ANEM je u saopštenju naveo da su članovi komisija u Merošini morali da pregledaju 13 projekata za honorar od 3.000 dinara, dok su oni u Srbobranu i Beočinu za 50.000 čitali „svega po sedam pristiglih prijava“.

Za 50.000, kako je dodala ta asocijacija, članovi komisija u AP Vojvodina čitali su 197 pristiglih projekata na konkurs za medijski sadržaj, oni u Ministarstvu informisanja za konkurs za osobe s invaliditetom imali su posla sa 146 prijava, dok su za isti novac u Kuli na konkursu za manjine čitali svega tri projekta.

„Najveći iznos naknade bio je u komisiji Ministarstva na konkursu za internet medije – 70.000, a pristiglo je 306 projekata. Po 60.000 dinara imali su u komisijama Ministarstva po konkursima za manjine, radio i TV“, navodi se u saopštenju.

Honorar od 50.000 dinara bio je u najmanje 28 komisija, 40.000 u sedam, 30.000 u 13, 25.000 u četiri, 20.000 u 16, 15.000 u 16, a 10.000 u deset komisija.

Najmanji iznosi, kako je dodao ANEM, bili su u Dimitrovgradu gde se plaćalo 2.000 po sednici ako se održavaju u prostorijama Opštine, a morali su da pročitaju i ocene 17 projekata.

Manje od 10.000 bilo je i u Merošini – 3.000, Sečnju – 5.000, Ražnju – 7.000, Svilajncu – 8.000 i Velikom Gradištvu – 9.000 dinara, dok gotovo 50 gradova i opština nemaju u rešenjima o izborima komisija objavljene visine honorara, među kojima su Beograd, Smederevo, Zrenjanin, Subotica, Pirot i Šabac.

Medijske asocijacije i novinarska udruženja – Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Nezavisno udruženje novinara Srbije, Udruženje novinara Srbije, Lokal Pres i Asocijacija medija), kako se dodaje u saopštenju, usaglasile su predlog u vezi s neophodnim izmenama u procesu projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja koji je zvanično poslat na adrese Ministarstva informisanja i telekomunikacija.

„U predlogu se, između ostalog navodi da treba uskladiti tarife honorara za članove komisija, u zavisnosti od broja projekata za ocenjivanje“, dodaje se u saopštenju.

Do 1. avgusta ove godine, kako je naveo ANEM, Profesionalano udruženje novinara Srbije (PROUNS) prednjači po broju lokalnih samouprava u kojima ima svoje predstavnike kao članove komisije za ocenjivanje medijskih projekata – u 53 grada/opštine od 142 do tada formiranih tela za odlučivanje o projektima, što je više od trećine.

Društvo novinara Vojvodine (DNV) je, sa 45, odmah iza PROUNS-a po broju lokalnih samouprava u kojima ima svoje predstavnike u komisijama.

„PROUNS i DNV prednjače i po broju članova u komisijama na konkursima Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Oba udruženja imala su članove u pet od ukupno devet konkursa koje je Ministarstvo raspisao“, dodaje se u saopštenju.

Samostalni medijski stručnjaci Branimir Grulović i Branislav Sančanin bili su do avgusta imenovani u ukupno 110 od 87 tada formiranih komisija za sufinansiranje medijskih projekata – Grulović u 64 komisije, Sančanin u 46.

Povod za podnošenje prijave je objavljen razgovor između direktora Junajted Grupe Stena Milera i direktora Telekoma Vladimira Lučića, u kome njih dvojica dogovaraju kako da smene direktorku Junajted medija Aleksandru Subotić, jer je to želja Aleksandra Vučića.

U krivičnoj prijavi koju su potpisali kopredsednici udruženja – Čedomir Kokanović, Ivan Ninić i Jovan Rajić, navedeno je da postoji osnov sumnje da su Aleksandar Vučić i Vladimir Lučić, koristeći svako svoj položaj, ali (naročito Vučić) i uticaj, želeli da utiču na odluke koje se tiču postavljanja, tačnije smene određenih lica sa pozicija u kompaniji na kojima se nalaze, kako bi se istoj nanela šteta i kako bi se ista oslabila, citiravši reči direktora Junajted Grupe Stena Milera da ovu kompaniju mora da učini veoma malom u Srbiji.

Dalje se predlaže da TOK sprovede predistražni postupak, sasluša Vučića i Vladimira Lučića, izvrši veštačenje audio-snimka, prikupi svu dostupnu elektronsku i pisanu komunikaciju, uzme izjave svedoka i preduzme sve druge zakonom predviđene istražne radnje, a sve u cilju pokretanja krivičnog gonjenja zbog osnovane sumnje u izvršenje krivičnog dela trgovine uticajem, kao i svih drugih eventualnih krivičnih dela koja se vode po službenoj dužnosti.

Pored ovoga, u prijavi su citirani delovi razgovora koji, prema mišljenju podnosilaca krivične prijave, potkrepljuju sumnje na izvršenje krivičnog dela trgovine uticajem.

Kokanović: Ne verujem da će TOK sada postupati, prijava je podneta da bi neko u budućnosti pokrenuo postupak

Advokat i kopredsednik udruženja „Ustavobranitelji“, Čedomir Kokanović, koji je i jedan od potpisnika krivične prijave, kaže za Danas da se njegovo udruženje odlučilo za podnošenje krivične prijave, jer se nijedna institucija nije oglasila od kada je snimak razgovora između direktora Telekoma i direktora UG izašao u javnost.

„Mi smo podneli prijavu jer smo uznemireni činjenicom da postoji mogućnost da neko ugasi i ono malo slobodnih medija koji su do sada opstali i zahvaljujući kojima imamo mogućnost da čujemo i nešto drugo osim državnog narativa u većini medija, a pri tom u tom pokušaju postoje i elementi krivičnog dela“, kaže Kokanović.

Pošto je krivičnom prijavom obuhvaćen i predsednik Republike, koji uživa određeni stepen imuniteta od krivičnog gonjenja, Kokanović kaže da imunitet ne može biti prepreka da bude pozvan na razgovor.

„To su birokratsko-tehničke stvari. Iskreno, ja ne verujem da će u ovom trenutku tužilaštvo postupati po ovoj prijavi, jer, nažalost, trenutno nije dovoljno otporno na političke pritiske. Ali ovo ne može nestati ni pobeći. Jednom je jedan tužilac rekao da svaki predmet ima svoje vreme. Tako je bilo i devedesetih za slučajeve ubistva Ivana Stambolića i atentat na Ibarskoj magistrali, pa su nakon promena ovi slučajevi dobili sudski epilog. Verujem da će tako biti i u ovom slučaju“, navodi on.

Iako je direktor UG Sten Miler učestvovao u spornom razgovoru sa Lučićem, on nije obuhvaćen ovom krivičnom prijavom, a Kokanović objašnjava i zbog čega je to tako.

„Razlog je najpre praktičan, jer je on strani državljanin i procedura je vrlo komplikovana, a sa druge strane on nije javni funkcioner, pa ne može ni biti terećen za trgovinu uticajem. To, naravno, ne znači da njegova eventualna odgovornost ne postoji i ona bi mogla da se dokaže ukoliko bi se valjano vodio čitav postupak“, objašnjava Kokanović.

On napominje i da postoji veoma realna mogućnost da objavljeni razgovor nije sve što ćemo saznati.

„Mi smo imali priliku da vidimo ‘kontrolisano’ plasiranje informacija. Najpre je objavljena vest, pa je usledio demanti, a onda je objavljen snimak koji ih je ‘zakopao’. Ne treba se čuditi ukoliko onaj ko je objavio razgovor ima još nešto, ali čeka pravi trenutak da to objavi, tj. čeka da se druga strana ponovo saplete nekim saopštenjem“, kaže Kokanović.

Paunović: Tužilaštvo je moralo da odreaguje po službenoj dužnosti

Tužiteljka u penziji Jasmina Paunović za Danas kaže da, prema njenom mišljenju, elementi krivičnog dela koje se navodi u prijavi postoje.

„Elementi krivičnog dela trgovine uticajem, koje spada u dela sa koruptivnim elementima, jasno stoje u učešću i delovanju predsednika Vučića, kada je u pitanju gušenje medija koji su u vlasništvu Junajted medija. Dokaz tome je javno dostupan, gde se u jednom poslovnom razgovoru pominje ime predsednika, ali kao nekoga ko je zagovornik ove ideje i koji preko svojih ‘poznanstava’ utiče kod glavnih ljudi da donesu takvu odluku“, smatra Paunović.

Ona dodaje da je za krivičnu prijavu saznala iz medija, ali da, uzimajući u obzir ko je podnosi, nema dilemu da je stručno napisana, kao i da su u njoj priloženi adekvatni dokazi.

Paunović smatra da TOK nije smeo da čeka da neko podnese krivičnu prijavu.

„TOK je moralo po službenoj dužnosti da odreaguje na ovakav nedozvoljen postupak predsednika, jer je snimak u kome se on spominje javno dostupan“, kaže Jasmina Paunović.

Savović: Kada osvane „bolje sutra“ prijava će biti više nego dobrodošla

Advokatica Kruna Savović za Danas kaže da se nalazimo u paradoksalnoj situaciji.

„Dobro je što je što su kolege podnele tužilaštvu za organizovani kriminal krivičnu prijavu za trgovinu uticajem ali ne zato što verujem da će se po njoj postupati onako kako se krivičnom prijavom očekuje i onako kako zakon nalaže, već upravo zato što neće“, kaže Savović.

Ona dodaje da je krivična prijava osvetlila slabosti sistema.

„Opravdana je pretpostavka, na iskustvu utemeljena, da će institucije još jednom pokazati kako rade ,,kočnice“ kad je interes u pitanju. Svakako, sutra dolazi sutra, a ne juče. A u tom boljem sutra, prijava će biti više nego dobrodošla“, kaže Savović.

Urednik u „Radaru“ ocenjuje da su s druge strane mediji koji to nisu, odnosno koji su propagandna glasila vlasti.

„Zabluda je da privatni vlasnik može da radi šta hoće. Zabluda je da Željko Mitrović, Dragan J. Vučićević, pa i BC Partners može da radi šta hoće. Ne može. Ono što radi Željko Mitrović da u udarnoj informativnoj emsiji promoviše svoju robu, uvaljuje dronove Vojsci Srbije, za sve te priloge bi trebalo da plati reklamu po tržišnoj ceni“, kazao je Ćulibr u emisiji N1 Studio lajv.

Prema njegovom mišljenju, RTS će za predsednika države biti deo obojene revolucije sve dok ne počne da izgleda kao Informer i Pink.

„Ako žele da izgledaju tako – srećno im. Iako je sramno da ne obaveštavaju javnost ni o čemu o čemu vlast ne želi da se obaveštava. Posao medija jeste da obaveštava o greškama da bi se one popravile. Nije posao medija da tapšu po leđima“, istakao je Ćulibrk.

„Donete mere liče na izbore“

Govoreći o merama koje je donela Vlada Srbije, kako bi se snizile cene, gost N1 Studio lajv kaže da neće unapred ništa tvrditi i da ne isključuje mogućnost da će nešto pojeftiniti. Ističe da ga više brine način na koji se sve radi.

„Vidi se da je uredba sklepana na brzaka. Ubacili su odredbu u kojoj stoji da ‚fakturne cene dobavljača neće smeti da budu veće nego što su bile 1. avgusta‘. To znači da onaj ko proizvodi ovu čašu neće moći da je proda po većoj ceni. Kada poskupi struja svi troškovi padaju na teret proizvođača. Ako počnu da prave gubitke nije iskljčeno da će otpustiti nekog od radnika“, ukazao je ekonomski novinar.

Da se pad inflacije ne očekuje, po njemu govori i to što guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković u prvoj polovini avgusta nije smanjila referentnu kamatnu stopu, već je zadržala na istom nivou.

„Problem je što su trgovci sada ukinuli akcije, vratili su pune cene koje su po nižim maržama veće nego na akcijama i doći ćemo do toga da kukamo ‚nemojte više da nas branite, ko boga vas molim‘. Poenta je da su marže bezobrazno visoke, da su cene na proseku Evropske unije, a da su plate upola manje od proseka EU, što znači da živimo duplo lošije nego u EU“, dodao je Ćulibrk.

Napominje da mu donete mere liče na izbore, ali i jedna vest koja naizgled s tim nema nikakve veze, a to je raspisivanje tendera za 5G rmrežu po početnoj ceni od 100 miliona evra.

„Pošto je SBB ranije bio jako zainteresovan, sada je pitanje ko će učestvovati na tenderu. Ili je ta licenca bila deo nekog šireg dogovora da možda u celu tu igru još neko uđe. Ako je uključena licenca, e onda ja sa nestrpljenjem očekujem oktobar kada ističu rokovi da vidim ko će dobiti i po kojoj ceni“, istakao je gost N1 Studio Live.

Telefon: Policajac nema pravo da vam oduzme telefon. Ukoliko to traži, odbijte da ga predate. Ako vam ipak oduzme telefon i odbije da ga vrati, prijavite prvom policijskom starešini šta se desilo.

Digitalna bezbednost: Neka vam telefon uvek bude zaključan (najbolje lozinkom). Više o zaštiti podataka na telefonu možete naći u daljem tekstu.

Komunikacija: Budite kulturni i smireni da ne izazovete sekundarni problem. Iako danas često nose fantomke, policajci su zakonski obavezni da se predstave ako preduzimaju radnju prema vama. Insistirajte da pokaže legitimaciju.

Dokumentovanje: Ukoliko vi ne možete da snimite ili fotografišete, zamolite kolegu ili nekog prisutnog da dokumentuje vašu interakciju sa policijom.

Na protestu: Nikada ne stojite između kordona i demonstranata, naročito kada policija kreće u intervenciju. Bićete oboreni ili udareni. Uvek stanite sa strane – tako ste bezbedniji i u mogućnosti da izveštavate.

Istaknuto obeležje: Press prsluk pomaže da vas u masi prepoznaju kao novinara, ali samo legitimacija potvrđuje vaš status – istaknite oba.

Oprema: U slučaju da sve upućuje da će protest koji pratite biti nasilan, važno je da, osim press prsluka, imate i tvrdu kacigu (obeleženu rečima press), zaštitne naočare i zaštitnu (gas) masku protiv suzavca i biber spreja, štitnike za kolena i laktove, fiziološki rastvor i flašicu vode sa sodom bikarbonom, eksternu bateriju za telefon i fotoaparat/kameru…

Obaveze novinara: Postupajte po naređenjima policije. To što ste novinar ne znači da možete da se krećete kuda želite. Uvek nosite ličnu kartu i pokažite je na zahtev – ona je javni dokument, dok je novinarska legitimacija interni.

U slučaju napada: Ako ste fizički napadnuti, odmah prekinite rad i potražite lekarsku pomoć. OBAVEZNO navedite da vas je povredila policija – lekari često napišu da su povrede od „nepoznatih lica“. Ako to izostave, zahtevajte novi izveštaj. Lekar je po zakonu dužan da obavesti policiju, koja mora doći u medicinsku ustanovu. Njoj kažite samo osnovno, da vas je napala policija prilikom izveštavanja, a da ćete detaljnu izjavu dati Sektoru unutrašnje kontrole i nadležnom tužilaštvu.

NAJVAŽNIJE!!! Ništa nije bitnije od vaše bezbednosti. Ne postoji kadar, fotografija ili priča vrednija od vašeg zdravlja.

KAKO DA ZAŠTITIM PODATKE SA TELEFONA

U slučaju da telefon novinara dođe u ruke nekome iz bezbednosnih struktura ko hoće da zloupotrebi svoj službeni položaj, imajte ovih nekoliko saveta na umu:

Ukoliko je moguće, koristite dva telefona. Na događaje kao što su trenutni ulični protesti ponesite prazan telefon koji će vam koristiti samo za komunikaciju na terenu. Drugi ostavite kod kuće.

Ako imate samo jedan telefon, obavezno ga obezbedite isključivo jakom lozinkom.

Ukoliko se nađete u policiji i sumnjate da neko može da zloupotrebi podatke sa vašeg telefona, ne otkrivajte lozinku. Nemate tu obavezu i uvek možete da kažete da ste je zaboravili.

Postarajte se da pre nego što iskoristite pravo da vam budu obavešteni vaši najbliži o tome gde se nalazite, prvo zatražite pravnu zaštitu, tj. vašeg branoca, jer se u prisustvu branioca šanse za zloupotrebe značajno smanjuju. On bi trebao da isprati svaku radnju koja se preduzima prema vama.

Ako ste u mogućnosti, koristite Epl telefone ili Android telefone novije generacije.

U slučaju da ipak posumnjate da je vaš telefon bio izložen bilo kakvom nezakonitom hakovanju od strane službenih lica, obratite se nekoj od civilnih organizacija kao što je SHARE fondacija. Oni imaju dobru IT forenziku, koja može da detektuje da li je vaš telefon bio meta softverskog programa.

Priređeni vodič preuzet sa sajta Bezbedni novinari.

„Čuo sam mišljenja i ekspertizu o pitanjima koja su u fokusu EU, ali i pristupanja Srbije“, naveo je evropski diplomata.

Koristan sastanak sa medijskim udruženjima @NUNS_1994 #UNS @anemedija @scfondacija. Čuo sam mišljenja i ekspertizu o pitanjima koja su u fokusu, ali i pristupanja Mediji imaju ključnu ulogu u javnom interesu i moraju imati obezbeđeno bezbedno i podsticajno okruženje. https://t.co/YYp99G3XBG

— EU u Srbiji (@eusrbija) September 3, 2025

Dnevnik Vojvodina Pressu je pripao u Novom Sadu ukupno jedan milion za tri medijska projekta – Dnevnik, kulturnidnevnik.rs i sportskidnevnik.rs.

Po pola miliona dinara raspodeljeno je za Balkan TV (Sremska Mitrovica), NS uživo, Gradske info, Radio Jugović (Kać), Planeta 21000, TV most i Objektivno24h.

Radio Signal i RTI FM 101 dobili su po 300.000 dinara.

Novi Sad je raspodelio ukupno 11.600.000 za 18 medija i još 3.350.000 u vidu dotacija za devet nevladinih organizacija.

Što se tiče medijskih sadržaja na jezicima nacionalnih manjina, od medija je „prošao“ samo portal Romanenevimata.rs čiji je vlasnik izdavač portala Telegraf.rs, a kome je dodeljeno u Novom Sadu 500.000 dinara. Preostale 423.000 raspoređene su kao dotacije za četiri nevladine organizacije.

Na konkursu nisu prošli, između ostalih, projekti Radija 021, TV Subotice, Večernjih novosti, KTV, Tv Sremska, Telegraf.rs, UNS i drugi.

Podsetimo, među medijima koji se još izdvajaju po ukupnom iznosu novca koji su dobili do kraja avgusta ove godine na teritoriji Vojvodine su novosadski Dnevnik Vojvodina Press, Novosadska TV i Radio-televizija Pančevo.

Izdavač Dnevnik Vojvodina Press dobio je ukupno oko 25.073.000 dinara. U ovaj iznos ulaze i dva projekta koje sufinansira MIT, četiri Pokrajinski sekretarijat i projekti u sedam lokalnih samouprava.

Na republičkom nivou dodeljeno im je 700.000 za internet i pet miliona za štampane medije, dok su u Pokrajini dobili za četiri projekta – za dva po četiri miliona, jedan pet miliona i jedan 3,5 miliona dinara28.

Dva projekta “Dnevnika” će biti sufinansirana putem konkursa u Sremskoj Mitrovici – sa po 200.000 i 800.000 dinara, dok če od Bačke Topole dobiti 100.000, Pančeva 300.000, Kovina 82.000, Kanjiže 300.000, Inđije 250.000 dinara i Malog Iđoša 750.000.

Novosadska TV po rešenjima objavljenim do kraja jula ove godine ukupno je na konkursima dobila 15.390.000 dinara. Na konkursu MIT-a za internet medije ovom mediju je dodeljeno 900.000, a za televizije dva puta po dva miliona.

U AP Vojvodina podržana su dva projekta ove televizije za koja su im dodeljena sredstva u iznosima od po tri i dva miliona dinara.

Novac su dobili i na konkursima osam lokalnih samouprava, odnosno u Sremskoj Mitrovici (500.000 i 1.000.000), Temerinu (400.000), Senti (540.000), Titelu (200.000), Kanjiži (600.000), Kuli (2.050.000) i Adi (200.000).

Istakao je da je audio snimak važan dokaz.

"Ovo je važan i izuzetan dokaz i mislim da je bar odložena ta planirana egzekucija. Ja verujem da su oni sve detaljno isplanirali i da je sad to malo prolongirano i mislim da se treba boriti. Ovo nije borba samo novinara UM već svih poštovalaca ljudskih prava i demokratije u Evropi", poručuje Sejdinović.

Urednici medija koji posluju u okviru Junajted medija  u Srbiji usvojili su Manifest za nezavisno novinarstvo. Na ovaj način redakcije su jasno istakle da je u trenutku ozbiljnih političkih i poslovnih pritisaka na medije neophodno reafirmisati osnovne vrednosti slobodnog i odgovornog novinarstva.

Da li će biti raspisani izbori, ističe on, zavisi i od situacije u medijima koji su deo Junajted medija  - N1 I Nova.

"Vučiću potrebni izbori, ali ne sme da ih raspiše"

Novinar smatra da su Vučiću potrebni izbori kako bi povratio legitimitet ali da sada ne sme da ih organizuje.

"Verujem da Vučiću trebaju izbori. Zašto? Ova država ne funkcioniše i ne može da sprovodi svoje politike. Svi njegovi veliki projekti, uključujući kriminogeni EXPO su u velikom pitanju, i potrebni su mu izbori da brati legitimitet, ali ih ne rapsisuje jer shvata da se situacija promenila i da mu šanse za pobedu nisu velike. Ide ka tome da ih raspiše, samo pokušava da nađe pravi trenutak kad će to da uradi, zavisno od bunta građana", naveo je on.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nalazi se u poseti Kini na samit Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) i vojnu paradu. On se tada obratio javnosti, a Sejdinović smatra da je ključna poruka bila usmerena ka EU.

"On se obraća svima paralelno i često deluje kao nenavođena raketa. Koliko god neke stvari pokušao da predstavi svojim biračima, njemu su stvari iz ruku odavno ispale i on ih ne kontroliše. Poziv na dijalog je verovatno upućen EU, uskom krugu svojih birača i neopredeljim ljudima gde pokazuje snagu. Veliki broj ljudi, oni koji će odrediti sudbinu na izborima, će se opredeljivati prema utisku ko je jači i ko ima više snage da pobedi", navodi on.

Govorio je i policijskoj brutalnosti u Novom Sadu kao i upornosti građana koji skoro svakog dana protestuju na ulicama.

"Novi Sad je već 12, 13 godina naprednjačka zlatna koka… Ogromne pare i za stranku i za privatne sefove, paradržavne strukture su tamo. On im je zato jako važan. Građani Novog Sada nisu besni samo zbog nadstrešnice, ona je samo simbol… Gradom se katastrofalno upravlja, upravljaju kriminalne strukture. Da bi odbranili tu poziciju i sačuvali zlatnu koku, verovatno je ta brutalnost najveća u novom sadu", poručio je novinar.

Brent Sadler je u tom intervjuu još izjavio da odluke prethodnog rukovodstva Junajted grupe nisu bile lišene političkih motiva, a izrazio je i uverenje da britanski fond BC Partners, većinski vlasnik Junajted grupe , „nema loše namere prema medijima“.

„Sadler ima pravo na svoje mišljenje, on na kraju krajeva, pošto je sada u toj igri i uveden u priču, da li će biti na direktorskom mestu ili ne, ili na savetničkom, on će na neki način biti uguran izokola na mala vrata u taj menadžment i mora na neki način da opravda razloge koje njega dovode u tu poziciju“, rekao je Veljanovski u emisiji „Dan uživo“ na N1.

Veljanovski je rekao da Sadler ima pravo na svoje mišljenje, ali da je ono što se zna i u teoriji i praksi novinarstva, a to je da je najvažnja nezavisnost od centara moći, pre svega od vlasti.

„Prema onom kako su se mediji Junajted medija do sada ponašali, možemo da konstatujemo, da je, ako je Dragan Šolak imao neki uticaj, to zapravo bila podrška njihovom radu, jer znam da su ljudi koji vode uređivačku koncepciju ovih kuća radili samostalno, profesionalno i nezavisno. Ako se na taj odnos misli da je to neka zavisnost, to je onda apsurdno i banalno“, dodao je on.

Veljanovski se osvrnuo i na današnji manifest urednika medija Junajted medija navodeći da su u tom dokumentu urednici poručili da nisu spremni da slušaju ničije naloge i naredbe, već da rade profesionalno.

Govoreći o telefonskom razgovoru objavljenom u medijima između direktora Telekoma Vladimira Lučića i novog direktora Junajted grupe Stena Milera, a u kom govori o smeni direktorke UM Aleksandre Subotić, Veljanovski je rekao:

„Pošto je ta namera raskrinkana, to može malo da zaustavi stvari, ali ja bih rekao da se radi o jednoj strategiji koja traje već godinama. Kada je Lučić postao direktor Telekoma, kada je informisanje iz Ministarstva kulture i informisanja pešlo u Ministarstvo telekomunikacija i informisanja, kako su se pojedini akteri ponašali u vreme pripreme i donošenja Zakona o elektronskim medijima, to je period poslednjih 3-4-5 godina. Vidi se da je država odavno imala taj plan, a da nismo na vreme shvatili šta oni žele.“

Veljanovski je rekao i da je Lučić, odnosno Telekom, „omogućio za jedno desetak režimskih televizija da imaju nacionalno pokrivanje kroz kablovsku“.

„Radi se o tome da postoji jedna monopolska firma koja je potpuno u sprezi sa vlašću i priprema kao jednu vrstu konačnog obračuna sa svima koji drugačije misle“, ocenio je on.

On je naveo i da se iskreno nada da, ako se bude išlo na međunarodnu arbitražu izvan Srbije, sasvim će sigurno biti podržana nezavisnost Junajted medija i da će biti osuđeni oni koji pokušavaju u ovom trenutku da to naruše.

„Zašto (direktor Junajted grupe) hoće da uruši jedna deo sopstvene firme? Mi ne znamo šta stoji iza svega toga i u kojoj meri je država Srbija spremna da nadoknadi materijalnu štetu toj firmi… Država radi već godinama da stvori medijski sistem koji je potpuno u rukama vlasti“, dodao je Veljanovski.

On je istakao da se ideja slobode i istine ne može uništiti i dodao da se ovaj put vlast „zaletela i prevarila“.

"Novinari ne mogu biti slobodni ako su stalno pod pritiscima vlasnika, politike ili tržišta. Zato urednička nezavisnost mora biti zaštićena – pa i od samih vlasnika. Samo tako novinarstvo može služiti javnom interesu i graditi poverenje publike", rekao je Sadler.

Sadler se 1991. godine pridružio CNN-u, gde je dve decenije izveštavao iz celog sveta, najviše sa Bliskog istoka. Godine 2009. postao je voditelj emisije Inside the Middle East, ali je najpoznatiji po svom izveštavanju o Zalivskom ratu, kao i po radu kao šef CNN-ovog biroa u Bejrutu. Pokrivao je sukobe u Čadu, Libiji, Ugandi, Iranu, Iraku, Libanu, Izraelu, Iračkom Kurdistanu i na Falklandskim ostrvima.

Pre 11 godina bio je među ključnim ljudima zaslužnim za pokretanje N1 televizije u Hrvatskoj, Srbiji i BiH. Kao predsednik Uredničkog odbora N1, pisao je uredničke smernice, imenovao ključne urednike i održavao CNN standarde. Međutim, nakon nekoliko godina napustio je funkciju zbog unutrašnjih previranja i sukoba sa Draganom Šolakom, jednim od suvlasnika United Medije.

Ove godine Junajted Medija je promenila vlasničku strukturu. Šolak je izgubio deo uticaja u kompaniji, a deo poslovanja prodat je Telekomu Srbije, što je u domaćoj javnosti protumačeno kao način da predsednik Aleksandar Vučić obezbedi veći uticaj na medijsku scenu. 

N1 Srbija naročito se istakla tokom studentskih protesta protiv vlasti, zbog čega je pod konstantnim pritiscima režima. Paralelno s tim, u javnost su dospele i snimci razgovora između Stana Milera, direktora Junajted Grupe, i Vladimira Lučića, šefa Telekoma Srbije, u kojima se govori o slabljenju N1 i smeni Aleksandre Subotić, dugogodišnje izvršne direktorke United Medije.

U tom kontekstu pojavile su se spekulacije da bi se Sadler mogao vratiti u United Mediju kao glavni izvršni direktor u Srbiji. U intervjuu za Nacional, on komentariše te navode, analizira aktuelna dešavanja i objašnjava zašto je pre nekoliko godina napustio N1.

"U nezrelim demokratijama nezavisni mediji su poslednja linija odbrane"

Sadler odbacuje tvrdnje da mu je ponuđena direktorska pozicija, ali priznaje da njegovo ime kruži zbog uloge u pokretanju N1 i insistiranja na uredničkoj nezavisnosti.

"U sredinama gde su institucije slabe, a politički pritisci jaki, nezavisni mediji su poslednja linija odbrane javnog interesa. Kanali poput N1 i Nove S nude alternativu narativima bliskim vlastima, ali mogu opstati samo ako su unutrašnje snažni i zaštićeni od političkog i korporativnog mešanja", kaže Sadler.

On naglašava da je njegov odlazak iz N1 bio posledica sukoba vrednosti, a ne političkog svrstavanja.

"Nisam želeo da pravim kompromise sa uredničkim integritetom. Ako neko moj odlazak tumači kao svrstavanje uz određene interese – to je pogrešno čitanje".

"Bitka za Junajted Mediju nije samo poslovna – to je borba za kontrolu narativa"

Govoreći o aktuelnim sukobima oko vlasništva, Sadler ističe da se ne radi samo o milijardama evra i sporu akcionara, već i o budućnosti uredničke politike N1 i Nove S.

"Studentski protesti su pitanje demokratskih vrednosti, a ne samo uličnih okupljanja. U isto vreme, unutar Junajted Grupa vodi se borba za kontrolu sadržaja, što je postalo pitanje od nacionalnog značaja", ocenjuje on.

Prema njegovim rečima, spekulacije o njegovom povratku deo su pokušaja da se diskredituje neko ko se doživljava kao zagovornik slobodnog novinarstva. 

"Vučićev odnos prema protestima pokazuje odsustvo demokratskih standarda"

Sadler smatra da vlast u Beogradu nije pokazala spremnost da sasluša građane.

"Odgovor države bio je vođen uskim političkim interesima, a ne istinskom voljom građana. Standardi međunarodno priznatih demokratija ovde nisu ispoštovani, uprkos pokušajima da se kroz provladine medije stvori drugačija slika", kaže on.

Dodaje i da je kontrola nad medijskim narativom postala ključno oružje u borbi za politički i poslovni uticaj.

"Poslednja kriza u Junajted Grupu jasno pokazuje koliko su politika i biznis u Srbiji isprepleteni".

1. U intervjuu ste rekli da britanski fond BC Partners nema loše namere prema medijima u Srbiji — na osnovu čega imate takav utisak, nakon što smo svi čuli sadržaj razgovora između Stena Milera i Vladimira Lučića?

2. Takođe ste rekli da „urednička politika mora biti zaštićena, čak i od vlasnika“. Međutim, u razgovoru smo čuli da vlasnik ima nameru da nas „smanji“. Kako da se zaštitimo od toga?

3. Tabloidi su preneli vaš intervju uz tvrdnju da ste rekli kako N1 i Nova nisu nezavisni ni profesionalni. Da li je to vaše mišljenje ili iskrivljena interpretacija tabloida?

4. Izjavili ste da je prethodno rukovodstvo na čelu sa Draganom Šolakom politički uticalo na N1. Na osnovu čega to tvrdite? Naši novinari su od direktora UM čuli da ste vi upravo Šolaku iznosili zabrinutost zbog pritisaka vlasti i hvalili upravu zbog borbe za demokratiju i slobodu medija. Da li ste promenili mišljenje i zašto?

5. Predsednik Vučić je u februaru izjavio da će do novembra deo novinara N1 biti otpušten, deo preći u druge medije, a ostali postati PR-ovi vlasti. Kako tumačite to, i kako predsednik unapred zna takve stvari?

Da li ste imali razgovore sa Stenom Milerom o angažmanu u UM i kakva bi ta uloga bila?

Na sva ova pitanja, Sadler je dao samo kratak odgovor:

„Hvala na vašoj poruci. S obzirom na nedavno izveštavanje N1 — koje sam već formalno osporio zbog kršenja uredničkih standarda — ne smatram prikladnim da u ovom trenutku učestvujem u daljim pitanjima.

Srdačan pozdrav, Brent Sadler.“

On se nije javljao na naše pozive, te smo mu poslali i linkove na objave tabloida, očekujući od Sadlera razjašnjenje, ali odgovor do objavljivanja ovog teksta nije stigao.

Uloga veštačke inteligencije u medijima danas postaje jedno od ključnih pitanja globalnog novinarstva.

Najuticajnije svetske redakcije već integrišu alate veštačke inteligencije u različite domene novinarskog posla, od automatizacije rutinskih redakcijskih zadataka (transkripcije, prevoda, prikupljanja podataka…), preko specifičnih domena produkcije medijskih sadržaja, pa sve do njihove distribucije do publike (pametno targetiranje, personalizacija, optimizacija…).

Istovremeno, pokreću se važna etička pitanja o odgovornoj i transparentnoj upotrebi ovih alata.

Ovo istraživanje predstavlja korak ka boljem razumevanju konkretnih potreba novinara i urednika u Srbiji kada je reč o ovom izazovu.

Na osnovu informacija dobijenih od samih medijskih profesionalaca biće kreirani edukativni materijali, preporuke, ali i spisak konkretnih VI alata prilagođenim svakodnevnom radu u redakciji, uz poseban akcenat na upotrebu VI kao korisnog asistenta profesionalnom, odgovornom i kvalitetnom novinarstvu.

Pozivamo sve novinare i urednike nacionalnih, regionalnih i lokalnih medija, kao i frilens novinare, da učestvuju u istraživanju i doprinesu boljem razumevanju potreba i izazova sa kojima se suočava domaći medijski sektor u eri veštačke inteligencije.

Link ka upitniku

Rok za popunjavanje upitnika: 15. septembar 2025. godine. 

Za dodatne informacije možete se obratiti Istraživačkom timu Centra za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost na imejl adresu: info@ceprom.rs 

Šarović je na društvenoj mreži Instagram napisao da je „patrola policije tokom noći stajala ispred kuće vlasnika KTV“ i da je, kako je rekao, „vršila pritisak na njegovu trudnu suprugu koja je u kući bila sama sa bebom od deset meseci“.

Prethodno je, kako je navodio u video snimcima objavljenim na Instagramu, policija satima pokušavala da zapleni automobil „porše“ koji je u vlasništvu Radića, ali za koji su režimski mediji često pisali da je Šarovićev.

„Kad smo završili današnji prenos, sačekala nas je policija kod kola, navodno su bila nepropisno parkirana. Sačekalo nas je 15-ak policajaca, devet uniformisanih, inspektori u civilu sa tri automobila policije i maricom“, naveo je Šarović u videu na Instagramu.

Kada je, kako je ispričao, njegov prijatelj pomerio navodno nepropisno parkiran auto, onda su, dodaje, rekli da moraju da ga odvedu do stanice policije.

Nakon pisanja prekršajne prijave, vozač je pušten, ali je ubrzo ponovo priveden i napisana mu je krivična prijava zbog navodnog napada na službeno lice i određeno 48-časovno zadržavanje, a automobil je kasnije oduzet, kazao je Šarović.

Sve što se dešavalo, naveo je, imaju snimljeno na kameri i nikakvog napada na službeno lice nije bilo.

„Stali smo ispred javne garaže, čuva nas policija, marica… bio je komandir saobraćajne policije, načelnik saobraćajne policije, zvali su pauka… Kažu da je ideja da automobil oduzmu, ne znam kako se to oduzima automobil zbog nepropisnog parkiranja“, upitao je Šarović.

Prethodno je, dok je pokušavao da uzme izjave od prisutnih na protestu, Šaroviću prišao policajac i kazao mu da mora da „pomeri svoj auto“.

„Vaše vozilo morate da pomerite“, rekao je policajac Šaroviću, na šta mu je on odgovorio: „Odakle vi znate koje je moje vozilo?“

Televizijska ekipa KTV je u nedelju iz Zrenjanina radila direktan prenos sa skupa Srpske napredne stranke.

U razgovoru s novinarom Šarovićem pojedini učesnici su priznali da su za dolazak u Zrenjanin dobili dnevnice od 50 evra i da su organizovano autobusom pristigli iz više gradova.

Milica Blažević, i sama studentkinja završne godine novinarstva, do juče je bila zaposlena na televiziji Tanjug, a onda je naprasno dobila rešenje o prestanku radnog odnosa.

U njemu se ne navodi konkretan razlog, osim da je „tehnološki višak“.

Istovremeno, na sajtu Tanjuga, objavljen je poziv za prijem novih novinara na toj televiziji.

„Ponekad sam išla na teren, nisam bila TV lice, ali jesam na Instagramu objavljivala dešavanja s protesta i podržavala studente. To je došlo do direktora, odnosno do ljudi koji zapravo stoje iza Tanjuga, Manje Grčić, koja mi je takođe ulazila na društvene mreže. To je postalo ozbiljnije i ja sam tako iznenada dobila rešenje o tome da sam tehnološki višak. Oterali su me iz firme“, govori za „Vreme“ Blažević dan pošto joj je rešenje uručeno 1. septembra.

Manja Grčić je generalna direktorka novinske agenicije Tanjug.

Grčić je sa Željkom Joksimovićem je 2019. osnivala kompaniju Minacord Media koju čine televizije – K1, TV Doktor i Kazbuka, a sa Jovanom Joksimović iste godine osniva agenciju za integrisane komunikacije Majo Public. Od 2021. suvlasnik je i direktor kompanije Tačno (Tanjug).

„Ideš danas, ne zanima nas ništa“

Prvi septembarski dan ujedno je bio i poslednji dan Milica Blažević na poslu na ovoj televiziji.

„Bukvalno je bilo kao da je bilo pitanje života i smrti. Rekli su mi ‘Ideš danas, ne zanima nas ništa’. Nisam dobila otkazni rok, nisu mi ništa objasnili. Ja sam znala o čemu se radi. Pitala sam ih kako ih nije sramota da zapravo ne dobijem čak ni realan razlog“, priča Blažević.

Kako dodaje, to da je tehnološki višak „ne pije vodu“, jer Tanjug ima stalno otvorene oglase za zapošljavanje novinara.

„Svako ko iole prati oglase za posao, konkurse za novinare, zna koliko Tanjug zapravo ima problem sa radnicima i koliko su im neprestano potrebni novi ljudi“, kaže Blažević. 

Blažević je radila na Tanjugu godinu dana.

„U redakciju sam došla preko poziva studentima, preko profesorke sa fakulteta, gde su oni nudili slobodu govora, plaćenu praksu. I zaista, plata je bila dobra i oni su nas nekako privukli tom pričom. Došle smo tada još tri devojke i ja. Znala sam gde radim, ali dokle god su oni poštovali moje mišljenje, moje stavove i nisu mi zadirali u privatnost, to je bilo dobro”, kaže Blažević.

Međutim, sumnja da su njene aktivnosti i objave o studentskim i građanskim protestima nekome zasmetale.

„Ja sam, koliko znam, prva dobila otkaz. Dugo niko nije dobio otkaz i mislim da je jedini razlog to što je moj nalog na Instagramu javan i otključan“, kaže sagovornica „Vremena“.

U poslednje vreme objave na Instagramu pregledali su joj ljudi koji na profilnim fotografijama imaju ilustraciju na kojoj piše „Vučić“, a pojavljivala su se među pregledima i druga Tanjugova lica koja je ne prate na ovoj mreži, poput izvršne direktorke Senke Tešić.

Tada je, kaže, osetila da će se nešto dogoditi.

„Otkaz mi je uručila žena koju prvi put vidim”

Otkaz joj je, kaže, uručila izvršna direktorka Minacord medije.

Minacord media, čiji je vlasnik Željko Joksimović, stoji iza novinske agencije Tanjug i televizija K1, Kazbuka, TV Doktor i Tanjug.

„Nikad je (izvršnu direktorku Minacord medije) nisam videla ranije. To je bio prvi put da imam susret sa tom ženom, tako da otkaz nisam dobila od svoje direktorke. Takođe me pogodilo što je to sigurno došlo negde sa strane. Neko je moj otkaz želeo“, tvrdi Blažević.

Kako dodaje, u poslednjih mesec dana, nekoliko ljudi na Tanjugu je samo dalo otkaze.

„Vreme“ je kontaktiralo Tanjug, Tačno d.o.o. i Minacord mediju u vezi sa otkazom, međutim odgovori nisu stigli do objavljivanja teksta.

Firma Tačno d.o.o. osnovana je u novembru u novembru 2020. godine, a vlasnici su RTV Pančevo Radoice Milosavljevića (60 odsto vlasništva), i firma Minacord Media (40 odsto vlasništva) iza koje stoje pevač Željko Joksimović i Manja Grčić.

Firmi Tačno u decembru 2020. Vlada Srbije odobrila je korišćenje Tanjugov logoa, slogana i deo arhive za 628.000 evra. Ove logoe, slogan i ime – ono što praktično čini Tanjugov „brend“ – firma Tačno dobila je na desetogodišnje korišćenje.

Manifest je usvojen na sastanku glavnih urednika televizije i portala N1, dnevnih novina i portala Nova, lista Danas, Forbesa Srbija i nedeljnika Radar. Njime ističemo da je nezavisnost novinara i redakcija osnovni uslov da United Media u Srbiji ostane garant slobodnog i profesionalnog novinarstva.

United Media ovim dokumentom šalje jasnu poruku da će nastaviti da štiti slobodu govora, profesionalni integritet i pravo građana na tačne i relevantne informacije.

Manifest prenosimo u celosti:

Naša misija je da javnosti pružimo tačne, proverene i relevantne informacije, da čuvamo slobodu govora i profesionalni integritet, i da novinarstvo ostane nezavisno od političkih i poslovnih pritisaka.

Sloboda i odgovornost

Novinari i urednici imaju pravo na slobodan i odgovoran rad, bez mešanja vlasnika, oglašivača ili političkih centara moći.

Svaki novinar odgovara za istinitost i profesionalnost svog rada, a urednici za uređivačku politiku i objavljene informacije.

Uloga urednika

Glavni urednik, u dogovoru sa redakcijom, osmišljava i sprovodi uređivačku politiku zasnovanu na nezavisnom i etičkom novinarstvu.

Urednik je dužan da štiti profesionalna i ljudska prava novinara, uključujući pravo na mišljenje i odbijanje zadataka koji su protivni pravilima profesije.

Prava i obaveze novinara

Novinari slobodno istražuju, prikupljaju i obrađuju informacije u skladu s profesionalnim standardima.

Novinari imaju pravo da iznose svoja profesionalna tumačenja o događajima, zasnovana na analizi i novinarskim standardima, i da budu zaštićeni od pritisaka, pretnji, nasilja i cenzure.

Novinar ne može biti prisiljen da objavi sadržaj koji je neistinit, manipulativan ili u suprotnosti s etikom novinarstva.

Njihov rad ne može biti bitno menjan niti objavljen bez saglasnosti.

Odgovornost vlasnika i izdavača

Izdavač je dužan da obezbedi profesionalnu i finansijsku nezavisnost redakcije.

Ima pravo da definiše osnovnu programsku orijentaciju, ali bez zadiranja u uređivačku autonomiju.

Mora da štiti novinare i urednike od političkih i drugih pritisaka. 5. Naša obaveza prema javnosti

Naš rad se zasniva na proveri činjenica, suzbijanju dezinformacija i analiziranju političkih i društvenih procesa u Srbiji i regionu.

Sadržaj koji objavljujemo mora biti istinit, potpun i oslobođen bilo kakvog partikularnog interesa.

Uvođenje centralizovanog načina bodovanja kandidata i njihove stručnosti trebalo je da ovaj segment dodatno unapredi i oslobodi proizvoljnosti u sastavu komisija, protekcije i sastava komisije suprotno zakonu. 

Idejom o uvođenjem transparentnog dodeljivanja poena članovima komisije, novinarska i medijska zajednica želela je da zaustavi praksu zloupotreba u ovom segmentu procesa, ali se to, i pored uloženog truda, nije dogodilo. Štaviše, način bodovanja predviđen novim Pravilnikom doveo je do novih problema – velikog broja komisija sa istim ili sličnim sastavom, ali i imenovanjem istih članova komisija u više od 50 na ovaj način konstituisanih tela. 

Po podacima kojima raspolaže UNS (1. avgust, prim.aut.), a dobijenim uvidom u JIS, Profesionalano udruženje novinara Srbije (PROUNS) prednjači po broju lokalnih samouprava u kojima ima svoje predstavnike kao članove komisije za ocenjivanje medijskih projekata.

PROUNS je 1. avgusta imao svoje predstavnike u čak 53 gradova/opština od 142 do tada formiranih tela za odlučivanje o projektima, što je više od trećine.

Društvo novinara Vojvodine (DNV) je, sa 45, odmah iza PROUNS-a po broju lokalnih samouprava u kojima ima svoje predstavnike u komisijama.

PROUNS i DNV prednjače i po broju članova u komisijama na konkursima Ministarstva informisanja i telekomunikacija (MIT). Oba udruženja imala su članove u pet od ukupno devet konkursa koje je MIT raspisao.

Od toga, oba udruženja imaju predstavnike u četiri ista konkursa MIT-a – za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja na jezicima nacionalnih manjina, proizvodnje medijskih sadržaja na radiju, za štampane medije i servise novinskih agencija i medijskih sadržaja koji se realizuju putem elektronskih medija čiji izdavači imaju sedište na teritoriji AP Kosova i Metohije.

Interesantan je podatak da, na primer, kandidati Slavoljub Ristić (sa 23 komisije u kojima je član) i Miodrag Popov (17) odlučuju u 40, od pomenutih 53 lokalnih samouprava u kojima PROUNS ima članove komisije, a čiji su oni predstavnici.

Centar za medijsku kulturu i obrazovanje ima 35 članova u komisijama širom Srbije. Od toga, kandidat Miodrag Miljković imenovan je u njih 27.

Samostalni medijski stručnjaci Branimir Grulović i Branislav Sančanin do avgusta imenovani su bili u ukupno 110 od 87 tada formiranih komisija za sufinansiranje medijskih projekata - Grulović u čak 64 komisije, Sančanin u 46.

Kako bi slika bila jasnija, mora se istaći podatak da su svi ostali samostalni medijski stručnjaci koji su imenovani u komisije ove godine, njih četrnaestoro, raspoređeni u preostalih 40 do tada formiranih komisija. Inače, od maksimalnih 100 bodova koje kandidat može da ostvari, Grulović ima 98, a  Sančanin svih 100.  

Samo tri kandidata od 169 prijavljenih u JIS ove godine, među kojima su medijski stručnjak Branislav Sančanin, kandidat Profesionalnog udruženja novinara Srbije (PROUNS) Miodrag Popov i predstavnica Društva novinara Vojvodine (DNV) Biljana Ratković Njagovan imaju maksimalan broj bodova. Nakon njih slede Branimir Grulović i predstavnica DNV-a Jelena Dopuđ sa 98 poena.

UNS je do 1. avgusta svoje predstavnike imao u 39 komisija, Asocijacija radio-televizija Srbije 37, RAB u 25, Comnet u 14, Udruženje sportskih novinara Beograda u 13, Udruženje medija i medijskih radnika u 11, Medijska zajednica Srbije u 10, Društvo novinara Niša i Lokal press u po jednoj.

Kada je reč o kandidatima udruženja najzastupljenijim u komisijama, osim navedenih, u velikom broju komisija odabran je predstavnik RAB-a Miloš Rajković (u 21 od 25 komisija u kojima je RAB imao svoje predstavnike), Jelena Dopuđ, predstavnica DNV-a koja je imenovana u osam komisija, Dragana Stefanović iz Asocijacije radio-televizija Srbije koja je bila član 17 od 37 komisija u kojima je ova asocijacija imala predstavnike i Aleksandar Simić, jedini kadnidat Udruženja sportskih novinara Beograda koji je bio u svih 17 komisija u kojima je bilo predstavnika ovog udruženja. 

Kada je reč o spornim sastavima komisija, analizirajući formirane komisije UNS je zabeležio da su u opštini Ćićevac oba kandidata novinarskih udruženja imenovana na predlog Udruženja radio stanica „RAB Srbija“ (Miloš Rajković i Nevena Azinović), što nije dozvoljeno ni Pravilinkom, niti je novinarskim i medijskim udruženjima koja predlažu kandidate u JIS-u tehnički dozvoljeno da na jedan konkurs predlože dva kandidata.

Već je istaknuto da je kandidat Miloš Rajković u komisijama u Obrenovcu i Novom Pazaru imenovan kao član Udruženja radio stanica RAB Srbija (RAB), dok je u opštini Babušnica u komisiju izabran kao medijska stručnjak.

Miloš Rajković je, kako je ranije navedeno, i u svojoj biografiji, koja je objavljena na sajtu MIT-a, naveo da se prijavljuje kao samostalni kandidat, dok je i u konačnoj listi kandidata koju je objavio MIT, naveden kao „predstavnik RAB-a“.

Kao treći član komsije u Ćićevcu izabran je samostalni kandidat Saša Kokalj. Za njega su takođe UNS, NUNS, ANEM i PU ''Lokal press'' već pisali da je u obrascu za prijavu, na mestu gde se obeležava da li se u JIS prijavljuje samostalno ili kao kandidat novinarskog i medijskog udruženja, obeležio oba, što nije u skladu sa ZJIM.

Po ZJIM, u komisiji za sufinansiranje medijskih projekata većina članova mora da bude imenovana na predlog novinarskih i medijskih udruženja, ukoliko takav postoji. Ipak, utvrdio je UNS, opština Malo Crniće, kao i Petrovac na Mlavi imaju dva medijska stručnjaka, a u obrazloženju rešenja o formiranju komisija u ovim opštinama nije navedeno da li je za učešće u komisiji bilo dovoljno predloga novinarskih i medijskih udruženja.

Dva nezavisna medijska stručnjaka u komisiji ima i Senta, ali je u Rešenju o formiranju komisije u ovoj opštini navedeno da se na poziv za predlaganje članova komisije prijavio samo jedan kandidat novinarskih i medijskih udruženja.

Tekst je deo Analize procesa sufinansiranja projekata proizvodnje medijskih sadržaja u Srbiji u 2025. godini koju je objavio ANEM. 

Analiza je nastala u saradnji sa Udruženjem novinara Srbije (UNS). Autorka analize je glavna i odgovorna urednica sajta UNS-a Kristina Kovač Nastasić.

Salivan: Da Telekom Srbija je donekle negirao, ali United Group je priznala da je razgovor autentičan. I, znate, ono što me je razočaralo jeste to da nije bilo mnogo brige o tome šta je rečeno, već više o tome da je to uopšte rečeno. Tako da su, naravno, usledili napadi na nas i pokušaji da se otkrije ko stoji iza objave svega toga. Čini se da Vučić sada vrti teoriju zavere kojom pokušava sve ovo da objasni, a koju će uskoro objaviti. Ali niko zaista nije negirao da se to dogodilo i da je vlada bila u komunikaciji sa United Group u pokušaju da preuzme kontrolu nad N1.

N1: I kao što ste pomenuli, Vučić je rekao da je reč o međunarodnom špijunskom skandalu, pokušavajući da skrene pažnju sa sadržaja razgovora.

Salivan: Da, to je tipično u društvu koje je vođeno dezinformacijama. Pravi se neka druga visoko profilisana priča koja treba da skrene pažnju sa glavne teme. To Tramp stalno radi u Americi. A ono što zapravo vidimo ovde jeste pokušaj da se ljudi odvrate od onoga što se zaista dešava. I to je, naravno, razočaravajuće, ali ne i iznenađujuće.

N1: Telekom je rekao da će podneti tužbe zbog objavljivanja tzv. navodnih razgovora, koje smatraju nepotvrđenim. Kako ste vi videli tu, da kažemo, vremensku liniju Telekoma?

Salivan: Pa, čini mi se da će oni imati problem, s obzirom na to da druga strana u razgovoru priznaje da je razgovor zaista autentičan i istinit. I, znate, ovo izgleda samo kao deo šireg procesa. Očigledno je da su prvi razgovori, prema ovom transkriptu, vođeni sa nekim Nikosom i samim Vučićem. To se, izgleda, odnosi na Nikosa Statopoulosa, izvršnog direktora BC Partners. A BC Partners je krajnji vlasnik United Groupu. Dakle, ovo izgleda kao diskusija na najvišem nivou koja je počela pre nekoliko meseci. A to je upravo vreme kada je Vučić tvrdio da će ljudi iz N1 biti otpušteni i da će biti promena.

Dakle, očigledno je da ovo nije bilo potpuno skriveno. Bilo je prisutno i deluje da se odvija na najvišim nivoima BC Partners, što je opet uznemirujuće, jer kompanije ne bi trebalo da pomažu vladama da uguše medije, posebno jedine medije na televiziji koji zaista izveštavaju o protestima.

N1: Kao što ste pomenuli, ključna stvar je zapravo razgovor između Vučića i Stathopoulosa. Videli smo reakciju savetnice, Suzane Vasiljević, koja kaže da predsednik nikada nije pokušao da utiče na medije, što zvuči nemoguće i svi znamo da je nemoguće. Ona u istom intervjuu kaže da N1 ima prilično ograničenu ulogu i da smo briga samo za sebe, a onda, u istom intervjuu, tvrdi da smo veoma, veoma moćni na međunarodnom nivou i da možemo da utičemo na situaciju u Srbiji. Kako vi vidite reakciju predsednika i njegove savetnice?

Salivan: Znate, predsednik nema kredibilitet. On već duže vreme plasira dezinformacije građanima Srbije. Tako da se sve što kaže mora uzimati sa velikom rezervom. Zaista mu se ne može verovati. A to što se stalno sami sebi protivreče – jednom kažu da ste moćni, drugi put da niste – tipično je za kampanju dezinformacija. I to je suština ovoga. Stvarnost je da je N1 veoma važan – u Srbiji, jer pruža priču koju drugi ne pričaju, osim ponekih štampanih medija. To je od presudne važnosti, jer slike sa protesta igraju ključnu ulogu u razumevanju šta se tačno dešava. One su te koje pokreću ljude.

A vlada je nedavno počela da sarađuje sa organizovanim kriminalom. Znamo da je srpska vlada veoma blisko povezana sa organizovanim kriminalom – čak je i sami smatramo kriminalnom grupom. I angažuju ljude da izlaze i tuku demonstrante. Nasilje će postajati sve gore i gore. A to je upravo vreme kada ne želite da se pojavljuju snimci policije i huligana kako tuku studente i radnike. To jednostavno ne izgleda dobro. I to je zapravo razlog za ovako odlučan napor da se N1 ukloni sa ekrana.

N1: Ono što je takođe zanimljivo jeste da stalno ponavljaju da to nije ceo razgovor, da nedostaju delovi, ali ono najvažnije smo čuli – da je predsednik Vučić imao ulogu u svemu tome, da žele da se smeni direktor United Media, da žele da nas oslabe i slično. Kako vidite njihove tvrdnje da razgovor nije kompletan?

Salivan: To je prosto očigledna laž. Ja sam čuo ceo razgovor. Postoji uvod, pozdravi i odjave. Mi smo dali svima sve informacije koje su relevantne. Naravno, ponekad morate da zaštitite ljude koji nisu relevantni za samu priču. Dakle, ima tu i drugih stvari, ali svaki bitan detalj i mnogo sporednih stvari su uključeni. Dakle, javnost ima 99,9% onoga što je rečeno i 100% onoga što je važno. Oni jednostavno lažu. I to nije iznenađenje. Ovo je zapravo u funkciji pokušaja da se kontroliše kanal koji nije pod njihovom kontrolom. A da bi jedan autokrata vladao zemljom, mora da kontroliše medije. Posebno u vremenu kada traju protesti.

Dakle, to jednostavno nije tačno. Sve je jasno, samo poslušajte svojim ušima šta je rečeno. Oni vam mogu hiljadu puta tvrditi da to što ste čuli – nije to što ste čuli. Ali svi smo dovoljno pametni da shvatimo. Znamo šta je rečeno. To je dokaz.

N1: I sada svi očekuju dalji razvoj ove priče. Kakav scenario vi očekujete?

Salivan: Ne očekujem da će Vučić odustati. Nastaviće da pokušava da preuzme N1. On ne može sebi da priušti da izgubi kontrolu, jer su ovo veoma ozbiljni protesti, duboko ukorenjeni u narodu Srbije. Postoji istorija protesta protiv lidera koji previše preteraju. Njegov politički prethodnik, Milošević, imao je isti problem. On zna da je krajnji ishod, ako izgubi kontrolu, taj da će mnogo vremena provesti u zatvoru. Zato očekujem da će se nasilje pojačavati i da će biti sve više pokušaja da se N1 zatvori drugim metodama – tvrdeći da je radio nešto pogrešno ili da je neka druga stvar istinita – sve sa ciljem da se kanal ugasi.

Kako navode, nedavno objavljeni audio-snimak razgovora između Stena Milera, generalnog direktora United Group, i Vladimira Lučića, direktora Telekoma Srbije, otkriva direktnu umešanost najviših državnih zvaničnika u pokušaj smene Aleksandre Subotić, direktorke United Media, koja obuhvata medije poput N1, Nova, Danas i Radar.

„U razgovoru, Lučić prenosi Mileru da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić zahtevao njenu smenu i da je već razgovarao o tome sa Nikosom Statopulosom, predsednikom BC Partners, investicionog fonda koji je većinski vlasnik United Grupe. Miler je Lučiću obećao da će smena biti realizovana, ali je naglasio potrebu za vremenom kako bi ‘napravio kompaniju veoma malom u Srbiji’ pre nego što dođe do smene“, podsećaju studenti.

Taj razgovor, kako kažu, nije samo dokaz političkog pritiska na medije, već i dokaz da se sloboda medija u Srbiji svodi na puku deklaraciju.

„Ako novinari ne mogu da rade svoj posao bez straha od posledica, ako redakcije ne mogu da održe svoju uređivačku politiku bez mešanja sa najviših nivoa vlasti, onda je svako od nas u opasnosti da bude u potpunosti lišen prava na istinito i nepristrasno informisanje. Podržavamo novinare koji istrajavaju u svom poslu, koji se ne plaše da postave pitanja i koji se ne povlače pred pritiscima“, naglasili su studenti.

Oni podsećaju da su ih novinari tih slobodnih medija pratili na svakoj šetnji.

„I kroz Srbiju i kroz Evropu, na svakom protestu, a kod njih smo uvek imali svoj glas. To nije samo profesionalizam – to je pravo na slobodu kojeg se nikada nećemo odreći. U ovom trenutku, ovo nije pitanje jedne redakcije ili kompanije. Vlast se najviše plaši toga da svi građani budu obavešteni o pravom stanju u zemlji, jer znaju da kada su ljudi informisani, ne mogu da ih zavaravaju“, ocenili su.

Studenti, dodaju, stoje „čvrsto uz slobodne medije“.

„Jer znamo da je to ključ naše borbe za bolju i transparentniju budućnost. Dokle god postoje slobodni mediji, istina će biti dostupna svima, a to je ono što vlast najviše želi da ugasi“, zaključili su u svojoj objavi.

Iako su od ubistva prošle tri decenije i počinioci su uglavnom poznati ni za ovaj zločin u Hrvatskoj još nije pokrenut sudski postupak, ali nažalost i u samoj Velikoj Britaniji. Sve se zaršilo na protestu Ministarstva spoljnih poslova Ujedinjenog Kraljevstva upućenom direktno tadašnjem hrvatskom predsjedniku Franji Tuđmanu.

Nažalost ni Društvo novinara Hrvatske do danas nije položilo cvijeće na mjestu pogibije Džona Skofilda, niti je od hrvatskih vlasti zatražilo odgovornost i kažnjavanje počinioca. Ovo novinarsko udruženje i njegovi članovi nisu održali ni jedan komemorativni skup posvećen svom ubijenom kolegi čija je redakcija bila stacionirana u Zagrebu.

Roditelji poginulog novinara su na Jurinim Brdima, na mjestu tragedije kraj Vrginmosta, postavila spomen obilježje sa spomen pločom posvećenoj Džonu Skofildu. Međutim spomenik je, iako jedva vidljiv od korova, bio nekoliko puta oštećen, pa čak i razbijan. Porodica je sve do nedavno spomenik obnavljala, da bi na kraju po svoj prilici odustala i od toga.

Pucanjem na ratne reportere nesumnjivo se htjela sprečiti da do svjetske janosti dospije istina o zločinima i namjernim razaranjima i paljenjima hrvatskih „oslobodioca“ na Kordunu u avgustu 1995. godine!

Prema podacima Jedinstvenog informacionog sistema (JIS) Ministarstva informisanja i telekomunikacija (MIT), podržano je najmanje 16 projekata medija Vladana Stefanovića. 

Najviše novca, ukupno 17 miliona dinara, dodelilo je Ministarstvo informisanja i telekomunikacija za realizaciju 10 projekata.

Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama podržao je četiri projekta sa 8.435.000 dinara, grad Subotica će za jedan projekat platiti 1.3 miliona dinara, dok će Novi Bečej sa 400.000 dinara sufinansirati takođe jedan projekat.

Četiri firme i dvanaest medija

Vladan Stefanović je vlasnik najmanje četiri firme – izdavača medija – i dvanaest medija. Prema podacima iz registra medija, firma VTV DOO Subotica je izdavač najmanje sedam medija: TV Subotica, tvsubotica.com, tvbackavrbas.rs, TV Bačka, Radio Bačka, TV Bečej i TV Novi Bečej. VTV DOO ima i dve ćerke firme, Radio Subotica – Szabadkai radio i City radio DOO Subotica. Prva je upisana kao izdavač Radija Subotica, a druga kao izdavač Naxi city radija iz Subotice. Pored navedenih, Stefanović je i vlasnik firme Magazin dani koja je u registru medija upisana kao izdavač listova Magazin dani i Novobečejski dani, kao i portala magazindani.rs.

Podržan projekat za medij koji nije registrovan?

Ministarstvo informisanja podržalo je četiri projekta na konkursu za radio, a prema podacima koji su dostupni na JIS-u, tj. u rešenju o dodeli sredstava, piše da će se projekat „Izazovi inkluzije Roma“, koji je dobio 1.2 miliona dinara, realizovati preko Radija Kikinda. Međutim, medij pod ovim nazivom obrisan je iz registra medija APR-a još 2016. godine, kao i iz registra medijskih usluga Regulatornog tela za elektronske medije.

NUNS je pitao Ministarstvo zašto je podržalo projekat u kojem je navedeno da će sadržaj biti objavljen u mediju koji nije registrovan, ali odgovor nije stigao do objavljivanja ovog teksta.

Pokušalii smo da dobijemo objašnjenje u vezi sa tim i od Vladana Stefanovića, međutim, ni on nije odgovorio na naša pitanja, koja smo poslali na imejl adrese četiri njegove firme.

Na konkursu za radio podržani su još sledeći projekti medija u vlasništvu Vladana Stefanovića: „Čuvari prirode“ sa 1.2 miliona dinara, koji će biti realizovan preko Radija Bačka, a isti iznos će dobiti i Radio Subotica za projekat „Od malih nogu“, dok će milion dinara otići na projekat „Prijavi – spasi“ koji će se emitovati na Naxi city radiju. Sve ukupno: 4.6 miliona dinara za radio.

Četiri projekta podržana su i na konkursu koji je namenjen televizijama: „Dragulji secesije“ sa 2 miliona dinara koji će se emitovati na Televiziji Subotica, 1.8 miliona odlazi za projekat „Treće doba“ na TV Bačka, a isti iznos dobiće i TV Novi Bečej za projekat „Čuvam se, čuvam te“ i TV Bečej za projekat „Umetnost je večna“. Na ovom konkursu, mediji Vladana Stefanovića dobiće 7.4 miliona dinara.

Na konkursu za štampane medije, Ministarstvo je odlučilo da podrži dva projekta: „Kolonistička naselja na severu Bačke“ sa 2.6 miliona dinara za sadržaj koji će biti objavljen u Magazinu dani i „Ti to možeš“ sa 2.4 miliona za list Novobečejski dani, što je ukupno 5 miliona dinara.

Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama sufinansiraće projekte „Sakralno nasleđe u Subotici“ sa 2.2 miliona dinara, a sadržaj će biti emitovan na TV Subotica. Na portalu tvsubotica.com biće objavljen sadržaj koji nastane u okviru projekta „Da rekreacija bude motivacija“, a za realizaciju je obezbeđeno 1.87 miliona dinara iz pokrajiskog budžeta. Magazin dani je za projekat „Čuvamo ćirilicu“ obezbedio 2.5 miliona dinara, a Radio Subotica, za projekat „Tri u jedan“, 1.865 miliona dinara.

Pored Ministarstva i Pokrajinskog sekretarijata projekte medija Vladana Stefanovića sufinasiraće još Subotica i Novi Bečej. Subotičani će za projekat „Oko nas“ izdvojiti 1.3 miliona dinara dok će Novi Bečej sa 400.000 dinara podržati projekat „Tu, oko nas“.

Nejasnoće u vezi sa brojem sadržaja

U sižeu projekta „Ti to možeš“, za koji su Novobečejski dani dobili 2.4 miliona dinara piše: “biće proizvedena 42 medijska sadržaja: 7 tekstova za novine, 7 najava za novine, 7 najava za tv, 7 proširenih tv paketa, 7 tv paketa prevedenih na znakovni jezik, 7 radijskih paketa“. Prosečna vrednost jednog medijskog sadržaja iznosi nešto više od 57.000 dinara.

Ovaj projekat je dobio sredstva na konkursu MIT-a za štampane medije. Međutim, u sižeu se može videti da će svega sedam tekstova i sedam najava biti objavljeno u štampi, dok će ostatak biti objavljen u drugim vrstama medija. Svi projekti koje su prijavile firme Vladana Stefanovića na sličan način navode broj sadržaja koji će biti realizovani. 

Pojašnjenje smo zatražili od Vladana Stefanovića. Pitali smo koliko tema će biti obrađeno u okviru jednog projekta i da li se sadržaj samo prilagođava za prenošenje u drugim vrstama medija, ali odgovor još uvek nismo dobili.

Takođe, NUNS je pitao Ministarstvo informisanja i telekomunikacija da li će sufinansirati sve sadržaje ili samo one za koje je konkurs predviđen, u ovom slučaju štampu, ali odgovora još uvek nema. 

Niko od sagovornika, ni Vladimir Lučić (Telekom) ni Sten Miler (UG) nije rekao: „Snimak je lažan, taj razgovor se nije dogodio”. Direktor Telekoma, Vladimir Lučić, od svih medija u Srbiji, seo je baš u studio Informer TV-a da objasni kako taj razgovor nije sadržavao nepriličan dogovor o smeni direktorke Subotić pod političkim pritiskom, iako je to centralna tema snimka. 

Teško da bi snimak bio objavljen da ne može da se brani na sudu 

Nakon objašnjavanja da nismo čuli to što smo čuli, prešlo se na „razgovor je izvađen iz konteksta“, da bi na kraju UG prosto priznala taj razgovor, i dalje nastojeći da nam objasni šta je on zapravo značio, kao da smo maloumni. Na primer, da je u stvari rečeno da Subotić neće biti otpuštena, iako se Miler u razgovoru praktično izvinjava Lučiću što to još nije uradio. 

Jedina preostala varijanta u kojoj ova dva gospodina nisu učinila nešto što sugeriše mogućnost insajderskog trgovanja, nelegalnog gotovo svuda u svetu, pa i kod nas („korišćenje, otkrivanje i preporučivanje insajderskih informacija” u Zakonu o tržištu kapitala), jeste da se razgovor odigrao, ali da je na snimku kasnije intervenisano. Lučić je čak najavio i da će u sklopu tužbe zbog reputacione štete od objavljivanja ovog snimka zatražiti i proveru njegove autentičnosti. Ubrzo je, međutim, usledilo priznanje UG.

Možda su Miler i Lučić mogli da potraže tragove razgovora na svojim telefonima čim je objavljen, ako neko može, mogu njih dvojica – jedan je vodio, a drugi vodi poslove povelikih telekomunikacionih operatera. 

KRIK i OCCRP (međunarodna mreža istraživačkih novinara u čijem članstvu je KRIK) nisu objavili datum razgovora ili drugi podatak koji bi mogao da posluži u procesu verifikacije, ali obe organizacije raspolažu specijalizovanim advokatima koji proveravaju tekstove pre objavljivanja i može se pretpostaviti, osim u slučaju zaista strašne greške, kakve se ovim organizacijama do sada nisu događale, da snimak ne bi bio objavljen da ne može da se brani na sudu, na kojem bi se organizacije susrele sa tužiteljem koji raspolaže istinski ogromnim novcem. 

Nadmoćnost kredibilnog informisanja u kriznim situacijama

Svaka promena vlasništva značajnih medija u svetu predmet je velike pažnje, zato što su mediji važni. „Pokažite mi vaše medije i pokazaću vam u kakvom je stanju vaša demokratija“, napisao je Žigmund Bauman, poljski sociolog i filozof. 

Stanje medija u Srbiji bi se moglo opisati i podatkom da je N1, kablovski informativni kanal bez nacionalne frekvencije, tokom velikog vidovdanskog protesta, recimo, imao u pojedinim trenucima udeo u gledanosti na SBB mreži od 64 procenta, dok je dnevni šer bio skoro 31 posto. Tog meseca je N1 bio druga najgledanija TV na mreži, a zajedno sa Novom S, TV stanicom istog vlasnika i slične informativne uređivačke (nezavisne) politike, gledanost je iznosila 21,4 posto. Pink, Prva, Hepi i Informer zajedno nisu imali toliko. 

Čak ni RTS sa 12,36 procenata, nacionalnom frekvencijom, pretplatom, marketingom i vojskom zaposlenih naoružanom brdom opreme, tokom samog protesta nije izgledao kao ozbiljna konkurencija. Možda zato što je u toku događaja na koji je izašlo preko sto hiljada građana emitovao, pored ostalih nepovezanih sadržaja, svoj beskonačni kviz, Slagalicu. 

Činjenica da N1 i Nova S preko kablovskih operatera stižu do približno samo trećine građana Srbije čini ove brojeve dokazom o nadmoćnosti kredibilnog i ažurnog informisanja u kriznim situacijama nad propagandom. Ali i o potrebi građana da znaju šta se, dođavola, događa.

Gledanost N1 i Nove S bili su problem za režim u Srbiji i kada su ti brojevi bili mnogo skromniji, a vlast Aleksandra Vučića sigurna i apsolutna. U ovom trenutku, kada je popularnost predsednika značajno manja, a natpolovična većina građana podržava studentski protest i odbija da se skloni sa ulica uprkos batinama, hapšenjima i suzavcu, reporteri N1 i Nove S hrabro i profesionalno izveštavaju uživo iz nasilnog haosa. I jedini su, osim Informer TV-a. 

Naravno da su sve oči koje uopšte žele da prate najvažnije događaje u skorijoj istoriji Srbije, uprte u dve male TV stanice. Ne postoji računica u kojoj Aleksandru Vučiću može da bude sve jedno da li N1 i Nova S i dalje izveštavaju, ili ne. Čak i kada nastoji da neinformisane građane uveri da se ne meša u medije u Srbiji, on izgovori – „da je hteo da ugasi medije, ugasio bi“. Osoba koja se drži zakona i slobode medija, jedine dve brane između moćnih i ostalih – ne bi na to ni pomislila. A ako si to izgovorio, naravno da si pomislio.

A da probate isto u Holandiji?

Pustimo sada predsednika njegovim brigama i zapitajmo se – zašto bi novi vlasnik UG (registrovane u Holandiji), kako smo čuli na snimku, „smanjivao“ firmu čiji su kanali tako trijumfalno uspešni? Miler objašnjava Lučiću da je to neophodno da bi otpustio Aleksandru Subotić. Kako to razumeju krajnji vlasnici, investiciona kompanija BC Partners (registrovana u Velikoj Britaniji)? Zašto se to radi uprkos uspehu projekta u njihovom portfoliju? A možda svi sve znaju i uživaju u ogromnom profitu političkog, pre nego poslovnog porekla, samo što žele da dogovorene smene i „smanjivanja“ prođu bez velikih problema u javnosti, našoj i zapadnoj?

Za izbegavanje problema u stranoj javnosti je kasno – EDP, mala stranka u Evropskom parlamentu (ali sa 20 stranaka-članica iz 17 država) je povodom „privođenja“ novinarke N1 koja je htela da postavi pitanja novom direktoru UM i snimka razgovora objavila na društvenim mrežama saopštenje u kojem se, pored ostalog, kaže: 

„Ovo predstavlja direktan napad, orkestriran na najvišem nivou moći, na nezavisno novinarstvo u Srbiji. (…) Vučićeve nedavne reči kojima sugeriše otvorenost za dijalog sa studentima sada ječe prazninom.“ 

U Holandiji, na primer, gde je UG registrovana, ovako nešto je nezamislivo, što izgleda razumeju i novi upravitelji UG, pošto su vrlo brzo prešli sa „naša firma – naša stvar“ retorike, koju promoviše i Ana Brnabić, na „taman posla da im diramo uređivačku politiku“ narativ i pretnje tužbama medijima zbog „neovlašćenog snimanja“. 

Režimski mediji su odmah priskočili u pomoć vestima o odlasku Aleksandre Subotić iz Srbije zbog dokumentacije o navodnom nelegalnom izvlačenju para iz UM preko of-šor firmi u njenom vlasništvu, koju je (dokumentaciju) novi direktor, kaže, zatekao, ali nam je još nije i pokazao, do kada će uz ovu tvrdnju morati da stoji prilog „navodno“. Sam Aleksandar Vučić je izbegao da se pridruži tom narativu, na primer, iako bi mu baš dobro došao. 

Suština je da je za Zapad (a ključne kompanije su registrovane u Velikoj Britaniji i Holandiji), nije normalno da se na ovaj način i iz ovih razloga smenjuje bilo ko, a naročito za potrebe gušenja medija i slobode informisanja u zemlji kandidatkinji za članstvo u EU u političkoj krizi, pa su navodne malverzacije gurnute u prvi plan. 

Kako se Srbija i borba njenih građana za poštovanje zakona mesecima s mukom i promenljivim uspehom probijaju u evropski javni prostor između Trampa, Ukrajine, Gaze i ostalih nevolja, odskora uspešnije uglavnom zapanjujućim snimcima brutalnosti i oholosti srpske policije, ovaj poslovno-nedemokratski skandal postaje važan. Ne samo da ogromne grupe naših uglednih ljudi u dijaspori pritiskaju svoje političke predstavnike da nešto preduzmu, već i zapadni mediji sve češće odgovaraju na potrebe svojih korisnika zainteresovanih snimcima omladine koja kleči uza zid sa rukama vezanim na leđa i sve više izveštavaju iz našeg malog pakla. Ovaj veoma kompromitujući snimak Lučića i Milera, takođe, pada i na plodno tle upozoravajućih poruka Evropske komisije i drugih tela Unije Aleksandru Vučiću, a te su poruke sve češće, oštrije i konkretnije. U ovo su umešane zapadne firme, zapadni ljudi i zapadne poslovne i političke scene, a svi su oni iznenada dobili napad gadljivosti prema širiocima virusa nedemokratije i kršenja ljudskih prava. Što im do sada nije mnogo smetalo, ali je lepo što se to menja.

POSLOVNO LUDILO: TELEKOM NE PITA ZA CENU

Prošlo je šest godina od kada je Nikos Statopulos, tada partner i član Upravnog odbora PC Partners, koja je ove godine prodala UG, veoma javno razgovarao sa Anom Brnabić o njihovoj investiciji u Srbiji i slobodi i nezavisnosti uređivačke politike medija u novom vlasništvu. BC Partners i danas, iako su prodali važan izvor finansiranja N1 – kablovskog provajdera SBB – figuriraju kao vlasnici UM, dakle poslednjih nezavisnih medija sa značajnim dosegom u Srbiji. 

Ništa čudno, ništa nelegalno. No, prodali su ga Telekomu, o čemu se ne može razmišljati van konteksta načina na koji je Aleksandar Vučić koristio taj isti Telekom u većinski državnom vlasništvu – pomenimo samo ludačku cenu prava na prenose engleske Premijer lige, do koje se došlo otimanjem gledanosti Sport klub kanala, baš u vlasništvu UM. Doduše, ta cena je izgleda imala nešto i sa kravom omraženog komšije, ali možemo nabrajanje da nastavimo i istorijskim poslovnim ludilom kakvo ne bi prošlo ni prvo kontrolno telo u uređenoj državi – kada je Telekom kupio kablovskog provajdera Kopernikus za 195 miliona evra i platio, kako su tvrdili, hiljadu evra po korisniku. Ispostavilo se da je tih korisnika, bar u RATEL-ovom izveštaju bilo pet puta manje, pa je i cena morala biti u sličnim proporcijama. 

Sve je postalo jasnije kada je raniji vlasnik Kopernikusa od svoje zarade veselo kupio TV Prva i O2 (sada ponovo B92), koje su promptno postale sastavni deo propagandne mašine Vučićeve vlasti (čitav slučaj je, naravno, mnogo komplikovaniji). 

Telekom, „kasica prasica“ svake vlasti, dužan je preko tri milijarde evra (402,5 milijardi dinara), što je skok od preko milijardu evra u odnosu na prethodnu godinu. Uzrok rasta duga je, naravno, kupovina UG.

Objektivno, teško je zamisliti da nešto može da zameni N1 i Novu S u medijskom prostoru Srbije u previranju, ako njihovu kompaniju novi vlasnici, kako to kaže njihov izabrani direktor Miler, „učine malom“. Pravno gledano, oni to izgleda sasvim legalno mogu da urade. Logički, a izgleda i poslovno – to bi bila vrlo čudna i autodestruktivna odluka, osim ako nije bila „uračunata u cenu“, čime bi ta legalnost bila dovedena u pitanje. Kao što smo videli, ne bi bila prva takva u čudesnom svetu biznisa pod SNS-om i Vučićem. 

Mediji nisu samo biznis

S druge strane, međutim, svi su oni zaboravili, ako su se ikada i bavili našim sudbinicama, da medijski informativni biznis nije samo biznis, već da ima i naglašenu društvenu odgovornost. Ne bih se tresao nad pitanjem da li poslovni ljudi zarezuju sve te naše tlapnje o ljudskim pravima i demokratiji. Biznis nema dušu. Tako nam Rio Tinta. 

Međutim, društvena odgovornost medijskih kompanija, na koju bi malo ko u Srbiji obratio veliku pažnju u drugim okolnostima, u procesu pobune ogromnog dela građana Srbije predstavlja snažan zemljotres, nešto što može ključno da utiče na sudbinu i istoriju čitave jedne države i svake duše u njoj. I to veoma loše, ako ta odgovorni mediji nestanu. 

Isto tako, mogućnost nestanka ovih izvora informacija, tog dnevnika borbe studenata i građana za svoja osnovna prava, prilično je uznemirujuća čak i za narastajuću populaciju zapadnih političara, aktivista, medija i građana kojima je sve teže da gledaju rasplamsavanje vulgarne diktature koju njihove države sve vreme finansiraju kroz Uniju, kako ne bi sela u krilo Rusiji. Osim toga, na procurelom snimku je razgovor koji vrlo verovatno izaziva zanimanje pravosuđa, kontrolnih organa biznisa i konkurencije zapadnih zemalja. Građani Srbije, vođeni studentima, teško da će ostati nemi i bez reakcije na nešto tako potmulo i, ako ćemo pravo, biznis ili ne – nemoralno (ako je namera da se mediji ućutkaju, a tako izgleda). PC Partners, vlasnica UG, ima i druge poslove, neuporedivo veće od ove akvizicije i teško je verovati, osim ako ih njihov direktor Miler nije doveo u zabludu, da nisu upućeni u sve aspekte ovog posla, javne i tajne. Ako bi mogući negativan efekat fertutme u Srbiji imao loš uticaj na njihove druge operacije, čitava ova stvar bi mogla i za njih postati neudobna. Da li i u dovoljnoj meri da nam ostave to malo informisanja što imamo, videćemo. 

Do tada, bilo bi zaista, hm… zanimljivo utvrditi bar čiji novac čuva eskrou (neutralni čuvalac novca dogovorene transakcije dok se uslovi ugovora ne ispune) koji je Miler, kaže na snimku, pripremio za Lučića (ne mora biti lično njemu, ali bi bilo lepo tačno utvrditi). Pošto nije jasno. Jasno je samo da su Vladimir Lučić i Sten Miler, kako je to pojednostavljeno objasnio Dru Saliven, osnivač OCCRP-a koji je objavio snimak zajedno sa KRIK-om, „uhvaćeni sa spuštenim pantalonama“. Ako to ne bude dovoljno da se N1, Nova S, Radar, Forbs i Danas održe u životu nezavisni i profesionalni kakvi se trude da budu, mi od eventualnog, ma da ne mnogo verovatnog osećaja neprijatnosti poslovnih ljudi dok budu ručkali posle sklopljenog dila (i o tome razgovaraju na snimku), nemamo baš ništa. 

Između slobode medija i države, bilo koje, a naročito ove naše, stoje samo građani. Ako oni ne ustanu u odbranu N1 i Nove S, ostaje samo da se nadamo da bi „međunarodna zajednica“, ako je taj izraz ikada išta značio, obeshrabri učesnike ovog dila da nas ogluve i oslepe, što bi značilo da su značajne države konačno digle ruke od Aleksandra Vučića i njegove vlasti. U šta je rizično verovati. Očigledan pritisak Evrope na Vučića da olabavi sa premlaćivanjem ljudi i kršenjem njihovih prava, ima mešovite rezultate, u skladu sa nivoom očajanja straha posrnulog diktatora i kapaciteta njegovog okruženja da se suzdrži od iživljavanja nad ljudskim telima i dušama.

Do tada – duga borba našim parama za ućutkavanje N1 stigla je do raspleta u političkoj situaciji kakvu Vučić, u vreme kada su počinjali dogovori po tim klubovima u kojima se tako lepo ruča, kako o tome pričaju akteri snimka, nije mogao ni da zamisli. Javnost Srbije koja želi promene, umorna i izbezumljena, zakasnila je sa reakcijom, uzimajući naše hrabre novinare i ostale ljude u ovim medijima u priličnoj meri zdravo za gotovo. Sada, kada postoji neko ko legalno može sve to zajedno lepo da počisti iz naših života, bilo bi neobično zdravo da se još jednom, po ko zna koji put, oglasimo i suprotstavimo, pa makar i samo kolege novinari, mada mislim da i mnogi građani sada razumeju koliko je važna sudbina slobodnih medija. Treba se nadati da će to razumevanje nadživeti ovu krizu.

Novinarima N1, Nove S, KRIK-a, Danasa, Radara, Forbsa, BIRN-a, CINS-a, Insajdera, Nove ekonomije, Vremena, Istinomera, Radija 021, Južnih vesti, Jugpresa, Zoomera, Mašine, Glasa Šumadije i desetinama preostalih nezavisnih medija, nacionalnih i lokalnih, bar niko neće moći da kaže da nisu hrabro i požrtvovano, kao kada su padale bombe, radili svoj posao u interesu svih građanki i građana Srbije, po cenu sopstvene bezbednosti. 

To neće biti nikakva uteha, ni njima ni ostalima u ovoj zemlji, ako postanemo primorani da bazamo po društvenim mrežama u potrazi za informacijama o tome šta se događa ispred Filozofskog u Novom Sadu, dok nova Belorusija i njen Lukašenko planiraju kineski internet za nesrećnice i nesrećnike što su se životom zatekli u Vučićevoj despotiji.

Baš nikakva.