Na to je, svakako, uticala i činjenica da je UNS još jednom pokazao da poštovanje lika i dela Aleksandra Tijanića, Laze Kostića, Dimitrija Davidovića, Bogdana Tirnanića, odnedavno i Jaroslava Papa, čija imena nose nagrade u posebnim kategorijama, ne trpi nikakve podele, političke etikete i bilo kakvo nametanje kriterijuma tipa “mi” i “oni”…

„Nije dobra atmosfera za novinarstvo i nikad nije bila ovako loša klima u društvu. Nikad ovakve podele i mržnje nisu vladale između dva, takozvana, novinarska bloka, koja su oduvek postojala, od kad je pluralizma u Srbiji – takozvani oni i takozvani mi, takozvani prodržavni i takozvani opozicioni. Ovo je jedan rat koji sipa nuklearni otpad na sve nas, na celo društvo i ovo ne ide ka dobru. Možda nije u toku smrt novinarstva, ali ubistvo jeste“, rekao je Manojlo Vukotić, predsednik žirija koji je ovogodišnju nagradu za novinarsku hrabrost dodelio uredniku “Radara” Milanu Ćulibrku.

„Došli smo u apsurdnu situaciju da danas samo biti profesionalac zahteva hrabrost. Sebe ne smatram naročito hrabrim čovekom. Tek sam treći u redakciji koji je dobio ovu nagradu. ‘Radar’ je najmanja redakcija koja ima najviše dobitnika ovog izuzetnog priznanja“, naveo je Ćulibrk. On je nagrađen posebnim aplauzom kad je saopštio da će novčani deo nagrade ustupiti studentima Državnog univerziteta u Novom Pazaru.

Predsednik Udruženja novinara Srbije Živojin Rakočević istakao je da godina na izmaku “nije jedna godina, već puna decenija pritisaka, loše atmosfere, napada, ozbiljnog ugrožavanja svega što novinarstvo znači”.

“Mi smo u strašnom periodu i vremenu kad pojedinac i profesionalac traži istinu i samosvesno se izlaže pluralizmu propagande”, rekao je Rakočević, uz ocenu na ovaj skup čini izuzetno važnim i posebnim to što se okupio “mozaik najsvetlijih ličnosti ove profesije iz različitih redakcija, po mnogo čemu neistomišljenici”.

Moj prijatelj Velimir Perović, urednik u agenciji Beta, spada u malobrojan krug koleginica i kolega koji su dobili vredne nagrade oba esnafska udruženja. On je pre dva dana dobio nagradu UNS-a „Laza Kostić“ u kategoriji vest/izveštaj, dok je pre nekoliko godina dobio nagradu NUNS-a za istraživačko novinarstvo za seriju tekstova o i dalje nerasvetljenom masakru u pećkom kafiću “Panda”, kad je 14. decembra 1988. ubijeno šest i ranjeno 15 srpskih mladića.

Perović se zato posebno zahvalio Udruženju novinara Srbije što, kako je rekao, “godinama neguje tradiciju i nastoji da zaštiti profesiju, koja je u poslednje vreme ugrožena od kvazi-političara, kriminalaca, a od skoro i od policajaca“.

Manjo Vukotić je u jednom trenutku iskusno predvideo da će jedino na sajtu Udruženja novinara Srbije biti verno prikazan ovaj značajan događaj. Pa čak i to da će upravo oni mediji iz kojih se već godinama prosipa “neuklearni otpad mržnje” zdušno prećutati i hvale vredan čin UNS-a, i laureate, i upozorenja za čitavu profesiju zabrinutih kolega…

Istini za volju, i za medije iz naše grupe najvažnija je bilo priznanje Ćulibrku i “Radaru”, uz manje više korektno pominjanje ostalih nagrađenih. Za RTS je bila važna samo nagrada za godišnji uređivački koncept „Dimitrije Davidović“ koju je dobila urednica redakcije “Aktuelnosti” Jelena Božović, dok se “Kurir” pohvalio nagradom “Laza Kostić” za novinarsku reportažu njihovoj novinarki Jeleni S. Spasić, za seriju reportaža iz Prebilovaca, koje je za vreme Drugog svetskog rata doživelo tragediju…

“Ozon pres” je čitavu priču sveo na jednog od dvojice dobitnika Nagrade za životno delo Verana Matića, ne pomenuvši mog prijatelja i saborca iz “Borbe” Branislava Gulana…

Da ne upadnem u istu zamku, pomenuću i to da je “Laza Kostić” za karikaturu pripao novinaru portala “Kosovo onlajn” Vladislavu Filipoviću, dok je nagradu za novinsku fotografiju koja od ove godine nosi ime proslavljenog novosadskog fotografa Jaroslava Papa, dobio njegov sugrađanin Nenad Mihajlović i to za celokupni godišnji opus, sa posebnim akcentom na fotografiju sa obeležavanja godišnjice pada nadstrešnice u Novom Sadu, objavljenu u onlajn izdanju “Gardijana”.

Nagradu za doprinos istoriji novinarstva i publicistička dela “Žika M. Jovanović” dobio je novinar i doktorand na Fakultetu političkih nauka Bojan Cvejić za publikaciju „Kodeksi novinara Srbije od 1965. do 2025. godine“. On je rekao da mu je posebno drago što je žiri prepoznao značaj ove publikacije u godini kad obeležavamo šest decenija od usvajanja prvog novinarskog kodeksa na ovim prostorima, ali i “u godini kad je poštovanje etičkih i profesionalnih standarda u srpskom novinarstvu na najnižem mogućem nivou”.

O nezavidnoj situaciji i evidentnoj krizi novinarstva u zemlji Srbiji svedoči i ćinjenica da ove godine nije dodeljena nagrada za komentar “Bogdan Turnanić”, jer je žiri ocenio nijedan od predloženih radova “ne nosi težinu koju zavređuje ime novinara kakav je bio Bogdan Tirnanić”.

Zato je u pravu Veran Matić kad kaže da je neophodna pomoć mladim generacijama u resetovanju novinarstva, koje je upravo u toku. On je naveo da tu prvenstveno misli na one studenate novinarstva, koji su u godini iza nas svojim angažmanima u vatri protesta napravili prve novinarske korake.

“Mnogo je mladih novinara i novinarki koji čine da se zaštite učesnici protesta, svedočeći svojim telefonima i kamerama i prenoseći javnosti zabeležene snimke”, rekao je Matić, prisetivši se dana kad su nešto slično radili novinari pokojnog Radija B92.

U tom smislu je i dobitnik Zlatne povelje za doprinos razvoju Udruženja novinara Srbije, kolega iz Kruševca Slobodan Radičević sastavio spisak u sadašnjim uslovima gotovo neostvarivih želja, počev od “potrebe da se novinarska udruženja izbore za esnafsko jedinstvo u odnosu na sadašnju duboku podeljenost”.

“Imam želju da se novinari bave izveštajima i istraživanjima, a ne propagandom; da medijske programe uređuju profesionalci, a ne politički aktivisti i prestavnici krupnog kapitala; da novinari i medijski radnici budu nedvosmisleno i institucionalno zaštićeni od svih zloupotreba, pritisaka, zastrašivanja i napada; da se najstrože osude nalogodavci i ubice novinara; da socijalni i ekonomski položaj i radno-pravni status novinara i medijskih radnika bude pravedan i dostojanstven, jer samo materijalno nezavisan novinar može biti slobodan; da mali i lokalni mediji budu vidljiviji i uticajniji; da mladi biraju studije noviarstva zbog bavljenja upravo ovom profesijom, a ne PR-om…”

Pošto je novosadski “Prometej”, kuća mog prijatelja Zorana Kolundžije, nedavno proglašen za “izdavača godine”, a njihovo izdanje, zbirka aforizama mog prijatelja Ninusa Nestorovića više nego simboličnog naslova “11:52” ovih dana nagrađena kao najbolja knjiga satire u jadnoj i bednoj, prostoj i prostačkoj 2025. – završiću ovaj komentar njegovim upozorenjima:

“Toliko smo oslepeli da više ne vidimo ni medijski mrak pred nosom. Kod pandemije laži najveći prenosnici su političari i novinari. Tabloid je bolesnička lista naše stvarnosti. Ne treba nama klinička slika da bismo shvatili koliko smo bolesni. Dovoljna je i medijska.”

Na završnom godišnjem sastanku SRG, kome su prisustvovali i predstavnici novinarskih i medijskih udruženja koja su zamrzla članstvo, Stamenković je istakao i da posebno zabrinjava podatak da je ove godine bilo 27 prijava za fizičke napade na novinare, dok je prošle godine bilo svega pet, što je uvećanje za 440 odsto.

Po zvaničnoj statistici tužilaštva, u 2025. godini za sada su donete dve osuđujuće presude. U čak 50 predmeta policija nije odgovorila na zahtev tužilaštva za prikupljanje potrebnih obaveštenja što faktički dovodi do nemogućnosti za sprovođenje efikasnih istraga.

„Od 2016. godine do danas ovoliki broj napada na novinare predstavlja istorijski maksimum. Što se tiče fizičkih napada, u samo devet je utvrđen identitet počinilaca, dok je u 18 i dalje nepoznat, a to je policijski posao“, istakao je Stamenković.

Predsednik Upravnog odbora ANEM-a Veran Matić i predstavnici Nezavisnog udruženja novinara Srbije naglasili su da je u ovoj godini Službi unutrašnje kontrole policije podneto više desetina prijava sa primedbama na postupanje odnosno nepostupanje policije prema novinarima i novinarkama. SUK uglavnom ignoriše ove prijave i nema povratne informacije koje bi ukazale da je bilo šta unutar policije preduzeto u vezi sa spornim slučajevima.

„Zabrinut sam za bezbednost pa čak i živote novinara u Srbiji. Izvesno je da će sledeća godina biti još teža zbog čega nam je više nego ikada potrebna funkcionalna i operativna saradnja kroz SRG“, dodao je Matić.

Godišnjem sastanku su pored tužilaca prisustvovali i predstavnici novinarskih i medijskih udruženja koja učestvuju u radu SRG, a od kojih je većina u zamrznutom statusu od februara ove godine. Uprkos tome, SRG je uspela da pronađe način da uspostavljeni mehanizmi za prijavu napada na novinare, kao što je Sistem kontakt tačaka, ostanu operativni tokom godine, kao i da se Akcioni plan za 2025. godinu u potpunosti realizuje.

Na sastanku su predstavnici Misije OEBS-a u Srbiji predstavili predlog novog Akcionog plana SRG za 2026. godinu u kome će fokus biti na posetama lokalnim sredinama i unapređenju saradnje između lokalnih novinara, tužilaca i policije u rešavanju slučajeva ugrožavanja bezbednosti novinara. Svi prisutni članovi SRG dali su podršku novom Akcionom planu čija realizacija neće uticati na zamrznuti status pojedinih članica SRG.

Prema dostupnim podacima međunarodnih organizacija, trenutno u svetu postoji oko 58 nacionalnih mehanizama za bezbednost novinara, a SRG je ocenjena kao primer kvalitetnog rada uprkos izazovima koji postoje od početka funkcionisanja i koji traju i danas.

SRG je osnovana u januaru 2017. godine na osnovu Sporazuma o saradnji i merama za podizanje nivoa bezbednosti novinara i čine je predstavnici Vrhovnog javnog tužilaštva (VJT), Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije (MUP), Udruženja novinara Srbije (UNS), Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine (NDNV), Asocijacije medija (AM), Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i Asocijacije onlajn medija (AOM). Od njenog formiranja, u radu SRG učestvuje Misija OEBS-a u Srbiji.

„Pozivamo na hitno krivično gonjenje, jer kašnjenja povećavaju rizik po bezbednost novinara“, navodi se u objavi MFFR.

Upozorava se da bi svako mešanje srpskih vlasti u funkcionisanje nezavisnih medija bilo nespojivo sa evropskim vrednostima i standardima.

MFRR podseća da je još u julu uputio pismo BC Partners, u kome je izrazio ozbiljnu zabrinutost zbog budućnosti Junajted grupe, ali to pismo je, kako se navodi, ostalo bez odgovora, što dodatno pojačava zabrinutost.

U pismu, upućenom članovima Upravnog odbora BC Partnersa, izrazili su ozbiljnu zabrinutost zbog neizvesnosti koja okružuje Junajted mediju, nakon promene rukovodstva u Juanjted grupi.

„Od promene koja se dogodila pre nekoliko meseci, brojna ključna pitanja o budućnosti Junajted medija ostala su bez odgovora. Ovakav izostanak jasnih informacija, uz spekulacije o mogućoj prodaji, promenama uređivačke politike ili delimičnom gašenju poslovanja, stvara ozbiljnu nestabilnost sa dalekosežnim posledicama po više od 4.200 novinara i medijskih radnika zaposlenih u okviru Junajted medija. Stoga vas pozivamo da jasno predočite koje se mere preduzimaju kako bi se očuvala nezavisnost i kontinuitet rada medija u sastavu Junajted medija“, navodi se u pismu.

Dalje se podseća da se sloboda medija u regionu Zapadnog Balkana nalazi pod ozbiljnom pretnjom.

„Povlačenje nekih od najvećih emitera iz regiona, u kombinaciji sa pojačanim pritiscima na nezavisne medije poput N1, Nova TV i drugih medija Junajted medija, kao i sa zamrzavanjem finansiranja iz SAD, dovodi u pitanje medijski pluralizam i pravo građana na pristup nezavisnom novinarstvu. Značaj Juanjted medija u ovom trenutku veći je nego ikada, i apelujemo da reagujete pre nego što bude prekasno i zaštitite demokratske vrednosti koje je vaša kompanija godinama promovisala“, dodaje se u pismu.

Stipendisti će imati priliku da se privremeno udalje od svakodnevnih profesionalnih obaveza kako bi se oporavili od teških uslova rada. Tokom programa sticaće nova znanja i veštine koje će im pomoći da se bolje zaštite, kroz učešće u sveobuhvatnom programu bezbednosnih obuka.

PROGRAM STIPENDIJE

RSF stipendiranje 2026 traje od juna do novembra i obuhvata:

• Sveobuhvatan, praktično orijentisan program obuke iz digitalne bezbednosti, uključujući individualnu procenu rizika
• Radionice o bezbednosti i jačanju otpornosti za novinare/ke koji izveštavaju o osetljivim temama
• Razmenu iskustava među kolegama (peer-to-peer) unutar grupe novinara/ki iz različitih regiona i profesionalnih sredina
• Uvid u aktivnosti Reportera bez granica, globalno aktivne organizacije za ljudska prava
• Umrežavanje sa nemačkim medijskim profesionalcima i redakcijama
• Mogućnosti susreta sa relevantnim akterima nemačkog civilnog društva i kreatorima javnih politika
• Holističku podršku individualnim psihosocijalnim potrebama učesnika

Od stipendista se očekuje da budu dostupni za sve aktivnosti programa. U proseku, potrebno je izdvojiti oko 20 do 25 sati nedeljno za obuke, radionice i druge aktivnosti. U programu će postojati pauze koje se mogu individualno prilagoditi za putovanja ili rad, ali nije moguće istovremeno održavati puno radno vreme u redakciji tokom trajanja stipendije.

Cilj stipendije je da osnaži novinare/ke da postanu prenosioci znanja o digitalnoj samoodbrani unutar svojih profesionalnih mreža. Od učesnika se očekuje da, nakon završetka stipendije, organizuju najmanje jednu radionicu ili trening u svojoj zemlji prebivališta za kolege i druge medijske profesionalce.

Sve o stipendiji pogledajte ovde.

„Jednostavno se postavlja pitanje da li to neko čuje i da li zaista neko može konačno da preuzme odgovornost i počne da se ponaša na način da se novinari ne targetiraju, da se ne prozivaju i da pre nego što se zlo dogodi, da se zaista ovakva spirala nasilja zaustavi, a početak te spirale je zaista pri vrhu vlasti. Ono što se događa kolegi Vuku Cvijiću je zabrinjavajuće i zaista nadam se da će u jednom trenutku stati i da se neće dogoditi gore zlo“, poručila je Maja Sever za N1.

Izrazivši nadu da će sve ostati na onlajn pretnjama, naglašava da Vuk Cvijić treba ozbiljno da bude zabrinut za svoju bezbednost, „da ne kažem život“.

I novinaru N1 Mladenu Savatoviću stigle su pretnje, nakon što ga je predsednik Srbije Aleksandar Vučić targetirao na konferenciji za medije.

Sever smatra da se radi o „vrlo jasnoj slici kulture nasilja koja je, nažalost, prihvaćena“.

„Sto puta sam rekla i zapravo to je ta odgovornost koje smo svi svesni, koju imaju ljudi koji su pri vlasti. Oni su izabrani da jednostavno poštuju nekakvu demokratiju, pravo novinara da rade svoj posao, a ne da ih napadaju, targetiraju, vređaju, prozivaju, da se s njima svađuju na pres konferencijama zbog toga što su novinari postavili pitanje. Novinari kao glas javnosti su tu da postavljaju sva pitanja njima koliko bila ugodna ili neugodna“, ocenjuje Sever.

Dodaje da je takvo ponašanje vlasti „zeleno svetlo za čitav niz reakcija ljudi, običnih ljudi u društvu koji misle ako se na ovaj način mogu napadati novinari, dakle sa nekakvih zvaničnih najviših mesta, zbog čega onda mi ne bi napadali i vređali. To je to pitanje odgovornosti na koje se stalno pozivamo. To je pitanje koje vaši političari, ljudi koji drže te pres konferencije, jednostavno moraju preuzeti koliko god su im bila neugodna pitanja i koliko god oni ne vole ili žele uništiti neki medij, a nažalost čini mi se da je upravo to slučaj sa medijem iz koje dolazi napadnuti kolega“, kaže Sever, misleći na Mladena Savatovića, reportera N1.

A na to kako komentariše situaciju kada je pre tri nedelje ekipa N1 snimala prilog ispred Ćacilenda i kada joj je polomljena kamera, a u međuvremenu je direktor policije rekao da treba da budemo strpljivi, ona ističe da je problem nekažnjivosti zločina počinjenih prema novinarima u najmanju ruku zastrašujući, „policija svojim nedelovanjem šalje veoma opasnu poruku – napad na novinare će proći nekažnjeno, to otvara mogućnost daljim napadima“.

Podseća da su u nedavnoj prošlosti u Srbiji novinari ubijeni, pomenuvši posebno vlasnika Dnevnog telegrafa Slavka Ćuruviju.

„Neverovatno mi je da vidim da su ljudi izloženi takvim napadima i pretnjama i nadam se da se nikakvo zlo neće dogoditi, ali čitajući ove vesti, ja sam iskreno zabrinuta za njihovu bezbednost“, navodi Sever.

O utišavanju mikrofona reporterki N1

Upitana da prokomentariše današnju situaciju kada je novinarki N1 Žaklini Tatalović utišan mikrofon dok se obraćala predsednici skupštine Ani Brnabić, što su i priznali službenici u zgradi parlamenta, ona je istakla da je to šokantno.

Podsetimo, u Odeljenju za elektroniku, telekomunikacije i informatiku Skupštine Srbije priznali su novinarki N1 Žaklini Tatalović da su dobili nalog da joj utišaju mikrofon kada je postavljala potpitanja predsednici Skupštine Srbije Ani Brnabić.

„To su morale da naprave neke službe, i onda se mi pitamo da li smo zabrinuti za sigurnost i živote ljudi koje se bave novinarstvom“, ukazuje naša sagovornica.

Dodaje da su „novinari tu da postavljaju pitanja, a obaveza je onih koji su na vlasti da odgovaraju na ta pitanja, a ne da gase mikrofone“.

A na to kako tumači podatak koji je juče izneo tužilac VJT i član radne grupe za bezbednost novinara Branko Stamenković da je od početka 2023. svim tužilaštvima u Srbiji prijavljeno 117 slučajeva ugrožavanja bezbednosti novinara, odnosno da je broj prijavljenih slučajeva fizičkog napada četiri puta veći u odnosu na isti period prethodne godine, Sever ocenjuje da Srbija prednjači u regionu po broju napada na novinare, a misli i u Evropi.

Prijavu podneo Aleksić

Tužilaštvo je naložilo da policija Bokića sasluša na okolnosti krivične prijave, koju je podneo lično advokat Aleksić protiv NN osobe zbog krivičnog dela Povreda tajnosti postupka.

Njegova krivična prijava je prihvaćena i tužilaštvo je započelo predistražni postupak.

Redakcija Danasa je od izvora u tužilaštvu saznala da je policiji naloženo da Bokića pita ko mu je dostavio službenu belešku, kada mu je dostavljena, da li belešku još uvek poseduje i da mu se naloži da je preda policiji ukoliko je još uvek u njegovom posedu.

U pozivu, koji mu je uručen, naznačeno je da će biti prinudno doveden ukoliko se ne odazove na saslušanje.

Danas potez tužilaštva ocenjuje kao neprihvatljiv pritisak

Uredništvo Danasa ovaj potez tužilaštva ocenjuje kao neprihvatljiv pritisak na našeg novinara i redakciju, kao i na slobodno novinarstvo, posebno jer prema Zakonu o javnom informisanju i Kodeksu novinara i novinarki Srbije, novinar nije u obavezi da odaje svoje izvore.

Sud to može naložiti samo u slučajevima kada se informacija tiče krivičnog dela za koje je zaprećena zatvorska kazna od pet i više godina.

Podsetimo, Apelacioni sud u Novom Sadu obustavio je u septembru postupak protiv Nemanje Aleksića, kog je Osnovno tužilaštvo u tom gradu teretilo za napad i ometanje dvojice saobraćajaca u vršenju dužnosti, kao i ugrožavanje sigurnosti jednog vozača u Veterniku, kome je nakon svađe u saobraćaju, pretio metalnom palicom za golf.

Za Aleksićevo ime, godinama unazad, vezuju se brojne kontroverze, a u javnosti je poznat i kao branilac bivšeg ministra Gorana Vesića u “slučaju nadstrešnica”.

Advokat Aleksić je, inače, uhapšen početkom aprila ove godine, zbog incidenta u saobraćaju, kada je najpre ušao u verbalni sukob sa drugim vozačem, a zatim i izašao iz automobila sa golf palicom u rukama.

U tom trenutku, naišla je patrola policije koja je savladala Aleksića, oborivši ga na zemlju, o čemu su svedočili snimci objaveljni na društvenim mrežama i u medijima.

On je nakon toga priveden u policijsku stanicu, gde mu je određeno zadržavanje do 48 sati. Dok se nalazio u policiji, on je testiran brzim droga-testom koji je pokazao da je pozitivan na amfetamin, a nakon toga mu je određen pritvor do 30 dana.

Aleksić za godinu dana podneo pet tužbi protiv Danasa

Danas je došao u posed ove službene beleške, od izvora iz novosadskog tužilaštva, nakon čega je objavljen i tekst o tome, čiji je autor bio upravo Uglješa Bokić.

Međutim, kasniji test na drogu iz krvnog uzorka je pokazao drugačije, odnosno da je advokat Aleksić negativan, što je Danas takođe prvi objavio.

Inače, Aleksić je protiv izdavača Danasa i glavnog i odgovornog urednika Dragoljuba Petrovića u poslednjih godinu dana podneo čak pet privatnih tužbi zbog tekstova o njemu, a postupci su u toku.

I podnošenje velikog broja tužbi, takozvaniih SLAPP tužbi, takođe je vrsta pritsika na medije, novinare i urednike, smatra uredništvo lista Danas i portala danas.rs.

Urednišvo Danasa če o svemu ovome obavestiti domaće i međunarodne novinarske organizacije.

„Podvlačimo važnost funkcionalnog Saveta REM za medijske reforme“, navodi se u saopštenju i dodaje da Savet treba da bude osnovan na transparentan i inkluzivan način, u skladu sa pravnim okvirom i kako je definisano u reformskoj agendi.

Ističe se da će EU nastaviti da podržava Srbiju na putu ka EU, uključujući kontinuiranu primenu ključnih reformi na jačanju vladavine prava, medijskih sloboda i izbornog okvira.

Ponavlja se važnost obnavljanja dijaloga između svih aktera na političkom spektru i društva.

Pamtićemo ga kao profesionalca i dobrog kolegu.

Sahrana je sutra u 14.30 na Novom groblju u Rušnju.

Ona je na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije najavila da će posle tih ostavki biti ponovljen proces izbora članova Saveta REM u četiri kategorije kao i da ostaje da se izabere kandidat nacionalnih manjina u tom regulatornom telu.

„Institucije Srbije neće biti blokirane, nastavićemo sa procesom izbora svih preostalih članova Saveta REM. To je sada petoro članova. Rešićemo to, izabraćemo Savet REM i rad će se nastaviti. Biće ponovljen postupak u kategorijama u kojima trenutno nemamo članove Saveta REM a oni koji su izabrani i nisu podneli ostavke ostaju članovi i tu nećemo ponavljati izbor“, kazala je Brnabić.

Dodala je da će nove kandidate u četiri upražnjenje kategorije predložiti ovlašćene organizacije. 

Četvoro izabranih članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) danas je zvanično podnelo ostavke na članstvo u tom telu jer nije ponovljeno glasanje o kandidatu koga su predložili nacionalni saveti nacionalnih manjina.

Nezavisni kandidati Rodoljub Šabić, Dubravka Valić Nedeljković, Mileva Mališić i Ira Prodanov Krajišnik najavili su sredinom novembra da će podneti ostavke jer, kako su naveli, ne pristaju da budu birani u procesu koji politiku stavlja iznad zakona.

Advokat Rodoljub Šabić kazao je da su ostavke podneli jer nije poštovan zakon pri izboru članova tog regulatornog tela.

„Očigledno nije primenjen zakon u kom piše da ovlašćeni predlagači usaglašavaju stavove. Kad je došlo vreme da se usaglase stavovi, vlast je švatila da će njihov kandidat biti preglasan pa su doveli na glasanje ljude koji nisu učestvovali u postupku, predstavnike saveta koji nisu podneli nikakav predlog. Zato smo bili protiv toga“, kazao je Šabić novinarima ispred Narodne skupštine u Beogradu.

Dodali su da on „svoj poziv, osvedočeno, obavlja u skladu sa etičkim i profesionalnim principima, razotkrivajući javnosti manje poznate ili sasvim nepoznate tokove i aktere korupcije i protivzakonitih postupanja“.

„Po svoj prilici i dalje se neguje princip da je saopštavanje i objavljivanje činjenica opasnije od samih činjenica, a svedoci smo da su u pitanju činjenice o događajima i akterima, koji u kontinuitetu urušavaju društvo i kvalitet života svih kao činilaca ovoga društva“, naveli su.

„Odbrana struke“ je saopštila i da „očekuje da će se ugroženom novinaru, kao i svim novinarima koji se bave činjenicama i saopštavaju ih javnosti, a koje se nekome ne dopadaju – pružiti sva podrška i zaštita državnih organa“.

Naveli su da je ta podrška i zaštita podrazumevajuća, obavezna i nužna, jer je, kako su rekli, sloboda pisanja o događajima zasnovanim na istraživanju dokumenata i događaja, koja vode ka njihovom otkrivanju – suština i obaveza profesionalnog novinarstva.

Dodali da je javni interes da o svemu značajnom za širu društvenu zajednicu, javnost bude pravovaljano informisana.

Vuk Cvijić je govorio o pretnji koju je juče dobio, koja je bila eksplicitna i vezana za tekst koji je objavio u današnjem broju, i koju je prijavio kroz svedočenje u policiji i tužilaštvu. Govorio je i o fizičkim napadima koje je doživeo u proteklih godinu i po dana, koji su ostali nekažnjeni. Bio je skeptičan kada je reč o očekivanjima da se dogodi neki pomak u rešavanju ovih slučajeva, jer je reč o pripadnicima interventnih jedinica ali i vlasnika tabloida bliskih samom vrhu vlasti u Srbiji.

Razgovaralo se i o radu Stalne radne grupe za bezbednost novinara, važnosti izgrađenog sistema kontakt tačaka za prijavljivanje slučajeva i razmenu informacija između udruženja novinara i asocijacija medija sa tužilaštvima i policijom.

I pored visokog procenta nekažnjenih slučajeva, naglašena je važnost prijavljivanja svakog slučaja ugrožavanja bezbednosti novinara pošto je država dužna da obezbedi zaštitu i bezbedan rad novinarkama i novinarima.

Jan Bratu, predstavnik OEBS-a za slobodu medija u objavi na društvenim mrežama osudio je pretnju koju je dobio Vuk Cvijić i naglasio da svi prijavljeni slučajevi pretnji i napada na novinare moraju biti temeljno istraženi i procesuirani. Zaključio je i da „nekažnjivost samo ohrabruje dalje pretnje i napade”.

BC Partners i menadžment Junajted grupe, kako se dodaje, odbijaju da odgovore i na zahtev koji se odnosi na najavljene mere za navodno „učvršćivanje uredničke nezavisnosti“. Iako te mere direktno utiču na rad, kredibilitet i javnu misiju medija u četiri države regiona, vlasnici i menadžment i dalje ne objašnjavaju šta se tačno planira, ko bi te mere kreirao i kako bi one štitile, a ne potkopale postojeću uredničku autonomiju. Vlasnici i menadžment ni na koji način se nisu oglasili povodom najnovijih slučaja jezivih pretnji i ponovljenih uvreda zvaničnika u Srbiji našim zaposlenima, što ukazuje da se ne radi ništa na očuvanju profsionalnih standarda.

U dopisu od 5. decembra urednici su, podseća se u saopštenju, tražili minimum transparentnosti, jasno objašnjenje planiranih mera, način njihovog sprovođenja i garancije da neće ugroziti postojeću uredničku nezavisnost. Ni posle dve nedelje, odgovora nema, a uvereni smo da se ćutanje vlasnika i izostanak jasnih garancija ne može tumačiti kao neutralno – ono proizvodi nesigurnost i opravdano pojačava sumnju da najavljene mere nisu usmerene ka jačanju, već ka slabljenju nezavisnog novinarstva, saopšteno je.

"Naša ponuda za management buyout ostaje na snazi. Ona predstavlja odgovorno i održivo rešenje koje štiti javni interes i profesionalne standarde. U kontekstu javno isticanog opredeljenja Junajted grupe da se povuče sa tržišta van Evropske unije, ne postoji racionalan razlog da se prodaja nenjs biznisa kroz manadžerski otkup ignoriše. BC Partners više od sedam godina ne pokazuje spremnost da realizuje izlaz iz investicije - iako je upravo to uobičajena praksa investicionih fondova po završetku investicionog ciklusa.

Tražimo odgovor na pitanje šta je tačno potrebno i šta BCP i UG očekuju kako bi odobrili našu ponudu za otkup.

Zaposleni u našim redakcijama i javnost u zemljama u kojima poslujemo zaslužuju jasan, neposredan i nedvosmislen odgovor - kako o ponudi za management buyout, tako i o najavljenim merama koje se tiču uredničke nezavisnosti. Izostanak komunikacije produbljuje zabrinutost da se ključne odluke donose bez transparentnosti i bez stvarne namere da se zaštite vrednosti koje su ove redakcije gradile tokom prethodne decenije", ističe se u saopštenju.

Danas su redakciju Radara posetili Dominik Tijeri, šef Odeljenja za medije Misije OEBS-a u Srbiji, i Miroslav Janković, pravni savetnik OEBS-a za slobodu medija. Sastanku je prisustvovao i Veran Matić, član Stalne radne grupe za bezbednost novinara i predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM).

Vesna Mališić, glavna i odgovorna urednica Radara, upoznala je goste sa stalnim pretnjama i napadima, od kojih nijedan nije procesuiran i sankcionisan. Naglasila je da i pored toga oni sve slučajeve uredno prijavljuju nadležnim institucijama o čemu informišu javnost.

Pošto institucije ne reaguju, jedino nam preostaje zaštita javnosti i solidarnost koleginica i kolega novinara, kaže glavna i odgovorna urednica.

Vuk Cvijić je govorio o pretnji koju je juče dobio, koja je bila eksplicitna i vezana za tekst koji je objavio u današnjem broju, i koju je prijavio kroz svedočenje u policiji i tužilaštvu.

Govorio je i o fizičkim napadima koje je doživeo u proteklih godinu i po dana, koji su ostali nekažnjeni. Bio je skeptičan kada je reč o očekivanjima da se dogodi neki pomak u rešavanju ovih slučajeva, jer je reč o pripadnicima interventnih jedinica, ali i vlasnika tabloida bliskih samom vrhu vlasti u Srbiji.

Razgovaralo se i o radu Stalne radne grupe za bezbednost novinara, važnosti izgrađenog sistema kontakt tačaka za prijavljivanje slučajeva i razmenu informacija između udruženja novinara i asocijacija medija sa tužilaštvima i policijom.

I pored visokog procenta nekažnjenih slučajeva, naglašena je važnost prijavljivanja svakog slučaja ugrožavanja bezbednosti novinara pošto je država dužna da obezbedi zaštitu i bezbedan rad novinarkama i novinarima.

Jan Bratu, predstavnik OEBS-a za slobodu medija, u objavi na društvenim mrežama osudio je pretnju koju je dobio Vuk Cvijić i naglasio da svi prijavljeni slučajevi pretnji i napada na novinare moraju biti temeljno istraženi i procesuirani. Zaključio je i da „nekažnjivost samo ohrabruje dalje pretnje i napade”.

Ostavke su podneli Rodoljub Šabić, Mileva Malešević, Ira Prodanov Krajišnik i Dubravka Valić Nedeljković.

U petak u podne istekao je rok koji je četvoro izabranih nezavisnih članova REM-a dalo Skupštini Srbije da ponovi glasanje i izvrši izbor između dva legalno utvrđena kandidata saveta nacionalnih manjina, pa su oni najavljene ostavke i podneli na pisarnici Skupštine Srbije.

Kandidatkinja Nacionalnog saveta Albanaca Lumturije Ameti koja nije izabrana u Savet REM-a u novembru, odlučila je u četvrtak (18. decembar) da se povuče iz daljeg procesa izbora za člana Saveta REM-a.

Odbor za kulturu i informisanje Skupštine Srbije prethodno je odabrao dvoje drugih kandidata iz redova nacionalnih manjina. To su Sreten Jovanović i Ištvan Bodžoni.

Saga oko Saveta REM-a

Više od godinu dana od isteka mandata prethodnom sazivu, 12. novembra 2025. izabran je novi, ali krnji Savet REM-a.

Vladajuća koalicija odbila je tada da glasa za kandidate bošnjačkog i albanskog nacionalnog saveta Muhedina Fijuljanina i Ljumturije Ametija, pa je umesto devetoro članova, izabrano njih osmoro – četvoro nezavisnih i isto toliko kandidata vlasti.

Dva dana kasnije, izabrani članovi Saveta REM-a Rodoljub Šabić, Ira Prodanov Krajišnik, Mileva Malešić i Dubravka Valić Nedeljković saopštili su da će podneti ostavke na te funkcije, jer ne pristaju da budu birani u procesu koji politiku stavlja iznad zakona.

Njih četvoro najavilo je u subotu (13. decembra) da će 19. decembra u podne zvanično podneti ostavke ako Skupština Srbije dotad ne ponovi glasanje i izvrši izbor između dva legalno utvrđena kandidata saveta nacionalnih manjina.

Oni su se prethodno obratili javnim pismom Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Srbije, povodom odluke da odbije prigovor kojim bi se, kako su naveli, omogućilo zakonito i legitimno okončanje izbora u devetoj oblasti – oblasti predlagača iz reda nacionalnih saveta – i time izbor preostalog člana koji će obezbediti zakonski uslov nezavisnosti Saveta REM-a, preneo je ranije FoNet.

Advokat Rodoljub Šabić izjavio je ranije za „Vreme” da će četvoro kandidata koji su ponudili ostavke, njih i podneti ukoliko proces ne bude okončan po zakonu. To se sada i dogodilo.

1.3.2025.

Obavljen razgovor sa oštećenim i podnet zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja; nakon razmatranja dostavljenog izveštaja, podnet novi zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja.

1. i 12.6.2025.

Obavljen razgovor sa oštećenom i podnet zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja; urgencija za postupanje.

Najdalje se otišlo u istrazi povodom pretećeg skandiranja na utakmici održanoj 06. 06. 2023.

Obavljen razgovor sa oštećenom i podnet zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja; nakon ponovljenog krivičnog dela, upućen dodatni zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja. Dostavljen izveštaj policije u kojem je navedeno da nisu identifikovana lica koja su skandirala novinarki  i da će policija nastaviti sa merama i radnjama iz svoje nadležnosti u cilju identifikacije lica. Dana 17.04.2024. godine, policiji je dostavljena naredba za komparativno i antropometrijsko veštačenje radi utvrđivanja telesnih karakteristika poznate osobe i upoređivanje sa telesnim karakteristikama osobe koja se nalazi na video snimcima na kojima je zabeležen događaj zbog kojeg se vodi postupak. Dana 30.10.2024. godine, policija je dostavila izveštaj zajedno sa službenom beleškom primljenom od građanina koji je identifikovan kao jedan od posetilaca košarkaške utakmice a na osnovu komparativnog veštačenja lica sa video zapisa koje je tužilaštvu dostavljeno od strane Uprave za tehniku. Nastavlja se rad na identifikaciji ostalih NN lica.

Međutim, i ova istraga za sada ostaje bez rezultata.

Policiji je sigurno poznata grupa navijača koja započinje skandiranje kojim se preti i vređa, uznemirava i Brankica Stanković, ali i cela redakcija Insajder TV.

Pošto su istrage, kao što vidimo, neefikasne, jedino obrazloženje je da su ovi navijači, huligani, nasilnici, pod zaštitom ne samo kluba, čiji se vodeći ljudi ne oglašavaju i ne ograđuju od postupaka huliganske grupe, već i policije i svih državnih struktura.

ANEM poziva policiju da preda tužilaštvu sve raspoložive informacije koje sigurno poseduje o huliganima koji ugrožavaju bezbednost Brankice Stanković i njene porodice. Smatramo da tužilaštvo treba da iskoristi sve mogućnosti za sankcionisanje mogućih opstrukcija od strane policije.

Članovi Odbora za kulturu i informisanje, sa kojima je Danas razgovarao, kažu da je očekivano da će većina istrajati u svojim namerama, jer im je od početka jasno rečeno da vlast ne interesuju zakonji i procedure, i da neće predati REM, već im je u interesu da obezbede sigurnu većinu u njegovom sastavu, te od toga neće odstupiti.

– Predstavnici vlasti u Odboru su nam jasno rekli da neće popustiti u svojim namerama, i to više nije izbor za članove Saveta, to je pijaca. Nama je više poslanika SNS više puta jasno reklo i ponovilo da njih ne interesuje ni proces, ni zakon ni biografije, ni ko se i kako predlaže, nego da oni prosto REM ne daju. To su i doslovno govorili, pravdajući to time da oni imaju najveći broj poslaničkih mandata i da su najveća politička snaga u Srbiji. Od prvog dana otkad smo ušli u taj proces, oni ne razumeju ideju da se izabere nezavistan Savet sastavljen od stručnih ljudi, već pokušavaju da izaberu REM koji će biti pokriće za sve ono što rade u medijima i ono što rade sa medijima posebno sa onima iz Junajted grupe koje konstantno urušavaju. Ključni dokaz jeste prevara sa kategorijom nacionalnih manjina. Oni su se sa SVM dogovorili da praktično sruše tu devetu kategoriju, tome je prethodio pritisak ljudi iz EU, i nekako su pregurali da imaju određeni broj nezavisnih kandidata, koji neće imati većinu nikada, tako da kakav god REM oni da izaberu, on će biti partijski. Druga opcija je da ga ne izaberu, kaže za Danas Branko Miljuš, član skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje.

On dodaje da je najava ostavki četiri nezavisna člana hrabar i častan potez.

– Oni su već platili cenu svoje kandidature, na Odboru, u Skupštini a i u režimskim tabloidima, gde su prošli tog standardnog naprednjačkog medijskog „toplog zeca“, i nisu odustali, doveli smo ceo proces do glasanja u Skupštini. Podsećam da su oni pre glasanja za osam kategorija u Skupštini, uputili pismo Ani Brnabić i skrenuli pažnju, ukoliko bude političke opstrukcije, dodato na prethodnu kvazi pravnu opstrukciju koja je trajala bezmalo 11 meseci, da će se povući iz procesa. Oni ne misle da treba da učestvuju u lažnom procesu po svaku cenu. Mi u Odboru, kao i kandidati, zapravo branimo proces, i ne pogađamo se na nekoj tezgi da li će neko imati dva ili tri kandidata. Ideja je da imamo devet najboljih ljudi koji mogu ovaj haos u medijima da reše. Potpuno sam siguran da ova četiri režimska kandidata, pre svega Garić i Smederevac, ne da nisu najbolji, već su jedni od najgorih, ali me to ne iznenađuje s obzirom da nam je Bratina ministar za informisanje, uveren je Miljuš.

Prema njegovim rečima, nikada nije bilo političke volje da se formira nezavistan REM.

– Imamo požar koji proždire nezavisne medije, profesionalne novinare tuku na ulicama, pokušavaju da ugase ono malo nezavisnih medija,i nema vremena za ovakvo igranje. Ipak, uveren sam da vlast ima jasnu strategiju. Oni ne smeju dopustiti bilo kakvu normalizaciju medija jer bi to značilo urušavanje drastično rejtinga i u krajnjoj instanci gubitak vlasti. A mislim da su oni od EU odustali, jer je iz EU njima više puta ponovljeno, lepim diplomatskim rečnikom u Rezoluciji EP, što u Izveštaju o napretku, da za diktatore koji kontrolišu medije, tuku studente a studentkinjama prete silovanjem, pa onda nagrađuju siledžije u službi, nema mesta u EU. Njima je to apsolutno jasno. Oni i sada imaju narativ da smo ispunili sve što se od Srbije traži u klasterima, a zapravo ne nameravaju da ispune bilo šta, jer bi to značilo normalizaciju u zemlji a normalizacija i SNS ne idu u istoj rečenici, zaključuje naš sagovornik.

SNS-u neophodna kontrola tela koje čuva režimske medije kao jedan od stubova vlasti

Zoran Lutovac, takođe član Odbora za kulturu i informisanje Narodne Skupštine, kaže za naš list da se mnogo prašine diglo oko izbora manjinskog predstavnika u Savetu REM-a, ali da se ovde ne radi o tome iz čije će nacionalne zajednice taj član biti, nego da li će biti lojalan vladajućoj većini.

Time se obesmišljava ne samo kvota za nacionalne manjine, nego i sama suština i priroda REM-a kao nezavisnog stručnog tela. Članovi Saveta REM-a se biraju da rade u javnom interesu, a ne u interesu pojedine manjinske zajednice, a pogotovu ne u interesu bilo koje politicke partije, pa ni u interesu vladajuće većine. Ovde imamo pokušaj da se preko manjiskog predstavnika obezbedi većina u REM-u koja će štititi interese vladajuće većine, a ne javni interes, skreće pažnju Lutovac.

On podseća na raniji pokušaj da se izaberu isključivo oni koji podržavaju režim, pa se posle pritiska studenata i građana postupak resetovao, ali se nije odustalo od kreiranja većine u sastavu Saveta REM-a, samo je ovaj put trebalo napraviti privid da je procedura bila legalna i demokratska i da će u REM-u biti i neki nezavisni stručnjaci.

– Suštinski problem je u tome što režimu ne pada napamet da odustane od kontrole ovog tela koje čuva jedan od stubova vlasti: režimske medije. Ovi pokušaji da se obezbedi većina u REM-u uz stalno kršenje zakona i procedure, ključni su razlog zašto više ne idem na sednice Odbora. Ne želim da učestujem u stvaranju privida da se radi o demokratskoj i legalnoj proceduri posle toliko neuspelih pokušaja da se stvari dovedu u red i da počnemo da se ponašamo kao stvarni predstavnici građana i da zastupamo javni interes. Otuda razumem i nezavisne kandidate koji ne pristaju na mrvice demokratije i ne pristaju da budu ukras na koruptivnoj građevini ove vlasti. Mogu da razumem i argumente da bi njihovo prisustvo bilo značajno jer bi se čuo glas zakona i razuma, ali time ulazimo u “začarani krug”: taj glas se neće čuti u kontrolisanim medijima koje kontroliše kontrolisani REM. U malo preostalih slobodnih medija taj glas se čuje, bili nezavisni stručnjaci u REM-u ili ne, ali se bar ne daje privid da je sve u redu, smatra Lutovac.

Savet mora da bude jednodušan, u nameri da radi u javnom interesu

Dubravka Valić Nedeljković, novoizabrana članica Saveta, jedna od četvoro koji su najavili ostavke, potvrđuje za Danas da od te odluke neće odustati, jer je do nje došlo posle dugih analiza u zajedništvu sa 35 verifikovanih predlagača, organizacija civilnog društva koje stoje iza njihovih imena. Objašnjava i zašto.

– Skupština i Odbor su obnovili proces izbora za rekordno kratko vreme, dva nova člana u devetoj oblasti prošla usaglašavanje, Bodžoni i Jovanović, predstavnici mađarske i romske zajednice, za šta su nama, za jedna demokratski proces, trebali meseci. Uprkos tome, najpre imamo poziv predsednice Skupštine da većina ne glasa za predstavnika bošnjačke i predstavnicu albanske nacionalne manjine, što je bila čista opstrukcija i politička poruka. Pokušali su i neku igru sa dva nova predstavnika manjina, u kojoj mi nismo hteli da učestvujemo, pojašnjava Valić Nedeljković.

Ona podseća na izjavu predsednika Vučića od pre nekoliko dana, koji je pitao: „Šta bi oni hteli, većinu u REM-u, pa da ukinu Informer, pa onda da idu na izbore?“

– To je tako strašna i ogoljena izjava. Imate poruke od najvišeg vrha vlasti da su ti ljudi grozni, hoće da unište državu, izbore i slično, i onda javnosti šalješ poruku da je bolje nemati REM nego imati ga takvog. Ako je i bilo nedoumica o ciljevima vlasti, posle ove izjave ih nema. Prvo, REM teško može da ukida medije, što je dobro. Jeste da ima puno mehanizama da medije privoli da rade svoj posao na način koji utvrđuju Ustav, zakoni, Etički kodeks i međunarodna dokumenta koja nas obavezuju. Nije ni bilo kakav REM dobar. Ako nemate vrlo jasne biografije, koje će poštovati svi građani, bez obzira na političku orijentaciju, on će raditi u situaciji preglasavanja, svađa, opstrukcija. Savet ne sme da bude jednomisleći, ali mora da bude jednodušan, da ima nameru da radi u javnom interesu. Jako je loše što se na članove Saveta gleda kao na „naše“ i „njihove“. Nema toga, u Savetu sede biografije, nezavisne ugledne ličnosti sa kredibilitetom, na čije odluke niko neće moći da stavi znak pitanja, tada ćemo eventualno moći da dođemo do tek podnošljive situacije na medijskoj sceni, koja je trenutno razularena i koja nikome dobro ne nosi. Ali, jasno da za to nema političke volje, zaključuje Valić Nedeljković.

Ona je istakla da je Vuk Cvijić meta jer se bavi istraživačkim novinarstvom, kao i nedeljenik "Radar".

"Ova država ne štiti novinare i ovo što mi radimo (sa prijavama pretnji) je samo zato da imamo mirnu savest da smo prijavili ono što se događa, da to uđe u neke statistike, ali ja od toga nisam videla do sada neke koristi", rekla je ona.

Podsetimo, novinar "Radara" Vuk Cvijić dobio je, danas u 16 časova i 10 minuta, poziv sa nepoznatog broja iz inostranstva. U kratkom razgovoru upućeno mu je najdirektnije preteće upozorenje povodom teksta koji će sutra biti objavljen u novom broju ovog nedeljnika, preneo je ranije "Radar".

Pozivač: Pazi šta ćeš sutra da objaviṣ̌.

Vuk Cvijić: O čemu se radi?

Pozivač: Kažem ti pazi šta ćeš sutra da objaviš. Nije bitno upoznaćete me ako objaviš.

Vuk: Šta da objavim, već je sve štampano i gotovo izlazi sutra.

Pozivač: Onda ćeš me upoznati.

Posle ove pretnje, prekinut je telefonski poziv.

Radar je objavio da je ova pretnja odmah prijavljena nadležnom tužilaštvu.

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) pozvala je nadležne institucije da zaštite Cvijića i redakciju Radara, da sprovedu brzu i efikasnu istragu, spreče nasilnike da mu ugroze život i da mu omoguće da bez ovakvih ometanja nastavi da radi svoj posao.

Cvijić je u proteklih godinu dana nekoliko puta fizički napadan na javnim mestima, a nijedan od tih slučajeva nije dobio sudski epilog.

"Nekažnjivost napada na Cvijića predstavlja poziv da se može slobodno napadati novinar koji se bavi istraživačkim novinarstvom, posebno korupcijom u vrhu vlasti i važnim institucijama", ocenio je ANEM.

Stamenković je na konferenciji za novinare posvećenoj krivično-pravnoj zaštiti novinara u Pres centru Udruženja novinara Srbije (UNS) rekao da je od 1. januara do 30. novembra došlo do drastičnog povećanja broja prijavljenih izvršenih krivičnih dela prema novinarima, u odnosu na isti period prošle godine.

"To povećanje, prijavljenih izvršenja krivičnih dela javnim tužilaštvima u Srbiji, se kreće u nekom procentu od oko 113 odsto u odnosu na komparativni period iz 2024. godine. Za ovih 11 meseci, mi smo ukupno u svim javnim tužilaštvima zaprimili 117 predmeta u kojima je potencijalno došlo do nekog oblika ugrožavanja sigurnosti, tj bezbednosti, ili napada na novinare, prilikom vršenja njihovih radnih zadataka", naveo je on.

Dodao je da zabrinjava što je pored tog povećanja broja predmeta, povećan i broj fizičkih napada na novinare tokom izvršenja radnih zadataka, izraženo u postupcima koji su podneti tužilaštvima.

"Podaci su izuzetno zabrinjavajući i na nama zajedno - novinarskim udruženjima, medijskim asocijacijama, javnom tužilaštvu i drugim državnim organima, je ozbiljan teret odgovornosti kako ćemo se suočiti sa ovom situacijom i kako ćemo istu rešiti", kazao je Stamenković.

Predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Veran Matić, takođe član Stalne radne grupe, naveo je da je još proše godine konstatovano da postoje problemi, naročito u ponašanju policije - koja nije odgovorila na više od pola zahteva za prikupljanje obaveštenja za tužilaštva, dodajući da je ista situacija i ove godine.

"Od 62 otvorena slučaja u evidenciji Vrhovnog javnog tužilaštva, u 34 nije bilo odgovora policije. Samim tim, nije moglo da bude ni procesuiranja", kazao je Matić.

Kada je u pitanju rad Stalne radne grupe za bezbednost novinara, tužilac Stamenković je ocenio da je ona imala izuzetno dobar uticaj na postupanje tužilaca i na svest koliko je nephodno da krivično-pravni sistem stane u zaštitu novinarske profesije, time i slobode javne reči, zbog čega sada tužioci postupaju u okviru hitnih rokova - 24 časa za formiranje predmeta i 48 sati za obavljanje razgovora sa oštećenim novinarom.

"To su izuzetno kratki rokovi i oni kao takvi praktično ne važe ni za jednu drugu kategoriju oštećenih lica na novinare", rekao je Stamenković.

O zamrzavanju rada određenih medijskih udruženja u Stalnoj radnoj grupi, tužilac je kazao razume tu odluku, ali da bi svakako voleo da se oni vrate, kako bi nastavili komunikaciju na organizovan način.

Veran Matić, sa druge strane, kaže da nije bilo čudno da većina novinarskih udruženja zamrzne članstvo u Stalnoj radnoj grupi "iz jednog ozbiljnog protesta prema rezultatima".

"Mi smo prošle godine imali samo jednu ili dve presude u slučaju napada na novinare. A ako se sećamo dobrih starih vremena, ako se tako može reći, 2019. godine - od 62 slučaja, imali smo 21 sa osuđujućim presudama, znači trećinu", naveo je Matić.

Dodao je da je u protekle dve godine bilo oko 180 otvorenih predmeta u evidenciji, dok u istom periodu postoje tri pravosnažne presude.

"U isto vreme imamo ovu eskalaciju i ogroman porast nasilja i pretnji prema novinarima. Sve ono što smo mi doživeli ove godine je apsolutna katastrofa i ja sam veoma zabrinut i mislim da je pitanje dana kada će 'pasti neka glava'", rekao je Matić.

Kazao je da vrlo svesno izgovara te reči, navodeći da se novinari osećaju nebezbedno, odnosno kao da su institucije u Srbiji protiv novinara.

"Kao da ne postoji nijedan mehanizam da računamo na podršku države. Taj policijski deo, prošle godine gotovo da su opstruirali istrage kada je reč o napadima na novinare, a ove godine, u prvom delu, imali smo situacije u kojima je policija štitila nasilnike - ulazi u aktivnu borbu na strani nasilnika. Oni su štitili ljude iz obezbeđenja, parapolicijske snage SNS, koji su napadali novinare", kazao je Matić.

U drugom delu godine, prema rečima Matića, "policija im se pridružila i počeli su da napadaju novinare".

"To je ono što je zastrašujuće - više od 20 direktnih napada (policije) na novinare", istakao je Matić.

Cvijić je kazao da je sve već štampano i da sutra izlazi, na šta je pozivač kazao “onda ćeš me upoznati”.

Ova zastrašujuća pretnja odmah je prijavljena nadležnom tužilaštvu sa oznakom “hitno”.

Cvijić je u proteklih godinu dana nekoliko puta fizički napadan na javnim mestima, a nijedan od tih slučajeva nije dobio sudski epilog. Nekažnjivost napada na Cvijića predstavlja poziv da se može slobodno napadati novinar koji se bavi istraživačkim novinarstvom, posebno korupcijom u vrhu vlasti i važnim institucijama, ocenjuje ANEM.

Asocijacija poziva nadležne institucije da zaštite Cvijića i redakciju Radara, da sprovedu brzu i efikasnu istragu, spreče nasilnike da mu ugroze život i da mu omoguće da bez ovakvih ometanja nastavi da radi svoj posao.

Reakcija nedeljnika Radar

Redakcija nedeljnika Radar najoštrije osuđuje direktnu telefonsku pretnju koju je novinar Vuk Cvijić dobio zbog tekstova koje objavljuje.

"Pozivamo institucije sistema da hitno utvrde identitet nasilnika koji se drznuo da direktno preti i zastrašuje našeg novinara. Podsećamo tužilaštvo da nijedan napad na Vuka Cvijića do sada nije rasvetljen, čak ni onaj koji su snimile nadzorne kamere. Mučko prskanje sprejom u oči novinaru na zadatku, napad policajca na njega ispred Pravnog fakulteta pred svedocima i danas su u fazi predistražnog postupka. Da li to znači da ova država u stvari ne želi da zaštiti novinare i tako faktički postaje saučesnik u njihovom ugrožavanju?", naveli su iz Radara.

"Mi dole potpisani nacionalni saveti nacionalnih manjina izražavamo zabrinutost povodom sve učestalijih javnih nastupa i inicijativa pojedinih nevladinih organizacija i javnih aktera - prvenstveno Nacionalni konvent EU i Građanske inicijative - koji dovode u pitanje autonomiju i pravo nacionalnih manjina da samostalno odlučuju o pitanjima koja se neposredno tiču njihovog položaja i institucionalnog predstavljanja", piše u saopštenju.

Nacionalni saveti nacionalnih manjina legitimni predstavnici svojih zajednica

"Optužili su te organizacije i pojedince da svojim saopštenjima "ucenjuju ne samo legitimno izabrane predstavnike nacionalnih manjina već i poslanike Narodne skupštine, zahtevajući izbor 'legalno utvrđenih kandidata'", uprkos tome što je, kako tvrde saveti, u međuvremenu postalo "neosporivo da oni ne izražavaju volju njihovih formalnih predlagača, da su u poziciju kandidata došli upravo zbog pritisaka koji su očigledno legalni samo ukoliko dolaze sa one 'građanske' strane političkog spektra".

"Podsećamo da su nacionalni saveti nacionalnih manjina ustavna i zakonska kategorija, te da su upravo oni legitimni predstavnici svojih zajednica, kao što su narodni poslanici legitimni predstavnici građana. Svaki pokušaj da se spolja, bez mandata i bez demokratskog legitimiteta, utiče na njihove odluke, doživljavamo kao zadiranje u prava nacionalnih manjina i umanjivanje njihove institucionalne autonomije", dodaje se u saopštenju.

Upućen apel međunarodnoj zajednici

Ocenili su da je važno da se u javnosti "jasno i nedvosmisleno prepozna i uvaži činjenica" da je volja nacionalnih manjina izražena kroz njihove izabrane predstavnike, zbog čega su uputili apel međunarodnoj zajednici da "obrati pažnju na ove i slične flagrantne pokušaje njenog ignorisanja ili zaobilaženja".

"Nacionalni saveti nacionalnih manjina ostaju otvoreni za dijalog i konstruktivnu saradnju sa svim akterima koji iskreno poštuju prava nacionalnih manjina, ali ujedno očekujemo da se odluke nacionalnih saveta tretiraju sa punim uvažavanjem, u skladu sa demokratskim principima i važećim pravnim okvirom Republike Srbije, i da se obustave svi pokušaji ucenjivanja od strane pojedinih članova Saveta REM", piše u saopštenju.

Zajedničko saopštenje, koje je prosledio Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine, potpisali su nacionalni saveti aškalijske, bugarske, bunjevačke, češke, egipatske, goranske, grčke, mađarske, makedonske, nemačke, poljske, romske, rumunske, rusinske, ruske, slovačke, slovenačke, ukrajinske i vlaške nacionalne manjine, kao i Savez jevrejskih opština Srbije.