Izveštaji sa suđenja
23. 11. 2016.
Sud obavezao „Kurir“ da Borku Stefanoviću na ime nematerijalne štete plati 70.000 dinara
Apelacioni sud u Beogradu doneo je pravosnažnu presudu kojom je obavezao „Adria media group“ doo, novinarku „Kurira“ Sandru Mališić i odgovornog urednika ovog lista Sašu Milovanovića da lideru Levice Srbije i bivšem šefu poslaničke grupe Demokratske stranke Borislavu Stefanoviću na ime nematerijalne štete isplate 70.000 dinara.
Ovo je epilog osamnaestomesečnog spora započetog krajem avgusta 2014. godine, kada je Stefanović Višem sudu u Beogradu podneo tužbeni zahtev protiv „Adria media group“ doo i pomenutih novinara zbog teksta „Pajtić i Stefanović se brčkali u hotelu Šarićevog klana“, obajvljenog u „Kuriru“ 3. marta 2014. i najavljenog na naslovnoj strani ovog lista.
U istom tužbenom zahtevu Stefanović je tražio naknadu od 300.000 dinara i zahtevao od suda da obaveže „Kurir“ da bez ikakavog komentara objavi presudu najkasnije dva dana posle pravosnažnosti.
Stefanović je smatrao da su mu povređeni čast i ugled zato što je u spornom tekstu navedeno da su visoki funkcioneri Demokratske stranke bili česti gosti hotela „Prezident“ na Paliću koji je bio u vlasništvu ljudi bliskih tada odbeglom narko bosu Darku Šariću.
Među njima su se, kako je još pisalo, nalazili tadašnji zamenik predsednika Demokratske stranke i pokrajinski premijer Bojan Pajtić i Borko Stefanović, bivši šef poslaničke grupe i bliski saradnik Dragana Đilasa. U podnaslovu je stajalo da je Nebojša Jestrović, kao Šarićev saradnik, otkrio da su gosti u njegovom hotelu bili mnogi političari iz tadašnjeg vrha Demokratske stranke, uključujući Pajtića i Stefanovića.
Tekst je ilustrovan fotografijama Pajtića i Stefanovića ispod kojih je stajao potpis „u vezi sa Šarićima Bojan Pajtić i Borko Stefanović“.
Sastavni deo teksta je Stefanovićev demanti u kojem ovaj političar, preko SMS poruke upućene redakciji, ističe da nikada nije bio u Šarićevom hotelu, da ne zna gde se „Prezident“ nalazi, da takve ljude ne poznaju, niti ga oni zanimaju.
Dan kasnije, tačnije 4. marta 2014. na četiri strane istog lista je objavljen tekst pod naslovom „Bojan Pajtić bio u hotelu na Paliću u Šarićevo vreme“. U tekstu je, između ostalog, navedena izjava Nebojše Jestrovića da je zajedno sa Borkom Stefanovićem u hotelu „Patria“ bio i Vuk Jeremić.
Stefanović je u svom iskazu istakao da su mu povređeni čast i ugled jer je doveden u vezu sa sa Šarićem kome se sudi kao narko bosu, da je prikazan kao bahati političar i da je morao svima da objašnjava da nema nikakve veze sa onim što je o njemu napisano.
Pored toga, Stefanović je naveo da je sa Jeremićem bio u hotelu „Patria“, gde je prisustvovao jednočasovnom sastanku, ali da u njemu nije spavao niti je znao u čijem je vlasništvu.
Prvostepeni sud, tačnije Viši sud u Beogradu, odbio je tužbeni zahtev pošto je našao da sporni tekstovi, iako delom sadrže netačne informacije i činjeničke iskaze, „ne predstavljaju štetnu radnju podobnu da tužiocu (Stefanoviću - prim. nov.) nanese nematrijalnu štetu u vidu povrede ugleda i časti“.
Prvostepeni sud je zaključio da tekst od 3. marta 2014, sa svim naslovima i podnaslovima, ne bi bio omalovažavajući za bilo koju osobu i „kao takav on nije podoban da izazove duševnu bol zbog povrede časti i ugleda kod prosečnog građanina, a posebno kod tužioca (Stefanovića - prim. nov.) koji je poznat širem krugu ljudi zbog posla kojim se bavi i koji se izborom profesije samostalno izložio povećanom interesovanju javnosti od koga u određenoj meri zavisi njegov uspeh“.
Po oceni beogradskog Višeg suda, autor teksta je postupao sa odgovarajućim stepenom novinarske pažnje, pošto je saglasno pravilima novinarske struke proverio infromaciju kod tužioca, odnosno Stefanovića kako bi čuo i drugu stranu. Isti novinar, konstatovao je pomenuti sud, objavio je u celini izjavu koju je tim povodom dao Stefanović.
Donoseći ovakvu presudu prvostepeni sud je istakao da je pri tome „imao u vidu i prosečna društvena shvatanja i pretpostavljenu reakciju prosečnog građanina, a s obzirom na javno mnjenje kome je ovaj akt bio namenjen i prosečne društvene prilike u našoj sredini, te da je sporni tekst rezultat informisanja o aktuelnoj temi i ponašanju i životu političkih predstavnika, te da u istom nije navedeno od strane tuženog bilo šta što bi bilo podobno da povredi prava i ličnost tužioca“.
Viši sud je, takođe, zaključio da „tekst nije objavljen protivpravno i u nameri javnog omalovažavanja tužioca s obzirom na sadržaj teksta čiji je preovlađujući deo izjava Nebojše Jestrovića, a u spornom tekstu novinar nigde nije izneo svoj vrednosni sud niti nameru da kod tužioca prouzrokuje nematerijalnu štetu“.
Isti sud je još naglasio da se tužilac „izborom profesije samostalno izložio povećanom interesovanju javnosti... zbog čega je dužan da trpi granicu prihvatljive kritike koja je šira i mora ispoljiti viši stepen tolerancije na pitanje štampe o njegovoj ličnosti, posebno na izjave drugih ljudi koje su verno prenete, a koje je imao priliku i jeste demantovao“.
Posle Stefanovićeve žalbe, Apelacioni sud u Beogradu je preinačio prvostepenu presudu i delimično usvojio tužbeni zahtev kojim se „Kurir“ i novinari oabevezuju da na ime nematerijalne štete bivšem šefu poslaničke grupe Demokratske stranke isplate 70.000 dinara.
Apelacioni sud je našao da je beogradski Viši sud pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje, ali da je pogrešno primenio materijalno pravo.
U Presudi Apelacionog sud piše: “Tužilac kao nosilac političke funkcije, treba da trpi veću kritiku i njegov prag tolerancije na tu kritiku mora da bude daleko veći nego kod običnih građana. Ali, takva kritika, odnosno kritička mišljenja, treba da budu u vezi sa njegovim radom, dok navedene informacije nemaju nikakve veze sa kritikom njegovog rada, već predstavljaju netačne činjenice, koje kod prosečnog čitaoca (pored pompeznog naslova sa sve slikom tužioca i Bojana Pajtića), a u opštepoznatoj situaciji za šta se sumnjiči Darko Šarić, upravo stvara utisak da tužilac ima direktne veze sa licem koje je optuženo za krivična dela koja su predmet velike medijske pažnje... Iako je na kraju teksta naveden demanti tužioca, što znači da su tuženi mogli imati saznanja da tekst koji nameravaju da objave verovatno sadrži neistinite informacije, nisu pokušali da ozbiljnije provere svog sagovornika, niti su u takvoj situaciji demanti tužioca objavili na vidnom mestu u tekstu, kako bi prosečan čitalac to odmah mogao uočiti. Dalje, tuženi se ni na koji način nisu distancirali od objavljene tuđe nedopuštene tvrdnje čime bi se sačuvao status njenog prenošenja, a činjenica da je pri objavljivanju informacija glasila onako kako je dobijena na izvoru, sama po sebi ne čini objavljivanje dopuštenim... Interes javnosti je da bude blagovremeno i potpuno informisana o događajima i ličnostima, ali je dužnost medija da javnosti saopšte istinitu, a ne neistinitu informaciju, koja pri tome narušava ugled i čast ličnosti na koju se odnosi“.
Tekst je nastao u okviru projekta "Novinari na sudu - Vodič kroz sudsku praksu za novinare, fotoreportere, urednike i vlasnike medija" koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.