Euronews Srbija
Direktorka Minja Miletić
Glavna i odgovorna urednica Dragana Pejović

Poštovane,

Pozivamo vas da nam omogućite sastanak sa novinarima i medijskim radnicima Euronews Srbija.

Sindikat novinara i medijskih radnika Srbije (SINOS) pažljivo prati dešavanja u medijskoj kući kojom rukovodite. Veoma smo zabrinuti zbog otkaza pojedinim kolegama. Indikativna je i ocena Evropske federacije novinara (EFJ) o “kontinuiranim i sve intenzivnijim pritiscima, profesionalnoj degradaciji i sistematskom urušavanju radnih prava novinara i medijskih radnika u medijskoj kući Euronews Srbija”.

SINOS je član Radne grupe za implementaciju Medijske strategije kojom je predviđeno uspostavljanje socijalnog dijaloga radi potpisivanja Granskog kolektivnog ugovora (GKU) u medijskoj delatnosti, kao najbolje zaštite za poštovanje radnih, ali i profesionalnih prava kolega.

SINOS je pripremio radnu verziju GKU u skladu sa najvišim standardima Evropske federacije novinara (EFJ), usaglasio je sa nadležnim Odborom Saveza samostalnog sindikata Srbije i pre četiri meseca dostavio Ministarstvu informisanja i kulture (nadležnom za realizaciju Medijske strategije), kao i Udruženju poslodavaca koje deluje u okviru Socioekonomskog saveta Vlade Srbije, budući da poslodavci u medijima nisu formirali takvo udruženje.

Podsećamo da je Ustavom, zakonima Srbije i međunarodnim konvencijama, poslodavac dužan da zaposlenima omogući sindikalno organizovanje. Na sastanku koji predlažemo, naši predstavnici obrazložiće kolegama iz Euronewsa zašto je važno da se organizuju i štite svoja radna i profesionalna prava onako kako to čine novinari i medijski radnici u svim demokratskim društvima.

U interesu je i poslodavca i svih zaposlenih da se uspostavi konstruktivan dijalog koji će doprineti jačanju profesionalnih standarda i radnih prava.

Novi Sad  28.6.2025.

Predsednik SINOS
Siniša Otašević

„U zahtevu tražila sam tumačenje članova 15. i 19. Zakona koji se odnose na nespojivost sa članstvom u Savetu REM, odnosno prestanak mandata članova Saveta REM razrešenjem“, rekla je ona.

 U zahtevu je, između ostalog, traženo da Ministarstvo odgovori „da li se smetnje u utvrđene“ u članu 15. Zakona, koji se tiče „nespojivosti sa članstvom u Savetu“ odnose na izabrane članove Saveta REM ili i na predložene kandidate.

 Kako je navedeno u Mišljenju Ministarstva, Zakon o elektronskim medijima članom 15. propisuje nespojivost sa članstvom u Savetu REM koja je obevezujuća za članove Saveta po njihovom izboru u Skupštini Srbije.

 Ta odredba tiče se članova Saveta REM kao javnih funkcionera, a u skladu sa Zakonom o sprečavanju korupcije, koji propisuje da u slučaju da javni funkcioner obavlja drugi posao ili delatnost u vreme stupanja na javnu funkciju, po izboru za člana Saveta REM dužan je da u zakonom određenom roku obavesti nadležnu agenciju o tome.

 Poslanica Srpske napredne stranke (SNS) Nataša Jovanović rekla je da su dobili „više nego jasne odgovore“ na odredbe koje su bile „kočnica za razrešenje dileme kod nekih predlagača kandidata i osporavanja pojedinih kandidata na osnovu njihove aktuelne funkcije ili angažmana koje ti ljudi imaju“.

 „Možemo koliko sutra da nastavimo proces i da na osnovu prigovora koje imamo primenimo ovo mišljenje Ministarstva“, rekla je ona.

 Poslanik SNS Nebojša Bakarec rekao je da je u procesu koji se odnosi na izbor kandidata za članove Saveta REM „polovično, ali radno učestvovalo i pedeset odsto poslanika opozicije“ koji su članovi Odbora.

„Sada ih 100 odsto nema. Nije dobro što nisu došli na sednicu pogotovo što smo imali razgovor u prostorijama delegacije Evropske komisije i Evropske delegacije. Zaključci sa tog neformalnog sastanka, ali važnog, su jako važni“, rekao je Bakarec.

On je ocenio da je „skandal“ što na tom sastanku nisu bili predstavnici opozicije, jer „deo opozicije tvrdi da je proevropska, ali ne dolaze u Evropsku kuću“.

Bakarec je rekao da se u Mišljenju Ministarstva informisanja i telekomunikacija „lepo kaže“ da se „odredba člana 15 Zakona i potencijalni sukob interesa odnosi na nekog ko je izabran za člana Saveta REM, a ne na kandidata za člana tog Saveta“.

„Kandidati imaju svoje poslove, karijere, članstvo u UO možda nekih medija, vlasništvo ili suvlasništvo nad medijima. Ne očekuje se od tih ljudi da unište svoje karijere kao kandidati, da unapred napuste sve poslove i karijere da bi postali kandidati“, rekao je Bakarec i dodao da su kandidati, kada postanu članovi Saveta REM, dužni da se „u zakonskom roku usklade sa zakonom“.

On je pozvao opoziciju da sutra dođe na sednicu Odbora za kulturu i informisanje da „zajedno rade“.

Sednici je prisustvovalo 11 članova Odbora od ukupno 17, koliko ih ima u tom skupštinskom telu.

Kada je krenuo zaobilaznim putem Ulicom kneza Miloša, posle samo nekoliko metara, žandarmerija je u njegovom pravcu počela da potiskuje učesnike protesta nizbrdo.

Sa vidljivo istaknutom redakcijskom legitimacijom, Pavlović se okrenuo, držeći kameru u rukama, da bi snimio intervenciju žandarmerije i metež koji je tada nastao, ali je bio zasut oblakom suzavca.

Obnevideo i sa jakim bolovima u očima, mahinalno se okrenuo, da bi u naletu kordona zadobio i nekoliko udaraca po leđima, bez ozbiljnijih povreda, zahvaljujući snimateljskom rancu sa opremom i stativom.

Uz pomoć kolega, Pavloviću je potom ukazana prva pomoć u sanitetskom vozilu u Ulici kralja Milana.

Novinar Danasa snimao je mobilnim telefonom intervenciju policije na uglu ulica Resavske i Bulevara kralja Aleksandra, kada ga je nepoznato lice, za koje postoje jasne indicije da je policajac u civilu, odgurnulo i šutnulo.

Radovanović je imao fluorescentni prsluk sa oznakom „press“ i vidno istaknutu novinarsku legitimaciju Danasa. Kada je čovek u civilu počeo da ga gura i govori mu da se skloni, Radovanović mu je više puta ponovio da je novinar na zadatku. To je izgleda još više razbesnelo osobu u civilu, pa je šutnuo našeg novinara i to u trenutku kada je Radovanović počeo da se udaljava. Ceo incident novinar danasa je snimio mobilnim telefonom što će policiji, verujemo, olakšati u identifikaciji i daljem procesuiranju napadača.

Redakcija Danasa smatra da je ovaj napad na Vojina Radovanovića i druge kolege u subotu uveče još jedan dokaz da je Srbija postala zemlja u kojoj su slobodni novinari postali legitimne mete represivnog i antidemokratskog režima.

Ako policija u naredna dva dana ne saopšti ko je lice koje je napalo Vojina Radovanovića i ne proceusira ga u skladu sa zakonom, redakcija Danasa će sama pokrenuti odgovorajuće pravne postupke.

On je na putu ka Urgentnom centru.

Kako je javio reporter N1, u Kneza Miloša je jedan momak teže povređen, on nije mogao da ustane sa ulice. Policajac je prišao njegovom prijatelju i rekao mu da ga brzo skloni odatle.

Taj mladić je izašao iz tog prostora i ometao reportera N1 da se uključi u program, a potom nastavio da na isti način ometa ekipe Njuzmaksa, Al Džazire Balkans, agencije FoNet i dnevnog lista Danas.

"Iako su novinari prisutne pripadnike policije obavestili o ovom nedopustivom ometanju tokom njihovog rada, nije bilo reakcije predstavnika Ministarstva unutrašnjih poslova", istakao je ANEM.

Član Stalne radne grupe za bezbednost novinara i koordinator SOS telefona za prijavljivanje napada na novinare Veran Matić, došao je na ovu lokaciju, bezuspešno nastojeći da ukloni osobu koja je ometala novinare i kamermane.

Tom prilikom se obratio pripadnicima prisutne interventne jedinice, ali je dobio odgovor da oni prate događaje i da nisu primetili nasilje.

"Pokušao sam da dobijem kontakt tačke u MUP, zadužene za bezbednost novinara, ali one nisu bile dostupne. Potom sam nazvao dežurnu službu MUP i prijavio ovo nedopustivo, preteće ometanje prepuno uvreda. Posle izvesnog vremena pojavili su se pripadnici Odeljenja za javni red i mir MUP, koji su rekli da će rešiti problem, što se i dogodilo vraćanjem nasilnika u ograđeni prostor", rekao je Matić.

On je dodao da je uznemirujuće i nedopustivo da je maltretiranje i ometanje trajalo skoro sat vremena, a da prisutna policija nije reagovala preventivno.

"Njihova objašnjenje da nije uočeno kršenje javnog reda i mira, jer 'vi snimate njega - on snima vas' nedopustiva je banalizacija sprečavanja medija, novinara-reportera i snimatelja da obavljaju svoj posao i informišu javnost", poručio je Matić i dodao da je izjednačavanje profesionalaca sa nasilnikom nedopustivo.

U saopštenju se traži da policija zaštiti novinare prilikom obavljanja svog posla i da oni koji ih ometaju ili ugrožavaju njihovu bezbednost budu onemogućeni i sankcionisani.

Neprimeren uticaj na tužilaštvo u Novom Sadu

Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković obavestila je članove Komsije za žalbe i javnost da je Visoki savet tužilaštva poslao Savetu za štampu dve odluke u kojima se konstatuje neprimeren spoljašnji uticaj na rad Osnovnog i Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu.

Prva odluka odnosi se na sadržaje objavljene na portalima Republika, NS uživo, televiziji B92 i Večernje novosti, a druga odluka je u vezi sa izjavama Dragan Vučićevića, vlasnika i glavnog i odgovornog urednika Informera.

Odluke su dostavljene u formi obaveštenja, a generalna sekretarka je rekla da će ih uputiti u proceduru ukoliko žele da se Savet za štampu izjasni o eventualnom kršenju Kodeksa.

Prekršaj Kodeksa za Informer i Republiku - mediji ne treba da pišu o članovima porodica estradnih ličnosti ako oni to ne žele

Portali Republika.rs i Informer.rs prekršili su Kodeks novinara i novinarki Srbije jer su narušili privatnost Maje Nedeljković o kojoj su pisali u svojstvu roditelja učesnice jednog rijaliti programa, bila je odluka Komisije u vezi sa prvim žalbama o kojima se raspravljalo.

Nedeljković je podnela žalbe protiv navedenih portala jer su pisali o njenom privatnom životu bez njene dozvole i pored toga što ona nije javna ličnost.

"U vise navrata Republika.rs/Informer.rs i drugi elektronski mediji iznose moje lične podatke i informacije iz mog privatnog života, iako nemam nikakvu javnu funkciju i nisam javna licnost", navela je Nedeljković u žalbama, na koje Informer i Republika nisu odgovorili.

Jelena Petković iz Udurženja novinara Srbije, započela je diskusiju na sednici u vezi sa ovim žalbama i podsetila da se radi o rubrici "estrada" u kojoj se često krši pravo na privatnost.

"Velika većina tih tekstova se odnosi na žene, objektivizaciju, mizoginijiu i takve vrste sadržaja koje su nedopustive, ali se ipak dogode, tako da je ovo prilika da skrenemo pažnju i na tu pojavu", kazala je Petković.

Južne vesti i vešta provokacija

Srđan Nonić ponovo se žalio na pisanje niškog portala Južne vesti, ovoga puta zbog teksta u kojem su pisali ko su dobitnici sredstava na konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskog sadržaja, među kojima je i portal Niška inicijativa, čiji je glavni i odgovorni urednik Nonić.

On smatra su novinari Južnih vesti iskoristili naslov: "Ko je dobio pare za medije u Nišu - Zoni plus najviše, Radomirović ispao, Nonić upao", kako bi njega diskreditovali, što, prema navodima iz žalbe, potvrđuju i komentari čitalaca.

Na taj način, kako je Nonić naveo u žalbi, Južne vesti su prekršile odredbe Kodeksa koje se odnose na istinitost izveštavanja.

Glavni i odgovorni urednik Južnih vesti Milan Zirojević, u odgovoru na žalbu, naveo je da je ona neosnovana, jer tekst ima neutralan ton, a "naslov je u skladu sa Kodeksom i novinarskom praksom i postulatima profesije".

Takođe, navodi da je redakcija prema komentarima čitalaca postupala sa dužnom pažnjom i da uvredljivi komentari nisu odobreni.

U vezi sa ovom žalbom, Milena Vasić je skrenula pažnju da su komentari "na ivici", ali da Nonić treba da trpi veći stepen kritike, kao neko ko je javna ličnost i ko je dobio novčana sredstva iz budžeta grada Niša.

Jelka Jovanović iz Asocijacije medija, primetila je da je Nonić podneo više žalbi protiv Južnih vesti u poslednjih godinu dana.

"Vrlo je vešta provokacija u pitanju, ali mi ne ulazimo u uređivačku politiku i ne treba time da se bavimo", dodala je Milena Vasić.

Ipak, Komisija za žalbe jednoglaso je odlučila da Kodeks u ovom slučaju nije prekršen.

Novosti prekršile više tačaka Kodeksa

Portal Novosti.rs prekršio je Kodeks jer je u tekstu koji se bavi opozicionom političkom scenom u Užicu Ivana Asanovića označio kao dilera droge. Komisija za žalbe odlučila je da su Novosti prekršile više tačaka Kodeksa i to u delovima koji se odnose na istinitost izveštavanja, nezavisnost od uticaja i odgovornost novinara.

Naime, Ivan Asanović je preko punomoćnika podneo žalbu u kojoj piše da je "označen kao kriminalac koji je dobro poznat kao diler marihuane, razbojnik, da je odgovarao zbog pljačke, dilovanja i slično, iako ne postoje činjenice i informacije u samom članku na osnovu kojih se mogu pravdati, odnosno obrazložiti takve tvrdnje".

Takođe, navodi se da novinari nisu kontaktirali Asanovića kako bi proverili informacije.

U kratkom odgovoru na žalbu, Novosti su predložile da Savet za štampu odbije žalbu kao neosnovanu jer su, kako se navodi, "žalbeni navodi paušalni i predstavljaju žaliočevo mišljenje, a ne činjenične navode koji su podržani dokazima".

U vezi sa ovom žalbom, Zlatko Čobović iz Asocijacije medija, rekao je su novinari Novosti morali da pozovu Asanovića za komentar.

Kurir i Mondo problematizuju zagarntovana prava građana

Kurir.rs i Mondo.rs su krajem marta i početkom aprila objavili više tekstova o građanskim protestima koji su održani ispred redakcija Kurira, Novosti i Politike, u kojima je televizija N1 označena kao organizator skupa "uz podršku plaćene publike".

Povodom ovih tekstova, Savetu za štampu žalile su se Selena Pleskonjić, Darinka Jašović i Andrijana Tomka, čije fotografije su objavljene uz ove tekstove.

"U spornim tekstovima je podnositeljka (Darinka Jašović), kao i drugi članovi grupe, opisana kao neko ko je plaćenik N1, da targetira novinare, neostvarena umetnica, influenserka u pokušaju (dobrostojeća), da je njen gazda Šolak i slično", piše u žalbi.

Pored toga, ispod ovih vesti ostvaljeno je niz uvredljivih i omalovažavajućih komentara, dodaje se u žalbi.

U odgovoru, Kurir je, preko punomoćnika, naveo da imena aktivistkinja nisu pomenuta i da se kvalifikacije koje su iznete u tekstu ne odnose na njih.

Pominje se i da je podneta krivična prijava zbog održavanja skupa ispred Kurira i da su žaliteljke, nakon davanja izjave u policiji podnele žalbe Savetu za štampu, kao i da smatraju da je to pritisak na sud i tužilaštvo.

Nakon kraće diskusije, Komisija za žalbe jednoglanso je odlučila da su portali Mondo.rs i Kurir.rs prekršili su Kodeks u delovima koji se odnose na istinitost izveštavanja, nezavisnost od ekonomslih i političkih interesa izdavača, odgovornosti novinara prema javnosti i negovanja kulture i etike javne reči, kao i poštovanja dostojanstva ljudi o kojima se piše.

Informer, Novosti, NS uživo objavili imena osumnjičenih čime su prekršili pravo na privatnost

Komisija za žalbe odlučila je da su portali Informer.rs, Novosti.rs i NS uživo prekršili Kodeks novinara i novinarski Srbije jer su u vesti o hapšenju osumnjičenih za napad na "studente koji žele da uče", Miloša Pavlovića i Vladimira Balaća, objavili puna imena i prezimena privedenih, čime su povredili njihovo pravo na privatnost, kao i deo Kodeksa koji se odnosi  istinitost izveštavanja, budući da je izostavljena bitna činjenica da je podnositelj žalbe na licu mesta bio u svojstvu novinara.

Novinar Zoomera Darko Gligorijević, koji se našao na pomenutom spisku podneo je žalbu protiv ovih medija, ukazujući na povredu privatnosti i odgovornost novinara.

“Svi navedeni portali okarakterisali su me kao ’blokadera’ i kao ’napadača’ na Miloša Pavlovića”, naveo je Gligorijević u žalbi. On je dodao i da je te večeri bio na novinarskom zadatku i izveštavao sa lica mesta.

I ovoga puta Novosti su osporile žalbu i predložile da je Savet za štampu odbije, dok Informer i NS uživo nisu poslali odgovore.

Jelena Petković je naglasila da je jako važno to što u tekstovima nije spomenuto da je Gligorijević novinar.

"Darko živi u Studentskom gradu i prosto je čuo da se nešto dešava i izašao je da to snimi. A njega je policija privela iako im je rekao da je novinar koji je došao da za svoj portal snimi to što se dešava", navela je Petković, nakon čega je Komisija glasala za prekršaj Kodeksa.

Prokupačke vesti, bez ikakvih dokaza, opovrgavaju tekstove drugog medija

Biljana Roganović, glavna i odgovorna urednica portala Prokuplje pres (prokupljepres.rs) žalila se na seriju tekstova o njoj, koji su objavljeni na drugom lokalnom portalu, Prokupačke vesti (prokupackevesti.rs).

U tekstovima na portalu Prokupačke vesti, Roganović je optužena da širi neistine, "a sve u cilju prikupljanja jeftinih političkih poena i novinarskog i političkog lešinarenja" i da je za taj posao "debelo plaćaju neki faktori".

Roganović je u žalbi navela da je ovi tekstovi profesionalno vređaju i targetiraju, a da pritom ne dozvoljavaju reakcije, odnosno demantije, jer ne postoji kontakt na koji može da se pošalje, a ni impresum.

Generalna sekretarka Saveta za Štampu Gordna Novaković je to potvrdila. Ona je rekla da su mediji, prema zakonu, dužni da objave impresum i da je slučaj prijavila Ministarstvu informisanja i telekomunikacija.

Olivera Milošević iz UNS-a je rekla da je očigledno da portal vodi hajku protiv žaliteljke i da se zapravo bavi odgovaranjem na tekstove drugog medija.

"Mislim da to do sada nismo imali. Oni opovrgavaju to što ona piše, ali ne nude nikakve konkretne dokaze", primetila je Milošević.

Odlukom Komisije ustanovljeno je da su Prokupačke vesti prekršile poglavlje Kodeksa koje se odnosi na odgovornost novinara, u kojem piše da novinari treba da objavljuju činjenice neophodne građanima da donose informisane odluke, da neguju kulturu i etiku javne reči, kao i da moraju da poštuju parvo na odgovor i ispravku. Takođe, prekršeno je i poglavlje koje se odnosi na poštovanje dostojanstva.

Alo, Novosti, Informer - targetiranje za prekršaj Kodeksa

Alo.rs, Novosti.rs i Informer.rs prekršili su Kodeks jer su obajvili tekst u kojem tvrde da je ratni vojni veteran Željko Vukelić istaknuti aktivista organizacije Centar za nenasilnu akciju.

Da navodi iz teksta nisu tačni i da Vukelić nije aktivista ove organizacije, žalbom je ukazala zakonska zastupnica Centra za nenasilnu akciju Ivana Franović.

Ona je dodala i da je kontekst u kojem se Centar za nenasilnu akciju pominje potpuno netačan i obmanjujući i da nijedan medij nije kontaktirao organizaciju zbog provere informacija.

Naime, mediji su napisali da je Vukelić „u prvom redu istaknuti aktivista prozapadne NVO ’Centar za nenasilni akciju’, koga ’na kontaktu’ već decenijama drže hrvatski obaveštajci“.

Pišu još i da je on osnovao „niz udruženja koja imaju za cilj da okupe veterane, a kako bi preko njih prikupljao podatke koje Hrvatska zloupotrebljava za fingiranje dokaza da je Srbija navodno bila agresor tokom oružanih sukoba devedesetih godina prošlog veka, kao i da je srpski narod genocidan i zločinački“.

Novosti su jedine odgovorile na žalbu, međutim, u odgovoru oni ukazuju na to da Centar za nenasilnu akciju nije ovlašćen da izjavi žalbu i predlažu da ona bude odbačena.

Na sednici je najpre Tamara Skrozza upozorila da u analiziranom slučaju postoji jasno uključivanje verske i nacionalne netrpeljivosti, ističući da targetiranje pojedinca automatski stigmatizuje i organizaciju kojoj on pripada. Ukazala je da optužbe o saradnji s hrvatskim obaveštajnim službama predstavljaju ozbiljnu optužbu za veleizdaju i da je to kršenje Kodeksa.

Jelena Petković se složila s tim i naglasila da je ovakvo targetiranje opasno i za nevladine organizacije, jer čitaoci mogu lako da istraže ko u njima radi, čime se otvara prostor za dodatne pritiske. Ukazala je i na potpuni izostanak novinarskog truda da se informacija proveri.

Filip Švarm, iz Asocijacije medija, ocenio je da se nevladine organizacije tretiraju kao „ustaše i plaćenici“, pri čemu se ne mora eksplicitno reći da je cela organizacija takva - to se, kako je rekao, podrazumeva. Zaključio je da su optužbe protiv aktiviste zapravo indirektne optužbe protiv cele organizacije, što smatra veoma opasnim.

Nakon rasprave Komisija je jednoglanso donela odluku o prekršaju Kodeksa. Prekršaj se odnosi na obavezu novinara da istinito i nepristrasno izveštavaju bez obzira na uređivačku politiku, dužnost novinara da rade u javnom interesu, neguju kulturu i etiku javne reči, kao i zabranu diskriminacije.

Kada su mu naš i novinari drugih medija poručili da ih ne uznemirava, on je rekao da je i on novinar i da ima pravo da stoji na javnoj površini.

„Ja sam ćaci, ja volim Srbiju, ja ne rušim Srbiju“, rekao je on dok je novinar Danasa zahtevao da mu se ne unosi u lice.

Inače, ista osoba je ranije danas optužena za uznemiravanje novinare Insajdera koji su radili anketu na Vidovdanskom saboru kod Skupštine.

FoNet javlja da su pripadnici policije zaduženi za javni red i mir udaljili ovog muškarca s prostora kod Pionirskog paraka a policija je reagovala tek pošto je urgirao član Stalne radne grupe za bezbednost novinara Veran Matić.

Inić je bio jedan od pionira radijskog sportskog prenosa, prvi koji je uživo u celosti prenosio boks i odbojku na talasima Radio Subotice. Organizovao je brojne sportske događaje, među kojima se ističe meč fudbalskih veterana Jugoslavije i Mađarske, koji je na Gradski stadion privukao gotovo 20.000 gledalaca.

Bio je dvostruki direktor Fudbalskog kluba "Spartak", šef press centra Mediteranskih igara u Splitu 1979. godine, član Rotary kluba i Saveza sportskih novinara. Autor je više desetina sportskih monografija, među kojima "Knjiga o Spartaku" i "Lučonoše jugoslovenskog fudbala".

Dobitnik je brojnih priznanja, ali – kako je sam isticao – nikada nije nagrađen od grada Subotice, kojem je dao najviše.

Do poslednjih dana radio je na knjizi Suton, u kojoj je napisao:

„Tako Živojin Inić, penzionisani sportski novinar, bez bojazni da ga reč uvrnut povredi, postaje simbol neumerenog optimizma i mladalačkog neumerenog ega.“

Sahrana je obavljena juče, na groblju u Dudovoj šumi, u prisustvu porodice i najbližih prijatelja.

„Meni to govori da je došlo do svađe unutar kompanije između većinskih i manjinskih vlasnika. Kada je prvi put saopšteno da je doneta odluka o prodaji SBB-a, nije bilo govora o tome; mislilo se da je to zajednička odluka svih akcionara. To je investicioni fond, njegova priroda je – kupi jeftino, prodaj skupo“, rekao je za N1 Milan Ćulibrk.

Dodao je da je bilo očekivano da, kako je rekao, „oni prodaju svaku svoju firmu“.

„Oni nisu kupili neku firmu da bi njome upravljali od sada pa zanavek, dakle, da se bave baš tom delatnošću. Oni će se danas baviti medijima, sutra će se baviti vetroparkovima, prekosutra obnovljivim izvorima energije, a četvrtu godinu će se baviti rudaranjem litijuma – ako im to bude isplativo“, kazao je Ćulibrk.

Naglasio da je siguran da „dosta toga zavisi“ od novinara i urednika United medije.

„Definitivno znam da dosta toga zavisi od nas i da, mi kao novinari, kao redakcije treba da nastavimo da insistiramo da svoj posao radimo kako to pravila i zakoni nalažu. Posao novinara je objektivno i pravovremeno informisanje javnosti“, kazao je Ćulibrk.

Dodao je da je u Srbiji 95 odsto medija ne bavi novinarstvom.

„Oni su čisti propagandisti. Dakle, na nama je, ko god bio vlasnik, da kažemo – ovo su standardi“, rekao je Ćulibrk.

Rekao je da iz saopštenja United grupe shvatio da su „manjinski vlasnici većinskom vlasniku ponudili da mu isplate 2,6 ili tri puta više novca nego što su oni uplatili kada su u to ulazili“.

„To je solidan prinos na kapital. Sada je za mene dilema zašto nekom ko ulazi u investicioni fond da bi zaradio, nije dovoljno 2,6 puta ili tri puta više. Da li zapravo tu ima još neka ‘igranka’ za koju ne znamo i za koju ćemo saznati? Moram da kažem da sam se, pošto pažljivo slušam jednog čoveka koji nije nadležan, setio kako se unapred radovao kada je govorio da će mnogi novinari United medije morati da traže posao u medijima koje on kontroliše. Za sebe, verujem i za veliki broj mojih kolega, moram da mu kažem da ovog puta nije u pravu. Niko neće tražiti posao u takvim medijima. Na nama je da radimo onako kako to zahtevaju pravila zanata i da se odupremo pritisku – ako ih bude“, naglasio je Ćulibrk.

Dodao je da za sada tih pritisaka nema.

„Za sada nemamo ni nagoveštaj da li će se nešto menjati u upravljačkim strukturama u kolegijumima, da li će se manjati urednici“, rekao je Ćulibrk.

Osvrćući se na to što je saopšteno da će se vlasnici United grupe preorijentisati na tržište EU, on je kazao da je „taj zaokret odavno obavljen“.

„Koliko ja znam, 80 ili 90 odsto prihoda, United medija ostvaruje na tržištu EU. Srbija i zemlje regiona su neka vrsta statističke greške. Tako da je to samo fraza koja dodatno unosi nemir. Za sada se novo rukovodstvo nije izjašnjavalo. Ni ne očekujem to od njih. Ne bih ih ništa ni pitao. Kolegama, glavnim urednicima, urednicima, kolegijumima, bih sugerisao da nastave da rade kako misle da treba. Ako bude pritisaka, saznaćemo na vreme, pa je na nama da reagujemo – kao što smo mi reagovali kada je došlo do zaokreta unutar NiN-a. Tako da je na nama svima da se takvim pritiscima odupremo i da ne dozvolimo da sve ode dođavola zato što se nekom to sviđa ili je imao planove i dogovore sa nekim iz vrha vlasti“, zaključio je za N1 novinar i urednik u nedeljniku Radar Milan Ćulibrk.

Početak sednice zakazan je za ponedeljak u 10 časova.

Prema njegovim rečima, i do sada su u štampanim i elektronskih medija objavljivane senzacionalističke „vesti“, zapravo nepotvrđene insinuacije o navodno kriminalnom delovanju učesnika protesta pri čemu se koristio jezik mržnje, grubo vređala prezumpcija nevinosti i nezakonito zadiralo u privatnost aktera, ali je sinoćna emisija bila „kulminacija takvog izveštavanja“.

„Organizovana medijska kampanja u kojoj se postupci pojedinaca koji eventualno predstavljaju prekršaje iz zakona o javnom redu i miru kvalifikuju kao najteža krivična dela, a jedva punoletni mladi ljudi predstavljaju kao teroristi, sve to bez ikakvih iole ozbiljnih dokaza ili uz doslovno ‘operetske’ navodne dokaze, sama po sebi je neprihvatljiva“, dodao je Šabić.

Ocenio je da je pogotovo neprihvatljivo i izuzetno opasno da se u kampanji mediji koriste ličnim podacima iz baza podataka u posedu državnih organa ili navodnim dokazima obezbeđenim od strane policije ili Bezbednosno informativne agencije (BIA) i pre nego što se ti dokazi dostave pravosudnim organima.

„Vlast ima ovlašćenja i sredstva da kad je neophodno i opravdano obezbedi javni red i spreči kršenje zakona. Ali ako sama krši zakone i zloupotrebljava ovlašćenja i još organizuje i podržava i moralno i zakonski neprihvatljive medijske kampanje ne bori se za red i pravo nego najavljuje strahovladu“, naveo je Šabić.

Besmisleno je citirati ovaj „mrkli mrak od novinarstva”, ali je važno da policija obezbedi zgradu u kojoj se nalaze i NUNS i UNS, koja će biti mesto za okupljanje i izveštavanje novinara.

Broj napada na novinare u proteklih osam meseci, na događajima sa kojih izveštavaju je rekordan kada je reč o istoriji novinarstva u Srbiji.

Pozivamo predstavnike policije da  omoguće novinarima da bezbedno obavljaju svoj posao.

Pozivamo novinare da na istaknutom mestu nose svoje press kartice, kao i da nose prsluke sa istaknutom oznakom da je reč o novinaru.

U slučaju ugrožavanja bezbednosti, novinarke i novinari mogu o tome obavestiti besplatnu Sigurnu liniju 0800 100 115 ili se javiti na dežurni broj telefona NUNS-a 060/6882231 ili UNS-a 0649410489.

Sud u Istanbulu je u nedelju odobrio pritvaranje turskog novinara Fatiha Altajlija, optuženog da je pretio predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu, saopštili su njegovi advokati.

Novinar, uhapšen u subotu uveče, ima 2,8 miliona pratilaca na platformi Iks (X) i više od 1,5 miliona pretplatnika na JuTjubu (YouTube), gde vodi dnevnu emisiju. Komentarišući u petak anketu koja pokazuje da bi oko 70 odsto Turaka bilo protiv doživotnog predsedništva Erdogana, Fatih Altajli je podsetio da je nekoliko osmanskih sultana na kraju „ubijeno“ ili „udavljeno“.

Tužilac je tražio njegov pritvor, tvrdeći da je taj njegov komentar bio pretnja turskom predsedniku. Tokom saslušanja novinar je rekao da je samo izneo „istorijski kontekst“, bez ikakve pretnje, objavili su mediji.

„To hapšenje je jasna zloupotreba krivičnog zakona usmerena na ućutkivanje kritičkih političkih komentara“, navele su organizacije koje su potpisale poziv za oslobađanje Altajlija, među kojima su i Međunarodni institut za štampu (IPI), Evropski centar za slobodu štampe i medija (ECPMF) i Evropska federacija novinara (EFJ).

RSF rangira Tursku na 159. mesto od 180 zemalja po slobodi štampe, između Pakistana i Venecuele.

Premijer od 2003. do 2014. godine pre nego što je izabran za predsednika, Erdogan po Ustavu ne može da se ponovo kandiduje posle isteka mandata 2028. godine. Međutim, raspisivanje prevremenih izbora ili ustavne reforme mogli bi da mu omoguće da ostane na vlasti.

Osim toga, advokatica KRIK-a predložila je i saslušanje svedoka Vidaka Milačića, vlasnika jedne od tri kuće na Karaburmi u kojima je gajena marihuana, i tužioca Saše Drecuna koji vodi slučaj „Jovanjica”.

Sudija Vladimir Miletić zakazao je sledeće suđenje za kraj januara naredne godine i tada bi Koluvija trebalo da da iskaz.

Koluvija je tužio KRIK nakon što smo prošle godine otkrili da ga je Tužilaštvo za organizovani kriminal još 2012. sumnjičilo da je bio na čelu grupe koja je uzgajala marihuanu u laboratoriji sakrivenoj u podrumima tri kuće na Karaburmi. Ova priča je zasnovana na zvaničnim policijskim, sudskim i tužilačkim dokumentima iz akcije „Cepelin”, kao i na svedočenju očevidaca. Tako je vlasnik jedne od kuća, Vidak Milačić, za KRIK tada rekao da je Koluvija bio zakupac njegove kuće.

Koluvija u tužbi tvrdi da mu je tekst povredio čast i ugled i traži da mu KRIK isplati 100.000 dinara odštete. U njoj nigde nije naveo šta je netačno u tekstu.

Ovo je treća tužba koju je Koluvija podneo protiv KRIK-a.

Prethodne dve podneo je zbog vesti sa suđenja „Jovanjica”. Jedan od ovih postupaka je u toku, dok je u drugom KRIK pravosnažno osuđen i to jer je u vesti Koluvija nazvan „optuženi narko-bos”. KRIK je nastavio da koristi preostala pravna sredstva u zemlji da bi mogao da pokrene postupak pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.

Osim Koluvije, protiv KRIK-a su ovakve SLAPP tužbe podnosili i drugi optuženi za organizovani kriminal, kao i biznismeni bliski vlasti, državni službenici, pa čak i bivši ministri – od Jelene Tanasković, bivše ministarke poljoprivrede, do sudije Apelacionog suda u Beogradu Dušanke Đorđević. Redakcija, ali i međunarodna novinrska udruženja, smatraju da su ove tužbe pritisak na novinare kako bi prestali da istražuju i izveštavaju o temama od javnog interesa.

 Jedna od njih je slučaj „Jovanjica”.

 Slučaj „Jovanjica”

 „Jovanjica” je jedan od najvećih i najvažnijih postupaka za organizovani kriminal koji se vodi u Srbiji. Predragu Koluviji se sudi da je bio šef grupe koja je uzgajala marihuanu na imanju njegove firme „Jovanjica” kod Stare Pazove – i to više od tonu i po ove droge.

 Tužilaštvo za organizovani kriminal protiv Koluvije je podiglo dve optužnice. U drugoj je, osim njega, optužilo i policajce i bezbednjake za koje tvrdi da su pomagali da gajenje marihuane ostane skriveno tako što su obezbeđivali imanje, Koluviji davali razne informacije iz policije, obezbeđivali mu specijalne policijske tablice.

 Po ovim optužnicama najpre su se vodila dva postupka pred Specijalnim sudom u Beogradu, ali su oni potom spojeni i sada se vodi objedinjeno suđenje. Ono je usporeno zbog Koluvijinog odsustva – on se od marta ne pojavljuje na suđenjima zbog navodne bolesti.

Dok suđenje traje, Koluvija se brani sa slobode i razvija biznis, a branilac mu je Vladimir Đukanović, inače jedan od najvažnijih članova vladajućeg SNS-a.

Koluvija uživa podršku vlasti – režimski mediji i najviši funkcioneri javno ga brane godinama.

Dok vlast staje u stranu Koluvije, on podnosi tužbe protiv medija koji kritički izveštavaju o slučaju „Jovanjica”.

Samo jedna osoba među otpuštenima nije potpisnica saopštenja dela zaposlenih kojim su se ogradili od uređivačke politike ove televizije, pa je opšta ocena radnika u „Juronjuzu“ da se radi o svojevrsnoj  „odmazdi“ nad „pobunjenima“.

„Važno je napomenuti da su svi novinari i snimatelji koji su dobili otkaze potpisnici peticije kojom su se zaposleni ogradili od menadžmenta“, kaže za „Vreme“ izvor koji je dobro upućen u dešavanja unutar ove redakcije.

On i pojašnjava kako je došlo do otpuštanja, i napominje da je sve trajalo – desetak dana.

Pre otkaza sumnjivo ocenjivanje zaposlenih

„Pre deset dana je postavljena oglasna tabla u redakciji koju do tada nismo imali. To je urađeno u nedelju uveče, a u ponedeljak ujutru su okačili dva dokumenta – jedan je Odluka o sistematizaciji, kao i sama sistematizacija i nova radna mesta koja su uspostavljena. Na taj način su ukinuli skoro sva radna mesta u televiziji, i napravili nova. U Odluci o sistematizaciji napisali da će biti sprovedeno dvodnevno ocenjivanje zaposlenih na osnovu prethodnih šest meseci rada, kao da će na osnovu te evaluacije doneti odluku ko će biti proglašen tehnološkim viškom“, kaže izvor „Vremena“.

Dodaje da su kriterijumi koji su bili naznačeni bili „ad hok“ uspostavljeni, jer nije bilo jasno kako je osoba koja je ocenjivala utvrđivala stručnost, kompetenciju i radnu etiku zaposlenih.

Iako je Odlukom predviđeno da se šef sektora pre odluke o utvrđivanju ko će dobiti otkaz može konsultovati sa ostalima oko toga, izvor „Vremena“ tvrdi da glavna urednica Dragana Pejović nije to uradila.

Ističe da su novinari koji su otpušteni ne samo potpisali peticiju protiv rukovodstva, već su se i direktno konfrontirali sa menadžentom „Juronjuza“ oko nove uređivačke politike.

„Mi nemamo dilemu da je to još jedan vid osvete zbog tog saopštenja i ‘čistke’ koja je najavljena od menadžmenta“, zaključuje izvor „Vremena“.

Regionalna direktorka „Juronjuza“ Minja Miletić nije odgovorila na naš upit da komentariše otpuštanja na ovoj televiziji.

Novinarka Marija Šehić dobila je još početkom juna otkaz na ovoj televiziji nakon sukoba sa menadžmentom.

Ona je u Juronjuzu bila zaposlena nešto više od dve godine. Sa Jelenom Stojiljković je radila emisiju „Hajde da razgovaramo”, bila je producentkinja informativnih emisija, a povremeno i voditeljka. Od septembra prošle godine vodila je Jutarnji program.

To je trajalo donedavno, kada je „skinuta” sa smena iz studija i prebačena u režiju.

A onda je usledio otkaz.

Kako je sve počelo

Otkazu je prethodilo što se u aprilu 78 novinara i medijskih radnika javno ogradilo od nepotpisanog saopštenja poslatog u ime redakcije „Juronjuza“ u vezi sa studentskom blokadom RTS-a, što se dogodilo prvi put u istoriji srpskog novinarstva.

U pismu se u ime „Juronjuza“ tražilo da nadležni organi reaguju na to što su studenti i građani blokirali Radio-televiziju Srbije. Koristili su formulacije o teranju „u logore”, te da se nad kolegama iz RTS-a sprovodi „ulična, sirova i brutalna revolucionarna pravda”, koja „mora da izazove ne samo strah, nego i gađenje”.

Zaposleni su se ogradili od ovakvog saopštenja, a usledile su i reakcije novinarskih udruženja

Udruženje novinara Srbije je posle protesta zaposlenih u „Juronjuzu“ saopštilo da su oni „izloženi profesionalnom degradiranju, različitim pritiscima“. Slavko Ćuruvija fondacija je objavila da ovaj otkaz „predstavlja osvetu jer se suprotstavila gaženju profesionalnih standarda, pritiscima i maltretiranju novinara i novinarki ove medijske kuće, od kako su na njena čelna mesta došle Minja Miletić, regionalna direktorka, i Dragana Pejović, glavna urednica“.

Administracija predsjednika Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donalda Trumpa zatvaranje Glasa Amerike objasnila je u tri riječi: nefunkcionalni, pristrani, rasipni.

Jedan od veterana Glasa Amerike, Steve Herman, zatvaranje jednog od simbola Drugog svjetskog rata i perioda hladnog rata, ocijenio je kao “historijski akt samosabotaže”.

Povezan sam sa Glasom Amerike cijeli svoj život. Ta me radijska frekvencija prati od djetinjstva. Moj djed Živko proveo je skoro osam godina u Americi. Otišao je 1905. godine kao mladić i vratio se kao formiran čovjek. Jedno od njegovih američkih naslijeđa bilo je slušanje Glasa Amerike. To me uspavljivalo. Da bi sve bilo “sudbinski” vezano, tokom našeg rata i opsade Sarajeva dobio sam ponudu da izvještavam za ovaj radio. Od januara 1994. do 2001. godine poslao sam hiljade izvještaja iz Sarajeva u Vašington. Format od 38 redova ili dva i po minuta radijske priče savladao sam do automatizma.

Negdje na samom početku svog ratnog izvještavanja sreo sam američkog dopisnika VOA u Sarajevu. Imaš li neki poseban savjet za mene, pitao sam ga? Ništa posebno, rekao mi je. Ono što ispričaš ženi kad se vratiš sa zadatka, javi i nama. Spakovano u priču od dva i po minuta.

Nisu ništa govorljiviji bili ni u vašingtonskom uredništvu. Rekli su mi da sve brojeve i imena provjeravam “deset” puta. Da poštujem princip “svih strana u sukobu” i da nikad ne zaboravim da: “Glas Amerike ne insistira da bude prvi već samo najtačniji”.

Glas Amerike je osnovan odlukom Kongresa 1942. godine. Finansiran je parama američkih poreskih obaveznika. Urednička nezavisnost je bila garantovana zakonom i Poveljom iz 1976. – koju je potpisao predsjednik Gerald Ford. Osnovna obaveza mu je bila da bude pouzdan izvor tačnih, objektivnih i sveobuhvatnih informacija, da predstavlja američko društvo u cjelini, odnosno politiku koju vode Sjedinjene Države, kao i diskusije i mišljenja u vezi sa tim.

Računa se da ga je slušalo oko 360 miliona ljudi širom svijeta.

1.Maja Nedeljković – Informer.rs

2.Maja Nedeljković – Republika.rs

3.Srđan Nonić – Južne vesti

4.Ivan Asanović – Novosti.rs

5.Selena Pleskonjić, Darinka Jašović, Andrijana Tomka – Kurir.rs/Mondo.rs

6.Darko Gligorijević – Informer.rs/Novosti.rs/NS Uživo

7.Biljana Roganović – Prokupačke vesti

8.Centar za nenasilnu akciju – Alo.rs/ Novosti.rs/24/sedam/Informer.rs

Sednica je otvorena za javnost.

Kako je precizirao, „od kada je BC Partners kupio većinski udeo u kompaniji 2019. godine, menadžment tim Junajted Grupe ostvario je izvanredne rezultate, učetvorostručivši veličinu poslovanja na kompaniju sa prihodima od 3 milijarde evra“.

Prema Šolakovom stavu, „ponašanje BC Partners pokazuje potpuni nedostatak poštovanja prema dostignućima i pravima menadžment tima koji poseduje više od 42% poslovanja“.

„Njihovo ponašanje u vezi sa Junajted Grupom šalje poruku finansijskim tržištima, investicionoj zajednici i osnivačima širom sveta da je BC Partners kompanija spremna da eliminiše svog osnivača radi još većeg profita“, smatra Šolak.

„Naša odbijena ponuda menadžerskog otkupa, koja im je mogla utrostručiti investiciju u Junajted Grupu“, kako je istakao, „dokaz je našeg uspeha i poslužiće kao reper za ocenu uspešnosti novog menadžmenta u isporuci vrednosti akcionarima“.

Ističući uspehe Junajted Grupe od osnivanja 2000. godine, Šolak je u saopštenju podsetio da je izgradio Junajted Grupu od nule.

Kako je naglasio, zajedno sa Viktorijom i našim timom izgradili smo poslovnu grupaciju koja danas ostvaruje milijarde evra prihoda, pruža kompletan spektar telekomunikacionih i medijskih usluga milionima korisnika u više zemalja i zapošljava preko 13.000 ljudi.

„To je jedinstveni telekomunikaciono-medijski ekosistem, zasnovan na sopstvenim rešenjima i sistemima. Uspešno smo privukli izuzetan talenat iz regiona i šire, i formirali kompaniju koja inovira i razvija vrhunska rešenja, proizvode i brendove, koristeći razmere grupe za postizanje efikasnosti i optimizaciju troškova“, naglasio je Šolak.

Kako je precizirao, „kombinacijom vrhunske lokalne isporuke od strane odličnih lokalnih direktora, Junajted Grupa je uspešno konkurisala mnogo većim grupama i nadmašila ih na mnogim tržištima“.

„Junajted Grupa je prošle nedelje u saopštenju o našoj smeni navela da će novo rukovodstvo doneti novu stratešku refokusiranost na EU. Međutim, upravo smo Viktorija i ja već sproveli tu strategiju, transformišući kompaniju iz male kablovske firme u Srbiji u najvećeg telekom operatera u Jugoistočnoj Evropi, koji danas više od 90% prihoda ostvaruje u EU“, zaključio je u saopštenju Šolak.