Slavoljub Ristić se u registru javnih funkcionera navodi kao osoba koja aktivno obavlja funkciju predsednika upravnog odbora Republičke ustanove Filmske novosti od 12. marta 2026. godine. Očigledno je Ristić izabran na funkciju nakon objavljivanja konačne liste kandidata za ocenjivanje medijskih projekata i da se za iste verovatno prijavljivao ranije, što ne opravdava organe da ga imenuju u komisije.

Ristić je bio i član komisija u Pirotu i Trsteniku koje su već donele rešenja o raspodeli sredstava na osnovu konkursa za 2026. godinu.

Članom 25 stav 3 Zakona o javnom informisanju i medijima propisano je da članove komisije imenuje rukovodilac organa koji je raspisao konkurs i to iz reda teoretičara, analitičara i praktičara iz oblasti medija koji se samostalno prijavljuju, odnosno koja prijavljuju novinarska i medijska udruženja, a koji nisu u sukobu interesa, odnosno koji ne obavljaju javnu funkciju, u smislu propisa kojima se uređuje sukob interesa pri obavljanju javne funkcije.

Stavom 6 istog člana propisano je da u radu komisije ne mogu učestvovati imenovana, izabrana, postavljena lica u organima Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, organima javnih preduzeća i privrednih društava, ustanovama i drugim organizacijama, čiji je osnivač, odnosno član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, kao i povezana lica sa ovim licima u smislu propisa kojima se uređuje sukob interesa pri obavljanju javne funkcije.

Članom 149 stav 1 tačka 6 propisano je da će se novčanom kaznom od 50.000 dinara do 150.000 dinara kazniti za prekršaj odgovorno lice u organu javne vlasti ako suprotno zakonu donese odluku o imenovanju komisije koja vrši ocenu projekata podnetih na konkurs (član 25. st. 3-6).

U skladu s tim, rukovodioci tog organa koji su je izabrali u komisije bi trebalo da je razreše sa tih mesta, zajedno s ostalim članovima komisije. Odredbom člana 21 stav 6 Pravilnika o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja propisuje se da u slučaju da imenovani član u toku rada komisije iz opravdanih razloga bude sprečen da dalje učestvuje u radu iste ili se utvrdi da je u sukobu interesa, komisija se raspušta i imenuje se nova iz redova prijavljenih kandidata. Kako je odredbama člana 19 stav 1 rečenog Pravilnika propisano da članove komisija imenuje rukovodilac organa koji je raspisao konkurs, iz toga proizilazi da je i za raspuštanje postojeće komisije i obrazovanje nove nadležan rukovodilac organa koji je raspisao konkurs.

Isti portal je nastavio da objavljuju neosnovane optužbe i neistine zbog čega je Matić ponovo podneo žalbu Savetu za štampu.

Izdavač ovog medija je novosadska firma Zaple Media Group, vlasnice Milice Lainović, registrovana 11. decembra prošle godine.

Od 1. januara ova firma je osnovala ukupno 12 portala Snaga juga, "Nekad i sad", "Nekad i sad info", "Pre i posle info", "Pre-i-posle", Stara Pazova uživo, Nova Pazova uživo, Podunavlje uživo, Srbija na istoku, Palanačke vesti, Glas Aranđelovca i sada Lučani Uživo.

Osim njih, otkupili su i dva od ranije postojeća lokalna medija - Užice Oglasna tabla i Drina Info (Bajina Bašta).

Direktor ove novosadske firme je Gradimir Banković koji je ujedno i glavni i odgovorni urednik svih 14 pobrojanih novih medija.

Gradimir Banković poslednjih godina u medijima gostuje i analizira društvenu i situaciju u državi kao predstavnik Centra za društvenu stabilnost, na čijem sajtu se vodi kao "saradnik". Ova nevladina organizacija poznata je kao organizator prošlogodišnjih kontramitinga, odnosno okupljanja kojima je prisustvovao i državni vrh. 

Centar za društvenu stabilnost proizveo je i nekoliko filmova u kojima su targetirani neistomišljenici vlasti, među kojima su "(De)blokada" i "Dosije NVO", emitovani na kablovskim i televizijama s nacionalnim frekvencijama kao i na društvenim mrežama. 

S potpisom ovog Centra emitovan je i uradak "Zlo doba 2" u kojem se targetira Veran Matić, predsednik Upravnog odbora ANEM i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara, i to na televizijama Prva, B92, Informer, Dokumentarna TV koja emituje svoj program iako nije registrovana kao medij niti ima dozvolu REM.

Banković je i vlasnik i direktor firme Elementum Media doo iz Novog Sada, registrovane za proizvodnju i emitovanje televizijskog programa, a istovremeno i zakonski zastupnik udruženja "Kogitatum centar" koje je 2021. godine dobilo sredstva od Ministarstva zaštite životne sredine na konkursu namenjenom civilnom sektoru.

Do danas to još nije učinilo, ili makar nije objavilo na Jedinstvenom informacionom sistemu (JIS) Ministarstva informisanja i telekomunikacija, šest lokalnih samouprava koje su u obavezi, a to su: Bujanovac, Surdulica koja nije imala konkurs ni za 2025. godinu, Vrbas, Gadžin Han, Šabac i Lučani.

Podsetimo, medijske konkurse iz 2025. godine još nisu završili Gadžin Han, Preševo i Vrbas dok je Bujanovac poništio konkurs i nije raspisao novi kako bi raspodelio predviđena sredstva u budžetu za tu namenu.

Ministarstvo informisanja i telekomunikacija prošle godine je pokrenulo 12 postupaka protiv rukovodilaca organa javne vlasti koji nisu raspisali medijske konkurse do 1. marta 2025. godine za tu kalendarsku godinu. Pokrenuto je i 15 prekršajnih postupaka protiv organa javne vlasti zbog toga što nisu objavili odluku o raspodeli sredstava ili to nisu učinili u zakonski predviđenom roku, odnosno najkasnije 90 dana posle dana zaključenja konkursa.

Mimo 145 lokalnih samouprava koje imaju zakonsku obavezu da raspodeljuju sredstva na medijskim konkursima, prošle godine su konkurse raspisale i gradske opštine niška Medijana, Lazarevac, Obrenovac i Kostolac. 

Kostolac je objavio konkurs i u ovoj godini, dok preostale opštine to nisu učinile barem za sada. Podsetimo, Lazarevac je prošle godine poništio konkurs za projektno sufinansiranje i nakon toga nije raspisao novi.

Biografije 26 kandidata bodovane su sa maksimalnih 100 bodova, dok je njih još 14 dobilo 90 i više bodova.

Budući da kandidati mogu biti članovi u najviše 20 komisija, nije teško naslututi da će sva mesta popuniti upravo oni sa najviše bodova.

Kandidati koje su predložila udruženja

Kandidati za članove komisija sa najviše bodova (foto: NUNS)

Kandidati koji su se prijavili samostalno

Kandidati za članove komisija sa najviše bodova (foto: NUNS)

Ko može da predlaže kandidate?

Prema listi koju je MIT objavio, najviše najboljih medijskih stručnjaka (sa 90 i više bodova) predložio je Centar za medijsku kulturu i obrazovanje (5), zatim Udruženje novinara Srbije (UNS) i Profesionalno udruženje novinara Srbije (PROUNS) po 4, Asocijacija radio-televizija Srbije (ARTS), Plej, ComNet i Društvo novinara Vojvodine (DNV) po 3, Medijska zajednica Srbije, RAB i Udruženje sportskih novinara Beograda po 1.

Pored pomenutih udruženja, svoje kandidate za članove komisija predložili su i Društvo novinara Niša (DNN), „Ansambl srce“, Lokal pres i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).   

U Članu 25 Zakona o javnom informisanju i medijima (ZJIM) piše da kandidate za članove komisije mogu prijaviti novinarska i medijska udruženja, ali i da se medijski stručnjaci mogu prijaviti samostalno.

Ipak, dva udruženja sa ovog spiska, sudeći prema njihovim statutima, nisu ni novinarske niti medijske organizacije.

U Statutu Centra za medijsku kulturu i obrazovanje piše da se bavi prvenstveno edukacijom, proizvodnjom medijskih sadržaja i organizovanjem događaja. Primarne aktivnosti su „edukacija i obrazovanje mladih u sferi digitalnih medija…“, piše u Statutu ove organizacije. Takođe, delatnost je „komunikacija i odnosi sa javnošću (70.21)“, a „član Udruženja može biti svako lice koje prihvata ciljeve Udruženja i Statut i podnese prijavu za učlanjenje“.  

U Statutu “Ansambla srce” piše da ovo udruženje „Okuplja Rome i osobe sa invalididtetom, posledicama cerebralne i dečije paralize, članova uže porodice (roditelj, braća, sestre ili staratelj), i stručnjaka koji se bave ovom problematikom radi ostvarivanja zajedničkih ciljeva i zadataka utvrđenih ovim Statutom“.

Jasno je da ova dva udruženja nisu novinarska niti medijska. Međutim, za Ministarstvo oni su kredibilni predlagači kandidata za članove komisija. Kako kažu u MIT-u, zakonski okvir ne definiše novinarska i medijska udruženja kao posebnu kategoriju u odnosu na druga udruženja. 

„Propisi daju samo pravni okvir sa akcentom na njihovom doprinosu u praksi odnosno doprinos u ostvarivanju javnog interesa u oblasti informisanja, ukoliko ispunjavaju zakonom propisane uslove. Naime, članom 25. stav 4. ZJIM je propisano, da se većina članova komisije… imenuje na predlog novinarskih i medijskih udruženja ukoliko takav predlog postoji i ukoliko predložena lica ispunjavaju zakonom predviđene uslove. Dakle, da bi predloženo lice bilo izabrano za člana komisije, neophodno je da ispunjava uslove predviđene zakonom. Sama pripadnost novinarskom ili medijskom udruženju ne kvalifikuje predloženo lice za člana komisije“, objašnjavaju iz Ministarstva.

Kada je u pitanju „Ansambl Srce“, MIT dodaje da „u skladu sa važećim propisima u oblasti javnog informisanja i medija, organ koji raspisuje konkurs pribavlja preporuku nacionalnih saveta nacionalnih manjina šta je potrebno određenoj nacionalnoj manjini za unapređenje programa na jeziku te nacionalne manjine“.

Bitno je napomenuti da, prema ZJIM, organ koji raspisuje konkurs pribavlja mišljenje odgovarajućeg nacionalnog saveta nacionalne manjine za pristigle projekte. Dakle, mišljenja saveta nacionalnih manjina ne odnose se na predlagače kandidata za članove komisija. 

Generalna sekretarka NUNS-a Tamara Filipović Stevanović smatra da Ministarstvo izbegava  suštinu problema. 

“Ideja zakona nikada nije bila da bilo koja organizacija koja u svojim aktima navede da se bavi medijima može da predlaže članove komisija, već da to budu reprezentativna novinarska i medijska udruženja koja zaista okupljaju medijske radnike i medije. Kada ministarstvo ignoriše činjenicu da se kod pojedinih udruženja ne zna ni ko su članovi ni koliko ih ima, ono praktično pristaje na zloupotrebu zakona. Time se stvara samo privid zakonitosti, a u stvarnosti se dodatno urušava smisao projektnog sufinansiranja i poverenje u ceo proces”, navodi generalna sekretarka NUNS-a i dodaje da MIT pokušava da relativizuje problem.

Saša Mirković iz Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) kaže za NUNS da ovakav odgovor MIT-a podseća na sporna tumačenja Zakona o elektronskim medijima u vezi sa ovlašćenim predlagačima za članove Saveta REM. 

„Tek kada su se predstavnici međunarodne zajednice aktivno uključili u ovaj proces, došlo se ispravnog zakonskog tumačenja koje se do te mere nije dopalo vlastima da još uvek nemamo izabran Savet REM-a“, navodi Mirković.

Kako kaže, veruje da će “zloupotrebe kojima svdočimo konačno upaliti alarm u Briselu”. 

„Evropska komisija bi morala da se u većoj meri zainteresuje za ovu oblast i način kako se zloupotrebljavaju odredbe Zakona o javnom informisanju i medijima koje su usaglašene sa Briselom koji ne može i ne sme da žmuri na ovakve eklatantne zloupotrebe, pa makar na čelu ministarstva bio neko ko je svojevremeno spalio EU zastavu“, dodaje on.              

Šta se boduje?

Kandidat za člana komisije može da sakupi maksimalno 100 bodova.

Bodovanje biografija (foto: NUNS)

Obrazovanje i radno iskustvo stiču se godinama, ali u ostalim kategorijama je prilično lako, za kratko vreme, sakupiti maksimalan broj bodova. 

Kako do bodova?

Uvidom u pojedine biografije kandidata sa najviše bodova primetan je jedan obrazac – neki od predlagača kandidata organizuju stručne i naučne konferencije na kojima njihovi kandidati prezentuju svoje stručne radove, koji se potom objavljuju u zbornicima radova sa istih konferencija. Stručne konferencije mahom su sufinansirane od strane organa koji raspisuju konkurse u Srbiji (MIT, Pokrajina i neke lokalne samouprave).

Na taj način se „ubiju dve muve jednim udarcem“.

Uočen je i obrazac prema kojem pojedini kandidati za članove komisija na jednoj konferenciji održe više predavanja na više tema, te vrlo brzo mogu da sakupe maksimalan broj bodova u ovim kategorijama.

U biografijama koje je NUNS analizirao, vidi se da su gotovo sve konferencije održane tokom 2024. i 2025. godine, a u tom periodu su objavljeni i stručni radovi.

Primera radi, Društvo novinara Vojvodine (DNV) je 2024. godine organizovalo Međunarodnu stručnu konferenciju „Lokalni i regionalni mediji – uloga, iskustva, perspektive“, koja je preko konkursa podržana od strane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, informisanje i odnose sa verskim zajednicama. DNV je objavio i zbornik radova sa ove konferencije.

U tom zborniku objavljeno je 3 rada u kojima je koautorka Dragana Stefanović, takođe po 3 rada Milijane Kočić, Jelene Dopuđ i Petra Kočića. Tu su još i Vladan Stefanović, Biljana Vukadinović, Biljana Ratković Njegovan, Slađana Ostojić, Petar Njaradi, Miloš Lazić, Velimir Petrušić, Ladislav Lazić i Dragan Đukanović – svi sa maksimalnim brojem bodova prema listi MIT-a. Takođe, objavljeni su i radovi Slađane Aleksić, Milijana Nikolića i Đorđa Kovačevića, koji imaju po 90 i više bodova.

Međunarodna stručna konferencija PROUNS-a, „Mediji za medije regiona“ koju je podržalo Ministarstvo prošle godine takođe je bila mesto gde su biografije mogle da se „unaprede“. I na ovoj konferenciji svoj rad predstavila je Slađana Ostojić, koja je ujedno i predsednica PROUNS-a, zatim, Miodrag Popov, Slađana Aleksić, Miloš Rajković, Nenad Perić, Aleksandar Simić, Dragana Stefanović, Vladan Stefanović, Đorđe Kovačević i Srđan Conić.

ComNet je u novembru 2025. godine organizovao dve konferencije na kojima je, Dragana Stefanović, prema biografiji koju je poslala Ministarstvu, održala ukupno četiri predavanja, a istog meseca još jedno u Vrnjačkoj Banji na konferenciji koju je organizovao PROUNS. Takođe, govorila je na konferenciji koju je krajem oktobra organizovao Centar za kulturu, edukaciju i medije Akademac u Sremskim Karlovcima – ukupno šest predavanja za nešto više od mesec dana.

Postavlja se pitanje da li su ovi ljudi zaista najveći medijski stručnjaci u zemlji?

Saša Mirković smatra da nisu.

„Velika većina njih ima takvu titulu isključivo na osnovu spornih bodovnih kriterijuma koji su netransparetno osmišljeni u vreme već zaboravljenog ministra Dejana Ristića kojem neće biti zaboravljeno kakvu je štetu napravio tokom svog mandata i u kojoj meri je unazadio proces projektnog sufinansiranja”, kaže Mirković.     

Na pitanje zašto NUNS ne organizuje stručne konferencije, Tamara Filipović Stevanović odgovara da svrha profesionalnih udruženja nije da učestvuju u simulaciji stručnosti kako bi se uklopili u loše postavljen sistem. 

“NUNS godinama radi na zaštiti novinara, medijskim reformama, praćenju konkursa, zagovaranju boljih propisa, pružanju pravne i druge podrške medijskim radnicima. Naš legitimitet ne proizlazi iz toga da li ćemo organizovati konferencije da bismo proizvodili bodove, već iz stvarnog rada sa novinarima i za novinare”, kaže Filipović Stevanović.

Ona dodaje da nema ničeg spornog u organizovanju stručnih skupova kada oni imaju stvarnu profesionalnu svrhu. 

“Sporno je kada takvi skupovi postanu alat za zatvaranje kruga privilegovanih kandidata i zaobilaženje osnovne ideje zakona – da u komisijama sede ljudi sa stvarnim profesionalnim ugledom i integritetom, a ne oni koji su naučili kako da najbrže prikupe bodove. To je još jedan primer načina na koji funkcionišu institucije u Srbiji: svaki institucionalno postavljen okvir se obesmišljava, a umesto njega se gradi paralelni sistem zasnovan na klijentelističkim odnosima. U takvom sistemu forma postoji, ali je suština ispražnjena, a pravila se ne primenjuju da bi zaštitila javni interes, već da bi obezbedila privid zakonitosti za unapred kontrolisane ishode”, objašnjava generalna sekretarka NUNS-a.

Projekti koje su finansirale međunarodne organizacije se ne računaju

NUNS je ove godine prijavio četiri kandidata za članove komisija koji imaju iskustva u pisanju i realizaciji projekata u oblasti javnog informisanja koji su (su)finansirani, kako od strane domaćih institucija, tako i međunarodnih organizacija. 

Iako je MIT prošle godine bodovao projekte podržane od strane međunarodnih organizacija, ove godine to nije bio slučaj.

Pitali smo MIT zašto ove godine nisu priznati međunarodni projekti i u čemu je razlika, ali dopis koji smo dobili u vezi sa ovim pitanje nije dao konkretan odgovor.

„Pravilnikom o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja propisan je Obrazac za prijavu za člana komisije koji obuhvata ’iskustvo u oblasti projektnog sufinansiranja u Srbiji’, odnosno iskustvo u pisanju projekata i iskustvo u radu tima za realizaciju koji su sufinansirani u skladu sa članom 3. Pravilnika, koji predviđa da Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave obezbeđuju iz svog budžeta sredstva za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja koji je definisan u članu 15. Zakona o javnom informisanju i medijima“, piše u dopisu Ministarstva.

“Ovakav odgovor ministarstva je formalistički i suštinski izbegava pitanje”, navodi Tamara Filipović Stevanović.

“Oni se pozivaju na usko tumačenje pravilnika, ali ne objašnjavaju zašto je prošle godine isto iskustvo bilo priznato, a ove godine više nije. Dakle, nije problem samo u sadržini odgovora, već u nedoslednosti postupanja, jer ista stvar ne može jedne godine da bude relevantna, a druge da više ne bude, a da pritom nije došlo i do neke formalne izmene propisa koja bi takav pristup opravdala“, dodaje ona.

Generalna sekretarka NUNS-a ocenjuje da razlika u vrednovanju iskustva kandidata nije opravdana, jer rad na projektima koje podržavaju međunarodne organizacije predstavlja relevantno profesionalno iskustvo, posebno u oblasti javnog informisanja. Kako navodi, takav rad podrazumeva poznavanje procedura, upravljanje budžetima, sprovođenje aktivnosti, izveštavanje i odgovornost u realizaciji projekata od javnog interesa.

“Isključivanje takvog iskustva bez jasnog obrazloženja deluje proizvoljno i budi sumnju da kriterijumi nisu primenjivani radi objektivne procene stručnosti kandidata, već kako bi se pojedinim kandidatima umanjio broj bodova”, navodi Filipović Stevanović.

Ona ističe da ovo nije samo pitanje tehničkog bodovanja, već i poverenja u čitav postupak i da se stiče utisak da cilj nije pravična i stručna selekcija, već prilagođavanje postupka unapred željenom ishodu.

Veće šanse za one koji su ranije bili u komisijama

Poslednja kategorija koja se boduje jeste „učešće u komisijama za ocenjivanje projekata“. To znači da oni kandidati koji su ranije već bili u komisijama dobijaju bodove, a samim tim su i veće šanse da ponovo budu izabrani, dok oni koji nemaju takvog iskustva ostaju bez bodova i prilike da ih sakupe do sledećeg konkursnog ciklusa.

Generalna sekretarka NUNS-a ističe da ovakvo bodovanje već ima vrlo konkretne posledice.

“Mala grupa ljudi kontinuirano odlučuje o raspodeli javnog novca, a ishodi tih odluka pokazuju da sredstva često završavaju kod istih medija, uključujući i one koji krše profesionalne standarde, dok bez podrške ostaju mediji koji izveštavaju kritički i u javnom interesu. Kada imate takvu zatvorenost, kontinuitet istih aktera i ponavljanje istih ishoda, onda je teško govoriti o otvorenom i fer postupku”, smatra generalna sekretarka NUNS-a.

Saša Mirković navodi da je u pitanju jasan bodovni inženjering koji nema dodirnih tačaka sa predloženim rešenjima iz Medijske strategije niti sa odredbama Zakona o javnim informisanjem i medijima. 

„Protiv toga nema leka jer je to ministarskih ruku delo. To je najbolji dokaz kako se jednim spornim ’ministarskim’ pravilnikom može obesmisliti višegodišnje aktivno učešće  u Radnim grupama u kojima ANEM više neće učestovati zbog ovakvih i sličnih zloupotreba“, naglašava Mirković. 

Tamara Filipović Stevanović ocenjuje da se pravično učešće u ovakvim postupcima može obezbediti samo promenom same logike sistema, odnosno postavljanjem kriterijuma koji neće favorizovati već stečene pozicije i umreženost, već stvarnu stručnost, integritet i profesionalni ugled. 

“Potrebno je ograničiti uzastopno učešće istih ljudi u komisijama, obezbediti veću transparentnost predlagača i kandidata, jasno proveravati njihove reference i uvesti mehanizme koji će omogućiti da i novi, legitimni kandidati imaju realnu šansu da budu izabrani”, zaključuje Filipović Stevanović.

Rakočević smatra da je za katastrofu koja je usledila odgovorno nedemokratsko i totalitarno okruženje, podsećajući da je okidač bila lažna vest o utapanju albanskih dečaka u reci Ibar, a da su za to krivi Srbi.

„Tog trenutka ta kapisla je izazvala eksploziju jednog društva koje nije moglo da prihvati druge i drugačije. I taj medijski totalitarizam koji je tog trenutka bio okrenut ka Srbima bio je klasično navođenje na mete po gradovima, po selima, po crkvama, po onim mikrozajednicama i getima koji su pretrajali od 1999. do 2004. Dakle, vi imate medije koji su tog dana snimali, puštali snimke nekih kostiju i govorili da su Srbi pobili Albance 1999. i da su držali te kosti. Posle toga više nije bilo ni jednog jedinog trenutka u kojem bi ta srpska sredina mogla da preživi, dakle, nije joj ostavljen ni minimum mogućnosti da preživi“, naveo je Rakočević za Kosovo onlajn.

On podseća da su mediji tada „vodili hajku“.

„Ima Oebs zabeleženo: iz Đakovice se javlja dopisnik javnog servisa RTK i kaže: ‘situacija u gradu je mirna’, dok srpska crkva gori. To je jedna apsolutna ravnodušnost. Tu nema druge strane. Tu je druga strana osuđena na nestanak“, ističe Rakočević.

Navodi da je 17. mart bio jedan od datuma u kojima je bilo važno da se u konačnom obračunu završi sa Srbima.

„Kada jedna zajednica, jedna grupa, jedan sistem, jedno društvo odluči da napravi konačni obračun sa nekim, onda istina apsolutno nije važna. Tu više nema nikakvih unutrašnjih mehanizama koji vas, u odnosu na druge i drugačije i na istinu, sprečavaju da širite mržnju i da obnavljate mogućnost sukoba. Jer ovde nije stvar u tome da vi širite lažne vesti zato što je to neka inercija ili zato što to odgovara opštem mišljenju, ovde je stvar u tome da se čitav jedan sistem trudi da nastavi psihologiju konačnog obračuna“, naveo je Rakočević.

Posledice takvog narativa su katastrofalne, ističe on, zato što nema nikakvog pomaka među onima koji su proširili lažnu vest i izvršiocima, a ni kazni.

„Izvršioce je trebalo kazniti i neka ruka pravde je trebalo da dođe do njih, a to je apsolutno minorno i zanemarljivo. S druge strane, mediji koji su označeni kao okidač – a to je na prvom mestu javni servis Radio-televizije Kosova i najliberalniji list kosovskih Albanaca ‘Koha ditore’ – predstavljaju paradoks u kome nisu problem bile koračnice i pozivi na juriš medija koji zastupaju ratne ciljeve, već je problem bio to što je većina poverovala. Bio je potreban javni servis da takva lažna vest o ubistvu dece ode u javnost, kao i ‘Koha ditore’, kao liberalna novina, koja je objavila tekst ‘Oprez, Srbi kolonizuju Kosovo’“, kazao je naš sagovornik.

Ističe da je tekst potpisao čovek po imenu Petar Rogel, za kog se nikada nije saznali ko je, a koji je tvrdio da su Srbi iz beogradskog režima koji naseljavaju Kosovo legitimna meta.

„U tom trenutku se osećalo da može doći do povratka, i zato je jedan od ciljeva ostvaren – povratak Srba posle 17. marta u gradove na Kosovu i Metohiji. 236.000 proteranih je zaboravljeno, a posle toga je sve bila farsa, ništa nije moglo da se dogodi“, priča Rakočević.

On napominje da kada jedna zajednica odluči da nekoga „istrebi“ na takav način, istina više nije bitna i da se samo traži opravdanje za konačni obračun „sa drugima, drugačijima i onima koje ste označili kao vekovne neprijatelje“.

„Kako je to moguće? Šta je uradila međunarodna zajednica? Zar je protek od ovih 27 godina samo vreme u kojem čekamo da se obračunavamo jedni sa drugima? Kako je moguće da smo u istoriji i na ovim prostorima imali mnogo nesrećnijih i krvavijih sukoba, ali zamislite Evropu u kojoj 27 godina posle rata, i među najljućim i najkrvavijim protivnicima, neka zajednica na određenoj teritoriji pati na način na koji Srbi danas pate i žive u ovom sistemu – to je potpuno nezamislivo. Što znači da iza svega stoji nesigurnost i potreba da se ta nesigurnost na neki način manifestuje kroz sukob. Većina, i liberalnih i javnih i bilo kojih drugih ličnosti, nema snagu da kaže: ‘Čekajte, ostavite tu crkvu u Prištini’, ‘U čemu je problem da postoji neki hram’, ‘U čemu je problem da postoji neko ko misli drugačije’“, ističe Rakočević.

Napominje da su narativi i ideje 17. marta ugrađeni u psihologiju i metodologiju konačnog obračuna, a da je ključno pitanje kako ih preživeti.

„Možemo ih preživeti ako u svojim zajednicama razvijemo pluralizam, normalnost i primere da nikada ne smemo razmišljati na totalitaran i isključiv način, niti u psihologiji konačnog obračuna, kada su u pitanju drugi i drugačiji. Nažalost, mi smo meta takvog razmišljanja, a mediji su okidač koji čeka da izvrši mračne želje sistema koji nije pronašao svoj smisao i nije svojim građanima doneo gotovo nikakvo dobro“, zaključio je Rakočević.

Kako su naveli, u diskreditaciji, kriminalizaciji i etiketiranju novinara i medijskih kuća učestvovalo je najmanje 20 zvaničnika, od kojih su najaktivniji bili narodni poslanici Srpske napredne stranke (SNS) Nebojša Bakarec i Milenko Jovanov, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić i predsednik SNS Miloš Vučević.

Nakon što su u februaru kritički mediji targetirani uz optužbe da, navodno dehumanizujući predsednika Srbije, direktno doprinose pripremi atentata na njega i članove njegove porodice, trend kriminalizacije medija i novinara nastavljen je i tokom marta, istakli su iz fondacije.

Naveli su da su optužbe visokih zvaničnika da novinari pripremaju, promovišu ili podstiču nasilje jasno uočene kroz više koordinisanih kampanja i u više od 50 pojedinačnih napada.

Iz fondacije su naveli primer lista Danas koji je, kako su istakli, bio izložen sistematičnim i ciljanim napadima zbog teksta u kojem se analizira zašto su, suprotno zakonu, pripadnici specijalnog odreda vojne policije obezbeđuju Miloša Vučevića 10 meseci nakon što mu je prestao mandat premijera.

List je optužen da „pokreće kampanju za ukidanje obezbeđenja Vučeviću“, poziva na „linč“, „crta metu“, „vrši pripremu atentata“, te „poziva na odstrel“, kako Miloša Vučevića, tako i članova njegove porodice.

Iz fondacije su istakli i da su kritički novinari i mediji, nakon lokalnih izbora u 10 opština i gradova, bili kontinuirano optuživani da imaju interes da „izazovu nerede“, da sprovode „organizovan i pažljivo planirani teror“, kao i da su manipulisali informacijama i opravdavali nasilje.

Krajem meseca, zbog izveštavanja Nove S o protestu održanom ispred rektorata nakon upada Uprave kriminalističke policije, predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić optužila je taj portal da poziva na građanski rat, naveli su iz fondacije.

Dodali su da su gotovo dve trećine zabeleženih napada bili direktno upućeni medijima i novinarima, većinom sa ciljem njihove profesionalne diskreditacije.

Obrazac po kome se novinari i mediji etiketiraju kao izdajnici ili plaćenici i dehumanizuju pojavljuje se u svakom 10. napadu, a bilo je i primera fašizacije i nacifikacije medija, istakli su iz fondacije.

Najčešće mete verbalnih napada bile su, kako su naveli, redakcije televizija i portala N1 i Nova S, dnevni list Danas i nedeljnik Radar, a zabeleženo je i targetiranje novinarskih udruženja UNS i NUNS kojima je poslanik SNS Milenko Jovanov poručio da je „najpametnije da ćute do kraja postojanja“.

Novinari i medijski radnici koji su tokom marta najčešće targetirani bili su – autori emisije Mentalno razgibavanje Marko Stepanović i Srđan Jovanović, novinar Danasa Uglješa Bokić, zatim Branislav Šovljanski, Ivan Bjelić, Slobodan Georgiev, Dinko Gruhonjić, Žaklina Tatalović, Nenad Kulačin, Vuk Cvijić i drugi, naveli su iz fondacije.

„Pošto je kod nas funkcija dirketora i glavnog urednika razdvojena, mi nemamo tu dramu. To što kompanija sada radi, mislim da i u ostalim medijima koji su sada u Adria News Network (ANN) , takođe uvodi kodirektore, to je sasvim legitimno. Žele da kontrolišu tokove novca, odnosno finansijsku stabilnost“, kazao je urednik Danasa, piše N1.

Igoru Božiću je rečeno da će ostati glavni urednik televizije N1, a da će od utorka u Agenciji za privredne registre (APR) kao zakonski zastupnik biti upisan Brent Sadler.

„Problem je što je Božiću rečeno da će osati da vodi redakciju. Ne postoji glavni urednik na ‚majke mi‘. Sad neko kaže – ti ćeš ostati glavni urednik, vodićeš redakciju ali nemaš rešenje o tome. Ako mu ove nedelje daju rešenje, onda ćemo shvatiti da je to OK i da je to jedna stukturna promena. Međutim, ako se to ne desi, postoji velika verovatnoća da je to nešto što nije baš u skladu sa pravilima poslovanja, novinarstva i da je moguće da oni žele na neki način Božića da sklone“, istakao je Petrović.

On objašnjava da ne može neko faktički da bude glavni urednik, a da formalno ne bude.

„Moraš da imaš papir, da imaš funkciju, samim tim da imaš odgovornost. U svakoj redakciji imaš liniju odlučivanja“, dodao je.

„Mi od tada od njih nismo imali neke zahteve da nešto menjamo“

Draža Petrović kaže da su od postavljanja nove uprave svi urednici informativnih medija koji su nekada poslovali u okviru United Media, a sada su deo Adria News network, imali razgovore sa Brentom Sadlerom i da je on svima rekao da je tu da brani nezavisnost ovih medija, da će to podržati, a da se od medija traži samo da se drže novinarskih pravila.

„Mi od tada od njih nismo imali neke zahteve da nešto menjamo. Rekao je da ćemo dobiti neki krovni dokument sa uredničkim principima i da je neki manifest koji smo mi potpisali i poslali upravi BC Partnersa to i da će nas štititi od pritisaka vlasnika kompanije. To smo shvatili kao neku vrstu podrške i to očekujemo da vidimo na delu“, poručio je urednik Danasa.

Kako kaže, očekuje da smena Igora Božića sa mesta direktora N1 bude transparentna.

„Može da se desi da kompanija u utorak razdvoji to radno mesto, da Božić ostane glavni i odgovorni urednik, da Brent Sadler kao predstavnik kompanije kontroliše tokove novca i onda možemo da kažemo OK – to je jedna stukturna promena. Očekujem da nova uprava malo bolje komunicira s javnošću, da i mi koji radimo budemo načisto da oni imaju dobre namere s nama“, dodao je.

„Ako to ne bude transparentno, ovako je ‚majke mi‘ glavni urednik“, istakao je Petrović.

„Ako vlast misli da ugasi N1 mislim da će imati još veći bes naroda“

On smatra da bi gašenje N1 bio još jedan autogol vlast jer je N1, kako je kazao, prozor u svet za veliki deo građana Srbije.

„Ako vlast misli da ugasi N1 mislim da će imati još veći bes naroda, ovde narod sada izlazi na ulice ako postave neki kiosk kako im se ne sviđa. Vlast je u bezizlaznoj situaciji… njihove izjave i nekontrolisani bes prema studentima, univerzitetu, prema svima koji su kritički nastrojeni. Uopšte me ne bi iznenadilo da se odluče na jedan tako iracionalni potez, jer smo mi navikli na iracinalne poteze. Da li će nova uprava pristati da učestvuje u tome? Ja se nadam da neće“, kazao je Petrović.

Oni su nedavno otkupili i kompaniju TV-5 Užice preko koje su sada zvanično registrovali već postojeći portal te televizije kao zaseban internet medij – tv5.rs.

Nakon što je otkupila više postojećih lokalnih medija od početka godine, ćerka firma Aloa i Informera Best Medija Tim osnovala je i dve potpuno nove firme Miomedija i Infomačva, koje su sada izdavači dva novoregistrovana medija.

Alo Medija Sistem nedavno je osnovala, prema podacima iz APR, i firmu OWP info pod šifrom delatnosti „veb portali“, u kojoj 15 odsto vlasništva ima Boško Milosavljević, a za koju za sada nije poznato čime će se baviti.

Podsetimo, od početka godine ćerka firma izdavača tabloida Alo i Informer "Best Media Team" kupila je devet lokalnih medija, a to su RTV Golija iz Ivanjice, Televizija Kikinda, Televiziju 5 iz Užica, TV Lav Plus, TV Priboj, portal valjevo5.rs, RTV Bačka Palanka, Lotel Plus iz Loznice i Santos televiziju iz Zrenjanina.

Firma Best Medija Team registrovana je zvanično 24. decembra prošle godine i najpre je bila u vlasništvu kompanije Alo Media System. Firma se vodi na adresi Kosovska 26, Beograd, gde je i sedište kompanije koja je poseduje. Direktor firme je Dragan Lazić. Krajem februara, prema podacima u APR, Alo je 10 odsto vlasništva prodao izdavaču Informera, odnosno firmi Insajder Tim.

Ova novoosnovana firma Aloa i Informera, kako se navodi u APR, registrovala je i dve ćerke firme - 30. decembra Miomediju u Mionici i 15. januara Infomačvu u Šapcu, u kojoj je suvlasnik 20 odsto Dragan Mandić, inače nekadašnji vlasnik medijskog izdavača Lotel Plus iz Loznice.

Alo Medija Sistem zajedno sa Bojanom Avramovićem poseduje i firmu INI media u okviru koje funkcioniše Niš TV, neregistrovana televizija, i istoimeni registrovani portal.  Portal ove televizije je na konkursima za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja u Nišu dobio prošle godine 16 miliona dinara, iako je registrovan bio tek 28. avgusta.

Podsetimo, firma Alo Medija Sistem je pred kraj 2025. godine od kompanije Pink Medija Grup Željka Mitrovića kupila "Rock Radio", nakon čega su dotadašnji zaposleni na radiju objavili da su dali otkaze.

Redakcija će, u slučaju dostavljanja dodatnih odgovora ili novih podataka koji mogu uticati na razumevanje iznetih činjenica, tekst dopuniti i ažurirati u skladu sa pristiglim informacijama.

Zid ćutanja: zahtevi, žalbe i izostanak odgovora

Od novembra 2025. godine, redakcija je opštinskoj upravi u Novom Bečeju uputila devet zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, koji su se odnosili na troškove javnog informisanja, medijskih usluga, manifestacija i druga pitanja od interesa za građane.

U međuvremenu, na dan objavljivanja teksta (03. marta 2026), redakcija je dobila odgovor po jednom zahtevu, koji je ujedno i poslednji upućen Opštini Novi Bečej.

Za preostalih osam zahteva nije postupljeno u celosti u zakonskom roku, zbog čega je podneto osam žalbi Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Krajem marta 2026. godine, Poverenik je u četiri predmeta usvojio žalbe i naložio Opštinskoj upravi da dostavi tražene informacije u roku od osam dana od prijema rešenja, dok su za preostale zahteve postupci i dalje u toku.

Zbog toga podaci za 2025. godinu o nabavkama male vrednosti i drugim oblicima direktnog ugovaranja trenutno nisu dostupni našoj redakciji.

Nije moguće sa sigurnošću tvrditi da su takva izdvajanja u 2025. prestala, ali jednako tako — na osnovu izostanka dostavljenih odgovora — nije moguće ni zaključiti da ih nije bilo.

Ono što ostaje jeste dokumentacija pribavljena ranije, koja se odnosi na tokove novca iz 2024. godine. Ta dokumentacija ne daje odgovore na sva pitanja, ali pruža osnov za uočavanje određenih obrazaca.

Konkurs koji postoji, ali ne odlučuje

Da bi se razumeo obrazac koji dokumentacija otkriva, potrebno je najpre zadržati se na samim konkursnim podacima. U 2024. godini opština Novi Bečej raspisala je konkurs za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u vrednosti od 600.000 dinara. Komisija je razmatrala šest prijava. Sredstva su odobrena dvojici podnosilaca: VTV DOO Subotica iz Subotice za projekat „Novobečejske priče“, koji je dobio 350.000 dinara, i INFO-NB iz Novog Bečeja (Webinfo portal) za projekat „Znamenitosti i privredni razvoj Novog Bečeja“, koji je dobio 250.000 dinara.

Naredne, 2025. godine, konkursni budžet ostao je na istom nominalnom nivou od 600.000 dinara, ali je od tog iznosa raspodeljeno samo 400.000 dinara — isključivo VTV DOO Subotica za projekat „Tu, oko nas“. Preostalih 200.000 dinara ostalo je neraspodeljeno.

Četiri meseca, četiri miliona: ugovor koji menja proporcije

U središtu finansijske slike 2024. godine nalazi se ugovor zaključen 30. avgusta između opštine Novi Bečej i privrednog društva Magazin Dani DOO iz Subotice, u vrednosti od četiri miliona dinara. Opštinu zastupa predsednik Saša Maksimović, dok je u ime tog privrednog društva ugovor potpisao direktor Vladan Stefanović.

Predmet ugovora definisan je kao nabavka usluge emitovanja programskih sadržaja, u skladu sa specifikacijom nabavke i prihvaćenom ponudom. Ukupna ugovorena cena iznosi 4.000.000 dinara bez PDV-a. Pružalac usluge nije obveznik PDV-a, dok cena za jedan mesec pružene usluge iznosi 1.000.000 dinara.

Ugovor se odnosi na period od 1. septembra do 31. decembra 2024. godine — četiri meseca za ukupno četiri miliona dinara. Prema finansijskoj dokumentaciji opštine, taj iznos isplaćen je u četiri jednake rate od po milion dinara, i to sve tokom decembra 2024. godine.

Prostom matematikom, to znači da su građani tokom četiri meseca svakog dana izdvajali oko 33.000 dinara za sadržaj za koji iz dostupne dokumentacije nije moguće jasno utvrditi gde je i na koji način bio dostupan javnosti.

Taj iznos, sam po sebi, šest i po puta prevazilazi celokupan godišnji konkursni budžet za medijske sadržaje od javnog interesa. Nije reč o godišnjem ugovoru, već o četvoromesečnom. Nije reč o sredstvima koja su prošla kroz komisijsko ocenjivanje projekata i bodovanje, već o nabavci po postupku koji ne podrazumeva isti stepen javnog poređenja. Ugovor je zaključen krajem avgusta, dok su sve četiri uplate realizovane u decembru — tri od njih u razmaku od svega dva dana.

Portal, ali koji? Problem vidljivosti sadržaja

Jedan od najupadljivijih detalja u dokumentaciji nije sama vrednost ugovora, već način na koji je definisano mesto realizacije usluge. U ponudi Magazin Dani DOO, od 27. avgusta 2024. i potpisanoj od strane Vladana Stefanovića kao ovlašćenog lica, usluga je opisana na sledeći način: praćenje i izveštavanje na Portalu, u vidu tekstova sa audio-video prilozima, minimum 1500 karaktera i jednom fotografijom o značajnim dešavanjima na svim poljima od značaja za građane opštine Novi Bečej — u komunikaciji i po nalogu predstavnika JLS (jedinice lokalne samouprave).

U toj specifikaciji stoji „na Portalu“ — bez navođenja naziva medija, internet adrese ili bilo kojeg drugog podatka koji bi omogućio da se proveri gde je sadržaj za koji se izdvaja javni novac zaista objavljen i dostupan. Isti neodređeni izraz „Portal“ prenosi se i u ugovor. Time izostaje osnovna veza između isplate i njenog rezultata — ne postoji javno dostupan i proverljiv trag koji bi pokazao koji konkretni tekstovi, u kom mediju i u kom periodu predstavljaju ispunjenje ugovornih obaveza.

Magazin Dani DOO je osnivač portala „magazindani.rs“,na kojem se objavljuju sadržaji iz više lokalnih sredina, uključujući Suboticu, Bečej, Novi Bečej, Vrbas i Novi Kneževac. Iako su prisutni i sadržaji koji se odnose na Novi Bečej, portal ne funkcioniše kao primarno lokalni medij za informisanje građana te opštine. Međutim, u samom ugovoru sa opštinom Novi Bečej ne postoji precizno navođenje na kom mediju se predmetna usluga realizuje. 

Dodatnu dimenziju ovom pitanju daje formulacija da se sadržaji realizuju „u komunikaciji i po nalogu predstavnika JLS“. Ta odredba ukazuje na aktivnu ulogu naručioca — dakle opštine — u procesu nastanka sadržaja, ali ne daje odgovor na pitanje gde i u kom obliku taj sadržaj postaje dostupan javnosti, niti postoji mehanizam kojim bi treća strana mogla da to proveri.

Reakcije građana: portal koji većina ne prepoznaje

Redakcija portala Webinfo je tokom 2025. godine putem društvenih mreža postavila građanima opštine Novi Bečej pitanje da li znaju za portal Magazin Dani i da li su ga koristili kao izvor informisanja o lokalnim temama u periodu od 1. septembra do 31. decembra 2024. godine.

Odgovori koji su pristigli — iako ne predstavljaju istraživanje javnog mnjenja niti metodološki kontrolisan uzorak — bili su gotovo jednoznačni. Većina građana navela je da nikada nije čula za taj portal ili da nije znala da postoji. Pojedini su izrazili sumnju u njegovu vidljivost i domet, uz komentare da „ne znaju ko ga prati“ ili da im se sadržaj eventualno pojavio sporadično na društvenim mrežama, bez daljeg interesovanja ili praćenja.

Takve reakcije ne mogu se tumačiti kao reprezentativan pokazatelj, ali ukazuju na mogući raskorak između finansijskih izdvajanja i stvarne vidljivosti sadržaja u javnosti. Kada je reč o informisanju od javnog interesa, pitanje nije samo da li je novac isplaćen, već i da li su građani zaista bili informisani.

Primaoci sredstava iz javnih nabavki u 2024. godini

Pored privrednog društva Magazin Dani DOO iz Subotice, sa kojim je zaključen ugovor u vrednosti od četiri miliona dinara, opština Novi Bečej tokom 2024. godine zaključivala je ugovore i sa drugim medijskim subjektima.

VTV DOO Subotica — ogranak Novi Bečej zaključio je sa opštinom Novi Bečej tokom 2024. godine dva ugovora ukupne vrednosti od najmanje 1.188.000 dinara (sa uračunatim PDV-om). Kao zakonski zastupnik ovog privrednog društva, kao i u slučaju Magazin Dani DOO, navodi se Vladan Stefanović.

Prema dostupnim ugovorima, 27. decembra 2024. godine zaključen je ugovor o izradi promotivnog filma o turističkom potencijalu opštine u vrednosti od 600.000 dinara bez PDV-a, odnosno 720.000 dinara sa PDV-om, kao i poseban ugovor o izradi promotivnog filma o radu Opštine Novi Bečej u vrednosti od 390.000 dinara bez PDV-a, odnosno 468.000 dinara sa PDV-om.

Finansijska dokumentacija opštine za 2024. godinu evidentira deo isplata po tim osnovama, ali iz nje nije moguće zaključiti da li su svi ugovoreni iznosi realizovani u toj budžetskoj godini, imajući u vidu da se isplate po pravilu mogu prenositi i u narednu godinu.

Nevena Subotić PR „Reklama i propaganda“ primila je 27. septembra 2024. iznos od 499.000 dinara za uslugu opisanu skraćenicom „Usluge PR VG“. U širem kontekstu, ta skraćenica odnosi se na angažman u okviru Velikogospojinskih dana, godišnje manifestacije u Novom Bečeju. Ta isplata deo je ukupne slike budžetskog finansiranja medijsko-promotivnih aktivnosti u toj godini.

INFO-NB, odnosno portal Webinfo, primio je u 2024. godini ukupno 174.999 dinara — u tri mesečne rate od po 58.333 dinara — za uslugu snimanja skupštinskih sednica. Reč je o delu jednogodišnjeg ugovora ukupne vrednosti od oko 700.000 dinara, čija je realizacija nastavljena tokom 2025. godine, kada je isplaćen preostali iznos u jednakim mesečnim ratama do avgusta.

Snimci sednica Skupštine opštine Novi Bečej, realizovani u okviru tog ugovora, javno su dostupni na portalu Webinfo i YouTube kanalu redakcije.

Istovremeno, na konkursu za sufinansiranje medijskih sadržaja u 2025. godini, portal Webinfo nije dobio sredstva.

Kada se sve uzme u obzir, razlika u strukturi i visini izdvajanja ostaje izrazita: višestruko veći iznos usmeravan je ka praćenju i izveštavanju o aktivnostima opštine kroz ugovore koji nisu prošli konkursnu proceduru, nego ka prenosu skupštinskih sednica — sadržaju koji građanima omogućava neposredan uvid u rad lokalnog parlamenta.

Vladan Stefanović i mreža medija

Oba subjekta koja su u 2024. godini primila najveće iznose — Magazin Dani DOO i VTV DOO Subotica — imaju istog zakonskog zastupnika. Prema podacima iz Agencije za privredne registre (APR), Vladan Stefanović navodi se kao ovlašćeno lice i u jednoj i u drugoj firmi. U dokumentima koje je redakcija prikupila — ugovorima, ponudama i finansijskim karticama — Stefanović potpisuje ugovore kao zastupnik oba privredna društva.

Na osnovu dostupne dokumentacije za 2024. godinu, sa opštinom Novi Bečej, zaključeni su i realizovani ugovori mimo konkursne procedure u ukupnoj vrednosti od najmanje 5.538.000 dinara.

Mirković: „Ispod radara i niko ih ne primećuje“

Doc. dr Saša Mirković, medijski stručnjak, docent i nekadašnji državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja, govori o ovom modelu kao o nečemu što nije nastalo slučajno — već kao o logičnoj posledici odsustva političke volje da se sistem sprovede onako kako je zamišljen. Njegova perspektiva ima posebnu težinu jer je bio jedan od „arhitekata“ sistema projektnog sufinansiranja, koji je uveden Zakonom o javnom informisanju i medijima iz 2014. godine, i jer je iznutra video kako taj sistem može biti preusmeravan.

„Ovo što ste mi naveli je način gde oni preko tog 'de minimisa' — to su nabavke male vrednosti, idu ispod radara i niko ih ne primećuje“.

Taj prag znači da se takve nabavke ne moraju prijavljivati kao državna pomoć nadležnim organima, što ih čini nevidljivim u jednom važnom sloju kontrole.

„Nažalost, do dana današnjeg nismo stvorili relevantan mehanizam da se proveri sprovođenje i sankcionišu zloupotrebe. Sve je smišljeno da bude 'na dugom štapu'. I čak i kad otkrijete nepravilnosti, nema efikasnog mehanizma da neko oseti sankciju u kratkom roku“, kaže Mirković.

Na pitanje o javnim nabavkama kao instrumentu usmeravanja medijskih sredstava bez konkursne procedure, odgovara oštro: „Javna nabavka ne sme da bude oblikovana sa namerom izbegavanja zakona ili sa namerom da određene subjekte neopravdano dovede u povoljniji položaj. Međutim, u praksi vidimo da se ove procedure izigravaju umanjivanjem konkurencije ili njenim veštačkim kreiranjem, gde se medijske usluge planiraju neadekvatno potrebama građana, a isključivo u svrhu političkog uticaja“.

Mirković govori i o širem finansijskom kontekstu, upozoravajući da lokalni primeri nisu izolovani fenomeni. Po njegovoj proceni, na nivou Republike, Pokrajine i lokalnih samouprava godišnje se izdvaja oko 14 miliona evra za projektno sufinansiranje, a uz to još oko osam miliona evra putem javnog oglašavanja — ukupno otprilike 22 miliona evra. 

Možda je najsažetija njegova formulacija o tome šta se dešava kada formalni sistem opstaje, ali menja svrhu.

„Možete imati proceduru koja izgleda u redu. Ali ako ne možete da proverite efekat, ako nemate jasne podatke i ako ne postoji odgovornost, onda imate sistem koji postoji na papiru, ali ne i u praksi“.

Lokal pres: lokalni slučaj, nacionalni obrazac

Preliminarno istraživanje koje je 2026. godine sproveo Lokal pres, a koje obuhvata podatke za 2024. godinu, daje širi okvir za razumevanje nalaza iz Novog Bečeja.

Istraživanje je obuhvatilo osam lokalnih samouprava i konstatovalo da je tokom 2024. godine za oglašavanje potrošeno najmanje 95 miliona dinara, uz značajne nedostatke u pogledu transparentnosti, dostupnosti i pouzdanosti podataka. 

Sredstva se dodeljuju bez jasnih kriterijuma, uz zaobilaženje procedura javnih nabavki. Lokal pres beleži i da u tom procesu postoje privilegovani mediji koji po pravilu imaju nekritički odnos prema javnim entitetima, te da se često ne može utvrditi ni svrha ni efekat oglašavanja jer izveštaji o realizaciji kampanja uglavnom ne postoje.

Izveštaj posebno upozorava da je tokom 2024. godine državno oglašavanje u brojnim sredinama prevazišlo sredstva dodeljena kroz konkursno sufinansiranje, iako bi ovaj drugi mehanizam trebalo da bude dominantan kada je reč o usmeravanju javnih sredstava u medijsku sferu. 

Sistem koji postoji, ali menja svoju funkciju

Iz svega što dostupna dokumentacija pokazuje, ne može se reći da formalni okvir ne postoji - konkurs postoji, ugovori postoje i zakon postoji. Međutim, njihov međusobni odnos više nije isti kao što je bio zamišljen.

Dostupni podaci za 2024. godinu pokazuju da konkurs nije bio dominantan kanal raspodele sredstava, dok su ugovori preuzimali veći deo novca. Sadržaj nije bio precizno vezan za konkretan medij, a njegovi efekti nisu bili javno proverljivi.

Zbog izostanka podataka za 2025. godinu, nije moguće utvrditi da li je takav obrazac u međuvremenu promenjen.

Podaci koje je redakcija Webinfo prikupila za period od 2015. do 2025. godine pokazuju da je kroz konkursno sufinansiranje medijskih projekata u opštini Novi Bečej izdvojeno ukupno 49.630.000 dinara. Od tog iznosa, prema dostupnim podacima, više od 60 posto završilo je kod dva subjekta — VTV DOO Subotica i Magazin Dani DOO Subotica — koji imaju istog zakonskog zastupnika. Taj podatak sam po sebi ne dokazuje nezakonitost. Ali ukazuje na kontinuitet u raspodeli koji je teško objasniti isključivo razlikama u kvalitetu projekata kroz desetogodišnji period.

U tom kontekstu, za 2026. godinu još nema jasne slike o tome kako će sredstva biti raspodeljena. Opština je raspisala konkurs u vrednosti od 6.700.000 dinara, ali odluke u trenutku pisanja ovog teksta još nisu donete. Ostaje otvoreno pitanje da li će konkurs, uprkos većem iznosu, zaista imati dominantnu ulogu u raspodeli sredstava ili će se nastaviti obrazac u kojem značajan deo novca odlazi kroz ugovore van konkursne procedure.

Portal Webinfo uputio je pitanja opštini Novi Bečej, kao i privrednom društvu Magazin Dani DOO i njegovom zakonskom zastupniku Vladanu Stefanoviću, koja se odnose na kriterijume zaključivanja ugovora, mesto objavljivanja sadržaja i način njihove realizacije. Do trenutka objavljivanja ovog teksta odgovori nisu dostavljeni.

U takvom okviru, pitanje javnog interesa ne ostaje teorijsko, već postaje praktično - i meri se dostupnošću informacija građanima.

Kako se meri javni interes?

U ovom trenutku, bez odgovora institucija i bez potpune dokumentacije za 2025. godinu, nije moguće sagledati da li je obrazac iz 2024. nastavljen ili promenjen. Nije poznato ni da li je, i u kojim iznosima, opština u 2025. godini zaključivala slične ugovore, niti je moguće pouzdano utvrditi kakav je sadržaj nastao na osnovu ugovora iz 2024. godine.

U takvim okolnostima, ključno pitanje koje se nameće jeste: kako se uopšte meri javni interes — ako nije jasno gde se sadržaj objavljuje, ako nije moguće proveriti njegov efekat i ako podaci o trošenju javnog novca nisu dostupni? I to je pitanje koje se ne odnosi samo na Novi Bečej, već na model u kojem javni novac ulazi u medije bez jasnog i proverljivog uvida u njegove efekte.

Spasila ih je grupa studenata koja je slučajno naišla, pošto su bili prepušteni napadačima u selu u kome nije bilo nikog da ih brani, a ljudi sa biračkog mesta u blizini su nemo gledali iživljavanje nad mladim ljudima.

Kada je kasnije policija došla, smejala se, kako je za Cenzolovku rekla Zorica, dok nam je Ivan preneo da nisu hteli odmah da traže Dinića, koji je bio nestao dok ga je grupa huligana jurila.

Bjelić za Cenzolovku kaže da je sada sve na tužlaštvu u Boru. 

„Sa davanjem naših izjava danas, sve je zaokruženo. Imaju kompletiran predmet. Kako su nam rekli, sada je tužilaštvo naložilo utvrđivanje identiteta lica koja su nas napala. I ja sam im danas predao narezane diskove sa svim informacijama, fotografijama, video snimcima koje sam prikupio. Na snimcima se neki od napadača vide i pre nego što su stavili maske”, podvlači Bjelić.  

NA SNIMCIMA SE DOBRO VIDE DVA LICA, KOMBI I DŽIP

„Dobra vest je da sam uspela da povratim sadržaj telefona, skoro sve osim poslednjeg snimka. Snimak napada nemam, jer nisam stopirala snimanje pre nego što je telefon razbijen. Sve snimke, skrinšotove i fotke sam dala tužiocu. Dva lica se dobro vide, a jedna polovično. Vide se tablice kombija, ali i sporni audi, crni džip, sa tablicama. Sve do trenutka kada su nam polupali telefone, krenuli da nas napadaju i tuku”, kaže Zorica Popović za Cenzolovku.  

Bjelić kaže da ni Zorica ni on nisu mogli da dobiju zamenskog tužioca u Beogradu, već da je od njih, onako isprebijanih i pod bolovima, traženo da dođu u Bor, da daju izjave, da bi odatle krenuo postupak. 

U svedočenju za Cenzolovku Zorica Popović je ispričala kako su je muškarci sa fantomkama, duplo veći od nje, šutirali u stomak, Reč je o osobama koje su teško povredile Lazara Dinića i Ivana Bjelića. 

Ivan Bjelić i Lazar Dinić napadnuti su i sekirom. 

Osoba sa video poziva zvala je Bjelića „ustašom”. Lazara su maskirani batinaši iz crnog džipa jurili dok nije upao u Timok, a onda su ga tukli i slomili mu kosti. Tukli su ga i snimali nasilje nad njim dok nije pristao da izgovori: „Aca predsednik”.

Zato, kao reprezentativni sindikat, zahtevamo sastanak sa rukovodstvom u najkraćem mogućem roku, na kom ćemo tražiti pisane garancije da ne postoji plan za smanjenje broja zaposlenih i ugrožavanje postojeće uređivačke nezavisnosti. Podsećamo poslodavca na obavezu da konsultuje sindikat pre donošenja bilo kakvih odluka koje se odnose na radni status zaposlenih ili organizaciju same kompanije.

Sindikat će pažljivo pratiti svaki naredni korak i reagovati na svaku odluku koja bi mogla da ugrozi prava zaposlenih, uređivačku nezavisnost i profesionalne standarde na kojima je ova redakcija godinama građena," navodi se u saopštenju.

Bivši novinar CNN-a iz Britanije Brent Sadler će od naredne nedelje i formalno biti upisan kao direktor N1 televizije, ali i kodirektor portala Nova.rs i Danasa, govore izvori „Vremena“. Sa njim će u N1 kao direktor biti postavljen i Outer van Hauvelingen iz Holandije, koji obavlja funkciju višeg korporativnog predstavnika Adria News Network. Ova kompanija je osnovana 19. februara – u dugom procesu promene upravljačkih struktura u firmama koje drže N1, Novu, Radar i Danas.

Odluka o promeni zakonskog zastupnika N1 već je objavljena na portalu N1, ali će u APR-u biti upisana kroz nekoliko dana.

Igor Božić: Kako će voditi redakciju bez funkcije

Dosadašnji direktor N1 za „Vreme“ kaže da ga je o odluci da ga izbrišu iz APR-a „obavestio Brent Sadler“.

„Poslao mi je mejl u kome me je obavestio da će to da urade“, kaže Božić za „Vreme“.

U tom mejlu je stajalo da se on razrešava funkcije, a da se Sadler upisuje kao direktor.

„Danas smo imali sastanak sa Sadlerom. Došli su na TV, rekli da se uređivački ništa neće menjati, da ja nastavljam da vodim redakciju kao i do sada“, nastavlja Božić. Pitanje je samo kako, kada formalno više nema nikakvu funkciju.

„Ja mogu da mu verujem na reč, ili da mu ne verujem, ali ću svakako dokle god budem mogao da, kao do sada, štitim uređivačku politiku N1“, kaže Božić.

Nastavak sprovođenja dogovora Lučić-Miler?

Ostaje otvoreno pitanje koja je sada uloga Igora Božića, jer po sistematizaciji N1 nema mesto glavnog i odgovornog urednika.

Kao i da li je sve ovo nastavak dogovra direktora Junajted Grupe (UG) Stena Milera i direktora Telekoma Srbije Vladimira Lučića, o strategiji da se umanji uticaj emitera koji izveštavaju kritički o režimu Aleksandra Vučića u okviru grupacije United Media. Projekat za istraživanje o organizovanom kriminalu i korupciji (OCCRP) objavio je u avgustu 2025. audio snimak njihovog telefonskog razgovora.

U međuvremenu Aleksandra Subotić je smenjena sa mesta direktorke United Media. Tužilašvo za organizovani kriminal otvorilo je istragu povodom objavljenog razgovora koji je završio u javnosti.

Dopisivanje u registar zastupnika biće sprovedeno i u dnevnom listu Danas kao i u regionalnim N1 centrima u Sarajevu i Zagrebu, saznaje Vreme.

Razlika je u tome što je samo u slučaju N1 u Srbiji prethodni direktor potpuno izbrisan iz registra.

Jovićević: Uspostavlja se nadzor poslovanja

Direktoru Nove.rs je Mihailu Jovićeviću u sredu. 1. aprila, predočeno je da će pored njegovog imena, kao kodirektor stajati i Brent Sadler. To mu je, kaže, saopštio sam Sadler.

„Ranije je na toj poziciji kozastupnika bio Srđan Ćirović, on je otišao, pa je ostalo upražnjeno mesto“, govori Jovićević za „Vreme“. „Kao obrazloženje mi je Sadler rekao da je njemu i kompaniji potrebna neka vrsta nadzora nad radom. Dodao je i da odluka nema veze sa uređivačkom politikom portala već sa korporativnim delom posla, da je važno da ima kontrolu troškova.“

Jovićeviću ova odluka unosi nesigurnost, pogotovo kada je saznao da je Božić skinut sa mesta direktora.

Sadler: „Samo finansijski nadzor“

Brent Sadler nije odgovorio na pitanja „Vreme” da komentariše ove odluke, kao ni da pojasni kako će Igor Božić voditi redakciju bez funkcije. Iako je već ranije naveo da neće uticati na uređivačku politiku N1, pitanje je kako će sprovesti biznis odluke, koje su često na dnevnom nivou blisko povezane sa novinarskim zadacima, putovanjima, platama, bonusima…

„Uvođenje jedinstvenog upravljačkog okvira u okviru ANN-a uključuje i ovakve administrativne promene. One se isključivo odnose na korporativno upravljanje, zakonsko zastupanje i finansijski nadzor. One ne utiču na uređivačku strukturu, donošenje odluka, radne procese, niti linije izveštavanja“, izjavio je Sadler u zvaničnom saopštenju.

Članom 25 stav 3 Zakona o javnom informisanju i medijima propisano je da članove komisije imenuje rukovodilac organa koji je raspisao konkurs i to iz reda teoretičara, analitičara i praktičara iz oblasti medija koji se samostalno prijavljuju, odnosno koja prijavljuju novinarska i medijska udruženja, a koji nisu u sukobu interesa, odnosno koji ne obavljaju javnu funkciju, u smislu propisa kojima se uređuje sukob interesa pri obavljanju javne funkcije.

Stavom 6 istog člana propisano je da u radu komisije ne mogu učestvovati imenovana, izabrana, postavljena lica u organima Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, organima javnih preduzeća i privrednih društava, ustanovama i drugim organizacijama, čiji je osnivač, odnosno član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, kao i povezana lica sa ovim licima u smislu propisa kojima se uređuje sukob interesa pri obavljanju javne funkcije.

Članom 149 stav 1 tačka 6 propisano je da će se novčanom kaznom od 50.000 dinara do 150.000 dinara kazniti za prekršaj odgovorno lice u organu javne vlasti ako suprotno zakonu donese odluku o imenovanju komisije koja vrši ocenu projekata podnetih na konkurs (član 25. st. 3-6).

U skladu s tim, rukovodioci tog organa koji su je izabrali u komisije bi trebalo da je razreše sa tih mesta, zajedno s ostalim članovima komisije. Odredbom člana 21 stav 6 Pravilnika o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja propisuje se da u slučaju da imenovani član u toku rada komisije iz opravdanih razloga bude sprečen da dalje učestvuje u radu iste ili se utvrdi da je u sukobu interesa, komisija se raspušta i imenuje se nova iz redova prijavljenih kandidata. Kako je odredbama člana 19 stav 1 rečenog Pravilnika propisano da članove komisija imenuje rukovodilac organa koji je raspisao konkurs, iz toga proizilazi da je i za raspuštanje postojeće komisije i obrazovanje nove nadležan rukovodilac organa koji je raspisao konkurs.

U tužbi je navedeno da je Centar na ovim televizijama 34 puta emitovao spot u kome se na uvredljiv i preteći način govori o televizijama N1 i Nova i njihovim novinarima, među kojima su i Dragić i Obućina.

Centar za društvenu stabilnbost se takođe obavezuje da objavi presudu na televiziji Pink, o svom trošku, bez komentara i bez odlaganja, u roku od osam dana od dana pravnosnažnosti presude.

Obavezuje se i da Dragić i Obućini naknadi troškove postupka u ukupnom
iznosu od 136.100 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude, pa do isplate, u roku od osam dana od dana prijema presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Centar za društvenu stabilnost ima pravo žalbe na ovu odluku suda.

Osnovni sud u Novom Sadu doneo je u januaru prvostepenu presudu kojom je utvrđeno da je Centar za društvenu stabilnost povredio ugled N1 i Nova S emitujući video zapis sa logoima i novinarima ove dve kuće, uz navode "da lažu i da su posejali mržnju".

Podsetimo, Centar za društvenu stabilnost je organizacija sa sedištem u Novom Sadu koja stoji iza nekoliko filmova u kojima se targetiraju kritičari vlasti i koje su emitovale televizije sa nacionalnom frekvencijom.

„Uvođenje jedinstvenog upravljačkog okvira u okviru ANN-a uključuje i ovakve administrativne promene. One se isključivo odnose na korporativno upravljanje, zakonsko zastupanje i finansijski nadzor. One ne utiču na uređivačku strukturu, donošenje odluka, radne procese, niti linije izveštavanja“, izjavio je Sadler.

Članovi Adria News Network već su registrovani kao zakonski zastupnici i u drugim entitetima unutar grupe, u okviru istog procesa usklađivanja upravljanja.

Adria News Network je osnovan 19. februara u okviru Adria News, i objedinjuje 14 vodećih televizijskih, digitalnih i štampanih medija u regionu. Ova promena deo je šireg nastojanja da se standardizuju upravljačke strukture unutar mreže.

Među spornim izjavama Kulačina je to što je pomenuo da se navodni sukob Šapića s Denisom Šefikom završio "krpljenjem" Šapića, preneo je NUNS.

Vidojković, koji je iskaz sudu dao video-vezom jer je duže vreme van zemlje pošto mu je ugrožena bezbednost, rekao je da je Šapić, kada ga je pozvao da ponovo gostuje u emisiji, rekao: "A onom Kulačinu ću da iščupam srce".

On je rekao da je Šapić nakon toga gostovao na Pinku gde je ponovio pretnje.

Vidojković je osporio Šapićevu interpretaciju reči izgovorenih u emisiji.

Vidojković i Kulačin su kazali da je Šapić protiv njih podneo ukupno tri tužbe i da je sam Šapić u iskazu u ovom postupku "rekao da mu čast i ugled nisu povređeni, već da želi da ih zaustavi, kako više ne bi bio tema njihovih emisija".

Punomoćnica Kulačina i Vidojkovića, advokatica Sara El Sarag predložila je da se na sledećem ročištu izvedu dokazi prikazivanjem emisije na televiziji Pink u kojoj Šapić iznosi sporne navode, što je sud prihvatio.

U novinarstvu, zahtevi za pristup informacijama od javnog značaja predstavljaju osnovni alat rada – mehanizam koji bi trebalo da obezbedi uvid u rad institucija i korišćenje javnih sredstava. Njihovo postojanje već pokazuje da transparentnost nije podrazumevana, već se ostvaruje kroz ovu proceduru, iako bi u idealnim uslovima veliki deo tih informacija trebalo da bude unapred dostupan javnosti. U Novom Bečeju, međutim, i takva procedura je – u jednom trenutku – prestala da daje rezultat.

Od novembra 2025. godine, do trenutka pisanja ovog teksta, redakcija portala Webinfo podnela je ukupno devet zahteva Opštini Novi Bečej, tražeći informacije od javnog interesa – pre svega u vezi sa javnim informisanjem i konkursnim sufinansiranjem medijskih sadržaja, ali i drugim pitanjima, uključujući troškove pojedinih manifestacija.

U ranijem periodu, odgovori su stizali.

U poslednjim mesecima – ne.

Nakon isteka zakonskih rokova, redakcija je podnela osam žalbi Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, od kojih je prva podneta 17. decembra 2025. godine. Do trenutka objavljivanja ovog teksta, nije doneta odluka ni po jednoj od njih.

Zakonom je predviđeno da Poverenik o žalbi odluči u roku od 60 dana, odnosno u roku od 30 dana u slučajevima kada se traže informacije od značaja za život, zdravlje ili bezbednost.

Takva situacija u praksi se često označava kao „ćutanje uprave“: organ vlasti ne postupa po zahtevu u zakonskom roku, čime pravo na pristup informacijama ostaje formalno, ali ne i stvarno ostvarivo.

Poverenik: kašnjenje potvrđeno, rešenja nema

Redakcija portala Webinfo obratila se kancelariji Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, upućujući konkretna novinarska pitanja o razlozima kašnjenja, postupanju u slučajevima „ćutanja uprave“, primeni sankcija, izvršenju rešenja i mogućem uticaju ovakve prakse na slobodu informisanja.

U pisanom odgovoru iz kancelarije Poverenika, dostavljenom redakciji, potvrđeno je ono što je već vidljivo – odluke po žalbama nisu donete u zakonom propisanom roku, uz obrazloženje da su razlozi „isključivo objektivne prirode“ i da je došlo do značajnog povećanja broja predmeta. Istovremeno je naznačeno da je reč o delimičnom odgovoru na novinarska pitanja, dok se detaljna pojašnjenja po svim postavljenim pitanjima očekuju u narednim danima.

Razmere tog povećanja ilustruju i podaci koje nam je dostavila ova institucija: u periodu od 2015. do 2021. godine evidentirano je 40.064 predmeta, dok je u naredne četiri godine, od 2022. do 2025, taj broj porastao na 72.974, uz istovremeni rast broja žalbi.

U istom odgovoru, međutim, jasno se konstatuje i sledeće: „Pre svega iskreno se izvinjavamo što odluke po Vašim žalbama još uvek nisu donete, odnosno što predmeti nisu rešeni u zakonom propisanom roku od 60 dana. Razlozi za to su isključivo objektivne prirode. Svesni smo da navedene okolnosti nisu i ne smeju biti opravdanje za prolongiranje rokova, te da nijedan građanin, a pogotovo novinar, ne sme da bude uskraćen u vršenju prava na pristup informacijama. Preduzećemo sve mere da se Vaše žalbe reše u najkraćem mogućem roku.“

Šabić: zakon postoji, ali njegova primena zavisi od volje

Govoreći o ovakvim situacijama, advokat i bivši poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, koji je ovu instituciju vodio od njenog osnivanja 2004. do 2018. godine i čiji mandat se vezuje za uspostavljanje prakse transparentnosti u Srbiji, ukazuje da se ne radi o izolovanom slučaju, već o obrascu koji se u praksi ponavlja.
„Nažalost, svakodnevno se u praksi srećemo sa primerima nedosledne i selektivne primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama. I ne samo da se nekim medijima daju informacije koje se drugima uskraćuju, nego su im često dostupne i informacije koje ne bi smele biti dostupne nikome, uključujući i najosetljivije podatke o ličnosti. Takva loša praksa nesumnjivo postoji. Nekad je to posledica neznanja, nesposobnosti, neodgovornosti i lenjosti, ali vrlo često je posledica svesne zloupotrebe i diskriminacije, što je u svakom slučaju pravno nedopustivo i kažnjivo.“

U takvom okviru, kako naglašava, izostanak posledica više nije izuzetak, već pravilo.
„Mada u teoriji ne bi smelo biti, u praksi je i te kako moguće da organ vlasti ignoriše zakon i da za to ne snosi nikakve posledice. Moglo bi se reći da je odsustvo posledica za kršenje zakona postalo gotovo pravilo. Postoje zakonom predviđene sankcije i za organe vlasti i za odgovorna lica, ali niti su artikulisane tako da garantuju efikasnost, niti se dosledno primenjuju.“

Ključni problem: odluke postoje, izvršenje ne

Kako Šabić objašnjava, suština problema ne nalazi se samo u sankcijama, već u načinu funkcionisanja sistema, posebno u delu koji se odnosi na izvršenje odluka.
„Odluke poverenika su po zakonu konačne, obavezujuće i izvršne. U slučaju da onaj koga obavezuju ne izvrši odluku, njeno izvršenje po zakonu treba da obezbedi Vlada, prinudom. Dakle, kada posle uloženog napora konačno izdejstvujete odluku poverenika, moralo bi biti izvesno da ćete dobiti informaciju koju ste tražili. A nije izvesno – naprotiv – jer već dve decenije i više Vlada uopšte ne obezbeđuje izvršenje odluka poverenika. Time se šalje poruka da je postupanje po odlukama, iako su po zakonu obavezujuće, u krajnjoj liniji stvar dobre volje onih koji informacije duguju javnosti.“

Poverenik i sistem: više od administrativnog problema

Govoreći o radu same institucije, Šabić ukazuje da povećan broj predmeta jeste faktor, ali ne i jedini razlog neefikasnosti.
„Poverenik danas ima veći budžet i više zaposlenih nego ranije, ali zbog velikog broja predmeta ne uspeva da bude ažuran i da postupa u zakonom predviđenim rokovima. Objašnjenje o velikom prilivu predmeta je prihvatljivo samo donekle. Posao Poverenika ne sme da se svodi samo na rešavanje žalbi, već mora biti mnogo glasniji i uporno insistirati na odgovornosti funkcionera koji krše zakon, posebno onih koji ne izvršavaju njegove odluke.“

Posledice takvog sistema, kako navodi, nisu samo proceduralne.
„Neefikasnost najvažnije ustanove u zaštiti prava javnosti da zna je neizbežno destimulativna, posebno za novinare i medije. Vrlo je indikativno da je procenat neizvršenih naloga poverenika generalno visok, ali da je još veći kada su u pitanju žalbe novinara i medija koji se bave delikatnim temama.“

Zakon koji je zamišljen drugačije

Istovremeno, podseća i na osnovnu ideju samog zakona, koja se u praksi često zanemaruje.
„Suština Zakona o slobodnom pristupu informacijama nije u tome da građani i novinari stalno podnose zahteve, već da lavovski deo informacija mora biti dostupan preventivno.“

Drugim rečima, zakon nije zamišljen kao alat za stalno „traženje“ informacija, već kao obaveza institucija da ih same objavljuju.

Takav okvir, kako pokazuje i ovaj slučaj, ne ostavlja mnogo prostora za brza rešenja. U takvim okolnostima, izostanak odgovora na zahteve – posebno kada se odnose na teme od javnog interesa i trošenje budžetskih sredstava – ostaje činjenica sa kojom se redakcija trenutno suočava.

Sistemski problem bez brzog rešenja

U tom kontekstu, Šabić ne ostavlja prostor za dilemu.
„Bez sumnje je reč o sistemskom problemu. U osnovi tog problema nije samo kvalitet normi, već uspostavljen sistem neodgovornosti u kojem predstavnici vlasti ne odgovaraju za kršenje zakona. Ne samo ovog o kome govorimo, nego zakona uopšte. Naša elita ne smatra da je dužna da javnosti polaže račune i doživljava sebe kao nedodirljivu.“

Takav okvir, kako pokazuje i ovaj slučaj, ne ostavlja mnogo prostora za brza rešenja. U takvim okolnostima, kako ocenjuje, jedino što ostaje jeste upornost u korišćenju postojećih mehanizama.
„Ne vidim drugu alternativu sem takve borbe. To neće dati brz rezultat, ali verujem da će ga na kraju dati.“

Na kraju, pozivajući se na misao Bertolta Brehta, dodaje: „Ko se bori može i da izgubi, ali ko se ne bori već je izgubio.“

Kompletan odgovor Poverenika redakcija će objaviti po prijemu.

Napominjemo da je Azdejković već imao neprimerene objave u kojima je ismevao žrtve policijske torture.

Zahtevamo njegovu hitnu smenu, kao čin minimuma moralne odgovornosti u interesu očuvanja dostojanstva institucije i poštovanja prema žrtvama.

Njujork Tajms pokrenuo je istragu, tokom koje je Preston priznao da je koristio AI alat za pomoć u pisanju kritike i da nije uočio delove preuzete iz Gardijana pre nego što je tekst predao. U izjavi za Gardijan u utorak, Preston je rekao da je „izuzetno posramljen“ i da je „napravio ozbiljnu grešku“.

Njujork Tajms obavestio je Gardijan o preklapanju u mejlu poslatom u ponedeljak i dodao uredničku napomenu uz prikaz, u kojoj se priznaje upotreba veštačke inteligencije i upućuje na tekst u Gardijan.

„Čitalac je nedavno obavestio Tajms da ovaj prikaz sadrži jezik i detalje slične onima iz prikaza iste knjige objavljenog u Gardijanu“, navodi se u napomeni.

„Razgovarali smo sa autorom ovog teksta, slobodnim recenzentom, koji nam je rekao da je koristio AI alat koji je u njegov nacrt ubacio materijal iz prikaza u Gardijanu, što on nije prepoznao i uklonio. Njegovo oslanjanje na AI i korišćenje rada drugog autora bez navođenja izvora predstavljaju jasno kršenje standarda Tajmsa.“

Jezik koji izgleda kao da je preuzet iz prikaza u Gardijana uključuje opise likova – „lenji makijavelistički Stefano“ pojavljuje se kao „lenji, makijavelistički Stefano“ u verziji Njujork Tajmsa, kao i završnu ocenu romana: u prikazu Gardijana  navodi se da je knjiga „pre svega ljubavna pesma zemlji kontradikcija, izmučenoj, ratom razorenoj, podeljenoj, pogrešno vođenoj i čudesnoj: Italiji u kojoj je život kostim i izvođenje umetnosti, i gde cirkusi niču na pustoši“; dok verzija u Njujork Tajmsu kaže da likovi „naseljavaju ono što je na kraju ljubavna pesma zemlji kontradikcija: izmučenoj, podeljenoj, pogrešno vođenoj i čudesnoj. Ovo je Italija u kojoj je život performans, gde cirkusi niču na pustoši“.

Portparol Njujork Tajmsa rekao je za Gardijan da Preston više neće pisati za taj list. Preston je napisao šest kritika za novine između 2021. i 2026. godine, ali je rekao Njujork Tajmsu da nije koristio AI u svojim drugim tekstovima.

„Napravio sam ozbiljnu grešku koristeći AI alat na nacrtu prikaza koji sam napisao i nisam prepoznao niti uklonio preklapajući jezik iz drugog prikaza koji je AI ubacio“, rekao je Preston u izjavi za Gardijan.

„Izuzetno me je sramota zbog onoga što se dogodilo i iskreno mi je žao. Odmah sam preuzeo odgovornost i izvinio se Njujork Tajmsu, a želim da se izvinim i Kristobel Kent i Gardijanu.“

Preston je mnogo pisao za Observer i Fajnenšl Tajms, kao i za Gardijan i Ekonomist.

Autor je šest knjiga, a njegova najnovija, A Stranger in Corfu, objavljena je u februaru.

Takođe je direktor savetodavnog sektora u investicionoj kompaniji Man Group.

Ranije ove godine napisao je tekst za sajt te kompanije pod naslovom The AI Bubble: Hidden Risks and Opportunities.

Od kraja 60-tih godina do odlaska u penziju, Milan Drezgić je kao televizijski snimatelj potpisao velike projekte naše kuće, serije, TV filmove i drame, prenose sportskih i drugih događaja, emisije Informativnog, Zabavnog i svih drugih programa i redakcija. Sarađivao je sa renomiranim rediteljima i scenaristima.

Bio je član posade prvih kolor reportažnih kola početkom sedamdesetih godina, deo ekipe na Olimpijskim igrama u Sarajevu 1984.

Na odjavnim špicama naših emisija i programa, iza potpisa "glavni kamerman" često se nalazilo ime Milana Drezgića.