Kada one ne odgovore na zahteve, oni koji su tražili informacije mogu da se žale Povereniku, nakon čega on – ukoliko je žalba osnovana – instituciji uputi rešenje da odgovori.

I dok je uobičajeni trend da oko petine takvih rešenja institucije ne izvrše, u slučajevima novinara procenat je veći – trećina rešenja ostane neizvršena – navodi Poverenik u svom izveštaju o radu za 2024. godinu.

To u prevodu znači da, čak i nakon intervencije Poverenika, novinari teže dolaze ili uopšte ne dolaze do informacija.

Čak 40 odsto žalbi koje novinari upute Povereniku odnose se na „ćutanje” organa vlasti, tj. izostanak bilo kakvog odgovora.

Poverenik ističe da je ćutanje „posebno nepoželjno i nedopustivo” kad je reč o novinarskim zahtevima, „budući da oni po prirodi svog posla predstavljaju par excellence reprezente javnosti, koji informacije potražuju u javnom interesu radi izveštavanja o temama koje su od posebnog interesa za javnost”.

Milosavljević: Ignorišu, vrše pritisak, opstruiraju

„Izrazito korumpiranom i kriminalizovanom sistemu imanentno svojstvo je netransparentnost. I zato nije nimalo logično očekivati korektan odnos institucija prema javnosti, pa ni prema njenim ‘par excellence reprezentima’ – naprotiv”, kaže za Cenzolovku Rodoljub Šabić, advokat i nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja.

On ističe da „ako živimo u zemlji za koju globalno relevantna istraživanja govore da je u najužem krugu najkorumpiranijih (Transparency International), sa najvišom stopom organizovanog kriminala (GI-TOC) i najnižim nivoom vladavine prava (World Justice Project), te najlošijim stanjem medijskih sloboda (RSF), onda nije čudno, već je sasvim logično da novinari sve teže dolaze do informacija”.

Redakcija Centra za istraživačko novinarstvo (CINS) godišnje pošalje oko 500 zahteva različitim institucijama.

Novinarka CINS-a Ivana Milosavljević kaže da nije iznenađena što su novinari, prema izveštaju Poverenika, obeleženi „kao najmanje poželjni tražioci informacija”.

„To se jasno vidi i u praksi – jedan deo institucija samo ignoriše zahteve, dok iz drugih umeju i da zovu telefonom da se raspitaju zašto baš to tražite. Takvo ponašanje je vrsta pritiska, jer institucije reaguju s nepoverenjem ili otporom prema novinarskim zahtevima. To šalje poruku da informacija nije javno dobro, već nešto što se koristi i deli selektivno.”

CINS je, dodaje ona, prošao kroz razne „apsurdne situacije”.

„Na primer, koleginica je dobila uvid u dokumentaciju u instituciji, a tamo joj službenica zadužena za postupanje po zahtevima otela deo papira iz ruke i vratila ga tek nakon upornog insistiranja.”

Bilo je, kaže, i „direktnih opstrukcija” njihovog rada, kada je npr. sud odbio da im dostavi pravosnažnu presudu.

Kako se pravdaju institucije?

Poverenik u izveštaju kaže da „posebno zabrinjava činjenica što su novinarima, koji po prirodi svog posla pišu i izveštavaju o temama od izuzetnog značaja za javnost, uskraćene vrlo delikatne informacije kao što su ekološke informacije, informacije o kapitalnim projektima, raspolaganju javnim novcem i javnim sredstvima, sufinansiranju medijskih projekata, ozakonjenju nelegalno podignutih objekata i slično”.

Milosavljević navodi da se često dešava da institucije tvrde novinarima da su dale sve informacije koje poseduju, da bi se tek nakon žalbe Povereniku ispostavilo da to nije tačno.

„Neke institucije su čak spremnije da plate kaznu nego da dostave ili pokažu određeni dokument, što predstavlja ozbiljan problem za nastavak istraživanja.”

Institucije najčešće uskraćuju informacije sa obrazloženjem da bi njihovo davanje povredilo nečiju privatnost.

To se dešava čak „i kad je reč o nosiocima javnih funkcija i službenim licima, a informacije se odnose na njihov rad”, ističe Poverenik i dodaje da je sve češće i pozivanje institucija na „tajnost podataka, odnosno na poslovnu ili profesionalnu tajnu”.

U oba slučaja, institucije često ne pruže adekvatne dokaze i argumentaciju, što „otežava pristup informacijama od javnog značaja i nepotrebno odugovlači postupak ostvarivanja ovog prava”.

Ti postupci mogu trajati dugo. Milosavljević kaže – čak i godinama.

Bi-Bi-Si je lansirao kurs kreativnog pisanja u kojem časove vodi niko drugi do – Agata Kristi. Naravno, znamo da je ona umrla još 1976. godine, ali zahvaljujući veštačkoj inteligenciji, sada je „oživljena“ kako bi prenela svoje znanje novim generacijama, piše Gardijan.

Kurs je dostupan putem platforme Bi-Bi-Si Maestro, a autorka detektivskih romana je rekreirana koristeći licencirane slike, restaurirane audio snimke, kao i druge AI alate, u saradnji sa Bi-Bi-Si Studios i Agata Kristi kompanijom.

Vivijen Kin je glumica koja je igrala Kristi u snimanjima. Studio kaže da je detaljno proučavala njen način govora, izraze lica i ponašanje kako bi prikazala verodostojnu verziju autorke. Zatim su specijalni efekti i tehnologije za vizuelno preklapanje upotrebljeni da bi se njen izgled i glas verno preneli.

Sav sadržaj kursa zasnovan je isključivo na rečima same Agate Kristi, koje potiču iz njenih tekstova, pisama i intervjua. Tim vodećih stručnjaka za njen opus – Dr Mark Oldridž, Mišel Kazmer, Grej Robert Braun i Džejmi Berntal-Huker – pažljivo je odabrao i prilagodio materijal.

Časovi pokrivaju teme iz kriminalističkog pisanja, uključujući izgradnju zapleta, stvaranje likova i razvijanje napetosti.

Džejms Pričard praunuk Agate Kristi i direktor kompanije Agatha Christie Limited, izjavio je da je AI korišćen etički, i istakao da digitalna verzija ne funkcioniše bez performansa glumice Kin. Takođe, naglasio je da kurs koristi isključivo autentične reči Kristijeve, čime se obezbeđuje verodostojnost i poštovanje njenog nasleđa.

Iako korišćenje veštačke inteligencije u umetničkoj industriji izaziva etičke rasprave, ovaj projekat se vidi kao pionirski poduhvat za očuvanje i širenje njenog književnog nasleđa u savremenom formatu. On nudi jedinstvenu priliku ljubiteljima i piscima da interaktivno uče od jedne od najpoznatijih autorki na svetu.

Poziv je objavljen na osnovu Odluke o pokretanju postupka za predlaganje kandidata za izbor članova Saveta REM koja je doneta 28. aprila na zahtev opozicije, što je bio i uslov studenata da okončaju blokadu zgrada Radio-televizije Srbije u Takovskoj i na Košutnjaku.

Savet REM ima devet članova koje bira Narodna skupština, na predlog ovlašćenih predlagača, pri čemu se tri člana biraju na dve, tri člana na četiri, a tri člana na šest godina.

Ovlašćeni predlagači su: Zaštitnik građana, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, zatim univerziteti akreditovani u Srbiji, udruženja izdavača elektronskih medija u Srbiji čiji članovi imaju najmanje 30 dozvola za pružanje audio i audio-vizuelnih medijskih usluga, a registrovana su najmanje tri godine pre raspisivanja javnog poziva, udruženja novinara u Srbiji, od kojih svako udruženje ima najmanje 300 članova sa plaćenom članarinom, a registrovana su najmanje tri godine pre raspisivanja javnog poziva, te udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženja kompozitora u Srbiji, ako su registrovana najmanje tri godine pre raspisivanja javnog poziva.

Ovlašćeni predlagači su i udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja ako su registrovana najmanje tri godine pre dana raspisivanja javnog poziva a imaju najmanje tri realizovana projekta u ovoj oblasti u poslednje tri godine, te udruženja čiji su ciljevi zaštita dece, ako su registrovana najmanje tri godine pre dana raspisivanja javnog poziva a imaju najmanje tri realizovana projekta u ovoj oblasti u poslednje tri godine, kao i nacionalni saveti nacionalnih manjina i crkve i verske zajednice.

Članovi Saveta REM ne zastupaju stavove ili interese organizacije koje su ih predložile, već dužnost obavljaju samostalno, po sopstvenom znanju i savesti, u opštem interesu i u skladu sa Zakonom, precizirano je u Javnom pozivu.

Naglašeno je i da niko nema pravo da na bilo koji način utiče na rad članova Saveta, niti su oni dužni da poštuju bilo čije instrukcije u vezi sa svojim radom, izuzev odluka nadležnog suda donetih u postupku sudske kontrole rada Saveta.

Prema propozicijama Javnog poziva, u Savet REM mogu biti izabrani samo stručnjaci iz oblasti koje su značajne za obavaljanje poslova iz nadležnosti tog regulatornog tela.

Član Saveta može biti onaj koji ima ugled u javnosti i koji se svojim radom i aktivnostima zalaže za slobodu izražavanja, slobodan protok informacija, ostvarivanje ljudskih prava, razvoj civilnog društva, unapređenje demokratije, poštovanje ustavnosti i zakonitosti.

Uslov za kandidaturu za člana Saveta je i da je to osoba sa visokim obrazovanjem na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, koja je državljanin Republike Srbije i ima prebivalište na teritoriji Srbije.

Prilikom predlaganja i izbora članova Saveta potrebno je voditi računa o principu rodne ravnopravnosti, navedeno je u Javnom pozivu, u kojem je precizirano i ko može biti kandidat, te ko ne može biti kandidovan, kao i celokupna procedura izbora kandidata za članove Saveta REM.

U master radu izveden je zaključak da se zbog prisustva u javnosti uzbunjivači osećaju sigurnije i da je publicitet važan i nužan za zaštitu uzbunjivača, jer uzbunjivači odmazdu doživljavaju kao sistemski napad, a medije i novinare kao moćan alat u borbi protiv odmazde.

Iskustvo koje je Đurić stekla radeći u Pištaljci duže od decenije kroz svedočenja uzbunjivača i istraživanje njihovih prijava primenila je u izradi studije, što je izdvojilo njen rad od većine studija u svetu, navode na portalu.

Njen rad jedna je od malobrojnih akademskih studija na svetskom nivou koja se oslanja na praksu i iskustvo uzbunjivača.

Uzbunjivači koji su iz ličnog iskustva podelili svoj pogled na značaj medijskog izveštavanja su bivši direktor beogradske Hitne pomoći Borko Josifovski, Milenko Jovanović iz Agencije za zaštitu životne sredine i nekadašnji domar opštine Rača Tomislav Veljković.

Nagrade za akademske radove u oblasti uzbunjivanja „Lewis Master Thesis Award“ Evropski institut za uzbunjivanje prvi put je dodelio ove godine kako bi se podstaklo i prepoznalo istraživanje studenata u razvoju zakona i politike uzbunjivača.

Ovogodišnja dobitnica prve nagrade je Egle Vaizgelaite sa litvanskog Univerziteta Vitolda Velikog, koja je u svom radu istraživala Krivični zakon Litvanije i Direktivu Evropske unije o uzbunjivačima.

Kakva je pozicija Radio-televizije Srbije danas, kakav odnos ima prema vlasti, kakav prema opoziciji, kakav je odnos Javnog servisa prema studentima koji su čitave dve nedelje potpuno blokirali RTS, kakav prema svojim zaposlenima – u emisiji Oko govorili su generalni direktor RTS-a Dragan Bujošević i glavni i odgovorni urednik Informativnog programa Nenad Lj. Stefanović.

Dok vlast kaže da je RTS glasilo "obojene revolucije", a drugi da je jedna od glavnih poluga u sistemu vladavine Aleksandra Vučića, Stefanović ističe da ne bi merio ko je bliže istini. 

"Ovde niko ne ulazi u bitke rečima. Ovde svi vole odmah da izreknu presudu i najčešće i najlakše je izricati presude oko RTS-a. Meni je zanimljivo da ako uzmemo ta dva potpuno suprotstavljena pola, te dve različite Srbije koje gotovo da ne komuniciraju, koje često ne mogu da se zaustave i da se verbalno razoružaju, makar nesaglasne ni oko čega, imaju samo jednu tačku saglasnosti, a to je da RTS ništa ne valja", ukazuje Stefanović.

Iako ne želi da kaže da u nekim kritikama Javnog servisa nema i dobrog dela istine, i da te neke kritike nisu opravdane i sa jedne i sa druge strane, Stefanović ističe da se RTS trudi da poštuje jedan temeljni legitimitet suprotstavljenih mišljenja na javnoj sceni.

"Neki to nazivaju našim učešćem u obojenoj revoluciji i drugi to nazivaju našom neumerenom podrškom Aleksandru Vučiću ili njegovom režimu. Ja, meni se čini da sve što pokušavamo da radimo svih ovih godina, jeste da kažemo negde na jedan način – ljudi, hajde da dozvolimo da se Srbija može voleti na različite načine. Važno je da je volimo, ali nemojte da se mrzimo zbog toga što to različito vidimo", poručuje Stefanović.

"Lažni mit o RTS-u"

Iako je jedan od retkih javnih medijskih servisa u Evropi koji, prema istraživanjima gledanosti i poverenja, ima lidersku poziciju u obe kategorije, niko nije zadovoljan RTS-om, što Bujošević objašnjava jednim lažnim mitom.

"Ja mislim da je to pre svega zbog tog lažnog mita koji postoji o RTS-u – da se vlast dobija sa RTS-om, preko RTS-a, ili na RTS-u. To je jednostavno nešto što postoji ovde kao mit i ja ne verujem u taj mit i ne verujem da je to istina. Slobodan Milošević se pojavio na RTS-u tek onda kada je pobedio Ivana Stambolića. Dušan Mitević, tadašnji direktor RTS-a je govorio – sačekali smo da vidimo ishod te borbe, pa smo se tek onda opredelili za jednog ili drugog od te dvojice učesnika u tom kumovskom ratu", rekao je Bujošević.

Sa druge strane, naveo je primer Zoran Đinđića iz 1993. godine.

"On je povećao broj poslanika u Skupštini sa sedam na 28 i to nije uradio tako što je sedeo u RTS-u i pričao u ovakvim emisijama. Naprotiv, ono što je prvo uradio, napravio je odbore stranke u svim mestima u Srbiji, ozbiljne odbore, i onda je prepešačio celu Srbiju", podsetio je Bujošević.

RTS ne odgovara nikome "iz jednog jednostavnog razloga"

Zato smatra da Javni servis ne odgovara nikome iz jednog jednostavnog razloga – što bi jedni hteli da RTS liči na N1, dok bi drugi hteli da liči na Informer.

"Mi ne želimo da ličimo na bilo koga od njih i onda je najlogičnije da nas napadaju jedni i drugi", ukazuje Bujošević.

"Javni medijski servis mora da bude neutralan"

Bujošević ističe da javni medijski servis mora da bude neutralan.

"To je nažalost neka stvar koju dobar deo ljudi i u ovoj televiziji, sada vidimo, uopšte ne shvata, koji se veoma jasno politički opredelio i veoma jasno politički radi", dodaje Bujošević.

Prema njegovoj oceni, RTS jeste neutralan i bio je jedino mesto ili gotovo jedino mesto na kome su akteri sa jedne i sa druge strane mogli da razgovaraju, da zastupaju svoje stavove, i mesto sa koga niko od novinara nije blatio i napadao bilo koju od tih strana nekim lažnim optužbama.

"Jasno da blokada RTS-a nije imala veze sa REM-om"

Komentarišući studentske blokade RTS-a, Bujošević je istakao da je svako normalan mogao u početku da podrži zahteve studenata, ali da je ustvari skriveni cilj tih protesta bio rušenje vlasti.

"I to su sada potvrdili neki profesori na nastavno-naučnim većima, iako je, kao što znamo, zakonom zabranjeno bavljanje politikom na fakultetima, to su sada formulisali i neki od plenuma predlogom da studenti izađu na izbore, da imaju svoju izbornu listu", navodi Bujošević.

Studenti su od svojih profesora, kaže, uzeli taj mit da moraš da rušiš RTS da bi došao na vlast.

Stefanović smatra da je apsolutno jasno da blokada RTS-a nije imala nikakve veze sa izborom novih članova REM-a.

"Apsolutno je logično i tačno da je tu prevladala logika da onaj ko želi da osvoji vlast, a očigledno je da se ovde sada radi i o osvajanju vlasti, ne može to da uradi ako ne preuzme RTS u svoje ruke, ne zato što je RTS bastion nekih Vučićevih vlasti, nego zbog toga što se u svim sličnim prilikama to tako događa", kaže Stefanović.

Bilo mu je zanimljivo da ovih dana sluša razne analize u kojima se sve najgore govori o sadržaju programa Javnog servisa, dok je, navodi, jedna profesorka novinarstva rekla da studenti koji protestuju ispred RTS-a niti gledaju tu televiziju, niti ih to zanima, ali su svesni javne percepcije da taj program ništa ne valja.

"Ja ne razumem koje je to razvijanje kritičkog mišljenja ako vi probate da ugasite ili poništite nešto što se vama ne sviđa. Ili koja je dobrobit u tom kritičkom razmišljanju ako ste u blokadi, a tu oko vas lepe poternice za ljudima, ako za tim poternicama idu, to se možda Bujke usteže da kaže, ali zaista i smrtne presude ljudima", rekao je Stefanović.

"Znam da su studenti rekli da to ne ide od njih, ali mogli su da se ograde"

Nije, ističe, važno ko je lepio, ali je očekivao da će se studenti od toga ograditi.

"Ja znam da su studenti rekli da to ne ide od njih i voleo bih da je tako, ali mogli su da se ograde", navodi Stefanović.

"Na RTS-u do sada niko nije nastradao zbog toga što je različito mislio"

Upitan kako gleda na zaposlene u RTS-u koji se ne slažu sa uređivačkom politikom i koji to javno iskazuju i hoće li snositi neke sankcije zbog toga, Bujošević je poručio da na RTS-u do sada niko nije nastradao zbog toga što je različito mislio, i da zakon uostalom kaže da novinari imaju pravo da govore šta god hoće i da zbog toga ne mogu da snose bilo kakvu posledicu.

"Ja mislim da je taj član zakona u stvari podvala političara novinarima, jer su na taj način političari uvukli novinare u svoje ratove i privukli ih na svoju stranu. Ono što novinari prodaju, to je poverenje u njih. Ako se vi svrstate na jednu stranu, gotovo je. Pogledajte sve kodekse drugih televizija, pogledajte kodekse Bi-Bi-Sija koje sam ja delio ovih dana raznim ljudima i raznim redakcijama. Dakle, to je nešto što se jednostavno ne radi", smatra Bujošević.

Dodaje da ne može biti kažnjen neko zbog toga što ima različito mišljenje, ali da sankcijama verovatno podležu oni koji su sprečavali proizvodnju i emitovanje programa.

Stefanović razume da postoji nezadovoljstvo i uređivačkom politikom i nekim formulacijama koje su se čule u programu.

"Ali ne mogu da shvatim da vi mimo svojih radnih prava blokirate instituciju u kojoj radite da aktivno učestvujete u tome. Neki su se odavde prijavljivali da budu redari o toj blokadi", ukazuje Stefanović.

"Podnećemo prijavu protiv ljudi koji tvrde da je RTS studente nazvao nacistima"

Kada je reč o saopštenju RTS-a u kojem se pominju metode komore nacističke Nemačke, Bujošević naglašava da studenti nisu upoređeni sa nacistima.

"Niko nije studente nazvao nacistima i RTS će podneti prijavu protiv tih lica koji su tu vrstu laži izmislili… Pomenute su metode, tako je, što ne biste upozorili na to. Ne vidim ništa loše u tome", kaže generalni direktor RTS-a.

Bujošević je podsetio na poternice, objavljene brojeve telefona i stravične pretnje smrću. "Dakle, to je kontekst", ukazao je on.

Stefanović kaže da nije srećan što se ta formulacija pojavila u jednoj emisiji Vesti.

"Ja mislim da RTS mora da meri vrlo pažljivo svaku reč, izraz, da ostane jedno ostrvo normalnosti i pristojnog izražavanja, da nema ništa od onoga što može da zaliči nekome na bilo kakvu huškačku rečenicu, iako je kontekst ovakav kakav je govorio Bujošević", dodaje Stefanović.

"Srbija bi bez javnog servisa bila umobolna država"

U Srbiji bez javnog servisa, prema Bujoševićevoj oceni, teoretski bolje ne može da bude, već samo gore, zato će onda svuda biti prostor samo za napade i to napade bez argumenta, bez dokaza, bez ičega, presude bez suda

Stefanović je u tom pogledu citirao nekadašnjeg direktora RTS-a Aleksandra Tijanića, koji je, kaže, često imao možda malo neumerene metafore i poređenja.

"On je jednom rekao da bi Srbija bez javnog servisa bila umobolna država. I ja potpuno delim to mišljenje. Koliko god mi grešili u nečemu, dobacivali i ne dobacivali do onoga što je projektovano da bude javni servis, bez javnog servisa i estetski i politički, Srbija bi se svela na plavi most, a to danas imamo u mnogim programima mnogih televizija", zaključio je glavni i odgovorni urednik Informativnog programa.

„Ne poštujući zakonsku obavezu da kao kriterijum za dodelu dozvola u obzir uzme prethodno ponašanje emitera, Savet REM-a je u julu 2022. praktično nagradio televizije koje godinama krše zakone i gaze profesionalne standarde“, naglašavaju ove dve organizacije i dodaju:

„Nakon što je sud odbacio tu tužbu, SĆF i Crta su podnele prigovor kojim se ukazaje i na praksu Evropskog suda za ljudska prava, koji organizacije civilnog društva prepoznaje kao ‘čuvare javnog interesa’”.

„Zanemarivši to, Upravni sud je ostao pri stavu da isključivo javni tužilac ima pravo da reaguje tužbom ukoliko je proizvedena šteta za javnost. Takvo tumačenje oduzima mogućnost građanima da ih bilo ko, sem tužilaštva, zaštiti kada su njihova prava i interesi ugroženi. Pomenute televizije nastavile su da bezočno krše zakonske uslove za nacionalno pokrivanje i da zloupotrebljavaju javno dobro, koje im je REM nezakonito ustupio u julu 2022. godine“, kaže se u saopštenju SĆF i Crte, koje će, kako istuču, „nastaviti da brane pravo javnosti da bude potpuno, blagovremeno i istinito informisana, a od nadležnih sudova zahtevaju da hitno reaguju na žalbe i donesu odluke u skladu sa zakonom“.

Unija je izveštaj objavila pred Svetski dan slobode medija koji se obežava 3. maja.

U izveštaju izrađenom u saradnji 43 organizacije za ljudska prava iz 21 članice EU navodi se da vlade sve više utiču na medije tako što usmeravaju javne finansije u njima prijateljski nastrojene medije i koriste javne servise kao komunikacioni alat.

Novinari se suočavaju sa raširenim pretnjama i nasiljem, novinarke su nesrazmerno meta a netransparentno vlasništvo u medijima ograničava pluralizam. Pored toga, javni službenici često uskraćuju pristup javnim informacijama dodatno ograničavajući transparentnost, navodi se.

U izveštaju se ocenjuje da su promene kod medijskih sloboda pokazatelj i istovremeno pokretač u oblasti vladavine prava a da se to najbolje vidi u Centralnoj i Istočnoj Evropi, prenela je agencija Belga.

Navodi se da Slovačka sada sledi mađarski „autokratski priručnik“ povećavajući rizik od potpuno zarobljenog medijskog pejzaža. U međuvremenu su Poljska i Slovenija uložile značajne napore u obnovu medijske nezavisnosti i smanjenje političkog mešanja

EU se pak sprema da potpuno implementira Evropski zakon o slobodi medija (EMFA) u avgustu. Međutim, u izveštaju se upozorava da mnoge članice „nisu spremne za nove medijske propise EU“, odnosno za zaštitu slobode štampe.

Navodi se da su u Mađarskoj javni mediji potpuno pod kontrolom vlade i deluju kao mikrofon vlasti. Istovremeno su izmene zakona u Slovačkoj dodatno smanjile zaštite koje su obezbeđivale nezavisnost medija.

Čak i u manje problematičnim zemljama, poput Grčke, Hrvatske, Malte, Bugarske i Italije, netransparentno finansiranje i politička kontrola nad upravama stvaraju „ranjivost na politički uticaj“, navodi se u izveštaju, prenela je Belga.

Širom EU, piše dalje, vlade su nastavile da vrše uticaj kroz nejasnu raspodelu sredstava za oglašavanje, pri čemu se u zemljama poput Bugarske, Hrvatske, Grčke, Mađarske, Malte, Slovenije i Španije favorizuju provladini mediji.

Ozbiljan razlog za zabrinutost je i velika koncentracija medijskog vlasništva, posebno u Hrvatskoj, Francuskoj, Mađarskoj, Malti, Holandiji, Sloveniji, Španiji i Švedskoj.

EMFA inače predviđa javno dostupne baze podataka koje obezbedđuju transparentnost vlasništva ali mnoge članice EU tek treba da ih uspostave.

Upozorava se i da su širom Evrope novinari suočeni sa sve većim opasnostima, posebno novinarke, i to u Bugarskoj, Italiji, Slovačkoj i Švedskoj. Zabrinutost izaziva i upotreba špijunskih softvera protiv novinara, naročito prognanih iz Rusije ili Belorusije, kao i nasilje prema novinarima, posebno na demonstracijama.

Problemi su i dalje i pristup informacijama od javnog značaja, posebno u Bugarskoj, Nemačkoj, Grčkoj, Malti, Holandiji i Španiji, kao i strateške tužbe protiv protiv učešća javnosti (SLAPP) širom EU, uključujući u Belgiji, Bugarskoj, Nemačkoj, Mađarskoj, Italiji, Slovačkoj…

Autor izveštaja Džonatan Dej iz Unije za građanske slobode za Evropu izjavio je da se negativan trend sa slobodom medija iz ranijih godina nastavio u 2024.

„Napori vlada da oslabe vladavinu prava i demokratske institucije gotovo uvek počinju težnjom da kontrolišu medijski prostor u zemlji“, upozorio je Dej dodajući da Evropska komisija treba ozbiljno da se pozabavi nalazima iz izveštaja.

Naime, slušalac se javio u program i odmah nakon pohvale na račun emisije, potegao pitanje da li ona podržava studente koji „idu da tuže sopstvenu državu“ i „samo se iznapivaju“… Prekinula ga je.

„Nemojte, čak i da pričate tako o drugoj strani ne bih vam to dopustila. Pa ne možete tako govoriti. Sem toga, mi ne podržavamo, mi izveštavamo“, objasnila je i njemu i svima koji misle da je ok da državni mediji budu pristrasno glasilo vladajuće stranke.

Vašington post pobedio je za „hitno i jasno“ izveštavanje o atentatu na Trampa. Pulicer je nagradio najbolje u novinarstvu iz 2024. godine u 15 kategorija, zajedno sa osam umetničkih kategorija, uključujuči knjige, muziku i pozorište. Pobednik za javnu službu dobija zlatnu medalju, a ostali po 15.000 dolara.

Njujork tajms je pokazao svoju širinu nagradama za izveštavanje iz Avganistana, Sudana, Baltimora i Batlera u Pensilvaniji. Dag Mils je pobedio u fotografiji za udarne vesti za svoje slike atentata na Trampa, uključujuči jednu na kojoj se metak vidi u vazduhu u blizini Trampove glave.

Rojters je nagrađen za istraživačku seriju o fentanilu, pokazujući kako slaba regulativa u Sjedinjenim Državama i van njih čini taj lek jeftinim i široko dostupnim.

Mosab Abu Toha iz Njujorkera nagrađen je za komentare o Gazi. Taj časopis je nagrađen i za svoj podkast „U mraku“ o ubistvu iračkih civila od strane američke vojske i za fotografije iz zatvora Sednaja u Siriji.

„Volstrit džurnal“ je dobio Pulicera za izveštavanje o Ilonu Masku, „uključujući njegovo okretanje konzervativnoj politici, upotrebu legalnih i ilegalnih droga i privatne razgovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom“, saopštio je Pulicerov odbor.

Pulicer je posebno nagradio pokojnog Čaka Stouna za rad o pokretu za građanska prava. Taj novinar-pionir bio je prvi crni kolumnista u „Filadelfia dejli njusu“ i osnovao je Nacionalnu asocijaciju crnih novinara.

Kako „Naš pRoTeSt“ navodi za Danas, emisija je „ličila na tužan skup tužnih ljudi“, a, iako je voditelj pokušao da ublaži ton „blagim osmehom i razumevanjem za svoje rukovodioce“, druga strana nije ni pozvana.

„Od silnog iskustva, novinarske hrabrosti i samouverenosti nije stigao da pozove drugu stranu! A bolje bi bilo da jeste“, poručuju radnici.

Ističu da bi, da je u emisiji bilo prostora i za glas razuma, možda bilo manje samouverenog „branjenja neodbranjivog“, i podsećaju da ne postoje „kolege koje igraju u drugom timu“.

„Možda ne bi ponovo bagatelizovali reči poput talačka kriza, prijateljska vatra iznutra, paravojska, okupacija… Možda bi čuli zašto Informer nije medij, pa mu se ne bi zahvaljivali na podršci“, piše u odgovoru Danasu.

Oni dodaju i da bi direktor RTS-a možda u tom slučaju shvatio da je problematično „bez osnova koristiti reči nacisti, gulazi, NDH“, jer se time ne vređaju samo studenti i nezadovoljni građani, već se „nipodaštavaju srpske i sve ostale žrtve nacista, ustaša i staljinista“.

Grupa „Naš pRoTeSt“ zaključuje da do sada niko od rukovodilaca javnog servisa nije pozvao njihove predstavnike ni na sastanak unutar kuće, te još jednom zahtevaju gostovanje u emisiji „Oko“ u istom trajanju i formatu kao prethodni program.

Bio je istaknuti srpski snimatelj, reditelj i scenarista, sa karijerom dugom skoro četiri decenije. Diplomirao je na renomiranoj Filmskoj akademiji FAMU u Pragu, a tokom svog profesionalnog puta sarađivao je sa vodećim medijskim kućama, uključujući N1 televiziju i Radio-televiziju Politika. Njegov rad obuhvata više od 200 televizijskih formata u oblasti reklame, reportaža i dokumentarnih putopisa.

Poznat je po intervjuima i saradnji sa istaknutim svetskim ličnostima kao što su Joko Ono, Denis Hoper, Kofi Anan i Spajk Li. Kao autor, potpisuje više od 50 dokumentarnih i kratkih filmova, među kojima se izdvajaju Nevidljivi život (2020), Izbrisano iz biografije (2016), Tolstoeva 2 (2021) i Gradonačelnik (2021) — ostvarenja koja su dobila priznanja kako u Srbiji, tako i u inostranstvu.

Kao redovan učesnik Kanskog festivala kreativnosti Cannes Lions i član Udruženja filmskih i TV umetnika Srbije, Vuk Dapčević ostavio je dubok trag u srpskoj medijskoj sceni i inspirisao generacije vizuelnih stvaralaca.

Vuk Dapčević je od početka rada N1 bio deo našeg tima. Neumorno je pratio sva dešavanja i beležio dramatične trenutke srpske novije istorije.

U znak sećanja na kolegu Vuka Dapčevića, N1 televizija će emitovati film „Nevidljivi život“ 5. maja posle Dnevnika u 19č.

Ona je rekla da je morala da napusti svoju 96-ogodišnju majku, bekstvom iz Rusije.

Generalni direktor Reportera bez granica Tibo Briten rekao je da je veliko olakšanje i veliko zadovoljstvo da vide novinarku živu i zdravu među njima u Parizu.

Ruska savezna zatvorska služba objavila je 21. aprila da je Barabah, 64, stavljena na spisak traženih osoba.

Ona je nestala iz svoje kuće 13. aprila kada joj je određen kućni pritvor u okviru istrage „za širenje lažnih informacija“ o ruskoj vojsci. Tu meru joj je odredio sud u Moskvi, posle hapšenja krajem februara.

Novinarka rođena u Harkovu (sadašnjoj Ukrajini) za vreme Sovjetskog Saveza, žustro je kritikovala rusku ofanzivu pokrenutu protiv Ukrajine u februaru 2022. godine.

„Dakle bando nitkova bombardovali ste (Ukrajinu), sravnili sa zemljom cele gradove, ubili stotinak dece, ubili mirne ljude, držali Marijupolj pod blokadom, lišili milione ljudi normalnog života, nateravši ih da odu u inostranstvo“, napisala je ona u jednoj publikaciji koji je citirao nezavisni mediji Meduza.

RSF je u oktobru 2022. organizovao bekstvo još jedne ruske novinarke, Marine Ovsjanikove, kojoj je pretilo deset godina zatvora zato što je mahala antiratnim plakatom na ruskoj državnoj televiziji.

Jedan od novinara Glasa Amerike Stiv Herman, šef dopisnika u SAD i bivši izveštač iz Bele kuće, objavio je preko mreže Iks odluku apelacionog suda ocenivši da je „malo verovatno da će se novinari VoA vratiti na posao u ponedeljak“ 5. maja, kao što se mislilo.

Nova šefica USAGM (saveznog tela pod kojim je više američkij javnih medija uključujući i VoA), Keri Lejk, ultrakonzervativna političarka bliska Donaldu Trampu, je preko mreže Iks pozdravila „veliku sudsku pobedu… i ogromnu pobedu za predsednika SAD“.

Nevladina organizacija Reporteri bez granica i jedan novinar VoA izjavili su ranije da je američko Ministarstvo pravde saopštilo da ta medijska kuća može ponovo da počne sa radom naredne sedmice, preneo je Radio slobodna Evropa (RSE).

VoA, koji je emiter finansiran iz američkog budžeta, ali sa međunarodnom publikom, obustavio je rad otkako je Tramp naredio USAGM-u, koji nadgleda i Glas Amerike i druge emitere – uključujući Radio Slobodna Evropa – kao i šest drugih saveznih agencija, da svedu rad na zakonski minimum.“Advokat Ministarstva pravde poslao je e-mail našem advokatu Dejvidu Sajdeu da ga obavesti kako USAGM očekuje da osoblje VoA-e može da počne ‘postepeni povratak’ na posao i da emitovanje počne sledeće sedmice“, izjavio je ranije u subotu novinar VoA-e Stiv Herman na platformi X.

Nevladina organizacija Reporteri bez granica saopštila je da su njihovi advokati, zajedno s advokatima Glasa Amerike, obavešteni od Ministarstva pravde da će radnicima ovog emitera biti dozvoljeno da se vrate na posao.

VoA je 21. marta podneo tužbu protiv Trampove administracije, tvrdeći da su potezi administracije u cilju gašenja emitera bili nezakoniti.

Sredinom marta, Trampova administracija je novinare poslala na prinudni odmor i počela da otpušta reportere Glasa Amerike i nekoliko drugih javnih medija.

Međutim, američki pravosudni sistem se usprotivio tim merama. Krajem marta, savezni sudija u Njujorku je prvi ukinuo odluku o obustavljanju aktivnosti ovih javnih medija, a zatim i savezni sudija u Vašingtonu, u aprilu.

U poruci advokatima RSF-a, Ministarstvo je navelo da su tokom dana ponovo aktivirani nalozi 1.406 zaposlenih, kao i izvođača radova USAGM-a (savezne agencije koja nadgleda nekoliko američkih medija) i VoA .

Dodaje se da bi svi zaposleni sada trebalo da imaju pristup sistemu.

USAGM očekuje povratak programa sledeće nedelje.

Sredinom marta, Trampova administracija je novinare poslala na prinudni odmor i počela da otpušta reportere Glasa Amerike i nekoliko drugih javnih medija.

Međutim, američki pravosudni sistem se usprotivio tim merama. Krajem marta, savezni sudija u Njujorku prvi je obustavio odluku o obustavljanju aktivnosti ovih javnih medija, a zatim i savezni sudija u Vašingtonu, u aprilu.

„Pozdravljamo taj napredak, ali nepredvidljivi pristup Trampove administracije zahteva oprez. Sada je neophodno da se obezbede garancije u vezi sa održivošću finansiranja koje je američki Kongres dodelio svim medijima USAGM-a“, rekao je generalni direktor RSF-a Tibo Briten (Thibaut Bruttin).

Prema njegovim rečima, pravo na pouzdane informacije za desetine miliona slušalaca ne može zavisiti od proizvoljnih političkih inicijativa.

VoA, osnovan tokom Drugog svetskog rata, Radio Slobodna Evropa formiran tokom Hladnog rata, i Radio Slobodna Azija osnovan 1996. godine, namenjeni su prenošenju „glasa Amerike“ širom sveta, posebno u zemljama sa autoritarnim vlastima.

Tramp je sredinom marta potpisao dekret kojom se vladina agencija USAGM, koja je 2023. godine imala 3.384 zaposlena, klasifikuje kao „beskorisni element američke savezne birokratije“.

U poređenju sa 2022. godinom, broj zaposlenih u ovim profesijama naglo je porastao u Luksemburgu (+67,5%), Letoniji (+43,1%) i Litvaniji (+22,9%), navodi Eurostat.

Najveći relativni pad zabeležen je na Kipru (-28,4%), u Portugalu (-27,4%) i Sloveniji (-23,4%).

Kada je reč o Srbiji, Eurostat navodi da se profesijom „autora, novinara i lingvista“ 2023. godine bavilo ukupno 13.100 građana.

U Hrvatskoj je ovaj broj 6.900, u Rumuniji 12.500, Bugarskoj 9.100, Italiji 72.300…

Izdavačka industrija

U 2023. godini 76.328 preduzeća u Evropskoj uniji bavilo se izdavanjem knjiga i periodike.

Najviše ovih preduzeća bilo je u Francuskoj (23.648), Španiji (5.910), Nemačkoj (5.374), Češkoj (5.349) i Italiji (4.393).

U Srbiji se broj izdavačkih preduzeća smanjuje, pa je sa 793 koliko ih je bilo u 2021, preko 718 iz 2022. godine, broj došao do 709 ovih preduzeća u 2023.

Hrvatska ima 706 ovakvih preduzeća, Severna Makedonija 183, Bosna i Hercegovina 118, Rumunija 2.296, Bugarska 990…

Pet od osam osnivača agencije je tada napustilo Tanjug kako bi osnovali Betu. Ostali su bili novinari Vremena, Politike i NIN-a.

Beta je počela kao regionalni informativni servis vesti iz Srbije, tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, regiona i više svetskih centara.

Novinska agencija Beta danas emituje moderne, multimedijalne informativne sadržaje poštujući zakone, kodekse novinara, profesionalne i etičke standarde.

Beta je 2003. godine pokrenula Radio "Sto plus" u Novom Pazaru, koji emituje program u regionu Sandžaka.

Agencija posebnu pažnju posvećuje temama iz oblasti ekologije i razvila je sajt "Zelena Srbija", a redovno prati i evropske integracione politike kojima se bavi "Dnevni evropski servis".

Novinska agencija Beta od 2004. godine organizuje konkurs "Betina fotografija godine" za najbolju medijsku fotografiju Jugoistočne Evrope.

Beta i Nezavisno udruženje novinara Srbija (NUNS) od 2022. dodeljuju nagrade iz oblasti medijske pismenosti "Dragan Janjić" u znak sećanja na novinara Dragana Janjića (1955 - 2020), jednog od osnivača Bete i NUNS-a.

Dodeljuje se i nagrada "Damjan Diklić" za najbolju fotografiju o životu i inkluziji osoba sa posebnim potrebama.

Ovogodišnje uručenje nagrada biće na otvaranju izložbe, 29. maja u Evropskoj kući u Beogradu.

„Kao radnici RTS koji su neprestano dežurali ispred svojih zgrada i učestvovali u komunikaciji sa studentima u blokadi u vezi sa održavanjem komemoracije – odlučno demantujemo tvrdnje iz spota. Komemoracija je održana kao i svake godine, a sa nje su izostali jedino čelnici Radio-televizije Srbije. Tog dana i noći, 23. aprila, 24 časa nije bilo nikakve muzike niti buke ispred zgrada RTS u Takovskoj i na Košutnjaku. Ovim putem, takođe, pozivamo rukovodstvo RTS da javno demantuje laži iznete u spotu, a nadležne službe da preduzmu mere protiv autora zbog svesnog i namernog obmanjivanja javnosti“, navode oni.

U izvještaju, koji je objavila međunarodna organizacija Reporteri bez granica (RSF) povodom 3. maja – Svjetskog dana slobode medija, navodi se da Crna Gora nastoji da se pridruži Evropskoj uniji, a vladajuća koalicija, koja je preuzela vlast 2023. godine, uskladila je nacionalno zakonodavstvo sa evropskim standardima.

Takođe, u bazi Safe Journalist zabilježena su 24 incidenta, što je značajno više u odnosu na predhodnu godinu, kada ih je bilo 16.

Novinarska olidarnost trebala bi biti  temelj svakog d‌jelovanja., a stalno zalaganje za prava, sigurnost i profesionalne standarde je zajednička. Samo solidarni između sebe možemo da gradimo medijsku scenu koja služi javnom interesu i čuva slobodu govora.

Ovo je prilika da se uputi i apel vlastima, ali i opozicikji da moraju garantovati siguran ambijent za rad novinara i novinarsku autonomiju.

Takođe smo svjedoci smo da se novinari i novinarke u Crnoj Gori sa lošim socio-ekonomskim položajem sa neadekvatim primanjima i pod stalnim pritiskom vlasnika medija i politike.

Zabrinjava nekolegiojalnost i nedostatak solidarnosti među novianrima, medijima i udruženjima medija.

Sve ovo utiče na pad novinarskog profesionalnizma, autocenzuru i direktno se odražava na pad povjerenja u novinare i medije.

UNCG podržava  aktuelnu vlast , opoziciju i NVO koje se bave medijima da novinarima i novinarkama stvore i garantuju da rade svoj posao slobodno, profesionalno i bez policijskog obezbeđenja i  straha za goli život i minimum egzistencije.

 Predsjednik UNCG Tihomir Burzanović

 Sekretar UNCG Ivan Milošević

 Podgorica, 2.maja 2025.g.

Šef EU-Balkan deska u Reporterima bez granica Pavol Salaj za Asocijaciju nezavisnih elektronskih medija kaže da je napredak Srbije za dva mesta (96. od 180 zemalja) iluzija jer je ocena Srbije zapravo u padu za 0,92 poena (53,55 na skali od 0 do 100) te je, prema njegovim rečima, očigledno da se sloboda medija u zemlji dodatno pogoršala. On objašnjava da se napredak Srbije može pre pripisati padu drugih zemalja. 

- U stvari, rezultat Srbije dostiže rekordno nizak nivo u 23-godišnjoj istoriji Indeksa, naglašava Salaj.

Srbija i dalje ostaje rangirana kao zemlja sa „teškom“ situacijom slobode štampe (na mapi Indeksa obeleženo narandžastom bojom), što je druga najgora kategorija od postojećih pet. 

Prema Salajevim rečima, pad slobode medija u Srbiji pokreću politički i pravni faktori. Pojašnjava da se to može pripisati naporima vladajuće stranke da uguši nezavisno novinarstvo političkim napadima, zloupotrebama tužbi (SLAP) i proizvoljnim nadzorom i dodaje da proizvoljna pretraga portala za proveru činjenica Istinomer iz 2025. godine potvrđuje ovaj veoma opasan trend, kao i da zloupotreba sprovođenja zakona, koja ima za cilj zastrašivanje i diskreditovanje kritičara, odražava autoritarne prakse režima Slobodana Miloševića iz 1990-ih. 

- On ocenjuje da su s druge strane srpske vlasti favorizovale nekontrolisano širenje ruske propagande, a RT Balkan je pokrenuo svoj TV kanal krajem 2024. godine. Štaviše, Indeks za 2025. godinu još uvek ne računa sva brojna kršenja koja su se dogodila u prvim mesecima 2025. godine: brojne fizičke napade, pokušaje blokiranja medija, verbalno zlostavljanje od strane političara SNS-a i prorežimskih aktivista. 

- Uprkos političkom neprijateljstvu i zahvaljujući podršci javnosti, nezavisni mediji su 2024. godine pokazali svoju čvrstinu i otpornost u kriznoj situaciji, što je sprečilo dalje štete po slobodu štampe u Srbiji, zaključio je Salaj u izjavi povodom objavljivanja najnovijeg Indeksa slobode štampe Reportera bez granica.