Zbog svega toga poslednji je trenutak da, kao profesija, kao ljudi, dignemo svoj glas protiv onih koji pokušavaju da prevaspitaju medije i da ne dozvolimo da naše kolege dočekuju najveći praznik kao taoci nekolicine.

Reč je ne samo o ljudima sa RTS-a, nego o svima nama, o svakom mediju, o celoj profesiji. Reč je o našem pravu na rad, o našoj slobodi govora, pravu na mišljenje i pravu da sami uređujemo naše medije, a ne da nam ih uređuje ulica.

Reč je o tome da li ćemo da živimo bez straha od linča, zato što je svaka poternica za nekim iz RTS-a, poternica za svima nama.

Zato tražimo od svih nadležnih organa, svih novinarskih udruženja, kako domaćih, tako i međunarodnih, od srpskih i evropskih institucija, da bez odlaganja, izgovora i osude progon ljudi sa RTS-a, i učine sve da on bude sprečen.

Zahtevamo da se omogući pravo na rad, da se zaštite elementarna ljudska prava, da se iz javnog prostora eliminiše kultura linča, i da se utvrdi jasna odgovornost za ovaj napad na našu profesiju.

Pozivamo sve kojima je stalo do slobode medija, sve kojima je do informisanja, do javnog servisa kao jedne od najvažnijih institucija našeg društva, do činjenica, da nam se pridruže u borbi za elementarne slobode.

Koliko sutra, ono što danas doživljava naša profesija, doživeće i druge.

Zato nadležni organi moraju da reaguju i novinare da dignu svoj gas.

Kako se navodi u prijavi, od tog vremena onemogućen je ulazak novinara i drugih zaposlenih – posebno u tehničkim službama, što za posledicu ima sprečavanje emitovanja televizijskog programa.

Kako piše RTS, zaposleni su ugroženi u nasilnim blokadama, jer im svaki ulazak u zgradu obezbeđuje policija, i tom prilikom su vređani, pljuvani i gurani.

Pored toga, na društvenim mrežama objavljeni su telefonski brojevi troje urednika, a pojedinim urednicima i novinarima su napravljene i distribuirane tzv. poternice, što za posledicu ima direktno ugrožavanje bezbednosti i života naših zaposlenih.

RTS traži da se identifikuju svi učinioci ovih dela i da se protiv njih pokrene krivični postupak.

RTS je zatražio hitnu reakciju i od predsednice Evropske komisije, evropske komesarke za proširenje, predstavnika OEBS-a u Srbiji, Generalnog direktorata za susedstvo i pregovore o proširenju Srbije, ODHIR-a.

Obratio se i međunarodnim organizacijama za zaštitu novinara i evropskom udruženju javnih servisa.

U toj borbi se nalazi i bivši košarkaš i reprezentativac Vladimir Štimac koji je u četvrtak u toku dana upozorio da vlast nasilno ss policijom planira da razbije blokade, što je dovelo i do dolaska većeg broja ljudi na lokacije u Takovskoj i na Košutnjaku.

Štimac je u objavi na društvenim mrežama istakao da je došlo i do incidenta.

"Veterani su neutralisali žensku osobu koja je imala nož. Odmah nakon toga stigao je UKP i odveo je. Kada ste s decom, bacite pogled oko sebe i analizirajte ko se sve nalazi u blizini – kako bi deca i građani bili bezbedni. Bravo za veterane i UKP, jer su postupili maksimalno profesionalno", napisao je Štimac.

Danas je četvrti dan blokade zgrada Radio-televizije Srbije u Takovskoj i Aberdarevoj ulici i na Košutnjaku.

RTS prilagođava programsku šemu, a jutarnji program ponovo nije emitovan. 

Studenti u blokadi visokoškolskih ustanova u Beogradu su u sredu uveče na Instagramu objavili pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine u kojem zahtevaju da se raspiše javni poziv za nove članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

Između ostalog, podsetili su da je mandat prethodnom sazivu Saveta REM-a istekao 4. novembra prošle godine i citirali su zakonske odredbe.

Poručili su da će blokada Radio-televizije Srbije trajati sve dok se ne raspiše javni poziv za izbor članova Saveta REM-a.

On je dodao da osuđuje nasilje nad novinarkama Informera Brankom Lazić i RTS-a Draganom Biberović.

Na drugom mestu je Televizija Sandžak sa milion i po dinara, a trećem portal "A1" Enesa Radetinca sa milion dinara.Na trećem mestu je nevladina organizacija "Forum 10" Fahrudina Kladničanina sa 950.000 dinara, a četvrtom udruženje građana "Free media" Amele Bajrović sa 900.000 dinara.

Za projekat Novinske agencije Beta iz Beograda, izdavača Sto plus radija, planirano je 750.000 dinara, a za projekat Bošnjačkog informativnog centra, zastupnika Mirze Hajdinovića (član SDA Sandžaka), pola miliona dinara.

Po 400.000 dinara predviđeno je za projekte "Ref Ref" radija i "Glasa islama" medija bliskih Islamskoj zajednici u Srbiji, dok će po 50.000 dinara manje dobiti novinar Anel Grbović, Udruženje građana "Takt.Info" Tarika Brunčevića i "San ibrik" Fate Halilović.

Po 300.000 dinara planirano je za projekte novinara i zaposlenih u RTV Novi Pazar i to Katarine Radović (K Media Star), Aleksandra Nićiforovića "Motrilja press" i udruženja "Plej on" koje zastupa Safet Ademović.

Toliko novca opredeljeno je i za turističku agenciju "Travio" Redžepa Koraća bliskog Sandžačkoj demokratskoj partiji.Po 250.000 dinara Komisija je dodelila novinarima Alemu Rovčaninu (PP Media) iz Prijepolja i Zoranu Maksimoviću (Journalistic plan), kao i društvu "Narcis i jorgovan" iz Kraljeva.

Bošnjačkoj zajednici kulture "Preporod" (Enes Halilović i Ersin Hasanović), Centru za razvojnu politiku i saradnju (Edis Demić), Udruženju "Vizit NP" (Tarik Graca) i "Powe media AS" (Alma Ademović) namenjeno je 200.000 dinara.

Nakon što je predložen za ministra informisanja i telekomunikacija Bratina je na pitanje Udruženja novinara Srbije (UNS) koji su mu planovi i prvi koraci nakon što stupi na dužnost, rekao je da je predlog da bude ministar za njega iznenađenje te da je rano da priča o planovima.

Koalicija za slobodu medija ocenila je da je Bratina „poznat po ekstremističkim stavovima, antievropskoj retorici, otvorenom protivljenju ljudskim pravima, targetiranju građanskih inicijativa i novinara, odnosno svih onih koji neguju kritičku misao“.

U narednom periodu, a sve do 25. aprila, Ministarstvo će sukcesivno objavljivati rešenja o raspodeli sredstava nakon što svaka od 3 preostale komisije završi sa radom i donese odluku o raspodeli sredstava.

S tim u vezi, Ministarstvo ukazuje i na to da će ove godine konkursi na nacionalnom nivou biti okončani u najkraćem roku u poređenju sa svim prethodnim godinama, odnosno do 25. aprila. Primerice, prethodne godine konkursi na nacionalnom nivou okončani su 29. juna.

Ministarstvo ističe i to da je na ovogodišnje konkurse pristiglo 1.239 projekata što je najveći broj projekata pristiglih na konkurse Ministarstva još od uspostavlja konkursnog sufinansiranja proizvodnje medijskih sadržaja i edukacije novinara (2015).

Ove godine Ministarstvo je obezbedilo rekordnih 427.500.000,00 dinara za sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja, što je za 90.500.000,00 dinara više nego što je to bio slučaj prethodne godine.

Imajući u vidu sve navedeno, ovo ministarstvo ukazuje na to da je ove godine na nacionalnom nivou opredeljen do sada najveći iznos sredstava za oblast javnog informisanja.

Uvid u Rešenje o raspodeli sredstava na osnovu Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za internet medije u 2025. godini možete izvršiti putem linka:

https://mit.gov.rs/vest/13692/konkurs-za-sufinansiranje-projekata-proizvodnje-medijskih-sadrzaja-za-internet-medije-u-2025-godini.php

U trećem segmentu, objavljena je informacija da su više od 60 sati blokirani ulazi u televiziju, a pročitana su i saopštenja RTS kojima se osuđuje, kako je nevedeno, nezakonita studentska blokada.

U Dnevniku emitovan i razgovor sa beogradskim nadbiskupom Ladislavom Nemetom i uključenje sa sajma zapošljavanja u Vranju, kao i za Svetski dan hemofilije. Emitovan je i prilog o nedovoljnim zalihama krvi.

Dnevnik je, umesto odjavne špice sa imenima urednika, završen telopom.

RTS danas nije emitovao Jutarnji program u redovnom terminu, a umesto njega je pušten film „Egzodus: Bogovi i kraljevi“. U osam sati emitovan je Jutarnji dnevnik, ali uz očigledne tehničke probleme i improvizacije.

Ne razumemo razloge zbog kojih je kompanija e&Etisalat PPF Telecom Grupa odlučila da se posle postignutog dogovora o kupovini SBB, nekorektno i neprofesionalno odnosi prema kanalima N1 i Nova S, gotovo na isti način kako to čini režim u Srbiji za koje su ove krediblne i gledane televizije nepoželjne.

Naime i pored potpisanog eksluzivnog ugovora kojim se omogućava da N1 i Nova S budu dostupni na Jetel kablovskoj mreži, oni još nisu uvrstili ove kanale, iako je istovremeno u njihovoj drugoj mreži (SBB) uvršćeno 45 novih kanala. Jedino objašnjenje ovakvog postupka je u neuverljivoj tvrdnji o modernizaciji platforme. Jasno i direktno smo ponudili Yettel-u svu tehničku podršku kako bi korisnici odmah mogli da gledaju N1 i Nova, ali su se na našu ponudu oglušili. Sada, umesto da veći broj građana Srbije dobije pristup kanalima, prodajom Total TV se zapravo dešava suprotno – N1 i Nova se uskraćuju za desetine hiljada domaćinstava u Srbiji.

Postavljamo javno pitanje da li je kompanija e&Etisalat PPF Telecom Grupa pod političkim pritiskom vlasti i da li imaju neki tajni dogovor da urade sve na smanjenju gledanosti N1 i Nova S? U trenutku kada Srbija prolazi kroz ozbiljnu političku i društvenu krizu, e&Etisalat PPF Telekom Grupa bira da se ponaša kao saučesnik u gušenju slobode medija, ignorišući svoje obaveze prema korisnicima i javnosti

Nepoznata lica, koja se predstavljaju kao "studenti u blokadi", objavila su ove "poternice" na društvenim mrežama i iste su, tokom blokade naših objekata, zalepljene po zgradama, banderama, saobraćajnim znacima i drugim javnim površinama.

Ovakvim postupcima direktno su ugroženi bezbednost i životi naših zaposlenih, čije su fotografije objavljene bez njihove saglasnosti i u kontekstu koji poziva na linč.

Javno žigosanje novinara i predstavljanje kao "neprijatelja naroda" izaziva uznemirenje i unosi strah, a metode koje se koriste podsećaju na događaje iz najmračnijeg perioda istorije 20. veka.

RTS poziva nadležne institucije – Javno tužilaštvo, Ministarstvo unutrašnjih poslova i ostale državne organe da hitno reaguju, identifikuju izvršioce i preduzmu sve neophodne mere u skladu sa zakonom.

Zaštita novinara i slobode medija mora biti apsolutni prioritet u svakom demokratskom društvu.

Izdavač Kurira zbog toga je tužio KRIK, ali i nekoliko drugih medija koji su preneli ove informacije. Tužbu je podneo Privrednom sudu u Beogradu netačno tvrdeći da smo nelojalna konkurencija, te da smo objavili neistinite i uvredljive tvrdnje i tako ugrozili ugled Kurira. Tražio je da mu se za nanetu štetu ukupno isplati 11 miliona dinara.

U aprilu prošle godine doneta je prvostepena presuda kojom je odbijena tužba kao neosnovana. Sudija Ljiljana Stojković istakla je u presudi da su navodi tužbe da je došlo do povrede konkurencije neprihvatljivi jer informacije koje su objavljene na sajtu Raskrikavanja ne potpadaju pod Zakon o trgovini, na osnovu kog je tužba podneta.

Nakon što se Kurir žalio, slučaj je stigao u Privredni apelacioni sud, koji je potvrdio prvostepenu presudu. Izdavača Kurira obavezao je da medijima koje je neosnovano tužio – KRIK-u, Slavko Ćuruvija Fondaciji, dnevnom listu Danas i Centru za interkulturnu komunikaciju – ukupno plati 1,6 miliona dinara na ime sudskih troškova.

„Radi se o organizacijama koje za cilj nemaju sticanje dobiti, već ostvarivanje određenog zajedničkog ili opšteg cilja i interesa, odnosno dobročino ostvarivanje opštekorisnih ciljeva… (ove organizacije) nisu trgovci, ne obavljaju trgovinu i u tom smislu nisu ni konkurenti u smislu odredaba Zakona o trgovini”, navodi se u presudi.

Ovom presudom okončan je jedan od postupaka koje je izdavač Kurira pokrenuo protiv KRIK-a. U toku su još dva, po tužbama podnetim nakon što je Raskrikavanje nastavilo da analizira naslovnice i objavilo još dva teksta u kojima je utvrdilo koliko lažnih i manupulativnih vesti je tabloid Kurir objavio na naslovnim stranama.

Redakcija KRIK-a inače je zatrpana ovakvim SLAPP tužbama, koje se podnose kako bi se uticalo na rad ovog portala – da bi se novinari zastrašili i preopteretili i tako prestali da izveštavaju o određenim temama.

Među onima koji su tužiili KRIK su državni funkcioneri, osobe bliske vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci i predsedniku države Aleksandru Vučiću. Između ostalog, KRIK je dva puta tužila i sudija Apelacionog suda u Beogradu Dušanke Đorđević kojima čak traži i zatvorske kazne i zabranu rada za novinare.

Domaće i međunarodne novinarske i medijske organizacije u više navrata osudile su ove tužbe tvrdeći da im je cilj zastrašivanje i iznurivanje redakcije KRIK-a kojoj su pružile punu podršku.

Zato što medijska kuća koju plaćaju o tome ne izveštava, ali su razlozi blokade dublji. Skreću pažnju na činjenicu da Srbija od 4. novembra nema Savet REM-a, a da se čak sedam kandidata povuklo iz procesa jer smatraju da je postupak sproveden protivzakonito. 

„Zahtevamo od vas, Odbora za kulturu i informisanje, ponavljanje procesa izbora članova Saveta Regulatornog tela, poništavanjem prethodnog Javnog poziva i objavljivanje novog, uz transparentno odvijanje procesa pred javnošću. Protest ispred RTS-a trajaće dok ne objavite Javni poziv za izbor članova Saveta REM-a“, naveli su studenti u blokadi u saopštenju.

Jedan od onih koji su se povukli zbog neregularnosti prilikom izbora članova ovog, na papiru nezavisnog tela je i novinar i dramski pisac Željko Hubač, koji smatra da Srbija u kojoj niko ne prati rad medija nije slobodna zemlja.

„Studenti zaista imaju, po meni, neočekivano dobru strategiju jer su u petom mesecu svojih protesta stavili u fokus REM. Oni polagano, sistematski, ukazuju na sve probleme koji se zataškavaju da se politička kriza ne bi rešila“, navodi Željko Hubač, dramski pisac, novinar i bivši kandidat za člana Saveta REM.

Nekadašnja predsednica Saveta REM, koja se sada predstavlja kao portparolka ovog tela, pak, smatra da je blokada, kako je navela, užasan pritisak na institucije, a zahteve studenata koji su se pozvali na razloge zbog koji su se nezavisni kandidati povukli nazvala je naučnom fantastikom.

„Njih sedmoro se povuklo, iako po zakonu to nisu smeli da učine. Od momenta kada su dali pristanak da budu kandidovani, morali su da ostanu do kraja procedure. Ipak, povukli su se, a evo sada će i jedan kandidat, Dejan Vuk Stanković, da bude izabran za ministra prosvete. Ne znam šta će da bude sa tim procesom, adresa za to pitanje je Narodna skupština. Svakako da postoji mogućnost da i ponovo bude raspisan poziv“, navela je Olivera Zekić.

A kako prorežimski mediji izveštavaju o blokadi javnog servisa? Širenjem panike i lažnim tumačenjima.

„Glavni i odgovorni urednik Informera Dragan J. Vučićević uključio se u program Informer televizije i objavio da je u toku talačka kriza ispred RTS-a i da blokaderi blokiraju SAJ“, pročitala je voditeljka na TV Studio B.

Da ovakve rečenice odu u etar bez straha od posledica omogućava upravo pravni vakuum u kom se nalazi Srbija jer nema regulatora, kaže Hubač.

„U ovom trenutku, možete da radite na televiziji šta god hoćete. Ne postoji mehanizam koji bi vas sankcionisao tim povodom. Odatle i takve stvari. Ja mislim da mladi ljudi i građani ispred RTS-a pokušavaju na simboličan način da mi moramo da krenemo od neke tačke“, smatra Željko Hubač.

Profesorka Fakulteta političkih nauka i jedna od najcenjenijih medijskih ekspertkinja Snježana Milivojević, pak, smatra da je vlast slanjem policije kako bi radnicima RTS bilo omogućeno da uđu poslala poruku zbog koje je teško verovati da će im formiranje zaista nezavisnog regulatornog tela biti prioritet.

„Mi znamo da ovakva vrsta diktature ili ova vrsta autokratije se zaista oslanja na medije. Do jednog trenutka. Evo sada je počela da izvlači tu represivnu karticu iz drugog džepa. Nema načina da mediji profunkcionišu a da mi nemamo autonomno regulatorno telo“, navodi Snježana Milivojević.

Čak i da se sutra formira novi, nezavisni REM, vlasti bi preko svojih poluga imala mogućnost da opstruiše rad ovog tela, smatra Hubač. Kaže, simptomatično mu je što pojedini evropski zvaničnici naizgled veruju srpskim vlastima da će u kratkom vremenskom periodu urediti ovu oblast.

„Možete vi u vašem dvorištu da posadite englesku travu, ali će ona izgledati kao ona ispred Bakingemske palate tek nakon desetak godina. Ali mi taj proces moramo da počnemo“, ističe Hubač.

Studenti su ga, kaže, upravo započeli i veruje da, zahvaljujući njima, sada postoje velika pažnja i pritisak javnosti da proces bude ponovljen i praćen do detalja kako bi mogao da bude sproveden po zakonu.

Inače, fotografiju je na protestima ’96-’97 snimila Goranka Matić, dugogodišnja urednica fotografije u toj istoj Politici“, napisala je na Instagramu Mia David, profesorka Fakulteta tehničkih nauka i rođaka Filipa Davida, književnika i profesora dramaturgije koji je preminuo 14. aprila 2025.

Filip David je jedan od naših najvećih pisaca, koji je u drugoj polovini dvadesetog veka, kao deo „velike četvorke“ – sa Danilom Kišom, Mirkom Kovačem i Borislavom Pekićem – imao ogroman uticaj na književnu scenu.

David je devedesetih godina bio oštar kritičar politike Slobodana Miloševića. Sada, kada su se devedesete vratile na velika vrata u prorežimske medije, pisac je za njih opasan i mrtav.

Gledanje je moguće preko aplikacije na smart uređajima ili uz kupovinu EON Smart Box-a, a korisnici mogu da biraju da li žele ugovor ili da koriste pripejd opciju. 

Kako navodi N1, ukoliko na vašoj adresi postoji SBB mreža, gledanje N1 i Nove je još jednostavnije - dovoljno je da odaberete jedan od postojećih paketa. 

Od pre desetak dana kada je došlo do promene vlasničke strukture SBB-a, ovi kanali su na novim pozicijama - Nova je na rednom broju 8, N1 na broju 10.

MUP ističe da, i pored više upozorenja i naređenja policije da omoguće prolaz službenim vozilima okupljeni su odbili da to učine. Kažu i da policija nijednog trenutka nije upotrebila silu već su razgovorom pokušali da postignu dogovor sa okupljenima da se povuku sa strane kako bi policijska vozila napustila taj prostor. Kako i pored toga, okupljeni nisu oslobodili prolaz službenim vozilima, policija je bez upotrebe sredstava prinude uz prethodno upozorenje i naređenje primenila tzv. potiskivanje okupljenih na jednu i drugu stranu kako bi oslobodili prolaz vozilima.

Učesnici skupa su pružali intenzivan otpor vređajući policijske službenike. Tom prilikom jedan policijski službenik je zadobio povredu skočnog zgloba i hitna pomoć ga je prevezla u zdravstvenu ustanovu, tvrde iz MUP-a.

Nakon toga učesnici protesta su se na nova upozorenja pomerili i policija je vozilima napustila lice mesta, dodaje se u saopštenju.

U toku je rad na utvrđivanju okolnosti ovog događaja i obaveštavanje nadležnih organa radi utvrđivanja eventualne odgovornosti učesnika okupljanja prilikom blokade policije.

Ministarstvo unutrašnjih poslova ističe da policija isključivo štiti javni red i mir, građane i institucije i upozorava da će u svom postupanju sprovoditi mere i ovlašćenja u skladu sa zakonom.

Još jednom pozivamo sve građane da se uzdrže od svih ponašanja koja ugrožavaju druge građane i ometaju rad nadležnih organa i institucija, već da poštuju zakon, zaključuju.

U narednom periodu, a sve do 25. aprila, Ministarstvo će sukcesivno objavljivati rešenja o raspodeli sredstava nakon što svaka od 4 preostale komisije završi sa radom i donese odluku o raspodeli sredstava.

S tim u vezi, Ministarstvo ukazuje i na to da će ove godine konkursi na nacionalnom nivou biti okončani u najkraćem roku u poređenju sa svim prethodnim godinama, odnosno do 25. aprila. Primerice, prethodne godine konkursi na nacionalnom nivou okončani su 29. juna.

Ministarstvo ističe i to da je na ovogodišnje konkurse pristiglo 1.239 projekata što je najveći broj projekata pristiglih na konkurse Ministarstva još od uspostavlja konkursnog sufinansiranja proizvodnje medijskih sadržaja i edukacije novinara (2015).

Ove godine Ministarstvo je obezbedilo rekordnih 427.500.000,00 dinara za sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja, što je za 90.500.000,00 dinara više nego što je to bio slučaj prethodne godine.

Imajući u vidu sve navedeno, ovo ministarstvo ukazuje na to da je ove godine na nacionalnom nivou opredeljen do sada najveći iznos sredstava za oblast javnog informisanja.

Uvid u Rešenje o raspodeli sredstava na osnovu Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za štampane medije i servise novinskih agencija u 2025. godini možete izvršiti putem linka:

https://mit.gov.rs/vest/13737/konkurs-za-sufinansiranje-projekata-proizvodnje-medijskih-sadrzaja-za-stampane-medije-i-servise-novinskih-agencija-u-2025-godini.php

Na ime sudskih troškova, Kurir tuženima treba da plati ukupno 1.587.950 dinara.

Tuženi mediji su preneli istraživanje Raskrikavanja „Štampana porcija mržnje u beogradskim dnevnim tabloidima“ o broju lažnih vesti na naslovnicama tabloida tokom 2021. godine.

Izdavač Kurira je podneo tužbu Privrednom sudu zbog „nepoštene tržišne utakmice“, uz zahtev za odštetu od 11 miliona dinara zbog „povrede poslovnog ugleda“.

Prvostepeni sud je tužbu odbio, a tu odluku je sada potvrdio i Privredni apelacioni sud. 

Fondacija skreće pažnju da su pred ovim sudom u toku još dva identična predmeta protiv medija koji su analizu Raskrikavanja preneli i u 2022. i 2023. godini. 

SĆF navodi da sada ima jednu SLAPP tužbu manje, ali da ih je preostalo još sedam.

„Nakon pregleda javno dostupnih video zapisa, Više javno tužilaštvo u Beogradu je utvrdilo da prilikom spornog događaja nije izvršeno nijedno krivično delo iz nadležnosti ovog tužilaštva. Zbog toga vas upućujemo da se obratite Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, Ministarstvu unutrašnjih poslova i Prekršajnom sudu u Beogradu“, stoji u odgovoru VJT.

Novinar KTV Nemanja Šarović rekao je Beti da je u subotu 12. aprila na saboru Pokreta za narod i državu u Beogradu, pet članova KTV zadobilo teže i lakše telesne povrede, od udaraca zadobijenih od strane aktivista i funkcionera Srpske napredne stranke (SNS).

„Celu noć smo u subotu proveli u Urgentnom centru. Meni su, od zadobijenih udaraca, konstantovana nagnječenja u predelu leve jagodice, desnog uveta i viličnog zgloba, dok su tehničaru Miloradu Maleševu izbijena tri zuba. Lakše telesne povrede su konstantovane vlasniku televizije Danijelu Radiću, snimatelju Sinišu Nikšiću i još jednom tehničaru koji je pogođen flašom u glavu“, kazao je Šarović.

Dodao je da su aktivisti i funkcioneri SNS-a polomili kameru i oštetili ostalu opremu KTV-a.

„Tukli su nas direktor ‘Gradske čistoće’ Marko Popadić, gradonačelnici Kruševca i Ćuprije, direktor Fonda PIO Relja Ognjenović i drugi stranački i državni funkcioneri. Uprkos medicinskoj dokumentaciji i snimcima na kojima se sve jasno vidi, policija i tužilaštvo nemaju nameru da sprovedu istragu i procesuiraju osobe koje su nam nanele teške povrede“, kazao je.

Šarović je istakao da su počinioci napada počinili krivično delo „nasilničko ponašanje na javnom skupu ili sportskom događaju“ iz člana 344a stav 4, jer je grupa u kojoj je bilo više od tri osobe nanela teške telesne povrede pojedinim članovima ekipe KTV.

„Više javno tužilaštvo je nadležno za slučaj napada na našu ekipu, jer su napadači počinili krivično delo za koje je zaprećena kazna od tri do 12 godina zatvora“, rekao je Šarović.

Slobodan Gajić je profesionalnu karijeru započeo na Radio Beogradu šezdesetih godina kao ton-majstor Prvog programa Radio Beograda. Bio je jedan od osnivača Radija 202, Radija 101 i Udruženih radio stanica Srbije.

Dobitnik je mnogobrojnih nagrada za dela koja će zauvek krasiti srpsko novinarstvo.

Ostaće upamćen i po velikom doprinosu razvoju turizma u Srbiji, kroz brojne akcije koje je organizovao kao direktor Kluba turističkih novinara Srbije, zajedno sa svojim kolegama.

Bio je član UNS-a.

Kremacija će se obaviti u sredu, 16. aprila, na Novom groblju u 14 časova. Datum i mesto polaganja urne sa posmrtnim ostacima biće naknadno objavljen.