U istraživanju, koje je sprovedeno u okviru projekta „Participativno praćenje realizacije procesa sufinansiranja projekata“ koji je podržalo holandsko Ministarstvo spoljnih poslova kroz program MATRA, učestvovalo je 79 novinarki i novinara lokalnih medija iz više gradova širom Srbije.

Rezultati su klasifikovani pojedinačno za osam gradova - Subotica, Novi Sad, Požarevac, Kragujevac, Čačak, Novi Pazar, Niš i Vranje, jedan region koji je obuhvatio ispitanike iz Zaječara, Bora i Negotina, dok su iz mesta u kojem nije bilo dovoljno ispitanika za studiju slučaja odgovori analizirani u poglavlju “Ostali gradovi”.

Intervjuisani su ocenjivali sledeće oblasti – slobodu medija, ekonomski položaj novinara, bezbednost medijskih radnika i pristup informacijama, ocenama od 1 do 5, za 2024. i 2025. godinu kako bi se uvidelo koliko se tokom godinu dana promenila situacija u kojoj svakodnevno rade i funkcionišu mediji na lokalu.

Najniža ocena od 1,87 tiče se ekonomskog položaja novinara, što je značajan pad u odnosu na 2024. kada je isti indikator ocenjen sa 2,16.

Sloboda medija u prošloj godini ocenjena je sa 2,23, za razliku od 2,52 koliko je procenjeno u prethodnom periodu.

Ocena za pristup informacijama na lokalnom nivou pala je sa 2,45 na 2,2, a najveći pad u odnosu na godinu ranije beleži se po pitanju bezbednosti medijskih radnika – sa 3 na 2,63.

Najveću ocenu po pitanju slobode medija dali su učesnici istraživanja iz Kragujevca – 2,83. Ekonomski položaj najbolje je ocenjen u Novom Pazaru – 2,6. Sudeći po oceni 3,86 bezbednost novinarki i novinara na najvišem nivou je u Požarevcu, dok je pristup informacijama najbolje ocenjen u Novom Pazaru – 2,6.

Najlošije ocene beleže se u Novom Sadu za sva četiri indikatora: sloboda medija - 1,33, ekonomski položaj - 1,5 (isto koliko i u Vranju), bezbednost – 1,33, pristup informacijama – 1,67.

Kompletni nalazi istraživanja dostupni su na ovom linku.

Kako je ranije objavljivano, kompanija Telekom Srbija, koja je u većinskom vlasništvu države, je pre ove poslednje akvizicije, u svom vlasništvu imala 20 medija, a neki od njih su informativni sajt Juro njuz (Euronews), potom Njuzmaks, zatim ekonomski veb magazin Blumberg (Bloomberg), a vlasnici su i Agro TV i Arena čenels grup (Arena Channels Grupu), koja prema registru Regulatornog tela za elektronske medije (REM ) poseduje 24 televizije, pretežno sportskog i zabavnog sadržaja. A od skoro je pod kapom Telekoma i Kurira, odnosno Mondo Inc.

Prema podacima objavljenim u Registru privrednih društava, Telekom je sada vlasnik 80 odsto Mondo INC, a dosadašnji vlasnik, WMG Media, Igora Žeželja, zadržao je udeo u vlasništvu od preostalih 20 odsto.

“Ovo bi trebala da bude nekakva investicija u digitalne platforme. Kupovinom samog medija, Telekom, odnosno država kontroliše ne samo samu mrežu, već i medijski sadržaj koji se kroz nju plasira, što je jasan put ka kontroli medijskog tržišta i propagande koja se plasira preko ovakvih medija. Naravno da nije normalno da država ima toliki upliv i uticaj na medijsko tržiste, ali s obzirom da je to sama sebi omogućila, ne možemo da računamo da neće iskoristiti mogućnost da utiče na tržište ili da možda zloupotrebe određena sredstva građana”, kaže za Nova.rs pravnik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Rade Đurić.

Kupovina Kurira, prema rečima Đurića, ukazuje na dva cilja – direktnu kontrolu medijskog prostora i pranje novca.

“S obzirom da još uvek ne znamo prave ciljeve, meni lično deluje kao da su u pitanju dve osnovne stvari. Prva je na primer pokušaj direktne kontrole medijskog prostora i nastavak davanja javnih sredstava za funkcionisanje propagandne mašinerije vlasti. Način na koji država nastupa preko Telekoma i besmislene kupovine programa, ugovori i preuzimanja poput ovog već ‘prorežimskog’ medija, je direktan uticaj države na javno mnjenje, gušenje eventualne kritičke reči, mada u ovom slučaju to nije verovatno kao cilj, i s druge strane novac građana Srbije za kupovinu medija koji će služiti interesima vlasti. Ono što takođe ima smisla, je jednostavno provlačenje ogromne sume novca i na taj način izvlačenje kroz ogromne ugovore gde se kupuju prava ili mediji po basnoslovnim ciframa, koji nemaju tu težinu i vrednost i utisak je čisto pranje novca”, naglašava Đurić.

Jačanje političkog uticaja

Odlika poslovanja Telekoma i države su, ističe on, upravo netransparentni ugovori, pa ne čudi što o ovoj novoj saradnji javnost nema potpune informacije.

“Jasno je da rukovodstvo i predstavnici vlasti ne mare mnogo za to što ovakva preuzimanja ugrožavaju finansijsku stabilnost i održivost Telekoma zbog visokog nivoa zaduženosti kompanije”, kaže Đurić.

Dovođenje Kurira u Telekomovu medijsku porodicu je još jedan korak ka jačanju političkog uticaja na uređivačku politiku, smatraju u NUNS-u.

“Kao Nezavisno udruženje novinara Srbije zabrinuti smo zbog toga što Telekom Srbija kao državna kompanija, nastavlja da širi svoj medijski portfelj, sada i kroz preuzimanje Mondo INC-a, izdavača Kurira i niza drugih medija (Kurir.rs, TV Kurir, Espreso, Yumama, kao i više magazina). Ovo je još jedan korak ka dodatnoj koncentraciji i jačanju političkog uticaja na uređivačku politiku, jer kada je vlasnik država (direktno ili posredno), granica između poslovnih interesa i interesa vladajuće većine postaje opasno tanka. Sa ovim preuzimanjem Telekom je vlasnik više od 30 medija u Srbiji”, kaže za Nova.rs generalna sekretarka NUNS-a Tamara Filipović Stevanović.

Podsećamo da su izmene medijskih zakona iz 2023. godine otvorile prostor da država, posredno kroz državna preduzeća poput Telekoma, ponovo ulazi u vlasničke strukture medija.

“To dugoročno cementira politički uticaj na informisanje građana na čiju štetnost smo upozoravali od samog početka, a sve što se desilo nakon tih izmena nam govori da je naša zabrinutost od početka bila opravdana”, naglašava Filipović Stevanović.

Sve što se događa u vezi sa učešćem državnog Telekoma u medijskoj sferi direktno je suprotno onome na šta se Vlada Srbije obavezala i u Medijskoj strategiji iz 2020. i u prethodnim planovima – „povlačenje države iz medija“, smatra Nemanja Nenadić, iz Transparentnost Srbija.

“Sve i da nije napravljen izuzetak za Telekom prilikom donošenja aktuelnih zakona pre dve godine, bilo bi još mnogo toga da se uradi radi ostvarenja tog cilja. Inače, ulazak Telekoma u vlasništvo firme Mondo INC, nije nikakvo iznenađenje, jer je najavljen pre nekoliko godina kada je Telekom investirao u Mondo. Ova kupovina je zanimljiva iz još jednog ugla – da li se javni resursi troše kako bi državna kompanija u budućnosti iz toga ostvarila neki profit ili se rasipaju. Pošto je Telekom učesnik na tržištu, o poslovnim odlukama ove firme i razlozima za njih zna se manje nego kada je reč o klasičnim javnim preduzećima. Zanimljivo je da Telekom u svom saopštenju stavlja akcenat na kupovinu filmskog studija, dok se uopšte ne pominje da je stekao većinsko vlasništvo u Kuriru”, naglašava Nenadić u razgovoru za Nova.rs.

Inače, Telekom Srbija, kako smo ranije pisali na našem portalu, već godinama se suočava sa velikim dugovima, pre svega zbog „Arene Channels group“.

Dugovanja Telekoma su prema dobavljačima i državnim preduzećima, po pisanju Nove ekonomije, u 2024. godini dostigla više od 3,4 milijarde evra (oko 400 milijardi dinara).

Podsećamo da su poslanici Skupštine Srbije u oktobru 2023. godine usvojili dva sporna zakona o medijima – Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima. Na ovaj način su, između ostalog, omogućili državnom Telekomu da osniva medije, uprkos tome što se u Medijskoj strategiji, koju je usvojila Vlada Srbije, naglašava da država mora da izađe iz vlasništva u medijima.

Švarm je to izjavio reagujući na emisiju „Na merama“ koja se emituje na Televiziji Informer i u okviru koje se emituju tajno pribavljeni snimci opozicionih političara, bivših ministara koji kritikuju vlast, košarkaških trenera, glumaca, analitičara i drugih javnih ličnosti.

Na snimcima se vidi gde ti ljudi žive, kako se kreću po gradu, sa kim se sastaju i gde idu. Televizija Informer tvrdi da je do tih snimaka došla od svojih gledalaca, odnosno od mreže GOSI – Gladalačko-obaveštajne službe Informera.

Švarm je, međutim, ocenio da to ne može biti istina.

„To je laž. Možda neko i pošalje neki snimak, ali to je marginalno. To je ista laž kao kada vlast tvrdi da im je snimak sa sastanka novosadskih aktivista Pokreta slobodnih građana i studenata u martu 2025. godine dostavio jedan od učesnika. To je i tada snimila služba, niko im nije dao. Suština je u praćenju i zastrašivanju i poruka da se ljudi čuvaju i paze šta pričaju ili rade, jer se sve zna o njima“, rekao je Švarm.

On je rekao da se radi o još jednom režimskom napadu na osnove civilizacijskih tekovina, jer špijuniranje ljudi po ulicama i snimanje šta oni rade i sa kim se sastaju ne može biti ništa drugo.

Radić emitovanje snimaka doživljava kao direktnu pretnju

Jedan od ljudi koji su bili praćeni u emisiji „Na merama“ je i vojni analitičar Aleksandar Radić koji je Beti rekao da emitovanje tih snimaka na televiziji doživljava kao direktnu pretnju.

„Iako oni to ‘prodaju’ kao humorističku emisiju, ona to nije jer je upadljivo odsustvo bilo kakvog humora. Neozbiljna je i pričao o GOSI jer za ovako nešto je potrebno mnogo resursa kako bi se ljudi pratili i snimali. To je, pre svega, poziv na radikalizaciju stava prema tim ljudi, što se meni već dešavalo na ulici. Ako za nekog na televiziji kažete da je on sa druge strane fronta, onda se stvara klima da su ti ljudi dozvoljene mete“, rekao je Radić.

Radić je rekao da pretpostavlja da je razlog za njegovo praćenje i emitovanje tih snimaka kritički stav u javnim nastupima, pre svega činjenica da je posle studentskih demonstracija 15. marta prošle godine insistirao na tome da je vlast koristila takozvano zvučno oružje za razbijanje protesta.

„Ta televizija je emitovala i dokumentarac u kojem se jedan od sagovornika, zbog te priče o zvučnom oružju, čudi kako se to ja i dalje slobodno šetam ulicama. To doživljavam kao pretnju i poziv da se sa tim šetnjama prekine“, rekao je on.

Radić je ocenio da nema načina da on pravno reaguje na emitovanja snimaka praćenja, jer ta televizija insistira da snimke dobija od gledalaca pa je vrlo teško dokazati da to radi neka služba.

“To je poraz i kolaps ovog pravosudnog sistema, da mi imamo jedno teško ubistvo, simbolički vrlo važno ubistvo s obzirom na to da je reč o političkom ubistvu koje je dokazano i potpuno jasno počinila država protiv novinara zbog njegovog posla i javno izgovorene reči. Mi skoro tri decenije nakon to ubistva nemamo sudski utvrđenu istinu ko je ubio Ćuruviju i na koji načlin, već sve ostaje praktično na onom prvom koraku, nemamo odgovorne za ovo ubistvo,” navela je ona u razgovoru za N1.

Stevanović je navela da je sada na potezu Visoki savet sudstva, jer je vrhunski interes građana da se uspostavi vladavina prava koja će, uz pomoć delotvornih pravnih lekova, moći da zaštiti sve one koji se nađu u sličnom postupku.

„Ovo je jedna zastrašujuća poruka koja kaže da postoji granica u slobodi govora, u profesionalnosti novinara, jer kada god ‘začeprkate’ u nešto što smeta vlastima, odmah ćete biti ućutkani na ovaj ili onaj način, a za to ućutkivanje neće biti kažnjenih,” rekla je Stevanović.

Komentarišući činjenicu da je ceo postupak trajao 11 godina, navela je da se to može posmatrati kao „jedna predstava u kojoj niko nije snosio odgovornost.“

Ona se osvrnula i na trenutno stanje u novinarstvu u Srbiji i istakla da svakodnevni napadi na novinare, koji se uopšte ne sankcionišu, pokazuju da su “zarobljeni mediji i zarobljeno pravosuđe dva stuba na kojima ova vlast počiva.”

“U Srbiji je nekažnjivost napada na novinare stoprocentna, i to je strašna poruka, da ne pričamo o ovim manje teškim slučajevima u kojima nije došlo do smrti, gde su presude retke, suđenja traju dugo, a broj odbačenih predmeta od strane tužilaštva je ogroman. Zato mi u Fondaciji ‘Slavko Ćuruvija’ na mesečnom nivou brojimo koliko se javlja slučajeva zastrašivanja, napada i targetiranja. Te brojke su zaista zastrašujuće, to je i po 170 mesečno“, navodi Stevanovićeva.

Telekom je, prema podacima objavljenim u Registru privrednih društava APR-a, vlasnik 80 odsto Mondo INC, dok je 20 odsto udela zadržao dosadašnji vlasnik, WMG Media Igora Žeželja.

Mondo INC je upisan u Registar medija APR kao izdavač dnevnog lista Kurir, zatim portala Kurir.rs, Televizije Kurir, novina Doktor Kurir i Kurir Stars, zatim portala Espreso i Yumama, kao i magazina "Elle", "Glossy", "Lepa i Srećna", "Sensa".

Preuzimanjem vlasništva nad Mondom INC, Telekom je, praktično, postao vlasnik i njegove kćerke-firme Firefly Productions, koja ima deset zaposlenih, ali i poslovne prihode od gotovo šest miliona evra. Ta firma je registrovana za proizvodnju kinematografskih dela, audio-vizuelnih proizvoda i televizijskog programa.

Prema podacima iz registra, Telekom Srbija je upisan kao vlasnik 80 odsto udela Mondo INC, sa novčanim ulogom od 1,76 milijardi dinara i nenovčanim ulogom od 1,49 milijardi dinara.

Žeželjeva kompanija WMG Media vlasnik je 20 odsto udela, sa novčanim ulogom od 439,9 miliona dinara i nenovčanim ulogom od 373 miliona dinara.

Da Telekom Srbija planira da kupi Mondo INC poznato je odavno, a javno potvrđeno i u septembru 2024. godine kada je makedonska Komisija za zaštitu konkurencije objavila da ju je srpski teleoperator zvanično o tome obavestio.

Podsetimo, Telekom Srbija je, u oktobru 2018, sklopio ugovor sa firmom Wireless Media (tada stoprocentnim vlasnikom Monda), o investiranju 37,9 miliona evra u razvoj i stvaranje integrisanog digitalnog medija Mondo. Taj ugovor predviđao je da državni teleoperator nakon isteka pet godina ima pravo otkupa vlasničkog udela u Mondu Inc, koji izdaje dnevni list Kurir. U međuvremenu su, u oktobru 2023, usvojeni izmenjeni medijski zakoni, koji državnom teleoperatoru omogućavaju da bude vlasnik medija.

Ti propisi su usvojeni desetak dana po isteku petogodišnjeg roka po pomenutom ugovoru. Zatim, Mondo je sa Wireless medije prebačen u vlasništvo firme WMG Media (u okviru Wireless Media Grupe Igora Žeželja -WMG), a prvobitna majka-firma (Wireless Media) je promenila ime i nije više deo Žeželjeve grupacije (pod istim matičnim brojem ta firma sada nosi naziv Smart Ventures d.o.o. i u vlasništvu je fizičkog lica, nepovezanog sa WMG).

Thibaut Bruttin, generalni direktor RSF-a, izjavio je da vlada ogromna netransparentnost oko onoga što se dešava u Venecueli te da nema čak ni informacija o desetinama ljudi koji su navodno poginuli tokom američkog napada na tu zemlju.

„Bez pristupa informacijama i bez slobode medija, stvoreni su uslovi za informacijski rat. U ovom ključnom trenutku, kada je svijetu važno shvatiti šta se dešava u Venecueli i kakve su posljedice američke intervencije, RSF poziva vlasti da dozvole stranim novinarima ulazak u zemlju i da prestanu ograničavati rad nacionalnih medija“, izjavio je Bruttin.

„Nakon godina represije i stroge kontrole nad informacijama pod vladom Nicolasa Madura, uslovi za novinarstvo u Venecueli su se dodatno pogoršali nakon ilegalne američke vojne akcije 3. januara i nastale institucionalne nestabilnosti. Novinari se sada suočavaju sa povećanim i nepredvidivim rizicima u sve fragmentiranijem okruženju u kojem dominira proizvoljnost“, saopšteno je iz RSF.

Kako se dodaje, prakse koje su postale široko rasprostranjene nakon izbora 2024. godine poput zastrašivanja, direktnih prijetnji, pretresa telefona i prisilnog brisanja novinarskog sadržaja, sada su pogoršane novim opasnostima.

„Ove prijetnje više ne potiču od jedne prepoznatljive državne vlasti, već od više aktera, što značajno povećava nesigurnost medijskih profesionalaca“, navedeno je u saopštenju.

Pristup zavisi od diskrecione odluke pojedinih vojnika

RSF naglašava da je 200-ak stranih novinara trenutno blokirano u kolumbijskom opštini Kukuta, gdje čekaju dozvolu za ulazak u Venecuelu. Prema kolumbijskim novinarima koji žive u Kukuti, a koji su razgovarali s RSF-om, čak ni oni koji posjeduju važeće radne dozvole možda neće moći preći granicu jer pristup uveliko zavisi od diskrecione odluke pojedinih vojnika. Mnogi od onih koji uspiju ući u zemlju naknadno budu deportovani, dodaje RSF.

Istovremeno, dodaje organizacija, venecuelanska vlada ne pruža gotovo nikakve službene informacije, a nezavisni mediji su i dalje ozbiljno oslabljeni političkim pritiskom, ekonomskim teškoćama i egzilom, što je, kako je navedeno, stvorilo duboki informacijski vakuum. Platforme društvenih mreža sve su više preplavljene dezinformacijama i manipuliranim sadržajem, od kojih je veliki dio generisan korištenjem umjetne inteligencije, uključujući izmišljene videozapise državljana Venecuele koji slave američki napad i deepfake sadržaje koji prikazuju američke vojnike uz Madura.

„Ako intervencije imaju tendenciju da umnožavaju rizike za medije koji se često nađu na udaru sukobljenih strana, nema naznaka popuštanja državne represije“, dodaje RSF.

Takođe, organizacija je podsjetila da su 5. januara venecuelanske snage privremeno uhapsile 14 novinara tokom inauguracije nove predsjednice Delcu Rodriguez u Nacionalnoj skupštini u Karakasu. Od tada su na granici privedena još četiri novinara: dva iz Španije, jedan iz Meksika i jedan iz Kolumbije. Iako su svi pušteni su nekoliko sati kasnije, najmanje šest novinara i dalje je zatvoreno u Venecueli zbog svog posla.

To su, kako je saopštio RSF, Luis Lopez, zatvoren od juna 2024. godine, Leandro Palmar i Belices Salvador Cubillán, uhapšeni u januaru prošle godine, Nakary Mena Ramos i Gianni Gonzalez, uhapšeni u aprilu prošle godine, i Rory Branker, zatvoren od februara 2025. i prebačen 8. decembra iz pritvora na nepoznatu lokaciju.

Nicolas Maduro se, prema RSF-u, smatra predatorom slobode medija, a Venecuela se na listi ove organizacije nalazi na 160. mjestu od 180 zemalja.

Organizacija poručuje da pomno prati situaciju u zemlji i održava prisustvo na kolumbijskoj granici, te navodi da je u direktnom kontaktu sa stranim novinarima.

U dotičnoj epizodi reč je o tome da je stanarima Rankeove 12 u Beogradu stigla informacija da je njihova zgrada predviđena za rušenje.

U nizu predloga koje iznose stanari ne bi li rešili tu situaciju, Mileva predloži revoluciju i podizanje blokada.

Niko ne prihvati njen predlog i vrlo brzo nastave da traže rešenja u skladu sa komičnim sadržajem.

Ponašanje naslovne junakinje karakteristično je za njen eksplozivni karakter vidljiv u svim do sada prikazanim epizodama, a budući da je scenario napisan i predat pre početka blokada neutemeljene su kritike da je reč o propagandi.

Kako smo uočili, za manje od dva sata broj pratilaca uvećao se za više od šest hiljada (i nastavlja da raste) što je oko 8 procenata od ukupnog broja pratilaca na našem Instagram profilu. Tačnije, sa 85,8 hiljada, broj pratilaca je za manje od dva sata narastao na 91,9 hiljada. Uobičajeno bi za toliki porast pratilaca bilo potrebno oko tri meseca.

 Redakcija Radara obratila se kompaniji Meta sa informacijama o naglom skoku lažnih pratilaca izražavajući zabrinutost da bi to moglo dovesti do blokade ili gašenja naloga.

Podsećamo da ovo nije izolovan slučaj. Slični hakerski i botovski napadi već su se dogodili i zvaničnom Instagram profilu Studenata u blokadi, kao i profilima Televizije Nova i N1, i portalu nova.rs što dodatno pojačava sumnju da je reč o koordinisanim pokušajima digitalne sabotaže.

Radar je, kao najmlađi nedeljnik, za kratko vreme stekao veliko poverenje čitalaca na društvenim mrežama, pa je tako za manje od dve godine naš profil zapratilo 85,9 hiljada, daleko više od konkurentskih medija. Za jedan istraživački medij, ovo je dodatni podstrek jer ukazuje na uspešnu komunikaciju sa mlađim generacijama koje konzumiraju sadržaj na potpuno drugačiji način u odnosu na tradicionalne čitaoce. Upravo zato verujemo da je Radar meta hakerskih i botovskih napada kako bi se ograničili dometi našeg istraživačkog rada i kao deo organizovanog pritiska na istinito i nepristrasno izveštavanje kojem su izloženi slobodni mediji u Srbiji.

Reditelj je primetio grešku čim se pojavila u programu i tražio je od Italijana da skinu potpis sa pogrešnim zastavama, što su oni i učinili. Obavestio je kolege iz kompanije Mikro plus gde su pogrešili i da obrate pažnju na te veoma važne detalje. Prethodni potpisi tokom utakmice bili su ispravno napisani.

Ključno je istaći da reditelj u reportažnim kolima RTS-a nema uticaja na potpise koje već godinama na velikim takmičenjima radi kompanija Mikro plus. Ista kompanija je zadužena i za rezultat na velikom ekranu koji se nalazi u Areni.

O problemu je obavešten European Aquatics, a njihov predstavnik je posle utakmice razgovarao sa zaposlenima iz kompanije Mikro plus kako se takve ozbiljne greške više ne bi ponavljale. Tokom drugog dana šampionata nije bilo sličnih propusta.

RTS se izvinjava gledaocima zbog greške koju je načinila italijanska kompanija Mikro plus.

IPI u saopštenju povodom presude Vrhovnog suda dodaje:

„Od prošle nedelje je poznato da je Vrhovni sud presudio da je odluka Apelacionog suda u Beogradu iz 2024. godine, kojom su poništene osuđujuće presude protiv četvorice muškaraca ranije osuđenih za učešće u ubistvu Ćuruvije, doneta uprkos značajnim povredama odredaba krivičnog postupka.

Najvažnije je da je Vrhovni sud utvrdio da ključni dokazi koje su pružili najvažniji svedoci u postupku za ubistvo Ćuruvije nisu bili pravilno ocenjeni od strane suda pre donošenja nove presude, za koju je naveo da je išla u korist optuženih.

Ovom odlukom delimično je usvojen zahtev za zaštitu zakonitosti koji je podnelo Vrhovno javno tužilaštvo. Iako je Vrhovni sud ovu odluku doneo u oktobru 2025. godine, ona je u Srbiji objavljena i dospela u javnost tek ove nedelje.

Iako ova odluka dovodi u pitanje pojedine elemente presude Apelacionog suda, IPI ističe da ona ne ukida niti menja pravnosnažnu presudu donetu u poslednjem stepenu, koja je konačna. Posledica toga je da slučaj ubistva, 27 godina kasnije, ostaje u stanju potpune nekažnjivosti.

Ćuruvija, ugledni urednik i izdavač, ubijen je vatrenim oružjem ispred svog doma u Beogradu 1999. godine. U danima koji su prethodili njegovom ubistvu, koje se dogodilo usred bela dana, pripadnici Državne bezbednosti držali su ga pod nadzorom.

Dvadeset godina kasnije, četvorica bivših pripadnika državne bezbednosti osuđena su na ukupno 100 godina zatvora zbog ovog ubistva. Ponovljeni postupak iz 2021. godine potvrdio je osuđujuće presude. Međutim, u februaru 2024. godine Apelacioni sud u Beogradu promenio je odluku i oslobodio optužene krivice za ubistvo.

U to vreme, IPI je saopštio da je poništavanje presuda predstavljalo katastrofalan neuspeh vladavine prava i zadalo razoran udarac slobodi medija i borbi protiv nekažnjivosti za ubistva novinara u Srbiji.

Najnovija odluka Vrhovnog suda sada dodatno skreće pažnju na ozbiljne propuste krivičnopravnog sistema u ovom slučaju, za koje su potrebni odgovori.

Ova odluka takođe delimično jača pravni položaj Fondacije Slavko Ćuruvija, protiv koje su dvojica od četvorice oslobođenih bivših pripadnika službe bezbednosti podnela tužbu za klevetu, zbog navodne povrede njihove časti usled komentara fondacije povodom poništavanja presuda.

Od ubistva Slavka Ćuruvije prošlo je dvadeset sedam godina. IPI ostaje posvećen borbi za pravdu i izražava trajnu solidarnost sa porodicom Ćuruvije“, kaže se u saopštenju Međunaodnog instituta za štampu. 

Perica Gunjić, novinar i urednik portala Cenzolovka, kaže za Danas da je za njih koji su pratili proces za ubistvo Slavka Ćuruvije presuda Vrhovnog suda predstavlja iznenađenje samo utoliko što pokazuje da je unutar pravosudnog sistema ipak preostalo nešto zdravog razuma. Barem kad je ovo suđenje u pitanju.

Prema njegovim rečima, to nije neka satisfakcija za Slavkovu decu, za porodicu i prijatelje. Ili za novinare koji će ostati da rade u zemlji u kojoj je država, usred bombardovanja, našla vremena da organizuje ubistvo njihovog kolege – koga je pre toga proganjala, klevetala, kažnjavala kao nikog ranije, otimala mu imovinu, čiju je izdavačku kuću uništila. Čije je ubistvo najavila u Dnevniku RTS-a, dok ga je prisluškivala i pratila.

– Ništa drugo, sem toliko nedostajuće trunke razuma, naime, nije potrebno da bi se zaključilo isto što i Vrhovni sud: da je petočlano sudsko veće Apelacionog suda „bitno povredilo odredbe krivičnog postupka“, protivrečno i nerazumljivo protumačilo neke od ključnih dokaza tokom procesa. I to u korist okrivljenih bivših funkcionera i pripadnika Resora državne bezbednosti – ukazuje Gunjić.

Sve to što tvrdi Vrhovni sud mogli su da čuju i u sudnici, kaže on. Nije im za takvo tumačenje bilo neophodno ni neko posebno pravno znanje. Tako da su posle presude Apelacionog suda u februaru 2024. godine ostali zabezeknuti čitajući obrazloženje. Pitali su se: kako je uopšte moguće? Vrhovni sud, izgleda, nije reagovao mnogo drugačije, primećuje sagovornik.

Gunjić uviđa da odjeke ovakvog pristupa zakonu i pravdi i danas vidimo, ne samo kada je progon novinara u pitanju, već i kad pogledamo sudbinu procesa koji najviše očekujemo, onog zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu. Kada vidimo kako se sudije i tužioci zloupotrebljavaju, kako se pravosudnim sistemom manipuliše za potrebe vlasti.

U slučaju Ćuruvije, on podseća da se Milorad Ulemek, ključni svedok tužilaštva, pred sudom pojavio dva puta i rekao da ostaje pri tvrdnjama koje je izgovorio pred tužiocem. Uprkos tome što se radi o svedoku čiji je iskaz najviše doprineo podizanju optužnice 2014. i pokretanju suđenja 2015. godine, ili možda baš zbog toga? Apelacioni sud je zaključio suprotno od onog što su u sudnici čuli. I u prvostepenom, tzv. Specijalnom sudu za organizovani kriminal, i pred Apelacionim sudom, on je rekao da ostaje pri iskazu datom tužiocu. Ulemek je, kada se prvi put pojavio pred sudom, rekao i da je njegova porodica dobila pretnje smrću, ali su pretnje tako važnom svedoku nekako za konačnu presudu postale nebitne – ističe Gunjić.

Vrhovni sud je, dodaje, isto zaključio u vezi sa iskazima još četvorice svedoka. Ali je još važnije što je Vrhovni sud zapazio nezakonitost i kada su u pitanju ključni materijalni dokazi tužilaštva – podaci sa baznih stanica o komunikaciji mobilnim telefonima između okrivljenih neposredno pre i posle ubistva Ćuruvije.

Zato Gunjić smatra da ova odluka, ma koliko čudno zvučala, baš zato što je u pitanju Vrhovni sud, neće promeniti pravosnažnost presude Apelacionog suda, uprkos tome što je sada utvrđeno da je došlo do ozbiljnih povreda zakona.

On dodaje da neće promeniti ni činjenicu da u jednom ovako važnom procesu, zbog ubistva poznatog novinara koje je očigledno organizovala država, koja ga je dan i noć prisluškivala i pratila do samog ubistva, imamo seriju potpuno oprečnih presuda. Dva puta je prvostepeni sud presudio isto, kaznivši okrivljene na dugogodišnje robije, onda je Apelacioni sud jednom vratio presudu, pa onda otvorio sopstveno suđenje i okrivljene oslobodio, da bi sad Vrhovni sud rekao da su neki od najvažnijih zaključaka apelacije nezakoniti.

– Ona samo svedoči o još jednom kolapsu pravosuđa, o načinima na koji se uništavaju institucije ključne za svakog ko ovde živi, o jezivoj poruci za novinare i sve koji se usuđuju da kritikuju vlast. O slomu kompletnog srpskog društva, svih nas koji moramo da živimo sa zločinom koji će ostati nekažnjen – zaključuje Perica Gunjić.

Podsetimo, novinar i vlasnik „Dnevnog telegrafa“ i „Evropljanina“ Slavko Ćuruvija ubijen je hicima iz pištolja 11. aprila 1999, u ulazu u zgradu u Svetogorskoj 35 u Beogradu, nakon što je protiv njega vođena medijska hajka tadašnjeg režima Slobodana Miloševića.

Konačnu presudu za ubistvo Ćuruvije, kojom su oslobođeni bivši funkcioneri i pripadnici Resora državne bezbednosti (RDB) Radomir Marković, Milan Radonjić, Ratko Romić i Miroslav Kurak, donelo je veće Apelacionog suda čiji su članovi bili Nada Hadži Perić, Vesna Petrović, Dragan Ćesarović, Marko Jocić i Dušanka Đorđević.

Veštački i nekontrolisan rast broja pratilaca može dovesti do toga da platforma sankcioniše profil kao sumnjiv, time što će mu ograničiti vidljivost, ili ga trajno ugasiti ukoliko posumnja na aktivnosti koje krše pravila – bez provera i bez obzira na to što sam nalog nije inicirao niti podsticao takav rast.

ZOOMER podseća javnost da se ova situacija dešava nepuna 24h nakon što je ovakav isti napad prijavio i portal NOVA, kao i da su pre toga istim napadima bili izloženi i profili televizije N1, sa kojima ZOOMER često zajednički izveštava putem collab postova na Instagramu. Ova činjenica, kao što je stav koji su iznele i kolege iz drugih redakcija koje se suočavaju sa napadima botova, nešto što dodatno pojačava sumnju da je reč o koordinisanim pokušajima digitalne sabotaže.

Portal ZOOMER od svog osnivanja služi kao jedan od ključnih kanala za informisanje mladih, a od početka studentskih protesta i blokada posvećen je pravovremenom, profesionalnom i etičkom izveštavanju o svim ključnim događajima i temama od javnog značaja povezanim sa blokadama i protestima.

Tokom 2025. godine izveštavali smo sa svih većih protesta širom Srbije i informisali javnost istinito i bez cenzure. ZOOMER je jedno od retkih mesta na kojima mladi u Srbiji mogu da dobiju informacije od javnog značaja i istinito i uvremenjeno izveštavanje prilagođeno jeziku i interesima mladih. Za svoje napore da mladima u Srbiji ispričamo istinu ove godine smo dobili i nagradu „Marina Kovačev“ koju dodeljuje Novosadska novinarska škola.

U poslednjih godinu dana, ZOOMER beleži milionske preglede na mesečnom nivou, u najvećem broju od populacije mladih – generacije koja je u poslednjih godinu dana stasala u najveći društveni i politički činilac u Srbiji.

Verujemo da poverenje koje uživamo u ovoj generaciji predstavlja smetnju onima koji imaju interes da ograniče građanima Srbije pristup tačnim informacijama i istini i teže da slobodne i nezavisne medije ućutkaju i ugase.

Takođe, podsećamo javnost i da ovo nije prvi pritisak na ZOOMER zbog izveštavanja o dešavanjima tokom studentskih protesta.

Prošle godine je, nakon izveštavanja u interesu javnosti o dešavanjima u Studentskom gradu tokom napada na studenta Miloša Pavlovića, naš novinar Darko Gligorijević bio priveden i prenoćio u ćeliji, a protiv njega se vodi postupak za „narušavanje javnog reda i mira“, što je neosnovana optužba sa jedinim ciljem da se mladi novinari zastraše i ućutkaju.

Naša redakcija je preuzela prve korake u zaštiti profila, tako da će u narednom periodu profil biti zatvoren i dostupan samo proverenim pratiocima. Kontaktirani su i relevantni organi i udruženja, a obaveštena je i kompanija Meta o sumnji na nagli i neprirodan rast broja lažnih pratilaca na našem Instagram nalogu, kao i o zabrinutosti da ovakva aktivnost može dovesti do njegovog gašenja.

Portal ZOOMER će nastaviti da o svemu transparentno obaveštava javnost i da bude prozor ka istini mladima koji imaju pravo da budu pravovremeno i istinito informisani, kao i da se njihov glas čuje i bude prepoznat.

Ulemek je optužio vrh državnog obaveštajnog aparata, na osnovu čega su nekadašnji šef Resora državne bezbednosti Rade Marković i tri službenika DB-a osuđeni na ukupno 100 godina zatvora, da bi presudom Apelacionog suda bili oslobođeni. Ali Vrhovni sud je utvrdio da je Apelacioni ignorisao svedočenje Ulemeka, koji se u postupku vodio kao „svedok BB“, tvrdeći da sve ono što je izjavio pred tužilaštvom nije ponovio na glavnom pretresu. Jednostavnim uvidom u sudske zapisnike, Vrhovni sud je utvrdio da ovo – nije tačno.

Ne samo to – Apelacioni sud je pogrešno tvrdio da još četiri svedoka nisu ostala pri ranijim iskazima, a ignorisao je još jedan ključni dokaz – telefonsku komunikaciju okrivljenih u vreme ubistva. Iako doneta nezakonito, presuda ne može da bude revidirana.

„Imamo sudsku potvrdu da pravnosnažna presuda, koja je konačna i zauvek oslobodila tada okrivljene za ubistvo Slavka Ćuruvije praktično nema dejstvo na njihovu budućnost. Oni ostaju slobodni ljudi“, kaže Ivana Stevanović iz Fondacije „Slavko Ćuruvija“.

Šta bi bilo da je sud uzeo u obzir ove dokaze?

„Da sudije nisu kršile zakon, ti okrivljeni sad ne bi bili oslobođeni i ne bismo imali situaciju da niko nije kriv za ubistvo Slavka Ćuruvije. Da su ta tri dokaza uzeta u obzir, kao što su uzeli u obzir u dva prvostepena postupka, ovi okrivljeni bi verovatno bili osuđeni, kao što su bili dva puta osuđeni“, navodi Aleksandar Olenik, advokat i potpredsednik LSV.

Ceo sudski postupak bio je režirana predstava, smatraju u Ćuruvijinoj fondaciji.

„Nemamo pravdu u jednom ubistvu koje je dokazano, jasno počinila država, počinila iz političkih razloga, počinila po nalogu samog vrha države i praktično, celom ovom predstavom kojoj smo mi prisustvovali, ta ista država je uspela da zaštiti samu sebe i ne snosi nikakve posledice“, kaže Ivana Stevanović.

Jedini koji sada mogu da ogovaraju su sudije Apelacionog suda – i to ne krivično, već tako što bi protiv njih mogao da bude pokrenut disciplinski postupak pred Visokim savetom sudstva.

„Ako je ostalim sudijama, svim ostalim sudijama u Srbiji to u redu, onda nek i ovo troje, odnosno petoro ostanu sudije i dalje. Ako im to nije u redu, ako shvate da su bacili ljagu na sve sudije u jednom od najvažnijih predmeta, onda oni sami kao sudije treba da očiste svoje dvorište“, objašnjava Olenik.

Vratimo se ponovo u 2013. godinu i obećanje današnjeg predsednika države.

„Biće dobra vest, ili za moje političke protivnike moja ostavka, ili izvanredna vest za građane Srbije da smo jedan strašan zločin uspeli da rešimo“, izjavio je tada prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić.

Strašan zločin nije rešen, ostavke nema. Da li je nezakonita ali oslobađajuća presuda rešenje koje je vrh države zapravo sve vreme želeo?

Sva tri medija su u vlasništvu firme Zaple Media Group doo iz Novog Sada, čija je vlasnica Milica Lainović, a direktor Gradimir Banković.

Direktor ove firme, koja je osnovana 11. decembra prošle godine, ujedno je upisan u Registar medija i kao glavni i odgovorni urednik sva tri nova lokalna portala.

Gradimir Banković, inače, poslednjih godina u medijima gostuje i analizira društvenu i situaciju u državi kao predstavnik Centra za društvenu stabilnost. Ova nevladina organizacija poznata je kao organizator prošlogodišnjih kontramitinga, odnosno okupljanja kojima je prisustvovao i državni vrh.

Centar za društvenu stabilnost proizveo je i nekoliko filmova u kojima su targetirani neistomišljenici vlasti, među kojima su „(De)blokada“ i „Dosije NVO“, emitovani na kablovskim i televizijama s nacionalnim frekvencijama kao i na društvenim mrežama.

Banković je i vlasnik i direktor firme Elementum Media doo iz Novog Sada, registrovane za proizvodnju i emitovanje televizijskog programa, a istovremeno i zakonski zastupnik udruženja „Kogitatum centar“ koje je 2021. godine dobilo sredstva od Ministarstva zaštite životne sredine na konkursu namenjenom civilnom sektoru.

„Na čemu se zasnivaju te tvrdnje o nekakvoj zaveri, o nekakvom konceptu koji je podržan iz inostranstva, jer za tako nešto nema nikakvog osnova, barem da ja znam. Bilo bi odgovorno da ako ima nekakvih činjenica koje govore u prilog toga, da ih predsednik iznese“, kaže advokat i bivši poverenik Rodoljub Šabić.

Izneo je Vučić, ne te činjenice, već razradu Božićne priče pa nam objasnio da je na početku bilo, kako kaže, 7:2 za vlast, ali da Evropa i opozicija na kraju nisu bili zadovoljni ni nerešenim rezultatom, već su insistirali da odnos članova u Savetu REM-a ne bude u korist vlasti, već da bude 4 prema 5. I da je zbog toga veliki pritisak trpela predsednica Narodne skupštine.

„I došla Ana kod mene u kancelariju i kaže, šefe, samo još jedna sitnica, da damo ovom albanskom savetu manjina da ne bude Mađar, biće ta žena normalna, korektna, nije blokader… A ja joj kažem, ajde sad Ana lepo sedi tu. Jesi li se smirila? Ajde sad ih obavesti da nećemo ništa od toga da uradimo“, rekao je Vučić na Informeru.

Eto tako je predsednik preuzeo krivicu i uspavao REM, samo onda nije najjasnije kako istorijsko „ne“ evropskim institucijama koje su samo pozivale na poštovanje zakona, u trenutku izbora tog poslednjeg devetog člana ipak nije važilo – vladajuća većina u parlamentu glasala je ipak po sopstvenom priznanju onako kako je Evropa tražila.

„Uradili smo ono što su nam savetovali EU i OEBS. Ponovite postupak i sve će biti u redu. Nemojte ni za koga da glasate, pitajte ponovo savete nacionalnih manjina…“, izjavila je predsednica Skupštine Ana Brnabić.

Brnabić: Kao i u svakoj skupštini, parlamentu u celom svetu, da, neko diriguje narodnim poslanicima kako da glasaju.

Predsednikova priča o tome kako je i zašto sprečio formiranje REM-a je apsurdna – ni Vučić, ni Brnabić nemaju po Zakonu o elektronskim medijima nikakvu ulogu u procesu izbora članova REM-a, odgovara jedan od novoizabranih, nezavisnih, članova tog tela koji je podneo ostavku.

Sve drugo je posledica nezadovoljstva zbog navike naše vlasti da u bilo kom telu, makar ga i ona sama, zakonom koji je ona sama donela, deklarisala kao nezavisno mora imati većinu i čim je nema ona je spremna da prekrši i izigra sve što u tim zakonima piše.

A za kraj Božićne priče o REM-u predsednik Vučić tvrdi da je lično Briselu, kome je rekao ne, ipak predložio i kompromisno rešenje, ali ono nije prihvaćeno. Četiri nezavisna člana REM-a imaju svoj zaključak nimalo praznične priče da su se isključivo zbog toga što je vlast opet opstruisala zakonsko formiranje saveta REM-a, odlučili za ostavke.

„Prema BIRODI monitoringu, poslednja dva gostovanja Vučića na televiziji Informer imala su karakter propagandnog sadržaja. Voditelj i gost dele isti vrednosni okvir, novinar često koristi ‘mi’ narativ, čime se poistovećuje sa vlašću koju personalizuje gost, izostaje kritičko ispitivanje gosta, uz minimalan broj kontrapitanja. Voditelj aktivno podržava i amplifikovane narative gosta“, saopšteno je.

BIRODI očekuje da REM, u skladu sa svojim nadležnostima, nastavi sa praksom javne objave nalaza monitoringa, koje sprovede Služba REM-a za nadzor i analize.

Antonijević je u saopštenju naveo da javni događaji i medijski programi, naročito oni koji se odvijaju u prisustvu najviših državnih zvaničnika, nose povećanu odgovornost u pogledu poruka koje se šalju javnosti.

"Bez obzira na nameru ili kontekst u kojem su takvi sadržaji predstavljeni, njihovo emitovanje može doprineti normalizaciji govora koji produbljuje podele i stvara osećaj isključenosti među građanima, što je posebno osetljivo u društvu sa složenim istorijskim i međukulturnim odnosima", navodi se u saopštenju.

Poverenik je istakao da javni funkcioneri, svojim prisustvom i ponašanjem u javnom prostoru, imaju mogućnost i odgovornost da reaguju na sadržaje koji mogu biti u suprotnosti sa principima ravnopravnosti i poštovanja ljudskih prava, te da svojim delovanjem jasno stave do znanja da takve poruke nisu prihvatljive u demokratskom društvu.

"Mediji i nosioci javnih funkcija pozivaju se da svojim delovanjem afirmišu kulturu dijaloga, uvažavanja različitosti i nultu toleranciju prema diskriminaciji i govoru koji može podsticati netrpeljivost", naveo je Antonijević.

Dodao je da u demokratskom društvu, odgovornost za reagovanje ne leži samo na jednoj instituciji, već da regulatorna i samoregulatorna tela, kao i javni funkcioneri i mediji, imaju jasne nadležnosti i mogućnosti da reaguju kada se u javnom prostoru pojave sadržaji koji mogu biti diskriminatorni ili isključujući.

"Očekujem da svako u okviru svojih ovlašćenja postupi odgovorno i u skladu sa zakonom i evropskim standardima, i pozivam sve aktere u javnom prostoru da pokažu dodatnu pažnju i odgovornost u sadržajima koje plasiraju, kako bi se doprinosilo jačanju poverenja, ravnopravnosti i društvene solidarnosti", kazao je Antonijević.

U presudi Vrhovnog suda piše da je presuda Apelacionog suda od 2. februara 2024. godine, kojom su okrivljeni za ubistvo Ćuruvije oslobođeni, doneta nezakonito, uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka, u korist okrivljenih.

Vrhovni sud je u postupku zaštite zakonitosti delimično usvojio zahtev Tužilaštva za organizovani kriminal, utvrdivši da u toj oslobađajućoj presudi "pojedini veoma važni dokazi nisu pravilno ocenjeni".

Apelacioni sud je, kako navodi Vrhovni sud, izneo neke "potpuno nejasne" ili "protivrečne" zaključke, koji nisu u skladu sa izjavama nekih od najvažnijih svedoka tužilaštva, niti sa ključnim materijalnim dokazima, kao što je analiza podataka sa baznih stanica mobilne telefonije o razgovorima koje su okrivljeni vodili neposredno pre i posle ubistva Ćuruvije.

"Podsećamo da je Slavka Ćuruviju ubila država zbog javno izgovorene reči, i da izostanak konačne pravde nije samo tragedija za porodicu i poštovaoce novinara, već i krajnje uznemirujuća poruka za sve novinare i one koji se bore za povratak zakonitosti u državu koja je izgubila moralni kompas, u kojoj su i danas, na najgori način, progonjeni i napadani svi koji se usude da kritikuju vlast", navodi se u saopštenju SĆF.

Ta organizacija navodi i da posle svih postupaka postoje tri potpuno oprečne presude u procesu za ubistvo Ćuruvije: napre su okrivljeni prvostepeno osuđeni na zatvorske kazne, apelacija ih konačno oslobađa krivice, dok Vrhovni sud utvrđuje da je konačna presuda nezakonita.

Konačnu presudu za ubistvo Slavka Ćuruvije, kojom su oslobođeni bivši funkcioneri i pripadnici Resora državne bezbednosti Radomir Marković, Milan Radonjić, Ratko Romić i Miroslav Kurak, donelo je veće Apelacionog suda u kojem su bili Nada Hadži Perić, Vesna Petrović, Dragan Ćesarović, Marko Jocić i Dušanka Đorđević.

Slavko Ćuruvija je ubijen 11. aprila 1999. godine, pošto su ga pripadnici Resora državne bezbednosti danima pratili sve do samog zločina.

„Redakcija portala zoomer.rs jednoglasno je donela odluku da Sofiju Bogosavljev i Mladena Savatovića proglasi novinarima godine“, objavljeno je na Instagramu, javlja N1.

Kako se navodi u obrazloženju odluke, Sofija i Mladen su tokom 2025. godine pokazali izuzetnu hrabrost i etičnost u bavljenju novinarskim poslom.

Sa druge strane, ukazuje se da je Mladen tokom 2025. godine neprestano izveštavao sa protesta i blokada širom Srbije, pri čemu se posebno ističe njegovo izveštavanje sa protesta u Vrbasu, kada su iz pravca prostorija Srpske napredne stranke u tom mestu krenule kamenice ka Mladenu i njegovim kolegama sa N1, kao i brojna pirotehnička sredstva.

„Godina 2025. ostaće upamćena i po nedavnoj konferenciji za medije predsednika Vučića, na kojoj je Mladen Savatović proglašen za „lažova“ od strane predsednika Vučića. Predsednik se nije zaustavio na ovoj uvredi, već je nastavio sa neistinitim i neosnovanim optužbama na račun Mladena, zbog čega je on najavio tužbe protiv predsednika republike“, podseća se.