"Režim neće dozvoliti nezavisan Savet REM-a, već će ga praviti po svojoj meri, i to je potpuno očigledno i domaćoj, a i stranoj javnosti. I sutra da ga izaberu, oni će ga izabrati po svojoj meri i to neće biti nezavisni Savet REM-a, onakav kakav bi trebalo da bude i kakav bi trebalo da kontroliše ne samo izbornu kampanju i izbore, već i kompletan medijski sadržaj, nezavisno od samih izbora", ističe ona.

Kaže da je očigledno do koje mere ide vlast, u težnji da kontroliše medije.

"Mi vidimo kako su i ko je kupovao razne lokalne medije, do koje mere vlast ne samo da pokušava, nego ostvaruje kontrolu nad medijima širom Srbije. I šta nam to govori? Da njima ne treba REM. Njima trebaju mediji i apsolutna kontrola informacija".

Na pitanje zašto režim ne postavi ljude koje žele na mesta članove REM-a, kaže da se radi o njihovoj neodgovornosti i nezainteresovanosti.

"Njima su preče razne druge stvari, REM im je apsolutno nebitan, odnosno Savet REM-a. Oni se jednostavno time ne bave. Panika koja se oseća unutar režima usmerena je na razne druge stvari. Oni mogu Savet REM-a da oforme sutra, ali kao što rekoh, njih to ne zanima", ističe Riha za naš portal.

Profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski navodi da je situacija veoma konfuzna jer je procedura započeta, a nije okončana.

"Rekao bih da režimu u Srbiji odgovara ovakva situacija u sferi javnog komuniciranja - jednom rečju - katastrofalna. Jer kad bi joj odgovaralo da do Saveta REM-a dođe, onda bi ga i bilo", navodi Veljanovski za naš portal.

Smatra da čitava procedura mora da se obnovi.

"Do sada su učinjena dva pokušaja izbora članova Saveta, ali nijedan nije uspešno završen. Pokrenuta je procedura, doduše s velikim zakašnjenjem, za šta odgovornost snosi nadležni odbor Skupštine Srbije za kulturu i informisanje. Međutim, zbog raznih manipulacija i zloupotreba, oba puta nismo stigli do završnog čina, odnosno nismo dobili Savet REM. Tako da, u slučaju da se nastavi ovo što je započeto, ne očekujem jedan dobar, konstruktivan savet", kaže on.

Na korak do formiranja

Savet REM-a je posle godinu dana blokade bio na korak od formiranja, ali do toga ipak nije došlo.

Krajem prošle godine izabran je krnji sastav s osam članova. Mesto koje je rezervisano za predstavnika nacionalnih manjina ostalo je upražnjeno, jer poslanici vladajuće većine nisu glasali ni za jednog od kandidata, udovoljavajući tako zahtevu poslanice Elvire Kovač koja je izrazila nezadovoljstvo što kandidat mađarske manjine nije ušao u proceduru.

Četiri kanidata su zbog svega toga podneli ostavke i od tada ceo proces tapka u mestu.

Ipak, na račune četiri člana Saveta REM-a mesečno legne između 220 i 250 hiljada dinara uprkos tome što Savet ne postoji.

Više od sedam miliona i 200 hiljada dinara - toliko je ukupno novca, zajedno s porezima, za pet meseci uplaćeno iz budžeta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) za naknade članovima Saveta koji – ne postoji, pisala je Cenzolovka.

Vašington post, Gardijan i drugi mediji preneli su reči ukrajinskog tužioca da je forenzički pregled tela Viktorije Roščine utvrdio brojne znake mučenja i zlostavljanja, kao i odstranjene organe „verovatno da bi se sakrili dalji tragovi mučenja”. „Rusija ju je ubila”, navode njene kolege.

Od februara 2022. godine novinari u Ukrajini izveštavaju sa najopasnijih terena u modernoj istoriji Evrope. I dok obavljaju svoj posao i kao građani direktna su vojna meta, suprotno međunarodnim konvencijama. Ubijena su najmanje 22,  a povređena 53 novinara i medijskih radnika. Mnogi su žrtve zlostavljanja ruske vojske, dok je gotovo pola novinara i medija pretrpelo materijalnu štetu, a više od trećine evakuisano.

Ukrajinski novinari proganjani su na okupiranim teritorijama. Rusi na njihov posao gledaju kao na „terorizam” i „špijunažu”. Međunarodne organizacije za slobodu medija kažu da se najmanje 26 ukrajinskih novinara nalazi u ruskom zarobljeništvu.

„Svedočenja novinara puštenih iz ruskog zarobljeništva oslikavaju sistematsko zlostavljanje i mučenje”, podvlači Evropski centar za slobodu štampe i medija (ECPMF).

Zima iza nas bila je najoštrija za poslednje četiri godine. Ruska vojska je ciljala i uništavala energetsku infrastrukturu širom Ukrajine. Čitave redakcije radile su bez grejanja, svetla, struje i pristupa internetu. Reč „EcoFlow”, naziv firme koja proizvodi prenosive baterije, postala je sinonim za rešenje ovih problema.

Tamo gde je digitalno novinarstvo zamrlo zbog nestašice struje, štampani mediji doživeli su preporod i postali sinonim za informaciono spasenje.

Suočeni sa gotovo svakodnevnim vazdušnim napadima, novinari na terenu svedoče o najjezivijim scenama koje ljudski mozak može da pojmi. Prelazak sa izveštavanja i skupljanja informacija na prvoj liniji fronta na pisanje izveštaja za stolom u Ukrajini se opisuje kao „dekompresiona bolest“ uma. Kada ratni dopisnici svedoče ratnim zločinima, emocionalni uticaj evoluira od trenutnog šoka do dugoročne profesionalne i lične muke.

Prema podacima programa Mentalna podrška medijima (MSM) Fondacije Suspilnist, od 317 anketiranih medijskih radnika u Ukrajini, 92,4 procenta pokazuje simptome sagorevanja, iscrpljenosti (burnout), a 93 odsto znake depresije. Skoro svi učesnici su prijavili simptome anksioznih poremećaja, a 191 ispitanik iskustva događaja opasnih po život.

Većina je opisala ta traumatska sećanja kao nametljiva i uznemirujuća.

„Pod stresom ste zbog činjenice da je vaša bezbednost već ugrožena. Morate da radite brinući za svoje kod kuće i istovremeno razmišljate kako da rešite problem dok izveštavate”, objašnjavaju sagovornici Cenzolovke.

Novinarke su posebna meta beskrupuloznog rata u onlajn sferi, koji uključuje slučajeve agresije seksističke ili mizogine prirode, seksualizovane uvrede, govor mržnje, sajber maltretiranje, rodno obojene dezinformacije.

Novo na bojnom polju je zloupotreba veštačke inteligencije, posebno protiv novinarki. Čak 43 odsto je navelo da svake nedelje vide sadržaj generisan veštačkom inteligencijom. VI je značajan alat ruske propagande sa kojim novinari takođe moraju svakodnevno da izlaze na kraj.

Na sve to, još jedan od problema je ostvarivanje prava na sveobuhvatno životno odnosno zdravstveno osiguranje. To je problem i ukrajinskih i stranih novinara kada izveštavaju iz aktivnih zona borbe.

Prema podacima Instituta za masovne informacije (IMI) iz Kijeva – od 24. februara 2022, 333 ukrajinska medija su prestala sa radom zbog kolapsa tržišta oglašavanja i obustave finansiranja od strane USAID-a. Institut je procenio da će 60 odsto ukrajinskih medija prestati da radi zbog suspenzije finansiranja iz SAD.

Reporteri bez granica u partnerstvu sa osam ukrajinskih organizacija najavili su pokretanje Međunarodnog fonda za obnovu ukrajinskih medija (IFRUM) kako bi pružili ekonomsku podršku potrebnu za obnovu medijskog pejzaža zemlje.

Šta je plan nove direktorke, da racionalizacije troškove ili skloni nepodobne kadrove?

Promenjeni voditelji centralnog Dnevnika kao i jutarnjeg programa na Radio Beogradu.

Sportska redakcija postala je deo informativnog programa.

Dečji program spojen je sa Redakcijom školskog programa.

"Sad smo imali prekide zbog ovih blokada i protesta. A kakve su to blokade i protesti? Pa studenti se

bore za pravdu i za našu budućnost", objavljeno je svojevremeno na Instagram stranici Važne stvari.

Za vlast ovo je bio prvi u nizu problema u dečjoj emisiji čiji je ceh platila urednica Jelena Popadić Sumić.

Napadana od provladinih tabloida i državnih funkcionera, dobila je podršku kolega dok je rukovodstvo RTS-a, protiv nje pokrenulo disciplinski postupak.

"Jasno je da se radi o revanšizmu u odnosu na onaj slučaj koji se dogodio u Dečjem programu i da se

razumemo aposlutno nije ničim oskrnavio ono što treba da bude javni servis, jer deca imaju pravo na svoje mišljenje", kaže profesor FPN u penziji Rade Veljanovski.

Različito mišljenje i informacije o poslednjim dešavanjima na RTS-u imaju i sami članovi Upravnog odbora. Predrag Azdejković u objavi na X-u tvrdi da se ukida Dečji program i da Jelena Popadić Sumić više nije urednica.

Slične informacije stizale su i od zaposlenih okupljenih oko inicijative Naš protest.

Predsednik Upravnog odbora Javnog servisa Branko Klanšček za N1 te informacije demantuje.

"Dakle, umesto ukidanja, kako se tendenciozno tvrdi, reč je o vraćanju i jačanju programske strukture koja omogućava kvalitetnije i sistematičnije bavljenje sadržajima za decu i mlade. Svako ko želi da razume – razumeće. Svako ko ne želi – nastaviće da širi neistine", kaže Klanšček.

Ono što nekadašnji urednik Radio Beograda i profesor FPN-a u penziji Rade Veljanovski razume iz poteza novog rukovodstva, to je kaže demonstracija moći uz podršku vlasti.

"Ja se bojim da ove promene imaju pre svega za cilj to da polako istisnu sve one ljude koji su pokazali nameru da objektivno i profesionalno rade i da rade po standardima javnog servisa", navodi Veljanovski.

Podsećaju u Udruženju novinara Srbije da su i odluke Manje Grčić sporne, zbog njenog nazakonitog izbora.

"Javni servis je javni interes, tiče se svih nas. Njeni postupci proizvode određene dalje nezakonitosti.

Dakle, ako nezakonito postavljeni direktor odlučuje o sudbinama drugih ili o novoj sistematizaciji, to je sve dalje pod sporom", kaže Dragana Bjelica iz UNS-a.

Oni zaposleni koji su poslednjim odluka Grčićeve preraspoređeni za sada ne žele da pričaju. Neki od njih čekaju i anekse ugovora.

Šta je glavni razlog spajanja, kakav je plan za Dečji program i emisiju Važne stvari pitali smo i generalnu direktorku Manju Grčić. Odgovor još čekamo.

Digitalizacija je preuzela primat nad tradicionalnim medijima, a internet je postao glavni način konzumacije medija.

Istraživanje je sprovedeno uz podršku Evropske unije i Saveta Evrope, a prezentacija je poslužila i kao probni trening za zaposlene radiotelevizije Vojvodine.

U obrazloženju presude navodi se da je on bio meta klevete na portalu Novosti upravo zbog te uloge ;i da su iznete tvrdnje bile neistinite i neutemeljene.

Novosti su u obavezi da plate sudske troškove u iznosu od 10.000 evra, objave ispravku i uzdrže se od sličnih tvrdnji u budućnosti.

Šider je ocenio da je "ova presuda važan simbol otpora" i izrazio nadu da to "neće biti poslednja presuda koja jasno postavlja granice srpskom režimu".

"Niko ne mora da se povinuje pritisku (predsednika Srbije Aleksandra) Vučića i njegovom uticaju na srpske medije. Vredi suprotstaviti se režimu i moguće je pobediti u toj borbi", izjavio je Šider.

Svi predstavnici njegovog kabineta su bezbedni, javio je CNN.

Osumnjičeni uhapšen, ranjen jedan pripadnik Tajne službe

Tramp je nakon napada rekao da je naoružani muškarac kod sebe imao više oružja i da je uhapšen od strane „nekih veoma hrabrih pripadnika“ Tajne službe.

„Jedan oficir Tajne službe je upucan iz neposredne blizine, ali ga je spasao pancir“, rekao je Tramp u Beloj kući.

Ranjeni tajni agent je u međuvremenu pušten iz bolnice.

Predsednik je podelio sliku navodnog osumnjičenog i snimak onoga što izgleda kao početak pucnjave.

Osumnjičeni je identifikovan kao Kol Tomas Alen (31) iz Torensa, Kalifornija, javljaju američki mediji. On će biti formalno optužen na sudu u ponedeljak. Njegovu kuću u Los Anđelesu pretresli su pripadnici FBI.

Osumnjičeni, za koga se veruje da je bio gost hotela, napao je bezbednosni kontrolni punkt ispred restorana gde se održavala večera i veruje se da je ispalio hitac pre nego što je priveden, saopštila je policija.

Učesnici večere su se sakrili ispod stolova usred scena velike zbunjenosti, javio je BBC.

Tramp je izjavio da Alen nije uspeo da se približi vratima dvorane gde se odvijala večera.

Prema Trampovim rečima, svečana večera će biti ponovo organizovana.

„Biće bolja i bezbednija“, poručio je Tramp.

Trampa su pitali kakva je njegova poruka svetu nakon pucnjave.

„Možete imati najbolje obezbeđenje na svetu, ali ako imate ludaka čiji je mozak iskrivljen, oni mogu da prave probleme“, odgovorio je.

Kada su ga pitali „da li je moguće spustiti temperaturu“ nakon ovog incidenta, odgovorio je: „Verovatno, ako odlučim da jednostavno ne radim mnogo i ako dozvolim svima da nas prevare“.

Šta je večera dopisnika Bele kuće?

Večera dopisnika Bele kuće je tokom godina postala događaj „biti viđen i biti viđen“, privlačeći visoke vladine zvaničnike i poznate ličnosti.

Pored same večere, Vašington tokom cele nedelje vrvi od zabava koje organizuju ambasade, organizacije i mediji.

Ali u suštini, večera se bavi prikupljanjem novca za perspektivne mlade studente novinarstva iz cele zemlje, koji dobijaju finansijsku pomoć od Udruženja dopisnika Bele kuće, objašnjava BBC.

Svaki student je uparen sa mentorom koji je član udruženja i aktivni reporter u Beloj kući. Svi dobijaju pozivnice za večeru.

Sami Curri je za SafeJournalists izjavio da veruje da je incident povezan sa njegovim nedavnim i tekućim izveštavanjem o navodnim zloupotrebama javnih sredstava velikih razmera, dodajući da je situacija imala ozbiljan uticaj i na njegovu porodicu.

Mreža SafeJournalists poziva albanske vlasti da obezbede brzu, temeljnu i nezavisnu istragu, koja će dovesti do identifikacije odgovornih i njihovog procesuiranja. Jasan i efikasan institucionalni odgovor je od ključnog značaja kako bi se sprečila nekažnjivost i zaštitila sloboda medija.

Takođe pozivamo javne zvaničnike, medijske aktere i relevantne aktere da nedvosmisleno osude ovaj incident i da iskažu solidarnost sa napadnutim novinarom.

Mreža SafeJournalists će pažljivo pratiti ovaj slučaj i ponavlja da je zaštita novinara osnovna obaveza u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i evropskim standardima slobode izražavanja.

Izjavio je da je kvalitetno informisanje na jezicima manjinskih zajednica jedan od ključnih elemenata ostvarivanja njihovih prava i očuvanja identiteta, u čemu važnu ulogu igraju javni medijski servisi.

Beriša je rekao da je njegovo ministarstvo posvećeno saradnji sa medijskim institucijama kroz podršku projektima koji doprinose većoj vidljivosti i aktivnom učešću manjina u društvenom životu.

“Uveren sam da će i naša publika i naši kritičari vrlo brzo videti da je N1 ostaje posvećen profesionalnom novinarstvu, možda čak i više nego ranije, jer se pred nama nalazi ozbiljan i zahtevan period. Uvek smo najbolje radili pod pritiskom”, navodi Šovljanski.

Kako dodaje, N1 će nastaviti da radi u javnom interesu, postavljajući teška, ali neophodna pitanja donosiocima odluka, kao i onima koji te pozicije žele da zauzmu, bez obzira na pritiske i pažnju koju takav rad nosi.

“Naši gledaoci mogu, kao i do sada, da se obraćaju N1 kada žele da ukažu na probleme ili pitanja od javnog značaja. Pred nama je mnogo posla i na to smo u potpunosti fokusirani”, naglašava Šovljanski.

Iz Adria News Network-a objašnjavaju da je Šovljanski imenovan na privremenu rukovodeću funkciju u N1.

“Branislav donosi značajno iskustvo i snažno razumevanje uredničkih operacija N1, strukture redakcije i profesionalnih standarda. Biće zadužen za svakodnevno funkcionisanje redakcije i usko će sarađivati sa uredničkim i menadžment timovima. N1 ostaje posvećen tome da svojoj redakciji obezbedi rukovodstvo, strukture i podršku potrebne za isporuku kvalitetnog novinarstva”, poručuju iz Adria Newsa.

Branislav Šovljanski u novinarstvu je već dvadeset godina. Radio je kao reporter, urednik i voditelj Dnevnika, šef deska i kao izvršni producent N1.

Deo je N1 tima od samog osnivanja gde je kreirao i postavljao većinu emisija koje se i dalje emituju na našem programu.

Uređivao je i vodio predizborne debate, intervjue sa predsedničkim kandidatima kao i programe tokom izbornih večeri.

Postavljao je standarde i vodio timove urednika i reportera u kreiranju „breaking news“ programa po kojoj je N1 televizija postala prepoznatljiva.

Izveštavao je sa brojnih kriznih i ratnih područja u zemlji i svetu, uključujući izveštavanje za CNN o poplavama u Obrenovcu 2014. godine, izveštavanja o terorističkom napadu u Parizu 2015. i 2016, početku rata u Ukrajini 2022, rata na Bliskom istoku 2023. i 2024. godine.

Izveštavao je i sa prve inauguracije američkog predsednika Donalda Trampa 2017. godine.

Autor je emisije „360 stepeni“, u kojoj je uradio na stotine intervjua i debata i kroz koju su tokom više od sedam godina emitovanja prošle najuglednije javne ličnosti iz svih sfera društvenog i političkog života.

Diplomirao je Žurnalistiku u prvoj generaciji studenata tog smera na Odseku za medijske studije, Filozofskog fakulteta u Novom Sadu 2009. godine.

Deo je tima novinara koji su dobitnici nagrade New York Press Club Award 2014. godine za istraživačko novinarstvo.

Još u srednjoj školi počeo je da se bavi novinarstvom kada je sa drugarima pravio školske biltene, novine, prvi veb sajt u školi “Svetozar Marković”.

Najlakše ga nasmeje ćerka, a rastuži je nepravda, rekao je svojevremno za BIZlife magazin. Omiljeno mesto za savršen vikend mu je “bilo gde u blizini Dunava”.

“Ribarsko ostrvo u Novom Sadu. Tamo sam odrastao, i tamo volim da odem kada god sam u prilici”, naveo je on.

Košarku je igrao petnaest godina. Počeo je da je treniram u sedmoj godini, već od prvog razreda.

“Bilo je prilično ozbiljno jer je u mojoj generaciji imalo sjajnih košarkaša. Milenko Tepić je bio dve godine mlađi, ali je već tada odskakao pa je igrao sa nama. Da ne zaboravim Darka Miličića, Miloševića…Svi smo počeli u klubu Sportski Svet ili KK Sport’s World iz Novog Sada kod doktora Krajinova, jednog od prvih doktora košarke. Jednom smo bili treći u Srbiji, bile su to utakmice sa vršnjacima iz Beopetrola, FMP –a…Kasnije, na fakultetu igrali smo basket 3 puta 3, osvajali smo neke turnire, a bilo je tu i igrača koji su sada prvaci sveta u basketu 3X3. I danas rado idem u Arenu i gledam Partizan, generalno, volim i pratim sport”, naveo je Šovljanski u jednom intervjuu.

Tri velika DA za njega su optimizam, ljubav i iskrenost, a za NE laži, pretvaranje i dodvoravanje. “Hrana za dušu” mu je slobodno vreme sa porodicom, bez interneta i telefona.

Šovljanskog je nedavno zaustavila Saobraćajna policija i testirala ga na narkotike.

On je na svom „X“ nalogu tada objavio da su tabloidi već objavili na šta je „pozitivan“ dok su se još čekali rezultati testa i upitao kakva je to rutinska kontrola „u kojoj pratite nekog od kuće do posla?“

„Uređaj, ođednom ne radi i ne može da odštampa rezultate? Tražim dodatnu analizu, ali gle čuda, ni na VMA nema izveštaja laboratorije, nego je rezultat ‘javljen telefonom’ kako reče doktor? Zahtev za pregled u bilo kojoj drugoj laboratoriji odbijate? I na kraju, šlag na tortu, na jedinom papiru koji sam dobio, baš belilom, prepravljate ključnu reč? Mora to bolje!

Majstori, vidimo se na sudu!“, poručio je Šovljanski.

Kako dodaje, N1 će nastaviti da radi u javnom interesu, postavljajući teška, ali neophodna pitanja donosiocima odluka, kao i onima koji te pozicije žele da zauzmu, bez obzira na pritiske i pažnju koju takav rad nosi. “Naši gledaoci mogu, kao i do sada, da se obraćaju N1 kada žele da ukažu na probleme ili pitanja od javnog značaja. Pred nama je mnogo posla i na to smo u potpunosti fokusirani”.

U saopšenju Adria News Network navodi se da je Branislav Šovljanski imenovan na privremenu rukovodeću funkciju u N1.

“Branislav donosi značajno iskustvo i snažno razumevanje uredničkih operacija N1, strukture redakcije i profesionalnih standarda. Biće zadužen za svakodnevno funkcionisanje redakcije i usko će sarađivati sa uredničkim i menadžment timovima. N1 ostaje posvećen tome da svojoj redakciji obezbedi rukovodstvo, strukture i podršku potrebne za isporuku kvalitetnog novinarstva”, poručuju iz Adria Newsa.

Branislav Šovljanski u novinarstvu je već dvadeset godina. Radio je kao reporter, urednik i voditelj Dnevnika, šef deska i kao izvršni producent N1. Deo je N1 tima od samog osnivanja gde je kreirao i postavljao većinu emisija koje se i dalje emituju na našem programu.

Uređivao je i vodio predizborne debate, intervjue sa predsedničkim kandidatima kao i programe tokom izbornih večeri. Postavljao je standarde i vodio timove urednika i reportera u kreiranju „breaking news“ programa po kojoj je N1 televizija postala prepoznatljiva.

Izveštavao je sa brojnih kriznih i ratnih područja u zemlji i svetu, uključujući izveštavanje za CNN o poplavama u Obrenovcu 2014. godine, izveštavanja o terorističkom napadu u Parizu 2015. i 2016, početku rata u Ukrajini 2022, rata na Bliskom istoku 2023. i 2024. godine. Bio je naš reporter i na prvoj inauguraciji američkog predsednika Donalda Trampa 2017.

Autor je emisije „360 stepeni“ u kojoj je uradio na stotine intervjua i debata i kroz koju su tokom više od sedam godina emitovanja prošle najuglednije javne ličnosti iz svih sfera društvenog i političkog života.

Diplomirao je Žurnalistiku u prvoj generaciji studenata tog smera na Odseku za medijske studije, Filozofskog fakulteta u Novom Sadu 2009. godine.

Deo je tima novinara koji su dobitnici nagrade New York Press Club Award 2014. godine za istraživačko novinarstvo.

Tokom trodnevnog programa, u organizaciji RAB SRBIJA, vlasnici i direktori radio-stanica, urednici, voditelji i eksperti iz oblasti medija razmenjivali su iskustva i diskutovali o najvažnijim temama savremenog radijskog poslovanja — od programiranja i brendinga, preko monetizacije sadržaja, do primene veštačke inteligencije i razvoja digitalnih platformi.

Skup je svečano otvorila predsednica udruženja Maja Rakovic, koja je istakla da radio, uprkos izazovima digitalnog doba, ostaje jedan od najpouzdanijih i najbližih medija publici.

- Radio je medij koji se stalno prilagođava, ali ne gubi svoju suštinu — bliskost sa slušaocima. Upravo zato su ovakvi susreti važni, jer nam omogućavaju da zajedno gradimo njegovu budućnost, koja ide nama u prilog. Radio je medij blizak ljudima i upravo ta povezanost sa publikom predstavlja njegovu najveću snagu - poručila je Rakovic.

Na 31. Radio danima, koji su održani u Hotelu Mona Plaza na Zlatiboru, organizovana su i dva stručna panela. Prvi panel bio je posvećen analizi potreba korisnika medijskih usluga i održivosti lokalnih i regionalnih radio-stanica. U prvom panelu učestvovali su: Džemal Čalaković (Kancelarija Savet Evrope), Milan Todorović (REM), Maja Raković (RAB Srbija), dok je moderator bio Ferenc Berček (RAB). Panel je ukazao na značaj uloge radija u informisanju zajednice, a detaljno je predstavljena analiza rezultata istraživanja o potrebama korisnika medijskih usluga u Srbiji koju su izradili Savet Evrope i REM.

Drugi panel je bio u okviru case study sesije „Pobednik u oglašavanju na lokalu je radio! – vol. 3“, iskustva iz prakse podelili su Ferenc Berček (moderator i vlasnik dve lokalne stanice), Mugdim Šehalić (UEPS), Igor Marković (Radio M Kraljevo), Bojan Sulaver (Padrino radio, Trebinje) i Ilija Petronijević (San radio i Prvi radio, Užice). Učesnici su ukazali na potrebu za jačanjem lokalnih medija i unapređenjem njihovog ekonomskog položaja u sve kompleksnijem medijskom okruženju.

Posebnu pažnju privukla su predavanja radijskih konsultanata Martina Lissa iz Nemačke i  Tomislava Jakobovića iz Hrvatske.

Radijski konsultant i član programskog odbora Radiodays Europe Martin Liss iz Nemačke već prvog dana je održao je predavanje o programu i brendingu, fokusirajući se na važnost jasnog identiteta stanice i doslednosti u komunikaciji sa slušaocima. Govorio je o značaju jasnog programskog identiteta i brenda, naglašavajući da „radio-stanice koje znaju ko su i kome se obraćaju imaju najveće šanse za dugoročan uspeh“. Njegovo drugo predavanje, posvećeno monetizaciji, otvorilo je pitanja kako radio može efikasnije da kapitalizuje svoj sadržaj u digitalnoj eri.

Radijski konsultant iz Hrvatske Tomislav Jakobović (Brand Media Consulting) govorio je o primeni veštačke inteligencije u radio-industriji, ističući konkretne alate, programe i  mogućnosti njihove implementacije u produkciji i distribuciji sadržaja, reklama i džinglova.

Veliku pažnju privukli su i, po prvi put na Radio danima, predavači iz Grčke. Iz Grčke je stigao i Nikos Kartelias (CEO Kartelias Media Group) koji je predstavio savremene trendove u prodaji radijskog oglašavanja. „Radio mora da govori jezikom digitalnog tržišta, ali da zadrži autentičnost koja ga izdvaja“, istakao je Kartelias. O značaju jutarnjih programa govorila je Maria Boutsika, voditeljka jutarnjeg programa (SOKFM, Grčka), koja je podelila iskustva vođenja jednog od najslušanijih jutarnjih formata u Grčkoj.

Predsednica Hrvatskog radijskog foruma Silvija Londero Šimleša govorila je o najvećem radijskom transferu u Hrvatskoj.

Završni dan bio je posvećen budućnosti industrije, uključujući primenu veštačke inteligencije i utiske sa Radiodays Europe preneo je Mario Radojković, vlasnik Banker radija iz Niša.

Ovogodišnji Radio dani RAB SRBIJA još jednom su potvrdili da radio ostaje snažan i relevantan medij, a RAB SRBIJA ključna organizacija za njegovo unapređenje i povezivanje profesionalaca iz regiona.

Večeri su tradicionalno bile posvećene izvođačima i muzici, bez kojih radio-stanice ne mogu. Prvo veče obeležili su jubileji — 50 godina karijere Suzane Mančić i 30 godina grupe Boemi, uz premijeru pesme „Pod prstima“ Suzane Mančić i Đoleta Boema. Drugog dana specijalni gost bio je Boris Režak, nastupio je i Milan Bujaković Acoustic Trio, a gost večeri bio je i David Temelkov.

Poseban doprinos ovogodišnjem događaju dala je Turistička organizacija Zlatibor, koja je za učesnike organizovala izlet u Stopića pećinu.

Tradicionalno, Radio dani su završeni Skupštinom RAB SRBIJA, uz sumiranje ključnih zaključaka i definisanje narednih koraka za unapređenje radio-industrije.

Najavljena je nova sezona emisije Plava ptica, četvrta sezona NTC kviza i dva dokumentarna filma, od kojih se jedan realizuje u okviru manifestacije Radost Evrope.

Navodi se da će, kroz saradnju sa Evropskom radiodifuznom unijom, RTS realizovati igrane i dokumentarne projekte i omogućiti domaćoj publici pristup sadržajima drugih javnih servisa.

Od kraja maja će na programu biti i pažljivo odabrani međunarodni serijali, uključujući produkcije austrijskog javnog servisa, kao i veliki broj animiranih filmova, saopštila je RTS.

Dodaje se da RTS intenzivno radi na sinhronizaciji stranih crtanih sadržaja za najmlađi uzrast, uz primenu savremenih tehnoloških rešenja.

Na Drugom programu RTS nastavlja se emitovanje kultnih emisija koje su obeležile generacije – Poletarac, Neven, Na slovo, na slovo i druge, tvrdi se u saopštenju.

U okviru školskog programa, od 2. maja na Prvom programu RTS počinje emitovanje serije Portreti epoha, dok Drugi program emituje emisiju Zona talenta.

Pripremaju se i novi edukativni i dokumentarni formati, među kojima su Pitaj naučnika, Moja priča i Tajna Tesline životne vizije.

Posebnu pažnju privlači novi projekat – Mala Slagalica, edukativno-zabavni format namenjen najmlađima, inspirisan najdugovečnijim i najgledanijim kvizom u istoriji Srbije – Slagalica, navodi se u saopštenju.

"Postoji mesto koje ćemo mi, Rusi, smatrati svojim domom, i verujemo da će ga i lokalni stanovnici doživljavati kao dom u koji se uvek može ući i gde će biti okruženi pažnjom i toplinom", rekao je zamenik ministra inostranih poslova Rusije Aleksandar Gruško.

U taj dom ipak ne mogu svi, niti je svako dočekan sa pažnjom i toplinom.

"Imamo informaciju da će N1 biti... Kad vidite njih, da ih odstranite i kažete 'nemate akreditaciju'. Ništa, ništa nasilno, ništa bezobrazno, samo kažite 'izvinite, nemate akreditaciju'", davala je žena instrukcije policajcu.

Instrukcije primljene k znaju i odmah sprovedene u delo.

"Od strane organizatora je predočeno da ko nije akreditovan ne može stajati na onoj površini, tamo gde se nalaze", rekao je policajac našoj reporterki.

N1: A je l' možete da pozovete organiozatora? Da ih pitamo...

"Pa ja stvarno ne mogu, tako mi je preneto", odgovorio je policajac.

Zaista, ekipi N1 nije odobrena akreditacija za otvaranje Počasnog ruskog konzulata u Novom Sadu, uz kratko obrazloženje.

"Saopštavamo Vam da zbog pojačanih mera bezbednosti akreditacija nije moguća. Hvala na razumevanju", piše u obrazloženju Ambasade.

Istu odbijenicu dobili su i televizija "Insajder", kao i novinar dnevnog lista "Danas".

Sa druge strane, novinar Žarko Bogosavljević, koji je snimio kako se srpskoj policiji nalaže da "odstrani N1", prisustvovao je događaju bez akreditacije.

"I mene su policajci zaustavili, pitali ko sam i legitimisali su me, ali su me propustili. Mi smo svi na kraju i ušli u konzulat, iako nam je u prvom trenutku rečeno čak da nećemo moći ni da uđemo unutra da snimamo, fotografišemo", kaže novinar Žarko Bogosavljević.

"Mislim da većina kolega koje su došle, došle su bez ikakvih akreditacija posebnih. Mada nam je rečeno da nema postavljanja pitanja", dodaje Bogosavljević.

I možda su baš zato novinari koji postavljaju pitanja na vreme zaustavljeni.

Profesionalna novinarska udruženja nemaju dilemu da je reč o diskriminaciji medija i dela građana Srbije.

"Koji imaju svako zakonsko pravo da biraju preko kog medija će da se informišu i kom mediju će da ukažu poverenje. Kao što ni kineske kompanije nemaju nikakav odnos prema zakonima i institucijama Srbije, očigledno to važi i za ruske partnere i 'braću'", kaže Ana Hegediš Lalić iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine.

"Odnos prema medijima mora biti nediskriminatoran! Jasno je da je to namerno urađeno, jasno je da je to urađeno s razlogom da se dobiju neke filtrirane informacije, da se favorizuju određeni, poželjni mediji", navodi Rade Đurić iz NUNS-a.

N1 je od Ruske ambasade u Srbiji tražio dodantno pojašnjenje šta znače "pojačane bezbednosne mere" koje su iskorišćene kao argument za uskraćivanje akreditacije. Odgovor nismo dobili.

Bojana Mlađenović je od sredine februara obavljala funkciju vršioca dužnosti glavnog i odgovornog urednika Informativnog programa RTS-a nakon što je dotadašnjem uredniku Nenadu Lj. Stefanoviću istekao ugovoreni radni odnos.

Sudbina dečjeg programa ostaje neizvesna, nakon što je smenjena njegova urednica, dok su istovremeno u javnosti iznete kontradiktorne tvrdnje članova Upravnog odbora RTS-a o tome da li ta redakcija uopšte nastavlja da postoji.

Naime, informaciju da se ukida redakcija dečjeg programa RTS-a na društvenoj mreži X objavio je član UO RTS-a Predrag Azdejković.

„Upravi odbor RTS-a usvojio je odluku da se ukida redakcija dečjeg programa, samim tim Jelena Popadić Sumić, autorka ispolitizovane emisije Važne stvari, više nije urednica Dečjeg programa. Nema na čemu i drugi put!“, naveo je on.

Ubrzo se oglasio i predsednik UO Branislav Klanšček koji je istakao da se dečji program ne ukida, već da postaje deo kulturno-obrazovnog programa.

U tom kontekstu, otvara se i šire pitanje – da li kadrovske promene koje sprovodi Manja Grčić predstavljaju pokušaj profesionalizacije ili signal da se RTS sve više oblikuje u skladu sa političkim interesima vlasti.

Podsetimo, u epizodi emisije „Važne stvari“ emitovane prošlog septembra, jedan dečak je prokomentarisao studentsku borbu, zbog čega je protiv Popadič Sumić pokrenut disciplinski postupak.

Klanšček kaže za Danas da je sve urađeno u skladu sa zakonom kada su u pitanju smene – direktor, kako je i propisano, predlaže Upravnom odboru izmene i dopune Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji.

„Predloženo je više dopuna koje se uopšte ne odnose samo na dečji program. Nekada je postojao kulturno-obrazovni program u sklopu kojeg je bio dečji. Kasnije je to postao kulturno-umetnički program. Manja Grčić je sada spojila dve redakcije koje su bile odvojene – školski i dečji program – i u okviru kulturno-obrazovnog programa formirala jedinstvenu redakciju“, ukazuje Klanšček.

Ističe da kao neko ko je pet godina na RTS-u, ne vidi nikakav problem u tome. Dodaje da je UO bio dužan da konsultuje tri reprezentativna sindikata RTS-a i od sva tri je dobio potvrdno mišljenje.

„Bitno je naglasiti da ništa nije rađeno ‘iza zatvorenih vrata’, što je i navedeno u jučerašnjem saopštenju. Takođe, Jelena Popadić je formalno još uvek urednik. Bio sam prisutan tokom neformalnih razgovora gde je iznosila ideje o promenama u jutarnjem programu. Kada razgovarate sa Manjom Grčić, vidite ženu koja zaista razume televiziju. Odmah primećuje detalje poput loše senke, grafike ili uglova snimanja“, navodi.

Klanšček pozdravlja uvođenje promena, kao i ukidanje emisija poput „Ja volim Srbiju“ i „Stigni me ako znaš“, objašnjavaću da su to spoljne produkcije koje koštaju 24.000 evra po epizodi.

„Drugo, one nisu među sto najgledanijih emisija RTS-a. Pretprošle godine ih uopšte nije bilo na listi, a prošle su bile na samom začelju. Pozdravljam svaku reakciju koja teži poboljšanju programa i uvođenju novih ideja. Hajde da joj damo šansu“, kaže Klanšček.

Upitan o tvrdnjama Predraga Azdejkovića, odgovara da to nije službeni stav Upravnog odbora, jer je Azdejković to postavio na svom privatnom profilu.

„Azdejković ponekad ima običaj da se na neprimeren način raspravlja po društvenim mrežama. Odgovorno tvrdim da je jedina istina ovo što vam ja govorim, a šta on piše privatno, to je druga stvar“, zaključuje Klanšček.

Profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenjuje da su razlozi za smenu voditelja informativnog programa u RTS-u kombinovani, ali najmanje profesionalni, jer i dosadašnji voditelji nisu bili primer visokog profesionalizma sem kao solidni čitači vesti i najava.

„Voditelji i nisu najodgovorniji za sadržaj, jer to priprema neko drugi. Ipak, novo rukovodstvo želi da demonstrira svoju moć koja proizilazi iz podrške vlasti i da pred gledaoce stavi ona lica koja su poznata po lojalnosti režimu“, smatra Veljanovski.

Objašnjava da smena urednika nekog od programa ne bi bila problem da je obrazložena i da postoje argumenti da konkretna osoba nije na profesionalan način i u javnom interesu obavljala posao.

„Dečji program bi morao da opstane i da bude bolji nego što je sada, jer to je jedna od funkcija javnog servisa. Nema sumnje da nova direktorka sprovodi samovolju jer ne oseća odgovornost prema javnosti i profesiji već prema onima koji su je podržali da dođe u RTS. Da li je to osveta pojedincima ili ne, teško je reći, jer se niko nije istakao kao na primer krajem osamdesetih i početkom devedesetih kada su programski ljudi pružili veliki otpor pritiscima vlasti. U svakom slučaju, nećemo imati bolji RTS i sve manje ćemo imati pravi javni servis“, zaključuje Veljanovski.

Dimitrije Vojnov, scenarista, dramaturg i filmski kritičar, smatra da su dešavanja na RTS-u relativno netransparentna zbog čega ne možemo tačno da znamo koji se rezon krije iza najnovijih ili bilo kojih drugih poteza koji se tamo donose.

„S jedne strane, potpuno je prirodno da novo rukovodstvo pokuša da sprovede neke promene i uradi nešto novo a s druge strane je podjednako prirodno da mi prema tim potezima budemo skeptični jer postoje ozbiljne primedbe i na autonomiju Javnog servisa, i na način izbora novog rukovodstva“, ukazuje Vojnov.

Dodaje da afera oko bodovanja fakulteta koji je završila nova direktorka ima razna tumačenja ali da je upoređivanjem kurikulum te trogodišnje škole potpuno jasno da je on bitno oskudniji od našeg Fakulteta političkih nauka i da se objektivno kompetencije te dve škole ne mogu izjednačiti, što je pokušano.

„Otud ne treba da čudi jedno relativno usko sagledavanje delatnosti RTS-a koji se bavi mnogim oblastima sa kojima nova direktorka, sudeći po ispitima koje je položila, apsolutno nije upoznata akademskim putem i mogla se o tome školovati samo iz života. Kada se na to doda krajnje histrioničan Upravni odbor koji se u javnosti vrlo često ponaša egzbicionistički i provokativno, umesto kao telo koje kontroliše rad Javnog servisa, imamo puno razloga za zabrinutost“, ocenjuje Vojnov.

Navodi da je sam program namenjen deci i mladima je zakonska obaveza Javnog servisa u emitovanju i oni je sigurno neće prekršiti ali interna organizacije njegovog uređivanja i proizvodnje je stvar samog RTS-a.

„No, iz izjave člana Upravnog odbora potpuno je jasno da je jedan od ishoda te reorganizacije odmazda prema Jeleni Popadić Sumić koja je bila odgovorna za emisiju ‘Važne stvari’ oko koje su se desile kontroverze. Kako drugačije tumačiti objavu člana UO? Otud, nova sistematizacija RTS-a koja će, nadam se, doći na uvid javnosti pre svega ima svrhu da preraspodeli nadležnosti i samim tim buduću podelu plena od novca kojim raspolaže RTS, zatim da kazni nepodobne i konačno da stvori utisak kako novo rukovodstvo nešto kao radi“, zaključuje Vojnov.

Danas nije uspeo da stupi u kontakt i dobije odgovor od generalne direktorke RTS-a Manje Grčić koja je pozadina smena voditelja i urednika, kao i zašto su te odluke donete.

Podsetimo, dolaskom Manje Grčić na mesto generalnog direktora RTS-a pre dva meseca dogodile su se mnoge kadrovske promene. Počelo je povlačenjem voditelja Dnevnika, koje su zamenili „prihvatljiviji“ kadrovi poput Vesne Radosavljević, koja je Dnevnik vodila i za vreme studentske blokade RTS-a, a koja je kasnije od Aleksandra Vučića dobila Orden Karađorđeve zvezde.

Ostavku je podneo glavni urednik kulturno-umetničkog programa Vladimir Kecmanović 17. aprila, pet dana kasnije su radnici RTS-a saopštili da Jelena Popadić Sumić, autorka emisije „Važne stvari“ na RTS-u, više nije urednica Dečjeg programa RTS-a, te da redakcija dečjeg programa kao takva više ne postoji.

Promene su zahvatile i Radio Beograd – smenjeni su voditelji jutarnjeg programa Radio Beograda 1 koji su dosad vodili Aleksandra Mladenović, Miša Stojiljković, Igor Obračević i Biljana Šujdović, koje će zameniti voditeljski parovi – Arijana Handan i Aleksandar Drobac, kao i Maja Bogunović i Jana Rokić, dok će vikendom uz slušaoce biti Nada Babić.

Kurak je godinama bio u bekstvu kao jedan od četvorice optuženih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, pored visokih funkcionera RDB-a Radomira Markovića, Milana Radonjića i Ratka Romića. Oni su na kraju devetogodišnjeg suđenja oslobođeni, da bi posle toga podneli ukupno 22 tužbe protiv pojedinaca, medija i Slavko Ćuruvija fondacije.

Zbog povrede časti i ugleda Kurak od Vladete Jankovića zahteva da mu isplati pola miliona dinara.

Povod za tužbu bile su izjave Vladete Jankovića u emisiji „Iza vesti“ na TV N1, kada je komentarisao oslobađajuću presudu Apelacionog suda za ubistvo Ćuruvije. Apelacioni sud je, naime, pošto su četvorica optuženih pre toga dva puta osuđeni za ovaj zločin, u februaru 2024. objavio da je poništio odluke prvostepenog suda i odlučio da ih oslobodi.

„Ova presuda se ne može promeniti. Rođen sam u pravničkom okruženju i dobro sam se raspitao. Ovo što se dogodilo – to je to. To se zove ‘Reformatio in peius’. Mogu samo da kažu da ta presuda nije dobra, ali je ne mogu promeniti. Ljudi, ove ubice ostaju na slobodi“, rekao je Janković po donošenju konačne presude.

Već je te 2024. godine u Prvom osnovnom sudu u Beogradu održano pripremno ročište po tužbi Miroslava Kuraka i sudija Aleksandra Bosioković donela je rešenje da se presluša emisija „Iza vesti“ i čuju svedočenja Miroslava Kuraka i Vladete Jankovića.

Godinu dana kasnije, zbog promene sudije, glavnu raspravu je otvorila sudija Sanja Crnjak Stanković.

U januaru 2026. godine saslušan je Kurak, koji je pred sudom izjavio da je „povređen, uvređen i neispoštovan“.

„Trpeo sam medijski linč deset godina i jako me je povredilo to što neko sebi daje za pravo, a posebno javna ličnost, da me nakon oslobađajuće presude i dalje naziva ubicom i zlikovcem”, rekao je Kurak. Prema njemu, posebno bi Vladeta Janković, koji je bio i narodni poslanik, morao da vodi računa o stvarima koje iznosi u javnosti i to nakon pravosnažne oslobađajuće presude.

I Romić tuži Jankovića

Pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu juče je održano ročite i po tužbi nekadašnjeg operativca RDB-a Ratka Romića, takođe zbog povrede ugleda i časti, zbog istog gostovanja u emisiji „Iza vesti“.

Sudija Vesna Đurđić održala je pripremno ročište sredinom aprila 2025. godine i donela rešenje da se saslušaju obe strane i pročitaju pisani dokazi u koje spada i transkript delova sporne emisije.

Na ročištu održanom u oktobru prošle godine Romić je naveo da se sve vreme tokom suđenja za ubistvo Slavka Ćuruvije protiv njega vodi medijska hajka, odnosno „medijski linč u kojem je unapred oglašavan krivim i oglašavan ubicom“.

„Nakon oslobađajuće presude, ja sam pomislio da će ovi pritisci, ovo medijsko eksponiranje, da sam ubica, prestati. Međutim, nisu prestali, a što se pokazalo i od strane tuženog, koji me je javno u emisiji N1 okarakterisao da sam ubica koji ostaje na slobodi, da sam zlikovac i da u Srbiji niko nije slobodan dok se ja krećem nakon oslobađajuće presude“, rekao je Romić pred sudom. Kao i Kurak, smatra da reči Vladete Jankovića imaju veću težinu jer je univerzitetski profesor i bivši ambasador.

Vladeta Janković se zbog zdravstvenog stanja nije pojavio na jučerašnjem suđenju, kao ni u oktobru 2025. godine, kada je sud saslušavao Romića.

Advokatica Vladete Jankovića Nevena Marinković pitala je Kuraka da li je na štetu koju je pretrpeo uticao i narativ drugih učesnika u javnom životu, na šta je on odgovorio da je podneo par tužbi protiv ljudi koji su iznosili slične stvari.

Marinković je pitala da li je tužio i predsednika države koji je rekao da je oslobađajuća presuda užasna nepravda i strašna stvar. Kurak je odgovorio da nije tužio predsednika države, jer ima prava da iznese lično mišljenje da li mu se presuda dopada ili ne, ali ga nije nazivao ubicom.

Na ročištu u januaru, kao i onom zakazanom za utorak 21. aprila, Vladeta Janković, koji ima 85 godina, iz zdravstvenih razloga nije mogao da se pojavi u sudu. Njegova zastupnica je tražila da se ročište odloži. Advokatica Kuraka Angelina Obradovića predložila je da se tuženi Vladeta Janković sasluša van suda.

„Ovo nije jedini postupak protiv tuženog i on se ne pojavljuje ni u  jednom postupku”, rekla je Obradović.

Protiv Vladete Jankovića trenutno se vode tri parnična postupka, dva pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, a jedan pred Drugim osnovim sudom. Pored toga, vode se i dva krivična postupka pred Trećim osnovnim sudom.

Vrhovni sud: Presuda apelacije uz povrede postupka

U januaru ove godine, Vrhovni sud je utvrdio da je Apelacioni sud, donoseći oslobađajuću presudu u procesu za ubistvo Ćuruvije, povredio odredbe krivičnog postupka i nezakonito odbacio iskaze važnih svedoka i neke od ključnih dokaza u korist četvorice optuženih.

Protiv sudija Apelacionog suda koji su doneli ovu presudu ćerka ubijenog novinara Jelena Ćuruvija i SĆF su podneli disciplinsku prijavu, dok je krivičnu prijavu protiv njih, zbog sumnje u izmene izjava svedoka, podneo advokat Vladimir Todorić.

Podneta je i inicijativa Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti zakonskih odredaba koje ne dozvoljavaju žalbu na preinačujuću oslobađajuću presudu, čak i ako se utvrdi – kao što je ovde slučaj – da je ona doneta uz povrede zakona

Kurak, Romić i Radonjić su tužili i Slavko Ćuruvija fondaciju zbog saopštenja posle oslobađajuće presude Apelacionog suda u kome su nazvani ubicama. Suđenje je završeno početkom marta i još uvek se čeka presuda.

N1 je uputio pitanje United Group nakon saznanja Vremena da portugalska investiciona grupa Alpak kapital, u čijem vlasništvu je mreža Euronews, pregovara oko kupovine N1 i drugih medija United Grupe (UG).

Adria News Network (ANN), u okviru koje posluju informativni mediji UG, među kojima je i N1, saopštila je tim povodom da su pitanja koja se odnose na vlasništvo u nadležnosti akcionara.

„Adria News Network je usmeren na zaštitu uređivačkog integriteta u svojim medijima kroz nezavisan nadzor Upravnog odbora, jasno definisano uređivačko rukovodstvo i ojačane mehanizme zaštite u donošenju odluka u redakcijama.

Svrha našeg upravljačkog okvira jeste izgradnja stabilne, nezavisne i održive novinske organizacije. Pitanja koja se odnose na vlasništvo su u nadležnosti akcionara“, poručili su iz ANN u pisanom odgovoru na pitanja N1 u vezi sa saznanjima nedeljnika „Vreme“.

Upravi odbor RTS-a usvojio je odluku da se ukida redakcija dečjeg programa, samim tim Jelena Popadić Sumić, autorka ispolitizovane emisije Važne stvari, više nije urednica Dečijeg programa. Nema na čemu i drugi put!

— dr Predrag Azdejković (@azdejkovic1) April 22, 2026

„Upravi odbor RTS-a usvojio je odluku da se ukida redakcija dečjeg programa, samim tim Jelena Popadić Sumić, autorka ispolitizovane emisije Važne stvari, više nije urednica Dečijeg programa. Nema na čemu i drugi put!“, naveo je on.

U daljoj prepisci dodao je da je redakcija dečijeg programa prešla u kulturno-obrazovni.

Međutim, predsednik UO Branislav Klanšček rekao je da nisu tačne tvrdnje koje su objavljene na Instagram profilu „Naš protest“ da „Redakcija dečjeg programa na RTS-u kao takva više ne postoji“, ali se nije ogradio od tvrdnji koje je izneo Azdejković.

„Kao predsednik Upravnog odbora Radio-televizije Srbije, dugo sam razmišljao da li uopšte treba reagovati na navode objavljene na Instagram profilu ‘Naš protest’. Ne zbog toga što je tema beznačajna, već upravo suprotno, zato što je reč o još jednom u nizu pokušaja da se javnost dovede u zabludu plasiranjem netačnih i tendenciozno interpretiranih informacija. Tvrdnja da je Upravni odbor usvojio predlog direktorke Manje Grčić ‘da Redakcija dečjeg programa kao takva više ne postoji’ nije samo netačna, ona je svesno obmanjujuća“, istakao je Klanšček u saopštenju.

Dodao je da je Upravni odbor na sednici u petak, 17. aprila, usvojio izmene i dopune Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji RTS-a, kojima je ponovo uspostavljen Kulturno-obrazovni program, kao organizaciona celina koja je već postojala u ranijem periodu, te da u okviru tog programa funkcioniše i Redakcija školskog i dečjeg programa.

„Dakle, umesto ‘ukidanja’, kako se tendenciozno tvrdi, reč je o vraćanju i jačanju programske strukture koja omogućava kvalitetnije i sistematičnije bavljenje sadržajima za decu i mlade. Svako ko želi da razume – razumeće. Svako ko ne želi – nastaviće da širi neistine. Posebno je važno naglasiti da su na ove izmene saglasnost dali svi reprezentativni sindikati JMU RTS. Ta činjenica dodatno obesmišljava pokušaje da se odluke predstave kao jednostrane ili donete mimo zaposlenih“, naveo je Klanšček.

Naglasio je da problem nije kritika, već da problem nastaje kada se kritika svesno zasniva na netačnim informacijama, uz jasnu nameru da se svaka promena unapred diskvalifikuje.

„Takav pristup ne doprinosi ni profesionalnom dijalogu, ni unapređenju rada RTS-a, već isključivo produbljuje nepoverenje i stvara atmosferu stalnog konflikta. Upravni odbor neće donositi odluke vodeći se glasnoćom pojedinih profila na društvenim mrežama, već isključivo interesom javnog servisa i građana Srbije. Upravo zato ostajemo posvećeni odgovornom upravljanju, transparentnosti i unapređenju programa. Istina nije stvar interpretacije. Ona je stvar činjenica. A činjenice su, u ovom slučaju, nedvosmislene“, zaključio je.

Podsetimo, prethodno su radnici RTS-a saopštili da Jelena Popadić Sumić, autorka emisije „Važne stvari“ na RTS-u, više nije urednica Dečijeg programa RTS-a.

Radnici RTS-a okupljeni u borbi za objektivno izveštavanje oglasili su se preko Instagram naloga „Naš protest“, gde su objavili da je „upravni odbor RTS-a usvojio predlog direktorke Manje Grčić, ta da redakcija dečjeg programa kao takvi više ne postoji, čime joj je ugašena autonomija“.

„Kao posledica ili kao uzrok Jelena Popadić više nije odgovorna urednica redakcije. Nisu joj zaboravili ‘Važne stvari’“, navodi se u objavi.

 „Vrlo je važno što mi je na ovaj način skrenuta pažnja da sintagma ‘Šolakovo propagandno – terorističko smeće’, može da dovede do određenih posledica koje svakako ne bih želeo“, napisao je Jovanov na svom zvaničnom nalogu na društvenoj mreži X.

Prihvatam kritiku UNS-a i neću više N1, NovuS, Radar i Danas nazivati Šolakovim propagandno - terorističkim smećem.

Vrlo je važno što mi je na ovaj način skrenuta pažnja da sintagma 'Šolakovo propagandno - terorističko smeće', može da dovede do određenih posledica koje svakako ne… pic.twitter.com/HyXWUCgdFm

— Milenko Jovanov (@MilenkoJovanov) April 23, 2026

U navedenom periodu, izlazilo je 48 informativno-političkih, četiri književno-kulturna, 14 šaljivo-satiričnih, tri informativnoverska, a po jedan ili dva pozorišna, sportska, ugostiteljska, đačka, poljoprivredna, sokolska časopisa. U Banjaluci i Bosanskoj Krajini, od završetka Prvog do početka Drugog svetskog rata, pokazuju važnost i ciljeve štampe, a najvažniji su „Država”, Jedinstvena država”, „Otadžbina” „Jedinstvo”, Vrbaske novine”, „Književna Krajina” i „Razvitak”.

Svi listovi u Bosanskoj Krajini štampani su na srpskohrvatskom, srpskom ili hrvatskom jeziku, izuzev „Trazere”, koja je delimično štampana na španskom sefardskom, i „Glasnika Biskupija banjalučke”, koji je objavljivao članke na latinskom jeziku. 

- Iz navedenog može se zaključiti da je štampa u Bosanskoj Krajini, u prvoj polovini 20. veka, do 1941. godine, bila brojna po naslovima i raznovrsna po političkim sadržajima. Ona je predstavljala važan fond pisanog kulturnog nasleđa - kazao je za „Politiku” dr Bojan Vujić, autor izložbe i naučnopopularne monografije „Štampa u Bosanskoj Krajini 1906-1941” i direktor Arhiva Republike Srpske. 

Prvi listovi u Bosni i Hercegovini pojavili su se posle slamanja hercegovačkog ustanka 1882. godine. Iza njihove pojave stajao je režim. Dobijali su novac od vlasti, u čijoj funkciji je bila njihova. uređivačka politika. Izuzetak po tome bio je „Srpski vijesnik” iz Mostara koji nije dobijao pomoć iz državnog budžeta, navedeno je u monografiji. 

Zakon o štampi za Bosnu i Hercegovinu donesenje 1907. godine, kojim je, formalno proglašena sloboda štampe, a ozakonjena cenzura. Iste godine, 28. juna, na Vidovdan, objavljen je prvi broj „Otadžbine”, časopisa u kojem je delovao intelektualno-politički krug predvođen Petrom Kočićem, Kostom Majkićem i Vladislavom Skarlićem. 

- Na početku vladavine Austrougarske, štampa se slabo razvijala, zbog društvene zaostalosti, nepismenosti, nepovoljnog nasleđa turskog perioda - rekao je Stojnić. Politika vlasti je takođe bila nepremostiv faktor za pokretanje srpskih časopisa. 

- U početku su okupacione vlasti u Bosni i Hercegovini sputavale pisanu reč, smatrajući da bi to potpomoglo buntovništvo i postalo sredstvo za iskazivanje nezadovoljstva narodnih masa - kazao je dr Bojan Stojnić. 

Na razvoj štampe u Bosanskoj Krajini pozitivno su uticali tehnički uslovi, povoljne društveno-političke prilike i napredna građanska klasa predvođena gradskom inteligencijom. Banjaluka i Bosanska Krajina su u drugoj polovini 19. veka otvorili prve štamparije. 

- Ova godišnjica je važna prekretnica u kulturnoj i društvenoj istoriji Banjaluke. Izložba je rezultat ozbiljnog naučnoistraživačkog rada i posvećenosti očuvanju našeg kulturnog nasleđa - kazao je Borivoje Golubović, ministar prosvete i kulture Republike Srpske, prilikom otvaranja izložbe. On je podsetio na raznovrsnost štampe, informativno-političke, književne, kulturne, do satirične i stručne, u navedenom periodu. 

- To govori o snažnoj intelektualnoj i javnoj sceni, naročito u periodu između dva svetska rata. Istovremeno, izložba i monografija predstavljaju dragoceno svedočanstvo o društvenim tokovima, idejama i identitetima koji su oblikovali ovaj prostor - naglasio je ministar Golubović.