Tamara Tankosić je poslednji put u programu RTS-a bila u Dnevniku 1, 10. oktobra ove godine, kada je vodila razgovor sa Ivom Eraković, izvršnom direktorkom organizacije Prijatelji dece Srbije, povodom obeležavanja Dečije nedelje. Nakon tog dana, Tankosić se više ne pojavljuje u programu RTS-a, što je ona i potvrdila za NUNS, a i pre toga je retko imala priliku da radi i bude prisutna u programu.

U pomenutoj emisiji Eraković je govorila o pravima dece i zloupotrebi dece u političke svrhe. Tankosić ju je pitala kako danas izgledaju sale za fizičko u školama u Srbiji, da li država treba da obezbedi besplatan sport za decu, koliko dece je pogođeno siromaštvom, sa kakvim se problemima suočavaju i kakav bi trebalo da bude odgovor sistema, kakva je zdravstvena zaštita dece, kao i o sudbini zakona „roditelj–negovatelj“. 

„Da li se to Uredništvo Informativnog programa plaši da se čuju kritike rada vlasti i svima, sem njima, evidentni društveni problemi“, pitali su radnici RTS-a.

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) uputilo je RTS-u i rukovodiocima javnog servisa pitanja zašto se novinarka Tamara Tankosić ne pojavljuje u programu i da li pomenuti intervju ima veze sa time što joj se ne dodeljuju radni zadaci, ali odgovor do objave ovog teksta nije stigao.

Sindikati već upozoravali rukovodstvo

Sindikat RTS Nezavisnost i Nezavisni strukovni sindikat RTV i filmskih radnika Srbije uputili su u februaru ove godine dopis generalnom direktoru Radio-televizije Srbije Draganu Bujoševiću u kom su naveli da urednica informativnog programa RTS-a Tamara Tankosić duži niz godina ima problema sa ostvarivanjem prava na rad i da žele aktivno da se uključe u rešavanje prblema kako bi se došlo do zadovoljavajućeg rešenja za obe strane.

„Koleginica Tankosić je još u julu 2023. upoznala sindikate sa dugogodišnjim problemom ostvarivanja prava na rad i otežanim radom (ne dobija radne zadatke, predlozi za rad se često ignorišu, a kada nešto bude odobreno – kasnije se zakomplikuje u procesu proizvodnje)”, naveli su sindikati u dopisu i zamolili da se nađe način da Tankosić radi u skladu sa svojim ugovorom o radu.

Ipak, odgovor rukovodstva na dopis nikada nije stigao, potvrdili su za NUNS iz Sinidikata RTS Nezavisnost.

Sud joj je takođe izrekao meru bezbednosti zabrane vršenja delatnosti urednika u trajanju od jedne godine.

"Ohrabruje presuda sudije Tatjane Bezmarević Janjić, jer urednici propagandnih glasila totalitarnog režima koji proizvode laži, diskriminaciju, mržnju i uvrede ne mogu izbeći odgovornost", naveli su iz advokatske kancelarije Zdenka Tomanovića.

Povod za podnošenje prijave je rešenje Gradske uprave za socijalnu i porodičnu zaštitu, obrazovanje, kulturu i sport o dodeli 4.028.400 dinara privrednom društvu „Ini media doo Niš“ pojedinačnim davanjem za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji grada Niša , kao i zaključenje ugovora između tog privrednog društva i Grada o dodeli ovog iznosa.

U prijavi se navodi da su sredstva dodeljena za sufinansiranje projekta proizvodnje medijskih sadržaja „Eko svest, za održivu budućnost“ firmi „Ini media“, osnivaču „Niš TV“ koja nije registrovan medij i ne poseduje dozvolu Regulatornog tela za elektronske medije (REM) za emitovanje programa.

„Na taj način je tom privrednom društvu pribavljena protivpravna imovinska korist iz Budžeta Grada Niša u tom iznosu“, navodi se u krivičnoj prijavi i dodaje da su odgovorna službena lica u Gradu iskoristila svoj službeni položaj ili ovlašćenje kako bi obezbedila takvu korist „drugom pravnom licu“, iako su „bili svesni svih obeležja i zabranjenosti svoga dela“.

„Niš TV“, inače, emituje program od maja ove godine, u okviru MTS kablovskog paketa, uprkos tome što, prema javnim podacima, nije registrovana u APR-u, niti ima odobrenje REM-a.

Ona u svom programu, za koji tvrdi da je eksperimentalni, promoviše aktuelnu vlast i targetira njene protivnike, a redovno prenosi sadržaje Televizije „Informer“.

Emitovanje je započela gostovanjem predsednika Srbije i osnivača Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića, pred njegovo učešće na „Svenarodnom saboru“ u Nišu 18. maja.

Kao glavni i odgovorni urednik ovog propagandnog glasila predstavlja se Bojan Avramović, inače bivši funkcioner SNS i nekadašnji direktor Razvojne agencije „Jug“.

Televizija u svom programu tvrdi da „radi u skladu sa zakonom“, a Avramović ranije nije odgovarao na pitanja Danasa vezana za njen status i legalitet.

Prema podacima Agencije za privredne registre, „Ini media“ je osnovana  9. aprila ove godine.

Njeni osnivači su „Alo media sistem“ iz Beograda, sa ulogom od 51 odsto i sam Avramović, sa 49 odsto.

Selaković je naveo da je pred zgradu TOK-a došao čim je pročitao vest i dodao da je, imajući u vidu koji su mediji objavili vest o nalogu za njegovo hapšenje (iako TOK nije izdao nalog za hapšenje, već dovođenje na saslušanje, prim. N1), jasno o čemu je reč.

Selaković je istakao da je vest da je izdat nalog za njegovo hapšenje mogla da se vidi samo u „tajkunskim medijima“, što je ponovio i jutros, kada se opet pojavio ispred TOK-a, u pratnji advokata i stranačkog kolege Vladimira Đukanovića.

Ono što je, međutim, ministar prevideo jeste da u živimo u digitalnom dobu gde se komunikacija obavlja elektronskim putem, odnosno da o mnogo stvari ostaje pisani trag, pa tako i o tome kome je sve Javno tužilaštvo za organizovani kriminal u utorak poslalo saopštenje da je izdalo naredbu MUP SBPOK da se Selaković dovede na saslušanje.

Iz imejla TOK-a koji je juče u 14.20 stigao i u elektronsko poštansko sanduče redakcije N1, jasno se vidi da je isto saopštenje, u isto vreme, poslato na još 120 adresa, uključujući i sve provladine medije, pa i Informer koji je uživo prenosio Selakovićev performans ispred TOK-a i konstruisanje teorije zavere u trouglu „strane službe – tajkunski mediji – odmetnuto tužilaštvo“, kao i agenciju Tanjug koja se poziva na „pojedine medije“ da je izdat nalog za dovođenje ministra na saslušanje, iako im je ista informacije prethodno dostavljena iz samog TOK-a.

Dakle, jasno je da saopštenje o tome da je TOK izdao naredbu za dovođenje osumnjičenog ministra Selakovića na saslušanje nisu ekskluzivno dobili, kako nas režim naziva, „tajnunski“ i „blokaderski“ mediji, već svi. Samo što neki nisu hteli da ga objave. Ili nisu smeli.

Portfolio je pojednostavljen, a menadžment je fokusiran na ključne kompanije u Grčkoj, Bugarskoj, Hrvatskoj i Sloveniji, navedeno je u saopštenju.

Grupa je nastavila sa jačanjem liderskog tima, a imenovanje Kima Kajlesbeha Larsena za Grupnog direktora za tehnologiju i informacije i Dejana Kocića za v.d. izvršnog direktora kompanije United Cloud, podržavaju realizaciju tehnologije i inovacija u agendi UG.

Izvršni direktor Junajted grupe Sten Miler naglasio je da je Grupa usmerena na ključni portfolio, omogućavajući lokalnim timovima da postignu izuzetne rezultate.

„Kako nastavljamo da stvaramo vrednost kroz naše poslovanje u oblasti telekomunikacija, medija i tehnologije, naš prioritet ostaje snažno usmeren na alokaciju kapitala, ubrzavanje konverzije gotovine i generisanje dugoročne vrednosti za sve zainteresovane strane“, rekao je Miler.

U saopštenju je navedeno da finansijski rezultati UG za devet meseci 2025. godinu odražavaju kombinaciju održivog rasta prihoda, jačanja zarade i daljeg jačanja bilansa.

Prihodi za proteklih 12 meseci dostigli su 2,7 milijardi evra, što predstavlja rast od četiri odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Prilagođena EBITDA porasla je za sedam odsto na približno 680 miliona evra, što je premašilo rast prihoda, kao rezultat kontinuiranog upravljanja troškovima koji su umanjili uticaj inflacije plata na većini tržišta.

Prilagođena EBITDA za proteklih 12 meseci dostigla je 909 miliona evra, što predstavlja rast od devet odsto u odnosu na isti period prošle godine, navodi se u saopštenju.

Kapitalna izdvajanja, isključujući kapitalizovane zakupnine, porasla su na oko 550 miliona evra, uglavnom kao rezultat povećanih ulaganja u fiksnu mrežu, posebno izgradnju optičke mreže u Grčkoj, investicija u mobilnu infrastrukturu i energetske projekte.

Na toj funkciji je od 2015. godine Dragan Bujošević.

Prihvaćene su tri kandidature za njegovog naslednika:

Stanislava Veljkovića, bivšeg generalnog sekretara RTS-a

Branislava Klanščeka, predsednika Upravnog odbora RTS-a

Dejana Stankovića Kralja, nekadašnjeg televizijskog voditelja koji se danas u Belgiji bavi politikom

„U uređenim sistemima funkcija generalnog direktora javnog servisa je ključna jer objedinjava profesionalnu viziju, uređivačku odgovornost i institucionalno upravljanje“, kaže Ana Martinoli, profesorka medijske pismenosti na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, za Bi-Bi-Si na srpskom.

„Ipak, u Srbiji je ta funkcija odavno devalvirana i unižena, iako formalno možda jaka, ona je suštinski ograničena.“

Sistem, smatra, ne dozvoljava da se generalni direktor RTS-a ponaša kao autoritet javnog interesa.

„U postojećim okolnostima, ta funkcija je više simptom strukture moći, nego poluga promene.“

RTS je prethodnih godina često bio na meti kritika, posebno od početka studentskih demonstracija zbog pada nadstrešnice, pa su česti i protesti ispred njegovih vrata.

Tokom aprila 2025. studenti su nekoliko dana blokirali sve prilaze javnom servisu.

Istovremeno, javni servis često kritikuju i predstavnici vlasti, posebno predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Kandidati 

Stanislav Veljković

Bivši generalni sekretar Upravnog odbora RTS-a.

Od prošle godine je u penziji, a po struci je „diplomirani pravnik“.

„Čitav radni vek sam proveo u Radio-televiziji Srbije, od 1985. godine.

„Počeo sam kao pripravnik, da bih više od 30 godina bio na raznim rukovodećim položajima, a 2004. do 2021. sam bio generalni sekretar“.

Imenovan je, kako kaže, kada je počeo mandat Aleksandra Tijanića, kog naziva „najboljim generalnim direktorom kog je RTS ikada imao“.

„Čovek je imao šta da nauči od njega“, ističe.

Kandidat za funkciju generalnog direktora bio je i pre pet godina, kada je – posle ponovljenog konkursa – reizabran Bujošević.

„Ako neko poznaje Radio-televiziju Srbije, to sam ja – od oko 2.500 ljudi, barem dve trećine znam, kao i oni mene.

„I sve sam u RTS-u i preživeo i doživeo – bombardovanje, demonstracije, razbijanje prozora, bacanje farbe, jaja i paljenje zgrade, 5. oktobar.“

RTS je i tokom ratnih 1990-ih često bio na meti kritika i protesta zbog načina izveštavanja i njegova zgrada u Takovskoj ulici zapaljena je 5. oktobra 2000., kada je sa vlasti svrgnut Slobodan Milošević, bivši predsednik Srbije i SR Jugoslavije.

„RTS je dosta potonuo i hteo bih da probam da nešto promenim, što sam i u programu predatom Upravnom odboru jasno naveo“, smatra Veljković.

„Upozorio sam ih da bismo ponovo mogli da dođemo u situaciju kao nekada, da se Upravni odbor, kao posle vlasti Slobodana Miloševića, izvinjava građanima Srbije.“

To se mnogima nije svidelo, dodaje.

Jedan je od potpisnika peticije dela zaposlenih u RTS-u studentskim protestima.

Boji se, kako kaže, da će ovaj konkurs za generalnog direktora propasti.

„Imam predosećaj“, kaže kratko.

Branislav Klanšček

Predsednik Upravnog odbora RTS-a.

Razgovor za Bi-Bi-Si na srpskom o njegovoj kandidaturi je odbio, rekavši da do kraja konkursa više neće davati izjave.

Tokom kandidature za generalnog direktora, kog upravo bira Upravni odbor, Klanšček nije iz njega izašao, ali kaže da se izuzima iz glasanja.

Rođen je 1967. godine, a po struci je „diplomirani komunikolog i audiovizuelni producent“.

U RTS-u je od 1990-ih, prvo kao asistent režije u dramskom programu.

Od 2000. do 2012. je bio zaposlen u Italijanskom institutu za kulturu, gde se bavio organizacijom kulturnih događaja, izložbi i koncerata.

Među njima je i Festival italijanskog filma, u saradnji sa Jugoslovenskom kinotekom.

U maju 2025. je stekao fakultetsku diplomu, što je jedan od uslova konkursa za generalnog direktora.

Kada je 2021. izabran za predsednika Upravnog odbora imao je srednju stručnu spremu, pa je odlučio da se doškoluje, izjavio je za Novu.

Prvo je upisao Fakultet za diplomatiju i bezbednost, u odseku za produkciju, dok je četvrtu godinu završio na Fakultetu za medije i kulturu.

Njegovu karijeru poslednjih godina obeležilo je i nekoliko tužbi.

Prvo je 2023. podneo krivične prijave protiv Dragana Bujoševića i Olivere Kovačević, zbog navodnih finansijskih mahinacija, 2024. još jednu protiv Bujoševića, zbog navodnog falsifikovanja službene isprave i nesavesnog rada u službi, a u međuvremenu i dve protiv direktorke marketinga i direktorke finansija.

Zatim je RTS u martu 2025. podneo krivičnu prijavu protiv Klanščeka zbog sumnje na odavanje poslovnih tajni javnog servisa.

„Ništa se nije desilo – niti su odbačene, niti je tužilac podigao optužni akt“, kaže Klanšček kratko za Bi-Bi-Si.

Ceo tekst pročitajte na  Bi-Bi-Si na srpskom.

„Za sledeću godinu smo predvideli sredstva i čim usvojimo budžet steći će se uslovi za raspisivanje konkursa za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja, koji planiramo da objavimo 2. februara“, navodi predsednica opštine Surdulica.

Advokatica Kruna Savović, s druge strane, tvrdi da je Zakon o javnom informisanju i medijima izričit u pogledu načina na koji Republika Srbija, autonomna pokrajina odnosno jedinica lokalne samouprave treba da rapoređuju budžetska sredstva namenjena ostvarivanju javnog interesa u oblasti javnog informisanja.

"Sredstva, kaže zakon, raspoređuju se putem javnih konkursa i pojedinačnih davanja. Neraspisivanje javnog konkursa za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja podrazumeva prekršajnu odgovornost, u odnosu na koju se visina propisane kazne za odgovorno lice u organu javne vlasti kreće u rasponu od 50.000 do 150.000 dinara", objašnjava Savović.

Ona podseća da Zakon o javnom informisanju i medijima ne propisuje nikakve "programe" kao mogućnost da se ustanovljena procedura zaobiđe.

Prema njenim rečima, pretpostavka je da se misli na programe određene Zakonom o budžetskom sistemu koji ne mogu biti rešenje umesto konkursa.

Zakonski okvir je u ovom delu izuzetno jasan. Prema članu 18 Zakona o javnom informisanju i medijima, javni interes u oblasti informisanja ostvaruje se kroz proizvodnju medijskih sadržaja od značaja za lokalnu zajednicu, a finansiranje tih sadržaja vrši se putem sufinansiranja u skladu sa zakonom. 

Član 19 obavezuje jedinice lokalne samouprave da obezbede javnost postupka, ravnopravnost učesnika i jasno definisane kriterijume za dodelu sredstava. 

Član 20 izričito propisuje da se sredstva namenjena za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja dodeljuju isključivo putem javnog konkursa, koji lokalne samouprave moraju da sprovedu u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima.

Uprkos tome, u nacrtu budžeta za 2026. godinu zasad ne postoji nijedna naznaka da će opština Bečej raspisati konkurs za dodelu celokupnih planiranih deset miliona dinara, niti obrazloženje koje bi ukazalo na poštovanje zakonskih obaveza iz članova 18–20.

Umesto toga, prema praksi iz prethodne dve godine, konkurs jeste bio raspisan, ali samo na iznos koji je činio manje od deset procenata ukupno opredeljenih sredstava (2025. godine konkursom je bilo obuhvaćeno svega milion dinara od ukupno 11 miliona), dok je preko 90% budžeta za informisanje dodeljivano kroz direktne ugovore, mimo konkursne procedure koja je zakonom propisana kao osnovni i obavezni mehanizam finansiranja.

Ovakvo budžetsko planiranje već u startu odstupa od zakonskog modela finansiranja javnog informisanja, jer izostavljanje konkursa iz planskog dokumenta implicira zadržavanje prakse direktnog ugovaranja, iako Zakon predviđa jedino konkurs kao mehanizam raspodele javnih sredstava namenjenih informisanju građana.

Regionalna novinarska nagrada „Srđan Aleksić“ se dodjeljuje za profesionalno i društveno odgovorno medijsko izvještavanje koje rezultira konkretnim dobrobitima za ljude i zajednice (doprinosi pomirenju, zaštiti ljudskih prava, uključivanju marginalizovanih i ranjivih grupa, rodnoj ravnopravnosti, vladavini prava, kulturi dijaloga, borbi protiv govora mržnje i lažnih vijesti ), te za iskazanu novinarsku hrabrost.

Žiri je jednoglasno odlučio da nagrada „Za hrabrost“ ide u ruke Barbari Matejčić, slobodnoj novinarki iz Hrvatske.

„Istraživački rad Barbare Matejčić demonstrira najviše standarde novinarskog zanata: precizno, dokumentovano i bez senzacionalizma rekonstruiše ratni događaj koji je decenijama ostao iskrivljen. Njena metodologija, hrabar i temeljni istraživački rad i dubina provere jasno razdvajaju činjenice od pretpostavki, vraćajući nas na elementarnu obavezu novinarstva — da istina bude utvrđena, a ne prepuštena mitu ili manipulaciji“, navodi se u obrazloženju žirija.

U kategoriji „Za doprinos zajednici“, žiri je nagradio Milu Vukčević, novinarku i urednicu TVCG i njen dokumentarni film „Brat“, koji crnogorsku javnost suočava s mračnim događajima iz ratnih devedeseti.

U obrazloženju članova žirija se navodi da film Mile Vukčević na najbolji način odražava duh nagrade „Srđan Aleksić“ jer je potresno svjedočanstvo o humanosti, dobročinstvu, hrabrosti i žrtvovanju. Posebna vrijednost filma „Brat“ je u tome što dolazi u trenutku kada se Crna Gora suočava sa snažnim pokušajima osporavanja istorijskih činjenica i lažnim interpretacijama i tumačenjima događaja iz bliže i dalje prošlosti.

U kategoriji „Za medije“ izdvojila se televizija N1 Srbija, koja je tokom protekle godine pokazala da nezavisno novinarstvo nije luksuz, već neophodan stub demokratije u društvu pod pritiskom. U društvu u kojem su sloboda medija i javni diskurs konstantno ugroženi, N1 ne samo da dokumentuje stvarnost, već stvara prostor za kritičko promišljanje, kontrolu vlasti i očuvanje javnog interesa. Njihov profesionalizam i etička doslednost pokazuju da mediji mogu biti poslednja linija odbrane demokratskih principa – i upravo zbog toga zaslužuju priznanje, navode članovi žirija.

Žiri je odlučio da i ove godine dodijeli Specijalnu plaketu i to Novosadskoj grupi novinarki i novinara za izvanredan, predan i solidaran rad tokom studentskih protesta u Srbiji.

U obrazloženju se navodi da je „Novosadska redakcija“, sastavljena od novinara iz različitih medijskih kuća, najslikovitiji je primer da je borba za javni interes iznad svega – uključujući konkurentnost, ekskluzivitet i uređivačke razlike matičnih redakcija. U proteklih 12 meseci na njih je izvršeno 89 fizičkih napada, od kojih je polovinu počinila policija. Rade pod šljemovima i u zaštitnim prslucima, ali uprkos pritiscima i nasilju, ostaju dosljedni kodeksu i štite javni interes.

Zahvaljujući njima, slike iz Novog Sada obišle su i i dalje obilaze svet, dokumentujući
beskrupuloznost, kriminal i korupciju režima.

Pored dobitnika, ove godine su jako visoko bili rangirani i novinari Aida Hadžimusić, Amarildo Gutić, Melita Vrsaljko, Saša Paparela i Filip Đorđević, te portali CIN, Valter, Tris, Vida i Storyteller.

Na ovogodišnji konkurs za Regionalnu nagradu „Srđan Aleksić“ stiglo je 40 nominacije za 33 novinara/ke i sedam medija, o kojima je odlučivao žiri u sastavu: Slavica Lukić i Boris Pavelić (Hrvatska), Ana Hegediš Lalić (Srbija), Vladan Mićunović (Crna Gora) i Borislav Kontić (Bosna i Hercegovina).

Novinarsku nagradu raspisuju: Helsinški parlament građana Banjaluka, Mreža za izgradnju mira, Nazavisno društvo novinara Vojvodine, Institut za medije iz Crne Gore i Udruga za promicanje medijske kulture, umjetnosti i tolerancije “Lupiga – svijet kroz obične oči” iz Hrvatske.

„Primer – šta se desilo sa N1“, rekao je Sadler na planeru i ponovio tezu koju je lansirao u hrvatskom nedeljniku Nacional a koju su kao po komandi prenosili mediji bliski vlasti – da vlasnici utiču na uređivačku politiku N1 a da su gledaoci dovedeni u zabludu da se radi o nezavisnom mediju.

„Javnost bude zbunjena. Misli da gleda Si-en-en i da prate njihove uredničke smernice. Iskreno, u mom slučaju i iz mog iskustva – ja sam otišao jer nisu“, rekao je Sadler.

Jedan od članova Inicijative za slobodu medija Transatlantske liderske mreže je i glavni i odgovorni urednik baš tog Nacionala preko kog je Sadler napadao N1. U publici smo zapazili i ambasadora Srbije Dragana Šutanovca, ali i čoveka koji sedi pored njega, koji neodoljivo podseća na direktora srpskog Telekoma Vladimira Lučića, pa smo pitali otkud on tu.

„Inicijativa za slobodu medija Transatlantske liderske mreže je blisko sarađivala sa američkim Njuzmaksom kako bi omogućila zajednički događaj Njuzmaksa i Njuzmaks Balkansa u Vašingtonu, kako bi najavili proširenje svoje mreže u Evropi. Taj događaj se poklopio sa našom dodelom nagrada (oba događaja u dva dana razmaka) pa smo na nju pozvali i gospodina Lučića“, navode iz ove Inicijative.

Upravo Njuzmaks Balkans, jedini domaći medij koji je prisustvovao dodeli nagrada u Vašingtonu, nije preneo da je Sadler dobio nagradu.

U prilogu Njuzmaksa navedeno je samo da „ovogodišnji laureati dolaze iz najzahtevnijih oblasti novinarstva – nacionalne bezbednosti, spoljne politike i ratnih zona“.

Ni pomena laureata Sadlera ni prisustva Vladimira Lučića, ali ni da je nagradu ove organizacije dobila i Balkanska istraživačka mreža, ali je istu – odbila da primi.

„BIRN Srbija odbio je da primi nagradu TLN, između ostalog i zbog kontroverzne uloge Brenta Sadlera na srpskoj medijskoj sceni“, naveli su iz BIRN-a za N1.

Na pitanje da li je prisustvo direktora Telekoma na bilo koji način povezano sa Sadlerom, u Transatlantskoj liderskoj mreži samo kažu da njih dvojica nisu sedeli za istim stolom.

„Imali smo oko 250 gostiju na našoj dodeli nagrada, a tokom pauza ljudi su mogli slobodno da se kreću, i mnogi su pozdravljali stare prijatelje ili upoznavali nove“, naveli su iz Transatlantske mreže.

Upitali smo da nam pošalju primere istraživanja koje su dovele do toga da upravo Sadler dobije nagradu za istraživačko novinarstvo.

„Gospodin Sadler je nagrađen za svoju izuzetnu i dugu međunarodnu karijeru, koja je obuhvatila ratove na Bliskom istoku, kao i mnoge druge međunarodno važne teme, pri čemu je istraživačka priroda takvih izveštaja sama po sebi očigledna“, istakli su iz Transatlantske liderske mreže.

Istraživačko novinarstvo podrazumeva samostalno prikupljanje informacija od javnog značaja koji su skrivani od javnosti ili teško dostupni, kao i dokaze za svaki izneti podatak. Sadler je, bez dokaza, ponovo doveo u vezu navodno neprofesionalni N1 sa navodnim ruskim uticajem.

„Mislim da je vrlo rizično – da ako nemamo medije koji su u stanju da kažu istinu, budu fer, balansirani, odgovorni, profesionalni – ako tu damo prostor, neko će popuniti taj vakuum. Očito, Rusija je igrač u regionu“, naveo je Sadler.

Podsetimo, Brent Sadler uporno odbija da odgovori na pitanja N1 u vezi sa svojom potencijalnom ulogom u upravljačkoj strukturi vlasnika N1, kao i o sastancima sa direktorom Junajted grupe koji je upravo sa prvim čovekom Telekoma dogovarao slabljenje medija u Srbiji.

Predstavnici osetljive grupe, uključujući i one koji su govorili u njenom prilogu, veoma su se ljutito žalili na njen rad i njoj se srce rascepilo. Radila je iz sve snage, smatrajući da je to najbolji način da pomogne svima koji su u priču umešani. Nije, međutim, znala da kada izveštavaš sasvim pošteno, obično niko time nije zadovoljan. Ne samo zato što ljudi veoma teško razumeju da njihov ugao gledanja na stvari nije neophodno i jedini ispravan, već i zbog toga što imaju veoma različita očekivanja o tome šta će se dogoditi jednom kada priča ili prilog izađu u javnost.

Preživeće mlada koleginica ovu situaciju, koja je prilično uobičajena u našem poslu. Ono što će ostati sa njom, međutim, biće posledice stresa i traume koju upravo preživljava najbolje što ume.

U isto vreme, međutim, ne mogu da ne razmišljam o tome šta je čeka i kako će to možda uticati na nju. Zato što je nova u poslu, doživela je ovo veoma intenzivno. Nemam dobre vesti za nju. Neće se mnogo bolje osećati sledeći put kada joj se ovo dogodi, ni drugi, ni deseti, ni trideseti put. Još lošija vest glasi – deo ovog posla umeju da budu i mnogo, mnogo traumatičniji doživljaji.

Vikarijska trauma

Pojam vikarijske traume u nauku su uvele Liza Meken i Lori En Perlman krajem prošlog i početkom ovog veka. To je, ukratko, trauma koju doživi osoba koja ne učestvuje u događajima, odnosno nije žrtva, ali se detaljno upućuje u događaje i saoseća sa njima. Naziva se i sekundarnom traumom. Nisu novinari jedini u riziku, tu su socijalni radnici, policajci, vatrogasci, medicinsko osoblje i tako dalje.

Važno je ovo znati zato što, naravno, može da vam se zalomi da izveštavate iz nekog rata, sa izuzetno nasilnih demonstracija, poprišta nesreća sa mnogo stradalih ili da putujete sa izbeglicama u nepoznato i to će vas zauvek izmeniti na način na koji niste želeli da se promenite. Ali čak i da čitavu karijeru ne izađete iz redakcijskih prostorija, takođe ste izloženi okeanu tuđe nesreće.

U naučnom radu pod nazivom „Traumatologija” (2025), Entoni Fajnstin je anketirao 268 novinarki i novinara koji se specijalizovano bave pitanjima vezanim za klimatske promene. Po rezultatima ove ankete, možemo indirektno da procenimo i kako nam ide u borbi protiv istih: 48 procenata ispitanika često su u stanju umerene do ozbiljne anksioznosti, 42 procenta pokazuju simptome depresije, a 22 procenta je prešlo prag posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP).

Sve je to, naravno, dramatično iznad procenata zastupljenosti u opštoj populaciji. Logično, oni koji su direktno svedočili dramatičnim posledicama klimatskih promena, kao što su masovne migracije, gubitak života ili prebivališta i sredstava za život, doživeli su i veći stres sa pripadajućim posledicama po mentalno i fizičko zdravlje.

No, većina novinarki i novinara koji prate ovaj sektor zapravo žive sa idejom sudnjeg dana prema kojem se krećemo ne želeći to i da zaista shvatimo, zato što smo nemoćni ili nevoljni da nešto žrtvujemo zbog toga, kao vrsta.

U dobrovoljnoj anketi koju su ANEM i OEBS sproveli ove godine na nešto preko dve stotine koleginica i kolega, ispostavilo se da trećina anketiranih ima dijagnostikovan mentalni poremećaj, što je dvostruko više nego u opštoj populaciji. Ta anketa nije bila usmerena na bilo koju posebnu grupu novinara, ali je takođe vrlo rečita i relevantna za Srbiju. U istoj anketi, polovina ispitanika je navela da traumatične teme pokriva povremeno, a više od trećine (35,8 procenata) često ili svakodnevno. Zanimljivo je i da su među temama sa ovakvim uticajem na novinarke i novinare u Srbiji najzastupljeniji kriminal i korupcija.

Društvene mreže

Digitalizacija informativnog prostora je, izgleda, pospešila stresnu prirodu posla. Nenovinari mogu da biraju da li će da pregledaju baš svaki od desetina snimaka nekog nasilnog događaja sa društvenih mreža, ali novinari nemaju taj luksuz. Oni čiji je taj događaj posao moraju da pogledaju nečiju smrt, tešku povredu ili očajanje iz svakog prokletog ugla iz kojeg je to snimljeno. Inače, nisu dobro uradili svoj posao.

U izveštaju Tou centra za digitalno novinarstvo iz 2014. godine, neki novinari su bili skeptični prema ideji o uticaju vikarijske traume i sadržaja sa društvenih mreža. Jedan urednik je rekao: „Gledam eksplicitne snimke od 1988. Ne mislim da ima neke razlike”.

Samo osamnaest meseci kasnije, u izveštaju Ajvitnes medija haba, promena je bila očigledna. Upravo novinari na sredini karijere, među kojima je bilo najviše skeptičnih, počeli su da primećuju promene i uticaj ove vrste traume. Promene su pripisane upravo promeni situacije – umesto jednog ili dva snimka događaja koje šalju ekipe sa terena, novinari i urednici su počeli da gledaju prvo snimke na društvenim mrežama i vrlo brzo shvatili da susret sa tom količinom eksplicitnog materijala nije dobar za mentalno zdravlje.

Stvar je komplikovana, ali se može pojednostaviti. Ljudi imaju kapacitet da sintetizuju i prevaziđu izvesnu količinu stresa u datom vremenskom periodu i uprkos kratkoročnim posledicama, tipa nesanice, nervoze ili zamora, ali su i dalje u stanju da normalno žive i rade. Ako stresa ima više od individualnog kapaciteta za procesuiranje, procesuiranje postaje manje efikasno i vremenom dolazi do mentalnih poremećaja.

U ovom slučaju, stvar se može završiti pomenutim PTSP-em, koji je prilično ozbiljno stanje za koje Svetska zdravstvena organizacija kaže da se od njega 40 procenata osoba oporavi u roku od godinu dana. Pod uslovom da nisu izloženi velikim stresovima, imaju pomoć lekara i vremena da se time uopšte bave. Takvu novinarku ili novinara u Srbiji je teško pronaći. Mi jednostavno nastavljamo da radimo, na veliku sopstvenu štetu. Simptoma je sve više, teži su, i osobe sa PTSP-em gube kapacitete za rad i normalno učešće u društvu.

Nema se vremena

Retko koja redakcija kod nas ima pravilnik o bezbednosti, dokument koji bi obavezivao same redakcije na određene postupke u slučajevima ugrožene bezbednosti novinara. Isto tako, ne postoje protokoli o bezbednosti za vrste opasnih situacija u kakvim se može pretpostaviti da bi novinarke i novinari mogli da se nađu.

Ti protokoli podrazumevaju jednostavne stvari koje bi morale da se podrazumevaju – kada ekipe izlaze na teren u potencijalno opasne situacije, ko je u redakciji zadužen za komunikaciju sa njima? Ko zna gde su otišli i kada se vraćaju? Ko je nadležan da proverava u određenim intervalima da li je sve u redu? Ko je zadužen i kako da postupa u slučaju povrede nekoga iz ekipe, i tako dalje. Povrh svega ovoga, novinarke i novinari, kao ni njihova oprema, najčešće nisu ni osigurani, što bi bilo sasvim logično.

Čak i kada ovakva dokumenta u redakcijama postoje, uglavnom ih se niko ne pridržava. Ne zato što je ljude briga za koleginice i kolege, već zato što redakcije po pravilu rade posao koji treba da obavlja mnogo više ljudi od broja kojim raspolažu. U takvim okolnostima sve što nije direktna produkcija – jednostavno se ne radi pošto nema ni ljudi ni vremena. Bezbednost, koja bi trebalo da je važnija od produkcije, takođe se uglavnom nađe na margini.

Internet je pun uputstava za prepoznavanje simptoma „pregorelosti” i ostalih posledica stresa. Isto tako, postoji more vodiča o tome šta same novinarke i novinari mogu da preduzmu u takvim situacijama i umanje posledice stresa i traume. Krajnje je vreme da mlade ljude u ovom poslu opremimo znanjem i veštinama koji će im produžiti karijeru, učiniti ih zdravijima i otpornijima i, samim tim, boljim novinarima i srećnijim ljudima.

Merljiva korist

Možda je dobar primer učinka preduzetih mera pilot-program Dart centra za novinarstvo i traumu i Ženske medijske fondacije od pre par godina. Nakon što se 39 terapeuta uputilo u rizike i specifičnosti novinarskog posla, pružali su kratkoročnu pomoć za 65 novinara. U toku projekta je procenat simptoma PTSP-a, depresije, anksioznosti i stresa pao sa 60 procenata na 23, nakon učešća.

Ovaj konkretan projekat je pokazao važnost specijalizovanog kliničkog treninga, međusobne podrške između samih terapeuta i stalne razmene naučenog, ali i efikasnost ovog jednostavnog postupka.

Drugim rečima – ako želimo da novinari duže i bolje žive i rade, da ih ne gubimo kada su najbolji u poslu, da profesija postane privlačnija mladim ljudima, nije teško razumeti šta treba da se preduzme. Mnogo toga možemo da naučimo od razvijenijeg sveta, a ukupnom znanju bi sigurno doprineli i naši odlični stručnjaci, ako bi se pozabavili problemom. Za to, međutim, redakcije treba da iniciraju i zatraže pomoć, učestvuju u projektima, izdvoje vreme, ulože rad i počnu da gledaju na svoje ljude iz nešto ljudskijeg ugla.

Mi nismo „ljudi posebnog kova” od kojih se traume odbijaju kao od kipova, bez posledica i bola. U potpunom bezakonju koje vlada demonstracijama u Srbiji, bez policije i tužilaca koji bi bilo šta preduzeli radi naše zaštite, profesija koja zaposlene izlaže vanrednim količinama stresa i u normalnim okolnostima, postaje zaista štetna i opasna po sopstvene ljude.

Početnica sa početka ovog teksta počela je karijeru traumom, iako je radila nešto što će, ako bude imala sreće, raditi svakog dana svoje karijere. Ako joj zapadnu traumatični zadaci, koji su takođe deo posla, bez pomoći i podrške ima veliku šansu da doživi šta i njene starije kolege – mentalne poremećaje, kraći život i duge periode pregorelosti ili nečega goreg. Apsurdno bi bilo da danas, kada sve ovo znamo, redakcije i sami novinari ne učine sve što je u njihovoj moći da se zaštite i pomognu sebi. Kad već niko drugi neće.

Jedna fotografija iz Srbije, nastala tokom studentskog protesta "Sretnimo se na Sretenje" u Kragujevcu, našla se među 1,6 miliona fotografija koje je tokom prethodnih 12 meseci načinilo 567 fotoreportera iz 150 zemalja širom sveta.

Trenutak tokom odavanja pošte zabeležio je višestruko nagrađivani fotograf - Marko Đurica. Fotografija je snimljena dronom, a tokom trajanja tišine prisutni su upalili svetla na svojim mobilnim telefonima.

Đurica je višestruko nagrađivani fotoreporter Rojtersa, i važi za jednog od najboljih dokumentrarnih fotografa iz Srbije.

Ostale nagrađene fotografije ostalih fotografa možete pogledati ovde.

Stručnjaci upozoravaju da je cilj te inicijative delegitimizacija upravo onih novinara i medija koji bi pozivali američkog predsednika Donalda Trampa i njegovu administraciju na odgovornost, prenosi Frans 24.

Stranica „Medijski prestupnik nedelje“ usmerena je na medijske kuće koje Bela kuća optužuje za pristrasnost i netačnosti, što je dovelo do upozorenja analitičara da je reč o širem naporu da se delegitimiše štampa, jedan od stubova za pozivanje vlasti na odgovornost.

Bela kuća je imenovala Boston gloub, CBS njuz i Independent za svoje prve "prestupnike nedelje“, zbog priča za koje Bela kuća kaže da su pogrešno predstavile stavove Trampa.

Pored toga, proglašene su i "Kuće srama“ koje imaju navodno "obmanjujuće“ informacije, a tu su uvrštene TV stanice CNN i MSNBC, zajedno sa Vašington postom, čiji su zaposleni osvojili više od 70 Pulicerovih nagrada.

Zvanični Iks nalog Bele kuće promovisao je inicijativu, navodeći: „Umorni ste od lažnih vesti? Imamo mesto za vas. Saznajte činjenice. Pratite najgore prestupnike. Pogledajte kako se lažne vesti razotkrivaju“.

Otvaranje tih stranica je usledilo u vreme kada tenzije između Bele kuće i medija nastavljaju da eskaliraju, kada Tramp upućuje niz ličnih uvreda novinarima i pokreće pravne postupke protiv nekoliko velikih novinskih organizacija.

Tramp vređao novinare

Američki emiteri ABC i CBS su se već složili da plate do 16 miliona dolara kako bi rešili pravne sporove koje je pokrenuo Tramp.

Tramp je nedavno rekao novinarki Blumberga „tišina, svinjče“, nakon što je postavila pitanje koje mu se nije dopalo, da bi potom nazvao dopisnika ABC-a „užasnom osobom i još užasnijim reporterom“, a novinara Njujork tajmsa opisao kao „trećerazrednog reportera koji je ružan i iznutra i spolja“, upitavši ga: „Dali si i glup?“

Stranica Bele kuće počinje naslovom „Obmanjujuće. Pristrasno. Razotkriveno“, a potom se navodi više desetina članaka u kojima se, kako tvrde, pristrasno izveštava.

U razgovoru za Frans 24 vanredni profesor američkih studija na Univerzitetu u Strazburu Dejvid Lipson rekao je da je ova inicijativa "deo opšte strategije za delegitimizaciju tradicionalnih medija, kako bi se stekla kontrola nad medijskim narativom“.

Lipson je sugerisao da je na vreme pokretanja sajta možda uticao nedavni video u kojem se pojavljuju američki veterani, uključujući senatora Marka Kelija, i bivši zvaničnici američke obaveštajne službe, koji podsećaju vojno osoblje da treba da odbiju nezakonite naredbe.

Pentagon je otvorio istragu protiv senatora Kelija, ubrzo nakon što ga je Tramp optužio za pobunu „kažnjivu smrću". Na stranci Bele kuće trenutno se navodi 31 "prekršaj“ i imenuju se i ponižavaju novinari iz medija širom sveta.

Lipson je upozorio da postoji veliki rizik da ta stranica na sajtu Bele kuće počne da funkcioniše kao način vršenja pritiska na štampu i da bi mogla dovesti do samocenzure.

"To je zvanična veb stranica Bele kuće i državni službenik bi mogao pomisliti: Ako napadaju senatora, možda je ne bi trebalo previše da govorim. Tu dobijamo zastrašujući efekat“, kazao je Lipson.

On je podsetio da su i neki prethodni predsednici, posebno Ričard Nikson, pokušali da zastraše štampu, ali smatra da je pristup sadašnje administracije „bez presedana“.

Prema njegovim rečima, na konkursu „nema kredibilnih kandidata“ sa „bogatim“ biografijama, poznatih imena i dokazanom nezavisnošću i dodao da je neophodno promeniti programsku politiku i način upravljanja.

„Očigledno je potrebna ozbiljnija politička promena i jačanje zakona i institucija da bi se ovakva promena u RTS-u odigrala. Do tada će duboka država usmeravati proces izbora rukovodstva RTS-a, a najverovatniji ishod je da će balzamovani Bujošević nastaviti da upravlja u v.d. statusu“, rekao je Cvejić.

Upravni odbor RTS-a usvojio je tri prijave na konkurs za generalnog direktora Javnog servisa, među kojima i prijavu sadašnjeg predsednika UO Branislava Klanščeka.

Konkurs za generalnog direktora javnog servisa raspisan je 24. oktobra i trajao je 30 dana, a rok za imenovanje novog direktora je 45 dana od otvaranja prijava.

Aktuelnom direktoru Draganu Bujoševiću, drugi mandat, koji je u toku, ističe u februaru 2026. godine i on više nema prava da bude biran na tu funkciju.

Građani i studenti okupili su se ispred zgrade u Takovskoj ulici nezadvoljni izveštavanjem RTS-a o jučerašnjim lokalnim izborima u Negotinu, Mionici i Sečnju.

Ivan iz Zbora građana Lekino brdo rekao je da je glavni razlog zašto su ispred RTS-a neprofesionalno izveštavanje Javnog servisa.

„Možda pravovremeno izveštava, ali ne objektivno i istinito. Na kraju dana mi plaćamo da oni nas obaveštavaju“, rekao je on za N1.

On je istakao da je centralna vest na RTS-u morala da bude ta da izborni dan u ovim mestima protiče uz neregularnost i nasilje.

„RTS apsolutno ništa o tome ne izveštava. Najsnažniji utisak je to da su na RTS-u potpuno hladno objavili da izborni dan protiče regularno, a svi znamo da nema ni R od regularnosti“, izjavio je Ivan.

Student Pravnog fakulteta u Beogradu Andrej Popović ocenio je da je RTS nepravilno izveštavao o dešavanjima na lokalnim izborima u Negotinu, Mionici i Sečnju.

„Prema njihovim informacijama, izbori u ta tri mesta protekli su u najboljem mogućem redu bez ikakvih neregularnost, iz snimaka koje smo videli možemo da zaključimo apsolutno suprotno. U svakoj normalnoj državi takvi izbori bi trebalo da budu poništeni“, rekao je Popović za N1.

On je apelovao na RTS da izveštava u interesu građana.

„Skrenuli bi pažnju izbornoj komisiji i nadležnim tužilaštvima da su davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem zloupotreba glasačkog prava krivična dela za koji bi izvršioci trebalo da se procesuiraju“, rekao je on.

„Sa nestrpljenjem sam iščekivala da se te koverte otvore i kad sam videla kako izgleda struktura, bila sam zbunjena, ali kada sam počela da razmišljam o tome, imalo je smisla“, navodi.

Kako ističe, RTS godinama unazad, a naročito u protekloj godini, prestao je da bude javni prostor koji ima težinu u smislu nekakve kvalitetne debate.

„U ovom trenutku RTS nije ugledna medijska institucija kakva bi trebalo da bude, s obzirom na to da je reč o javnom servisu. Sa druge strane, činjenica da ne postoji nekakva snažna profesionalna konkurencija za ovu poziciju, govori između ostalog i o tome da neko ko je dugo gradio neki svoj profesionalni kredibilitet i ugled, nije baš spreman da ga stavi u zalog nečega što, pre svega, liči na političku instrumentalizovanu akciju i proces“, objašnjava.

Navodi i da Strategija razvoja sistema javnog informisanja za period do 2025. godine na više mesta konstatuje vrlo ozbiljne strukturne probleme RTS-a koji su, između ostalog, vezani za način na koji je zakonski organizovana ta hijerarhija, odnosno odnose između REM-a, Upravnog odbora i direktora.

„Sama činjenica da REM kod nas nije nezavisno telo, da je on direktno vezan za imenovanja Upravnog odbora RTS-a, a onda Upravni odbor RTS-a za imenovanje direktora, govori da kada je bilo koji od tih koraka na neki način politički zavisan ili da ima neku vrstu ograničenog prostora da deluje onako kako bi to bilo u javnom interesu, taj direktor teško da može da bude potpuno nezavisan. Teško je da može da se izabere direktor koji je potpuno nezavisan“, objašnjava.

Funkcija direktora, smatra, iako važna, neće doneti nekakav boljitak i suštinsku promenu u onim segmentima u kojima RTS pokazuje najveće slabosti.

„Vlast na razne načine šalje poruke da RTS mora biti omalovažen, ponižen. Nažalost, i RTS je tome doprineo. Između ostalog, samim tim što vi kada pogledate strukturu programa RTS-a i kada vidite šta su najgledaniji segmenti, vidite da se RTS u ovom trenutku na tržištu nameće publici pre svega nekim sadržajima koji su očekivani na komercijalnim televizijama – domaćim serijama, sportskim sadržajima, nemoderiranm monolozima presdesnika…“, objašnjava.

Kako dodaje, mnogo je načina na koji je RTS erodirao i poverenje u svoj rad i na kraju krajeva tu svoju poziciju javnog medijskog servisa u ovom društvu.

Prema nalazima, više od 60 odsto novinarskih organizacija beleži porast digitalnih napada, dok se 40 odsto susreće sa njihovom normalizacijom, kao da su deo uobičajenog profesionalnog rizika, dok su žene i manjinske grupe najčešće mete.

Izveštaj naglašava da slučajevi iz Srbije, višegodišnje kampanje protiv novinara Dinka Gruhonjića i Ane Lalić Hegediš, „odražavaju mnogo širu pojavu koordinisanih napada“ koji se često preliju iz digitalnog prostora u fizički život.

Kako se navodi, u Srbiji je 41 odsto napadnutih novinara iskusilo neku vrstu onlajn imitacije ili lažnog predstavljanja, uključujući “deepfake” sadržaje.

Predsednica EFJ-a Maja Sever upozorila je da ovaj problem više nije moguće posmatrati kao usamljen ili sporadičan.

„Na meti svake onlajn pretnje stoji stvarna osoba čiji su život, bezbednost i dostojanstvo ugroženi. Ne dešava se to u nekom paralelnom svetu. Kada ugasiš laptop, posledice ne nestaju. Naša je dužnost da stanemo uz novinare koji trpe ove napade svakog dana“, poručila je Maja Sever.

Programski direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), novinar agencije Beta i univerzitetski profesor Dinko Gruhonjić rekao je da se napadi retko zaustavljaju samo na internetu.

„Od jednog lažnog video-snimka počela je lavina pretnji meni i mojoj porodici. Nikada nisam verovao da će vernost profesionalnim principima, istini i pravdi, dovesti do toga da se plašim za sopstveni život u sopstvenoj zemlji“, rekao je Gruhonjić.

Predsednica NDNV-a Ana Lalić Hegediš, novinarka koja je godinama pod udarom mizogine kampanje, kazala je da se napadi odvijaju bez prestanka.

„To je moj prosečan dan već godinama: poruke, uvrede, seksualizovane pretnje. U jednom trenutku postane jasno da cilj više nije da vas ućutkaju, nego da vas unište“, rekla je ona.

Generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije Tamara Filipović Stevanović ocenila je da institucije u Srbiji ne pružaju adekvatnu zaštitu.

„Policija i tužilaštvo često minimizuju onlajn pretnje, iako znamo koliko brzo digitalni napadi prelaze u fizičke. I dalje verujemo da svaki slučaj mora biti prijavljen bez izuzetka, ali bez sistemske reakcije, država podstiče nekažnjivost“, kazala je Tamara Filipović Stevanović.

Izvršna direktorka Udruženja novinara Kosova (AJK) Getoarbe Mulići naglasila je rodnu dimenziju ovih napada.

„Žene novinarke u regionu dobijaju pretnje silovanjem, seksualizovane deepfake snimke i napade na porodice. To nije samo napad na pojedinku, to je pokušaj da se žene izbace iz javne sfere“, rekla je Getoarbe Mulići.

EFJ je naveo da u 95 odsto prijavljenih slučajeva napadi imaju političku ili ideološku pozadinu, a često se amplifikuju preko bot mreža i polarizovanih grupa.

Primere ovakvog targetiranja izveštaj beleži u Slovačkoj, Hrvatskoj, Španiji, ali i u zapadnoevropskim zemljama.

EFJ je od vlada zahtevao da obuče policiju i tužilaštvo da prepoznaju digitalno nasilje, redakcijama medija je preporučio da uvedu interne bezbednosne protokole, a od platformi društvenih mreža da uspostave hitne kanale za novinare i transparentne analize rizika.

Ceo izveštaj možete preuzeti na sledećem linku: SUJ-harassment-report

Dodao je da se dešavalo da zbog mnogobrojnih pretnji smrću nije želeo da izlazi iz stana.

„Ipak, više je onih ljudi koji nam prilaze i daju nam podršku za naš rad. Ne može da pobedi tama koja pokušava da ugasi slobodne medije. Kada udaraju na jednog od nas, udaraju na sve nas kao kolektiv. Mi se novinarstvom bavimo iz ideala, a ne zbog toga što ćemo se obogatiti od tog posla. Izaći ćemo kao pobednici iz ovoga“, kazao je Savatović.

Urednica portala Raskrikavanje Vesna Radojević rekla je da novinari u Srbiji rade posao koji treba da rade tužilaštva.

Tribinu je u Radio kafeu organizovao Odsek za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu u okviru studentskog festivala „On the Record“.

Deseti po redu Međunarodni festival studenata novinarstva održava se u Novom Sadu od 28. do 30. novembra.

Ovogodišnji festival nema takmičarski karakter i nagrade se neće dodeljivati, a cilj revijalnog programa je promocija i vidljivost studentskih medijskih radova, kao i razmena znanja, iskustava i ideja među studentima novinarstva iz regiona, naveli su organizatori.

Kako se navodi u saopštenju, Matić je rekao da postaje uobičajeno da su pretnjama putem interneta i društvenih mreža više izložene novinarke od svojih muških kolega.

„I taj broj je mnogo veći od prijavljenog“, rekao je on.

Matić je naglasio i da je policija promenila svoj odnos prema nasilju prema novinarima i novinarkama, ali i prema istražnim radnjama u vezi sa slučajevima napada na novinare tako što ne dostavljaju obaveštenja tužilaštvu.

„Prema bazi NUNS, od početka godine imamo 320 registrovanih slučajeva pritisaka, pretnji i fizičkih napada. Od toga je 133 napada, među kojima je 46 na novinarke, a 22 na snimatelje i fotografe, što je postalo specifičnost u poslednjih 12 meseci. Pretnji je bilo 118 i više od 100 različitih vrsta pritisaka. U proseku, svaki treći dan imamo napade na novinare, što je apsolutno nenormalno. Svakodnevno imamo rast nasilja, ne samo prema novinarima, već i prema studentima i studentkinjama i građanima koji protestuju“, ocenio je Matić.

Ne javljam se na konkurs, jer sam to činila dva puta i naravno, nisam prošla jer iza mene ne stoji nikakva politička organizacija. Neću dostavljati sve one dokumente koje sam nosila da notar overi i koji vam nisu vredeli ništa. Nalazila se uvek, dlaka u jajetu. Sve uslove sam imala, kao što vidite iz biografije. Radila sam i na RTS-u u najtežim vremenima, bila zamenik šefa DESK-a, saradnik u Aktuelnostima i odlazila na ratišta. Kada je uvedena blokada na Drini, kada nas više nije bilo briga šta je sa prekodrinskim Srbima, prelazim na TV Politiku koju i dalje zanima šta je sa našim narodom tamo. Na RTS-u su mi menjali sektore, izmišljali da ne čitam off, a na Politici nisu produžavali ugovore, tako da sam honorarisala godinama. Bila sam Operativni urednik na YU info televiziji i urednik informativnog programa na TV Politici. Godinama Skupštinski izveštač kada mi je tadašnji ministar informisanja Aleksandar Vučić zahvaljivao što sam jednako tretirala vlast i opoziciju. Moja maxima je, kao i u pravu, tako i u novinarstvu „ saslušaj i drugu stranu“. Nema neutralnog novinarstva, znam, ali svrstavam se na stranu nečega što je očigledno, a ne ubedljivo (rekao bi prof. Đuro Šušnjić u „ Ribarima ljudskih duša“).

I nije ovo žal za prošlim vremenima, jer verujem u bolja i verujem da ćete ovaj put odlučiti pravedno. Zato, izaberite nekog kompetentnog, ko neće trošiti pare kao prethodni… jer, šta je sa krivičnim prijavama o potrošenim parama za fiktivne emisije, govori li se o budžetu za izbor pesme Evrovizije, šta je sa spoljnim produkcijama u kojima su zaposleni ljudi sa RTS-a?

Pažljivo birajte i urednike obrazovnog programa. Ne treba nam kič i „ babe koje se češljaju godinama“. Predlagala sam teme koje se sada vrte na podkastima i koje su itekako gledane, a meni je rečeno da ne bi imale rejting. RTS odavno nije gledan jer je nezanimljiv, niko više ne gleda taj program, mladi pogotovo.

Možda bi čovek koga biraju ljudi iz RTS-a Vasko Vasović bio dobar domaćin ove kuće jer znaju u dušu, zna gde škripi, neće da zloupotrebi položaj i brine o ljudima, kolegama, a nije ni vlast, ni opozicija.

Izaberite poštenog, obrazovanog, nezavisnog kandidata jer naše je pravo da znamo šta se događa.

Nemojte da maxima bude-tačno je ono u šta smo vas ubedili, već ono što je istinito. Istina ispade relativan pojam, ali zbog zdravlja i savesti, radite čisto.

U nadi da možemo računati na vas i vašu savest, srdačan pozdrav

Gordana Bralić- Bingulac dipl. Sociolog, psihološki savetnik i nekada novinar