U okviru priloga, koji je najavljen kao "ekskluzivni", objavljena je prepiska na neformalnoj viber grupi profesora "Sremca" o uplatama koje su dobili putem Mreže solidarnosti, koju je pokrenula Aj-Ti zajednica u Srbiji, kao vid pomoći prosvetarima kojima je "država" uskratila zarade zbog učešća u blokadi nastave.

"Ekluzivni" prilog ovakvog sadržaja potom je reemitovan na režimskoj tabloidnoj televiziji "Informer" i u drugim elektronskim i štampanim tablodima pod kontrolom vlasti.

"Niš TV", inače, emituje program u okviru kablovskog paketa MTS od početka maja ove godine, a njen prvi gost bio je Vučić, uprkos tome što, kako upozorava deo stručne i ostale javnosti, ona nije upisana u registar medija APR-a, niti ima odobrenje REM-a za emitovanje.

Ona otvoreno promoviše aktuelnu vlast i veći deo dana prenosi program Televizije "Informer", a kao njen glavni i odgovorni urednik predstavlja se Bojan Avramović, inače nekadašnji funkcioner SNS i direktor Regionalne agencije "Jug".

Predsednik Srbije i najmoćniji član SNS, Vučić, sinoć se zahvalio zaposlenima na "Niš TV" na "požrtvovanosti", jer je "svaki glas slobode i otporu blokaderskom nasilju- glas budućnosti, glas hrabrih ljudi koji žele da žive u zemlji u kojoj sami žele da odlučuju o svojoj budućnosti".

"Hvala na svemu što činite ne samo za Niš, Nišavski okrug već i za čitavu Srbiju", rekao je on u telefonskom uključenju za "Niš TV". On je još kazao da se sinoć na građanskom protestu skupilo njih "oko 380 i možda i više".

"Oni imaju pravo da odgovore, da se raspravljaju i da kažu da li je nešto istina ili nije kao i što mi imamo pravo da demantujemo njihove laži. To je demokratsko društvo, demokratski procesi,nešto potpuno razumljivo i normalno", rekao je.

Prema njegovim rečima, nije razumnjivo i normalno da oni vode "siledžijsku kampanju" protiv "Niš TV", da dolaze da zastrašuju zaposlene i da prete nestankom televizije, a da svi ostali mediji u Nišu, na jugu Srbije i u celoj Srbiji, izuzev "Informera" i "možda još kojih medija"- "glasno ćute".

On je naglasio da je za njega najvažnije da se osudi "pokušaj vršenja bilo kakvog pritiska na medije i na zaposlene u medijima".

"To nisu mediji, to su ljudi. To su nečiji očevi, majke, brat, sestra, deca, odnosno ljudi koji rade, zarađuju svoj hleb i oni imaju pravo da misle, da iznose svoje stavove. Ako niste saglasni sa tim, postoje pravila na osnovu kojih to možete da demantujete, negirate i borite se u javnom prostoru, ali nemate pravo da upotrebljavate silu na bilo koji način", rekao je.

Vučić je dodao da je "sila linča i progona" sve manja i da je to vreme prošlo, a da uskoro dolazi vreme prave odgovornosti. "Oni misle da je moguće da se krompir podgreva i da se tako jede u septembru i oktobru. Nema ništa toga, jer prosto ljudi su naučili svoje lekcije i prosto znaju kako i kojim putem žele da Srbija ide, kako i kojim putem žele da Niš ide i u budućnosti će doći do velikih promena", rekao je. "Možete zamisliti kada bi ti takvi ljudi imali vlast", rekao je.

Nakon ovakve Vučićeve ocene usledilo je saopštenje Ministarstva informisanja i telekomunikacija, u kojem se "najoštrije osuđuju svi oblici pritisaka, zastrašivanja i ugrožavanja bezbednosti novinara i zaposlenih u medijima, kao i pokušaji uticaja na uređivačku politiku medijskih kuća" i upozorava da je "nedopustivo da bilo koja medijska kuća bude meta organizovanih kampanja ili pretnji zbog posla koji obavlja".

Stav predsednika Srbije i resornog Ministarstva pratila je nedavno formirana Asocijacija novinara Srbije, koja je u saopštenju ocenila da je, kako je navela, "opasada Niš TV fašistički udar na slobodu medija", kao i prilozi sličnog sadržaja na "Informeru", "Pinku" i drugim provladinim tablodnim glasilima.

Profesori gimnazije "Stevan Sremac", koji su, inače, prednjačili u podršci studentskim i đačkim protestima, ne žele da daju izjave za medije, ali najavljuju da će pokrenuti sudske postupke zbog tvrdnji u prilogu "Niš TV". Tamara Flipović, generalna sekretarka NUNS, kaže da oni, osim pokretanja postupaka pred sudom, mogu pokrenuti i postupke pred REM-om, zbog kršenja Zakona o javnom informisanju i medijima i Novinarskog kodeksa, kad bude bio formiran Savet REM-a, a to telo postane funkcionalno.

"Legitimno je da građani iskažu svoj stav, te i nezadovoljstvo, načinom izveštavanja nekog medija, u kojem se, prema njihovom sudu, krše zakoni i novinarski kodeks. Dodatni motiv za ovakav protest u Nišu je to što 'Niš TV' nema dozvolu za rad, odnosno radi protivzakonito", kaže Filipović za Danas. Profesori gimnazije "Stevan Sremac", koji su, inače, prednjačili u podršci studentskim i đačkim protestima, ne žele da daju izjave za medije, ali najavljuju da će pokrenuti sudske postupke zbog tvrdnji u prilogu "Niš TV".

Studenti u blokadi Univerziteta u Nišu, koji su, uz zborove građana, pozvali na sinoćni protest "Nećemo niški Dezinformer", naveli su da je prilog "Niš TV" o gimnazijskim profesorima "sraman" i da predstavlja pokušaj da ih diskredituje, ponizi i predstavi kao one koji su "prodali decu i obrazovanje".

"Zahtevamo sankcionisanje svih odgovornih za javno iznošenje lažnih informacija i zloupotrebu privatne korespondencije", naveli su oni, dodajući da "neće dozvoliti" da časni prosvetni radnici budu targetirani od strane "nečasnih pojedinaca i propagandnih glasila u službi autokratskog režima".

Prema njihovoj oceni, pitanje "Niš TV" u prilogu: "Ko ih plaća?", kao i tvrdnja da su "prodali decu i obrazovanje", ne samo da su zlonamerni, već su duboko uvredljivi i usmereni ka brutalnoj diskreditaciji prosvetnih radnika, na kojima počiva budućnost i razvoj čitave zemlje.

"To su ljudi koji nas, od najranijeg uzrasta, uče da budemo pre svega dobri, savesni i odgovorni građani, a potom i stručnjaci, radnici, mislioci. Oni koji generacijama oblikuju duh naroda i čuvaju ono najvrednije što jedno društvo ima - znanje, etiku i kulturu", naveli su. Za "Niš TV"- koju su ubrojali u nelegalne i neetičke "Frankenštajn" televizije, čija je jedina funkcija "širenje brutalnih neistina i besramna manipulacija javnošću koja pogoduje autokratskom režimu"- kazali su da je "bez ikakvih zakonskih osnova i dozvola, nelegalno, zauzela medijski prostor i ušla u programsku šemu".

"Niš TV" je, pak, u najavi spornog priloga navela da je došla u posed autentične prepiske iz "blokareske viber grupe".

"Blokade u gimnaziji Stevan Sremac u Nišu organizovali su profesori. I to za pare! Žrtve su naša deca! Uplate su išle u manjim iznosima od strane više osoba. Što je nemoguće pratiti. Mnogim profesorima je novac obećan. Ali nisu svi kojima je obećan i dobili novac. Neki od njih su strani plaćenici, dok su neki samo domaći izdajnici- volonteri. Eto za koliko para su prodali našu decu! U trenutku pisanja ovog četa, u toku je bila deveta faza, ne znamo čega. Nastaviće se…", glasi tekst koji, uz dramatičnu muziku, prati emitovanje viber prepiske profesora o pomoći koju su dobili preko Mreže solidarnosti, od Aj- Ti sektora, u vreme dok im je bila uskraćena plata zbog učešća u obustavi nastave.

U prilogu su objavljena imena profesora, a apostrofirana imena njih četvoro, od kojih je jedna profesorka označena kao "organizator", a druga kao "vođa u tzv. IT sektoru, prima uplate i dalje raspoređuje". Inače, prema podacima iz Agencije za privredne registre, osnivač "Niš TV" je "Ini media", koja je osnovana 9. aprila ove godine. Osnivači "Ini medie" su "Alo media sistem" iz Beograda, sa ulogom od 51 odsto i sam Avramović, sa 49 odsto.

"Niš TV" ćuti "Niš TV" nije dogovorila na pitanja Danasa u vezi sa ovim slučajem. Oni nisu odgovorili na pitanja o sinoćnom protestu, najavi pokretanja sudskih postupaka protiv nje i kritika povodom priloga da su u njemu iznete neistine. Ovo provladini glasilo nije odgovorilo ni na naša ranija pitanja o njegovom statusu i legalnosti osnivanja i rada. 

Suđenje je trebalo da počne danas, ali je odloženo zbog nedolaska Trivića.

Kompanija u krivičnoj tužbi tvrdi da je Bogosavljev u tekstu iznela neistinite informacije o poslovanju firme čime namerno narušava ugled kompanije u javnosti i prikazuje je u negativnom kontekstu. Traži da se ona novčano kazni sa 300.000 dinara.

"Svi podaci koje je KRIK objavio u tekstu potiču iz zvaničnih dokumenata ili su u pitanju informacije koje je KRIK u skladu sa zakonom dobio u institucijama. Tako, da su gradilišta bila neobezbeđena, a radnici povređeni, vidi se iz dokumenata prekršajnih sudova i nadležnog ministarstva", tvrde u KRIK-u.

Kako je ranije saopšteno, ovo je sedamnaesti postupak koji se po SLAPP tužbama vodi protiv KRIK-a.

„Postavlja se pitanje – otkud nekome adrese stana, iako određeni broj ljudi zna gde ko živi. Druga je stvar ako se adresa stanovanja objavi na društvenim mrežama, u tom slučaju se radi o obradi podataka o ličnosti. Međutim, kada se nešto objavi na društvenim mrežama, kao jednoj vrsti medija, zakon se često ne primenjuje zbog slobode javnog informisanja, pogotovo kada je reč o obradi podataka o ličnosti u svrhe novinarskog istraživanja“, ističe Marinović.

Navodi da svaka osoba ima pravo na pravnu i sudsku zaštitu kada je reč o neovlašćenom prikupljanju, objavljivanju, saopštavanju drugom i korišćenju nečijih podataka o ličnosti.

„Sankcija preti svakome u tom slučaju, prema privatnoj tužbi, osim službenom licu u vršenju službene dužnosti. U situacijama koje smo naveli na početku razgovora, najčešće nije službeno lice delilo adrese stanovanja, već je to uradio neki pojedinac, udruženje građana ili slično“, naglašava poverenik za informacije od javnog značaja.

Ukazuje da prvi korak u procesuiranju takvog slučaja jeste utvrđivanje identiteta osobe koja je neovlašćeno delila podatke.

„Onog trenutka kada saznate o kome se radi, imate pravo da podnesete privatnu tužbu nadležnom sudu za utvrđivanje krivičnog dela. Konkretno, nije neophodno da je nastala neka šteta za vas, odnosno, da je došlo do znatnog narušavanja vašeg ugleda. Dovoljno je da je to što je neko objavio vaš podatak“, smatra sagovornik, uz naglasak da je sekundarna posledica to da je oštećeni pretrpeo štetu usled neovlašćenog deljenja broja telefona ili adrese stanovanja.

„Ukoliko je u pitanju javna ličnost – bilo da je reč o političaru, sportisti, estradnoj zvezdi, glumcu ili umetniku – ona je javno eksponirana i praktično pristaje na smanjeno pravo na zaštitu privatnosti i podataka o ličnosti. Ali, to ne znači da ih nema“, zaključuje Marinović.

Objašnjava da se nekad u javnosti neovlašćeno pojave fotografije koje se originalno nalaze u bazi Ministarstva unutrašnjih poslova.

„U takvim slučajevima vršimo inspekcijski nadzor u MUP-u. Ukoliko utvrdimo detalje, podnosimo krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu“, smatra Marinović.

Prema navodima iz tužbe, oni su oklevetali Trampa i prouzrokovali mu ogromnu finansijsku i reputacionu štetu, prenosi britanska agencija.

Epstin, osramoćeni finansijer i seksualni prestupnik, počinio je samoubistvo 2019. godine u zatvorskoj ćeliji u Njujorku.

Njegov slučaj kreirao je teorije zavere koje su postale među Trampovim glasačima, uvereni da vlast prikriva Epstinove veze sa bogatima i moćnima.

Tramp je nekoliko puta naglašavao da se razišao sa Epstinom pre nego što su problemi finansijera izašli na svetlo dana 2006. godine.

Američki predsednik je žestoko demantovao tekst koji je objavljen, što Rojters nije mogao da potvrdi, i upozorio je Mardoka kako planira da podigne tužbu.

„Upravo smo podneli moćnu tužbu protiv svih uključenih u objavljivanje lažnih, malicioznih, klevetničkih lažnih vesti u ‘članku u beskorisnoj krpi kao što je Volstrit džurnal“, napisao je Tramp na mreži Truth Social.

Slobodno, odgovorno i bezbedno novinarstvo predstavlja temelj demokratskog društva i svako ugrožavanje tog principa smatra se neprihvatljivim. Javni govor, kritika i protesti ne smeju prelaziti granice u kojima se ugrožava dostojanstvo ili bezbednost medijskih radnika, niti se smeju koristiti kao sredstvo za uticaj na rad medija.

Pozivamo sve aktere javnog života, institucije i medijsku zajednicu da jasno i nedvosmisleno stanu u odbranu medijskih sloboda, kao i da osude sve pojave koje vode urušavanju bezbednih i dostojanstvenih uslova za rad novinara.

Ministarstvo će pažljivo pratiti razvoj situacije i nastojaće da, u saradnji sa nadležnim organima i medijskim udruženjima, obezbedi da se slični događaji ne ponove. 

„U ovom neviđenom kontekstu, nezavisno novinarstvo se suočava sa svojom najvećom vanrednom situacijom, što je delegacija MFRR-a utvrdila tokom svoje misije u Srbiji u aprilu 2025. godine. Novinari ne samo da nisu zaštićeni od javnih vlasti, već su direktno suočeni sa napadima svih vrsta koji dolaze sa najvišeg nivoa vlasti“, navodi MFRR na svom sajtu.

Kako kažu, cenzura informacija, sve veći pritisak na medijske profesionalce i političko gušenje medijskog pejzaža postali su sistemski i nisu dovoljno istaknuti kao kršenja prava javnosti da zna.

„Pozdravljamo nalaze koji otkrivaju zabrinjavajuće pogoršanje medijskih uslova širom Evrope, gde novinari doživljavaju sve veće fizičko nasilje, onlajn uznemiravanje i politički motivisane kampanje blaćenja. Ekonomska ranjivost medijskog sektora, u kombinaciji sa dominacijom nekoliko digitalnih platformi i koncentrisanim strukturama vlasništva, dodatno povećava rizik od političkog mešanja“, naveli su.

Ali, kako se dodaje u delu o Srbiji, tim izveštajem Evropska komisija „daje slabu procenu situacije slobode medija i propušta priliku da upozori srpsku vladu na posledice takvog pogoršanja vladavine prava, koje se moraju hitno otkloniti“.

Iz MFRR kažu i da, kako se nastavlja sa opštim pogoršanjem u oblasti slobode medija širom Evropske unije i zemalja kandidata, nalazi izveštaja EU bi morali da posluže kao osnova „za održive akcije na zaštiti vrednosti EU i podsticanje snažne primene predstojećeg Evropskog zakona o slobodi medija (EMFA)“.

„Izveštaj ističe sprovođenje Evropskog zakona o slobodi medija (EMFA) kao vitalnog alata za unapređenje slobode medija i pluralizma širom Evrope, sa ciljem jačanja zaštite novinara, obezbeđivanja fer državnog oglašavanja i jačanja nezavisnosti javnih medija. Sa približavanjem roka za sprovođenje 8. avgusta, većina država članica je u procesu usklađivanja svog zakonodavstva sa EMFA-om, ali mnoge neće poštovati rok za sprovođenje“, smatraju.

U izveštaju se primećuje i napredak u povećanju kapaciteta i nezavisnosti nacionalnih regulatora medija, reforme za poboljšanje transparentnosti u vlasništvu nad medijima i uvođenje zaštitnih mera za borbu protiv zloupotreba pravnih radnji kao što su strateške tužbe protiv učešća javnosti (SLAPP). Takođe se izveštava o pozitivnim koracima u poboljšanju pristupa javnim informacijama i bezbednosti novinara, iako se ovi napori značajno razlikuju širom EU i suočavaju se sa različitim izazovima.

„Međutim, izveštaj ne ukazuje direktno na sistemske propuste, posebno u državama gde su medijsko osvajanje i političko mešanje ukorenjeni. Diplomatski jezik u raspravi o ozbiljnim zabrinutostima može potkopati hitnost pitanja. Štaviše, izveštaj daje preporuke, ali ne opisuje mehanizme odgovornosti. Stoga, ne postoji jasan put za sprovođenje ili posledice za nepoštovanje, posebno u pogledu implementacije EMFA“, naglašavaju iz MFRR.

Cilj MFRR-a je, dodaju, da koristi ovu analizu kako bi identifikovao zemlje u kojima izveštaj možda ne obuhvata u potpunosti ozbiljnost izazova sa kojima se suočava novinarstvo od javnog interesa i da ponudi uvid u oblasti koje zahtevaju dalje delovanje.

Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je prvostepenu presudu Višeg suda kojom se redakciji portala IN medije nalaže da plati ukupno 161.000 dinara na ime odštete i sudskih troškova, zbog teksta u kojem portal piše da je "opština Inđija deci poklonila med za potenciju".

ANEM apeluje da ko nije u mogućnosti da lično prisustvuje tim dešavanjima u Inđiji može da pomogne uplaćujući podršku na: dinarski račun: 105-2349723-44, devizni račun: 105-0595120012960-58, IBAN: RS35105059512001296058.

"Sada je bitno da što više nas u ovom trenutku materijalno pomogne IN Mediji i Verici Marinčić. Nama trebaju pouzdani mediji koji u lokalnim sredinama predstavljaju istinske javne medijske servise kojima tamošnje stanovništvo veruje", ukazali su iz te asocijacije.

Projekat "Sistem prevencije nasilja i zaštite novinara", sprovodi ANEM sa televizijom Insajder i Centrom za razvoj lokalnih medija, uz podršku Evropske unije i Balkanskog fonda za demokratiju.

Pre dva dana, član SNS iz kafića ispred kojeg je organizovan protest građana i studenata, udario ga je po ruci i izbio mu mobilni telefon dok je snimao događaj, obeležen kao novinar. Dan ranije pripadnik privatnog obezbeđenja ispred Sajma mu je pretio i pokušavao da ga spreči u snimanju događaja.

Od petog novembra prošle godine ispred prostorija SNS Bogosavljević je bio među napadanim novinarima, koji su psovani sa pretnjama, kada je nasilno i namerno oboren i snimatelj Juronjuza. Nešto kasnije, prilikom blokade suda, bio je zajedno sa drugim novinarkama i novinarima grubo izguran od strane policije. Narednih nedelju dana ista slika, grubo odgurivanje prilikom kojeg po pravilu bude i udaraca. Kada se narednih dana uključuje i žandarmerija, novinare udara štitovima i šutira po nogama.

U jednom slučaju, prilikom izgurivanja, Bogosavljević je oboren i samo zahvaljujući prisebnosti jedne žene koja mu je pomogla da ustane, izbegao je da bude izgažen. U drugom slučaju, radnik obezbeđenja mu je izbio mobilni telefon kojim snima događaje van zgrade, što se može okarakterisati kao napad na imovinu. U zgradi Skupštine Vojvodine bilo im je onemogućavano i kretanje sem u određenim zonama, a novinari su sabijeni u mali prostoriju, praktično zaključani, dok su u salu Skupštine mogli da uđu samo da fotorgafišu kod vrata u prostoru koji ima oko 2 kvadrata i okruženi ke obezbeđenjem.

U više slučajeva poprskan je iako vidno obeleženi, kao i drugi, novinari biber sprejom koji je policija upotrebljavala protiv demonstranata. Tom prilikom novinari su takođe dobili udarce štitovima i pendrecima.

Žarko dobija redovne pretnje na ulici od strane prolaznika i vozača automobila pošto ga prepoznaju kao novinara, a prilikom 16 minuta tišine redovno mu prilaze protivnici blokada sa psovkama, uvredama i pretnjama, vikanjem ili šaputanjem na uvo. Neprestano su on i njegova porodica mete napada tabloida, koji su čak objavili i adresu stanovanja porodice Bogosavljević.

Samo u slučaju ovog poznatog novosadskog novinara izbrojali smo preko trideset napada, pretnji i vređanja od početka protesta u novembru prošle godine.

Ovakve fizičke napade, pretnje i uvrede, biber sprej i nasilje od strane policije, privatnog obezbeđenja ili građana, doživljavaju svi novinari koji izveštavaju sa protestnih i drugih javnih okupljanja.

ANEM još jednom zahteva od policije da vodi računa o novinarima, da ih zaštiti na ovim skupovima i ne primenjuje prema njima silu i hemijska sredstva. Zahtevamo od Službe unutrašnje kontrole da urgentno razreši sve slučajeva prekoračenja ovlašćenja i zakona od strane predstavnika policije u svim slučajevima a posebno prema novinarima.

Veran Matić, predsednik UO ANEM-a i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara

On navodi da je u prijavi koju je dobio jutros navedeno da je hodao kolovozom i poručuje da će tražiti da se to dokaže kao i da neće platiti kaznu.

„Tražiću da se u procesu sudskog odlučuvanja ovi navodi iz prijave dokažu. Ja jesam bio na protestu, kao novinar, i pratio sam šta se dešava. Hodao sam ispred kolone i policajaca, a uz vozilo koje je obezbeđivalo protest. Ono što je važno da niko od nas nije bio u ulici koja se navodi u prijavi kada smo legitimisani. To je smešno ali i užasno. Da oni i ljudima koji su ovih dana nosii kutije i skupljali novac za pogođene požarima pišu prijave, to je potpuno ludo“, navodi novinar.

Smatra i da se to radi zbog zastrašivanja ali, dodaje, zbog „onog biračkog tela koje je za vlast“.

„Ja ne verujem da će na ikog od nas ove prijave da utiču. Možda će neko reći – platiću, ali što se mene tiče, tek počinje zabava. Skupićemo grupu advokata pa se vidimo na sudu, biće veselo“, rekao je novinar Miroslav Miletić.

“Ovo nije prva presuda i dokaz da Gvozden Nikolić svojom pronaprednjačkom uređivačkom politkom dovodi svoje čitaoce u zabludu iznoseći  netačne tvrdnje i vrednosne sudove o ljudima koje vređa u tekstovima koje objavljuje, a čemu, po svemu sudeći, i služi njegov portal – da se blate svi oni koji imaju kritički odnos prema vlasti. Nebojša Jovanović ne radi ni za koga, već za građane. I to građani vide i hvala na poverenju. Da su i drugi tekstovi objavljeni o meni laž dokazaćemo opet na sudu. Nebojša Jovanović nije uzeo ni dinara od građana Čačka, za razliku od nekih koji su se obogatili dobijajući novac iz budžeta lokalnih samouprava. Ali verujem da će se uzeto i vratiti narodu. Verujem u sud i u vreme kada će se očistiti medijska scena od onih koji nemaju veze sa novinarstvom, mada građani širom Srbije najavljuju da dolazi vreme jahanja”, bio je komentar Nebojše Jovanovića nakon stizanja presude.

Evropska i međunarodna federacija novinara i njihove članice iz Srbije pozvale su MUP da obezbedi policijsku zaštitu za televiziju N1, imajući u vidu sve veću ugroženost novinara te medijske kuće.

“Apsolutno je situacija eskalirala iako se, kada smo pre nekoliko meseci sa Media Freeedom Rapid Response, grupom međunarodnih organizacija, bili u Srbiji činilo da ne može biti gore. Takođe bih pružila podršku Verici (Marinčić) koju smo i tada sreli i ja sam se nekoliko puta sa njom srela. Primer njenog rada je nažalost slika novinarstva u Srbiji danas”, rekla je za N1 Maja Sever.

Dodala je da Evropska federacija novinara prati sve u vezi sa televizijom N1.

“Budno to pratimo. Ne mislim samo na napade. Zaista izlažete svoju sigurnost kako biste istinito informisali građane. Sada ste u veoma nesigurnoj situaciji i u iščekivanju šta će se desiti u budućnosti i to u skoroj budućnosti”, ocenila je Sever.

Šta je najmanje što Evropa može da uradi?

Dodala je da Evropska federacija novinara prati napade predstavnika vlasti u Srbiji „koji prete“ da će naći sva moguća sredstva kako bi, kako je rekla ućutkali” televiziju N1.

“To je više nego zabrinjavajuće, ali ono što mene plaši, to je nemoć Evrope”, naglasila je Sever.

Dodala je da je “najmanje što Evropa i evropske institucije mogu da učine, to je da pronađu način da na ovakvim slučajevima primene sve dokumente, akte, zakone preporuke koje su usvojili“.

“Konkretno – na novinarima N1, dakle da zaštite njihovu sigurnost, a onda i nastavak slobodnog rada”, navela je Sever.

Rekla je da i institucije u Srbiji imaju zakonsku obavezu da zaštite bezbednost novinara.

“Ali znamo da su nedavno neki od zvaničnika organizovano protestovali ispred vaše redakcije, tako da nisam sigurna koliko od njih možemo da očekujemo”, kazala je Sever.

On je rekla da je u vreme kada je Hrvatska bila na putu pristupanja EU, Unija bila jaka i imala mehanizme kako da prisili vladine zvaničnike „da primene sva načela i obaveze“ koje je EU stavlja pred zemlje kandidate za ulazak u Uniju.

“Toga ne vidimo u slučaju Srbije. Vidimo nemoć“, kazala je Sever.

„Šta god da se dogodi, Vučić može da nastavi po svom“

Rekla je da se primećuje da se da samo par dana nakon što međunarodne organizacije novinara objave “žestoka i zabrinjavajuća” saopštenja u vezi sa situacijom u Srbiji – dogodi sastanak Ursule fon der Lajen i Aleksandra Vučića.

“Tri dana nakon toga pratimo susret Ursule fon der Lajen i Aleksandra Vučića; čitamo o sredstvima koja su dodeljena. Jednostavno – nema odgovora na očigledno kršenje obaveza, kršenje demokratskih zakona i normi”, naglasila je Sever i dodala da je jedan od razloga za to “izostanak prave političke volje”.

“Šta god mi napisali, na šta god da mi upozorimio, u ovom trenutku se, kada je reč o Briselu, Aleksandaru Vučiću neće dogoditi ništa što bi uzdrmalo njegovu vlast i poziciju”, rekla je Sever.

Dodala je da “šta god da se dogodi” Vučić „može da nastavi po svom“.

“Šta god da se dogodi – i to je izuzetno opasno, on može da nastavi po svom. Ne razumem kako nekom u demokratrskom svetu može biti pojmljivo ono što je Vućić izgovorio u poslednjih par nedelja o novinarima i o redakciji N1″, naglasila je za N1 predsednica Evropske federacije novinara Maja Sever i dodala da EU mora da nađe odgovor na ono što se događa novinarima N1.

Kompanija je novinarku tužila za krivično delo narušavanje poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti za koje je predviđena novčana ili zatvorska kazna od jedne do tri godine.

"Ovo krivično delo se goni po privatnoj tužbi i najčešće ga koriste kompanije i moćni pojedinci u pokušaju da zastraše ili diskredituju one koji se bave javno važnim pitanjima. 'Starting' je pored novinarke, tužio još šest osoba, među kojima su jedan profesor, advokat, inženjeri, arhitekta i opozicioni političar koji su javno kritikovali rad ove kompanije", piše u saopštenju.

SLAPP (Strategic Lawsuits Against Public Participation) je pravni instrument koji se koristi kako bi se novinari zastrašili, ometali u radu i finansijski iscrpeli.

Trenutno se protiv redakcije KRIK i njenih novinara vodi 17 postupaka, koje su pokrenuli visoki funkcioneri ili firme i pojedinci bliski vlasti. 

Nacionalnu radnu grupa za borbu protiv SLAPP tužbi čine Građanske inicijative, Partneri Srbija, Nezavisno udruženje novinara Srbije, Slavko Ćuruvija fondacija, KRIK, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Komitet pravnika za ljudska prava, Udruženje KROKODIL, Beogradski centar za ljudska prava i BIRN Srbija.

„United Group B.V. potvrđuje da je gospodin Dragan Šolak, preko kompanija u njegovom vlasništvu, zajedno sa bivšim rukovodstvom, podneo zahtev Privrednoj komori Apelacionog suda u Amsterdamu. U zahtevu se prigovara neprodužavanju konsultantskog ugovora sa United Grupom, kao i navodnim kašnjenjima u isplatama njegovim društvima, uključujući dividendu. Reč je o zahtevima koji odražavaju isključivo lične interese gospodina Šolaka, a ne interese United Grupe. U zahtevu upućenom holandskom sudu, Šolak je od suda tražio hitno postupanje, tvrdeći da u kompaniji postoji „ozbiljna kriza upravljanja“.

United Group B.V. je u potpunosti odbacila njegove tvrdnje i navode, te je sudu objasnila da ne postoji osnov za hitno razmatranje ovog slučaja. Trenutno rukovodstvo kompanije je visoko kvalifikovano za vođenje United Grupe. Novi izvršni direktor, gospodin Sten Miler (Stan Miller) i zamenik izvršnog direktora, gospodin Libor Vončina, imaju bogato iskustvo na rukovodećim pozicijama u sektoru telekomunikacija i medija.

Privredna komora Apelacionog suda u Amsterdamu je odbila Šolakov zahtev da slučaj razmatra po hitnom postupku. Očekuje se da će sud zakazati ročište u oktobru ili novembru 2025. godine. United Grupa je uverena u ishod postupka i odbacivanje Šolakovih zahteva“, navodi se u saopštenju.

Rok za plaćanje kazne je osam dana.

– Dragi čitaoci, kao nezavisni medij koji izveštava u javnom interesu, suočavamo se sa najtežim izazovom od osnivanja. Ovo je tek prva od sedam SLAPP tužbi usmerenih na to da nas ućutkaju i primoraju na autocenzuru – zapravo je to pritisak da prestanemo sa radom u trenutku kada nam je najvažnije da nastavimo da govorimo istinu o svemu onome što vlast pokušava da sakrije. Bez vaše podrške, suočeni smo sa ozbiljnom finansijskom pretnjom – i mogućim gašenjem IN Medije. Ne želimo da se predamo. Svaki prilog je ulaganje u nezavisno novinarstvo i zaštitu prava na istinu – poručila je svojim čitaocima Verica Marinčić.

Evo kako možete pomoći:

Dinarski račun:

105-2349723-44

Devizni račun:

105-0595120012960-58

IBAN: RS35105059512001296058

„Podelite ovu priču na društvenim mrežama uz hashtag #SpasimoINMediju. Svaka pomoć, ma koliko mala, znači. Hvala vam što ste uz nas i što podržavate slobodu medija“, kaže Verica Marinčić u svom apelu javnosti.

Poseban trag ostavio je u našoj medijskoj kući, u kojoj je od 1994. godine, najpre na Radio Kruševcu gde je, radeći u realizaciji, tonski uobličavao program, a zatim i na Televiziji Kruševac u kojoj se posebno isticao u informativnom i dokumentarnom programu.

Bio je poslednji glavni urednik kruševačke revije „Pobeda“ u vlasništvu lokalne samouprave, ali i prvi urednik nakon privatizacije. Pisao je za dnevni list „Pravda“ i sarađivao sa listom „Odbrana“, a bio je i aktivan član Udruženja novinara Srbije.

Uvek na izvoru informacija, novinarski jasan i precizan, u sećanju kolega ostaće upamćen po visokom profesionalizmu.

Komemoracija povodom smrti Nikole Popovića je danas, u 16 sati, u Velikoj sali Doma sindikata u Kruševcu, a sahrana će biti obavljena u subotu, 19. jula, u 13 sati, na Starom groblju u Kruševcu.

A šta se zapravo dogodilo?

Prikupljajući relevantne informacije u vezi sa pomorom životinjskog i biljnog sveta u reci Raški na području Novog Pazara, kada je uginulo na hiljade riba, poslati su mejlovi sa pitanjima na veliki broj adresa.

Poslali smo pitanja ministarstvima, lokalnim samoupravama, inspekcijama, lokalnim medijima, nadležnim zdravstvenim službama, laboratorijama...

Jedna od adresa bio je i Grad Kraljevo, koji je regionalni centar u kome se nalaze brojne inspekcije za Rašku oblast, uključujući i ekološku. Uostalom, u Kraljevu je registrovana firma koja upravlja vodama reke Raške u delu gde se dogodio ekocid.

Jedino pitanje je glasilo:

"Zamolio bih vas za informacije u vezi sa rezultatima analize vode reke Raške u Novom Pazaru, gde se u subotu desio pomor biljnog i životinjskog sveta".

Ako je adresa pogrešna, a oni koje građani plaćaju da rade u njihovom interesu ne mogu ili nemaju vremena da novinare upute na pravu, svakako nije očekivan ovakav odgovor. Inače, i ranije su nam stizali odgovori iz kabineta gradonačelnika, ali ne u ovom tonu.

Iako grad nije direktno povezan sa inspekcijama, svaka relevantna informacija je dobrodošla, a iskustvo govori da je bolje raspitati se, nego ne postaviti pitanje.

Međutim, tog stava nije gradonačelnik Predrag Terzić. Njega je ovo veoma iznerviralo i razbesnelo, pa je rešio da vređa.

On je u "odgovoru" napisao kako je upoznat sa "neznanjem i neobrazovanošću novinara N1", a zatim dodaje i da zna kako su "jedino svemir i ljudska glupost neuništivi".

Uvredio je čak i Geografski fakultet.

"Fakulteti se dele na teške i lake i na Geografski, ali Vaš bazično nepoznavanje geografskih pojmova začuđuje. S obzirom da se reka Raška, a ni grad Novi Pazar ne nalaze na teritoriji grada Kraljeva nisam u mogućnosti da vam odgovorim na postavljeno pitanje.

Živela Srbija! Živeo Aleksandar Vučić!“

U odgovoru novinara su navedeni razlozi za kontaktiranje kao i da će "odgovor" gradonačelnika biti objavljen. Zatim je usledilo još jedno pismo u kome se navodi da ne razlikujem lokalnu samoupravu od upravnih okruga.

"Pošto ste pokazali osnovna neznanja u svim oblastima, a pretendujete da budete nekakav novinar, mada mislim da nemate dovoljno znanja čak i za rad u medijskoj kući koju predstavljate, bilo kakvo nastavljanje polemike je besmisleno“, uz još jedno "Živela Srbija, živeo predsednik Aleksandar Vučić".

Pisma gradonačelnika nisu imale pravopisne greške.

U kratkom odgovoru navedeno je da "čovek može da pogreši, a da javni službenik ne sme da bude nekulturan i bahat, kao i da njegov rad plaćamo, mi građani Republike Srbije".

Da li će ovo gradonačelnik razumeti, ili ne, nije jasno.

Mada, mogao bi da se priseti da je zbog pokazivanja srednjeg crvenog prsta ostao zapamćen kao gradonačelnik na kom je završio najveći broj kokošjih jaja, koga su da bi se iole slobodno kretao (trčao) morali da obezbeđuju kako policija, tako i huligani, dok su sugrađani poručili da za njega "više nema mesta u Kraljevu".

„Posao nije bilo dovoljno profitabilan, pišu bosanske novine. Drugi nagađaju da je Doha sebi negde drugde zacrtala strateško težište. Zvaničnog objašnjenja Al Džazire nema. Jasno je, međutim da je bosansko-hrvatsko-srpski jezički region pretrpeo gorak gubitak“, piše NZZ.

List podseća da je sa osnivanjem Al Džazire Balkans, 2011. godine, prvi put od ratova na prostoru bivše Jugoslavije program počela da emituje stanica koja je „redakcijski umrežila Sarajevo, Beograd i Zagreb i ceo region tretirala kao povezan medijski prostor“.

„Al Džazira Balkans je time dala doprinos novoj samosvesti regiona, sa njegovim tesnim kulturološkim i političkim uzajamnim vezama. Posmatrači ga ponekad nazivaju i ‘jugosfera’, domaći radije kažu region“, piše dnevnik.

„Gubitak je bolan i zato što je u proteklih deset godine, pre svega u Srbiji, kvalitet mnogih medija opao, a porasla državna kontrola. Stanica poput B92, koja je nekada bila perjanica kritičkog novinarstva, danas je komercijalizovana do neprepoznatljivosti i prilagođena vlastima“, ocenjuje NZZ.

NZZ navodi da su u vreme osnivanja, 2011. godine, postojala strahovanja da će televizija zbog svojih bliskoistočnih vlasnika postati instrument politizovanog islama, ali da to, „kada je reč o Balkanu, nikada nije bio slučaj“.

„Štaviše, uvek je iznova kritikovana sa svih strana – Bošnjaci su se žalili da nedovoljno podvlači njihovu ulogu žrtve u ratovima, iz Srbije se čulo da ceo srpski narod karikira kao zločince, a iz Hrvatske da radi na obnovi Jugoslavije. To što su se napadi događali istovremeno, govori u prilog Al Džazire“, piše dnenvik.

Ciriški dnevnik zaključuje da danas u regionu preostaje televizija N1, kao deo CNN, koja ima redakcije u BiH, Hrvatskoj i Srbiji, „ali sa sopstvenim programima“ i koja prednjači po kvalitetu i širini izveštavanja.

Uz manje inostrane medijske ponuđače kao što su Dojče vele i Juronjuz, protivteža je ruska televizija Sputnjik. Ta televizija se, piše NZZ, obraća isključivo srpskoj publici u Srbiji, BiH i Crnoj Gori, i kao megafon spoljne politike Kremlja kritikuje Evropsku uniju i NATO i podržava projekat srpskog sveta.

Sputnjik „nije profesionalna medijska kuća kao Al Džazira Balkans, nego propagandni instrument“, zaključuje NZZ.

Kompanija „Starting“ tužila je novinarku KRIK-a Sofiju Bogosavljev zbog teksta u kome smo otkrili da je ova firma u prošlosti imala više slučajeva u kojima su na njenim neobezbeđenim gradilištima radnici bili povređeni – padali su sa terasa, a jednom je čak na glavu pao deo krana. Dokumenta koja je prikupio KRIK pokazala su da je inspekcija pokretala postupke protiv „Startinga“, ali su oni uglavnom zastarevali zbog sporosti suda.

Kompanija u krivičnoj tužbi tvrdi da je Bogosavljev u tekstu iznela neistinite informacije o poslovanju firme čime namerno narušava ugled kompanije u javnosti i prikazuje je u negativnom kontekstu. Traži da se ona novčano kazni sa 300.000 dinara.

„Okrivljena je (…) tendenciozno prikazala poslovanje ‘Starting’-a, iznevši neistinite tvrdnje o neobezbeđenim gradilištima i povređenim radnicima, koje okolnosti bi prema nameri okrivljene trebalo da povežu ‘Starting’ sa tragičnim događajem rušenja nadstrešnice na Železničkoj stanici Novi Sad u kome je stradalo 15 ljudi“, piše u tužbi.

Svi podaci koje je KRIK objavio u tekstu potiču iz zvaničnih dokumenata ili su u pitanju informacije koje je KRIK u skladu sa zakonom dobio u institucijama. Tako, da su gradilišta bila neobezbeđena, a radnici povređeni, vidi se iz dokumenata prekršajnih sudova i nadležnog ministarstva.

Novinarka KRIK-a nije jedina koju je tužio „Starting“. Kompanija je podnela još šest tužbi, između ostalog, i protiv advokata Ivana Ninića. On je ranije za portal Nova rekao da je cilj tužbi pokušaj pritiska i zastrašivanja kako bi se ugušila svaka javna reč o odgovornosti za nesreću u Novom Sadu kada je sa zgrade železničke stanice pala nadstrešnica i ukupno stradalo 16 osoba.

Tužba „Startinga“ jedna je od brojnih SLAPP tužbi protiv redakcije KRIK i njenih novinara, po kojima se trenutno vodi 17 postupka. Tužbe su podnosili visoki funkcioneri ili osobe i firme bliske vlasti i njihov cilj je zastrašivanje i finansijsko iznurivanje novinara i redakcije, kako ne bi dalje izveštavali o temama od javnog interesa.

Šta je KRIK otkrio o „Starting“-u?

Novinari KRIK-a došli su do dokumentacije Prekršajnog suda o najmanje četiri slučaja u kojima su radnici povređeni na gradilištima firme „Starting“, od kojih je jedan čak i neprijavljeno radio.

Zato je inspekcija rada protiv „Starting“-a podnosila prekršajne prijave zbog kršenja Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Kada bi slučajevi došli na sud, iz kompanije „Starting“ su uglavnom prebacivali loptu na firme koja su sa njima radile i preko kojih su povređeni radnici bili angažovani. Postupci su, uglavnom zbog sporosti suda, zastarevali, pa je „Starting“ prolazio nekažnjeno.

U nekoliko postupaka „Starting“ je prekršajno osuđen. Takav je bio slučaj sa radnikom, turskim državljaninom koji je neprijavljeno radio na gradilištu u Beogradu na vodi. „Starting” je osuđen na 400.000 dinara, a direktor firme Nikola Trivić na 10.000 dinara zbog kršenja Zakona o zapošljavanju stranaca.

Ovi postupci, kako je pokazalo istraživanje KRIK-a, nisu mnogo uticali na firmu. Ona je nastavila da raste i dobija poslove od države koji su se merili u milionima evra.

A sada, dok nastaju ovi redovi, najsvežiji je slučaj pretećeg pisma koje je dobila redakcija N1. Jedna je rečenica u tom pismu indikativna kada je reč specifično o novinarkama: u toj deluzivnoj smesi pretnji, podsećanja na masovno ubistvo u redakciji satiričnog časopisa “Šarli Ebdo” itd, nalazi se bizarna referenca na pesmu u kojoj se nabrajaju ženska imena. Pošiljalac pisma ih iz originala menja u “Danica, Žaklina, Maja, Nataša, Ivana”. Jasno je i bez njihovih prezimena: reč je o novinarkama koje su najvidljivije na ovoj televiziji.

Žene na prvoj liniji

Novinarstvo je u celom svetu odavno postalo ženska profesija. Pojedini eksperti i eksperkinje tvrde da je uzrok u tome što je iz medija izašao veliki novac. Za naš lokalni kontekst to i nije toliko bitno. Ovde je važnija činjenica da živimo u vremenu političke krize koja se na medije odražava u nekoliko segmenata, povezanih sa bezbednošću.

Prvo, odavno nismo imali period koji je od novinarki i novinara zahtevao ovako dugotrajan i obiman rad na terenu. Događaji su se premestili na ulicu. Novinari, a pogotovo novinarke, postali su još vidljiviji i prepoznatljiviji nego inače. U vremenu političke krize pažnja javnosti sve je usmerenija na informativne sadržaje, pa je i sve više očiju uprtih u tako profilisane medije i novinare.

A na terenu je često poprište. Samo od protesta “Vidimo se na Vidovdan” do danas gledaoci su u direktnom prenosu protesta i blokada na Televizijama N1 i Nova S svedočili nebrojenim verbalnim napadima, pa čak i seksualnom uznemiravanju novinarki.

Novinarka N1 Sanja Sovrlić našla se u situaciji u kojoj nijedna osoba ne želi da se nađe. Dok se uključivala u program uživo sa jedne od beogradskih blokada, prišao joj je vidno alkoholisan muškarac, počeo da je dodiruje po glavi i daje neprimerene komentare. I Sovrlić i snimatelj postupili si profesionalno: izveli su uključenje do kraja, kao da se ne dešava ništa. Ovo je samo jedan, ni najbrutalniji ni jedini primer napada na novinarke u doba protesta. Navešćemo još neke.

U Kosjeriću, novinarki “Vremena” Tijani Stanić oštećen je automobil i isečene su joj gume dok je izveštavala sa izbora u ovom mestu.

U Kragujevcu, tokom protesta ispred štanda Srpske napredne Stranke, novinarka Glasa Šumadije Nikoleta Jošović dobila je udarac po ruci od odbornice SNS, koja joj nije dozvolila da snima događaj.

Novinarka Južnih vesti iz Niša Tamara Radovanović izveštavala je sa protesta u Nišu kada ju je takođe napao pristalica SNS. Umesto da udalji njega, policija je udaljila nju.

Na platou kod Doma Narodne skupštine, gde se proširio takozvani Ćacilend, napadnuta je novinarka Cenzolovke. Na snimku koji je uspela da napravi vidi se šta se događa, ali smo čuli i njeno svedočenje, u kom kaže da je tražila pomoć policajca. Međutim, on joj je odgovorio da “stanovnici” Ćacilenda i policiju tretiraju isto kao nju.

Sada imamo pismo-pretnju Televiziji N1 gde su poimence navedene novinarke ove kuće.

Šta je sada drugačije?

Pretnje novinarkama nisu nova pojava u medijskoj orbiti. Ipak, u poslednjih nekoliko meseci razlog, motiv i napadač uvek su poznati i, u neku ruku, uvek isti.

U prethodnim godinama novinarke su se zamerale kriminalnim klanovima, navijačkim grupama, lokalnim moćnicima i privrednicima ili pak ultradesničarskim pokretima bliskim vladajućem režimu. Otprilike su već unapred, pre nego što neku priču objave ili iskažu neki stav, mogle da anticipiraju da li će do nekog oblika napada doći.

Sada je sve zgusnutije, dešava se na ulici ili u vezi sa izveštavanjem na ulici, a napadi se ne događaju zato što novinarka izveštava o toj i toj temi nego zato što uopšte izveštava. U podeli koja je ovde napravljena, gde imamo vlast protiv građana i tako se delimo na “naše” i “njihove”, dovoljno je da novinarka postoji i da samim tim bude meta napada.

Intenziviranje nasilja

Ovde, kao i u ostatku sveta, nasilje prema novinarkama najčešće počinje u onlajn sferi, pa se preliva na fizički svet. Specifičnost napada, kada je reč o ženama, jeste to što uvek imaju mizoginu komponentu: uz sve drugo, što sleduje i muškim kolegama, novinarka često biva vređana i zbog godina (ima ih premalo ili previše), izgleda, a pretnje nasiljem su često i pretnje seksualnim nasiljem. Prelazak iz virtuelne u fizičku sferu najčešće se intenzivira u vremenima društvenih previranja kakvo je ovo naše.

Godine 2022. Međunarodni centar za novinare (ICFJ) objavio je veliko istraživanje o bezbednosti novinarki, sa naglaskom na preplitanje bezbednosti u onlajn i oflajn sferi. Iz ovog istraživanja vrlo je vidljiv obrazac koji povezuje kampanje onlajn nasilja i fizičke napade. Jasno je da su onlajn zlostavljanje i fizički napadi na novinarke ne samo povezani, već su u mnogim slučajevima i uzročno-posledično povezani. Ovo sugeriše da onlajn napadi mogu biti pokazatelj fizičkog nasilja, a na to se nadovezuje i nekažnjivost za ove napade.

“Pored toga što izaziva vrlo stvarne psihološke povrede, ciljno onlajn nasilje predstavlja sve veći rizik po fizičku bezbednost, uključujući i reakcije masa”, stoji u ovom istraživanju. “Novinarke koje su učestvovale u ovom istraživanju dobijale su pretnje smrću okačene na drveće pored svojih redakcija, poruke ostavljene na oglasnim tablama na železničkim stanicama na putu do posla, pisma sa ozbiljnim pretnjama, probušene gume na automobilima i provaljene stanove. Doživele su i fizičke napade, izopštavanje iz lokalne zajednice, kao i uhođenje.”

Putanja nasilja koja prelazi iz onlajn sfere u oflajn sferu predstavlja začarani i samoodrživ krug. Onlajn uznemiravanje i pretnje podstiču fizičke napade; a oflajn zlostavljanje (npr. političari koji javno targetiraju novinarke tokom nastupa) može izazvati eskalaciju onlajn nasilja koje, zauzvrat, dodatno pojačava rizike u stvarnom svetu. Jedna petina (20 odsto) anketiranih novinarki izjavila je da je doživela uznemiravanje, zlostavljanje i napade u fizičkom svetu za koje veruju da su započeti onlajn.

Već su čelične, ne treba im čeličenje

Kada je reč o zaštiti novinarki, prva adresa su redakcije. Istraživanje ICFJ, međutim, pokazuje da one često već na prvom koraku budu izneverene.

Prema izjavama ispitanica i učesnica ankete u ovom istraživanju, i dalje postoji obrazac prebacivanja krivice na žrtvu kada je reč o online nasilju nad novinarkama. Time se žrtve faktički proglašavaju odgovornima za nasilno ponašanje drugih i stavlja se teret na njih da promene svoje ponašanje kako bi se zaštitile. Ovo je paralelno sa načinom na koji se žene i dalje često tretiraju u kontekstu seksualnog uznemiravanja, napada ili porodičnog nasilja. Svaka deseta učesnica ankete izjavila je da je, kada je prijavila onlajn nasilje svojim poslodavcima, dobila odgovor da treba da se “očeliči” ili da “ima deblju kožu”. To odražava neuspeh mnogih medijskih kuća da rodno zasnovano onlajn nasilje shvate ozbiljno kao pretnju po bezbednost na radnom mestu.

Jedna kenijska novinarka, koja je želela da ostane anonimna, bila je vrlo jasna po ovom pitanju: “Debela koža vas ne štiti od ličnog napada u kojem se vaši lični podaci dele i neko vam obeća da će vas silovati.”

Tabu tema – Uticaj na mentalno zdravlje

Anketa UNESCO-ICFJ otkrila je veoma nizak nivo pristupa praktičnoj ili psihološkoj podršci unutar medijskih organizacija za novinarke koje su mete napada. Globalno gledano, samo četrnaest odsto ispitanica izjavilo je da zna da njihov poslodavac ima politiku ili smernice u vezi sa onlajn nasiljem. Isti procenat rekao je da može da stupi u kontakt sa stručnjakom za digitalnu bezbednost koji bi im mogao pomoći. Samo sedamnaest odsto znalo je da ima pristup pravnoj podršci, a tek jedanaest odsto izjavilo je da im poslodavci obezbeđuju pristup savetodavnim ili psihološkim uslugama. Dvadeset odsto navelo je da imaju pristup mreži kolegijalne podrške osetljive na rodne aspekte.

Srećom, mi ovde imamo bar nešto: Nezavisno udruženje novinara ima sistem besplatne psihološke podrške za novinare i novinarke. Ukoliko vam je potrebna neka od navedenih vrsta pomoći, možete se javiti NUNS na imejl: podrska@nuns.rs ili na broj telefona koji je u upotrebi 24 sata: 060/6882231, a možete se i direktno obratiti organizaciji I.A.N na imejl: office@ian.org.rs ili telefonom na 063/389729.