aneksa ugovora o radu obrazloži, odnosno da pismeno navede konkretne i određene razloge za izmenu zaključenog ugovora, jer zaposleni mora da zna pravi i konkretan razlog zbog čega se premešta na druge poslove, čime bi mu se omogućilo i da eventualno iznese svoje predloge, odnosno da se izjasno na razloge koje ističe poslodavac.

Uopšteni i nedovoljni razlozi za premeštaj

U konkretnom slučaju, tuženi je u ponudi za zaključenje aneksa ugovora o radu naveo kao razlog: da je u cilju bolje organizacije i efikasnijeg izvršenja poslova u redakciji i otklanjanje zastoja u radu, potrebno izvršiti određene kadrovske promene i raspoređivanje zaposlenih, zavisno od njihove sposobnosti. Ovakvi razlozi u ponudi, po nalaženju ovog suda (Apelacionog suda u Beogradu) su uopšteni i nedovoljni, jer na osnovu ovakvih određenja, zaposleni  ne može imati saznanje zbog čega bi  njegov premeštaj na drugo mesto (konkretno premeštaj sa radnog mesta novinara na radno mesto saradnika) doprineo efikasnijem izvršenju poslova i otklanjanju  zastoja u radu poslodavca, odnosno zbog čega je njegov premeštaj nužan zbog potreba procesa i organizacije rada.

Pored toga, kako to pravilno nalazi prvostepeni sud, nije dovoljno navesti u ponudi da se premeštaj zaposlenog vrši radi otklanjanju uzroka zastoja u radu, a da se pri tom ne navede u čemu se taj zastoj sastojao, kada je do njega došlo i na koji način i kojim konkretnim radnjama je tužilac doprineo zastoju u radu poslodavca. Navod  u ponudi za zaključenje aneksa, da je u prethodnom periodu vršeno ocenjivanje i analiza rada tužioca čiji je ishod bio nezadovoljavajući, takođe se ne može smatrati jasnim i konkretnim razlogom koji ukazuje da je, zbog potrebe procesa i organizacije rada, opravdan premeštaj tužioca na drugi posao, jer  u ponudi nije jasno navedeno da li je do potrebe premeštaja zaposlenog došlo  zbog dovođenja u pitanje sposobnosti tužioca da obavlja poslove koje je ranije obavljao  i zbog čega poslodavac smatra da će zaposleni imati dovoljno sposobnosti za obavljanje novih poslova. Naime, nezadovoljavajuća ocena rada zaposlenog, ne znači automatski i ispunjenost uslova za premeštaj tužioca u smislu člana 171 stav 1 tačka 1 Zakona o radu, pri čemu se mora imati u vidu i činjenica da nije navedeno za koji period je vršeno ocenjivanje, niti da li je rad zaposlenog ocenjen u propisanom postupku po obimu i kvalitetu, da li je loša ocena rezultat nedovoljnog rada i zalaganja tužioca ili odsustva potrebnog znanja, a zatim i da li su tužiocu date instrukcije i ostavljen rok za poboljšanje, što je sve potrebno, budući da i subjektivni razlozi za premeštaj tužioca moraju biti konkretizovani.

(Iz presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2081/16 od 18. 1. 2018. godine)