Incident je prijavljen policiji od koje se očekuje da utvrdi identitet počinitelja i sve okolnosti napada.

"Napadi i nasilje su nedopustivi i učinićemo sve da zaštitimo naše snimatelje i novinare. Smatramo da je važno o svakom nasilju izvestiti i javnost i upozoriti na sigurnost novinara, ali i svih građana", kazao je Tihomir Ladišić direktor programa N1 televizije u Zagrebu.

Odbor je zasedao hitno kako bi pokrenuo ponovni postupak predlaganja, nakon što je Skupština u sredu izabrala osmoro novih članova saveta REM-a, dok nijedan od dva predložena kandidata saveta nacionalnih manjina, nije dobio potrebnu većinu.

Informer se u današnjem tekstu na portalu pohvalio kako je navodna „Gledalačko-informativna služba Informera (GOSI) ponovo bila na visini zadatka”. Kako tvrde, neko od čitalaca im je poslao snimak na kom se vidi kako „lažni štrajkač” Milomir Jaćimović ide kod advokata Dragana Đilasa.

Na snimku se čuje da se osoba koja tajno snima nalazi u automobilu koji je u mestu, ima uključene žmigavce i okrenut je u smeru kretanja Jaćimovića.

U istom tekstu objavljena su i dva snimka sa nadzornih kamera zgrade Pokrajinske vlade i Skupštine AP Vojvodine, do kojih običan građanin teško može doći.

Na njima se vidi kako Jaćimović i njegov sin napuštaju prostor ispred zgrade ove državne institucije, mesto na kojem se okupljaju i izražavaju nezadovoljstvo štrajkom glađu, a zatim se nekoliko sati kasnije vraćaju. Informer te snimke koristi da „dokaže” kako je njihov štrajk glađu navodno lažiran.

Informerova „služba” startovala od skoro

Informer je svoju „službu” GOSI prvi put pomenuo u julu ove godine, kada je objavio da ona „obara rekorde”.

„GOSI su naša najvernija publika koja već godinama nesebično pomaže Informeru u informativnom radu, a do sada su mnoge informacije izašle u javnost upravo zbog vas”, navodi se u tadašnjem saopštenju redakcije.

Među bizarnim i uznemirujućim tekstovima koje je, navodno, „podstakao” GOSI, nalazi se i onaj u kojem se prati supruga aktiviste i bivšeg košarkaša Vladimira Štimca, koji je u tom trenutku bio u pritvoru.

Žena je fotografisana izbliza u kafiću, očigledno skriveno kamerom, s obzirom na to da osoba koja snima drži telefon u ruci.

U oktobru je Informer objavio i fotografije ispred beogradskog hotela Zira, gde se, po njihovim rečima, okupila ekipa „dokonaša kojima je uspeh Srbije trn u oku”. Uz poimenični spisak desetak učesnika sastanka – od kojih su neki službenici ambasada i stranci iz međunarodnih agencija, portal je objavio i niz fotografija koje deluju kao snimljene iz prikrajka.

Da stvar bude još bizarnija, prema pisanju Informera, navodno je običan građanin na ulici uspeo da prepozna i dojavi im: Uvea Openhegela iz Fondacije za evropske progresivne studije, Karstena Majera Vifhauzena iz ambasade Nemačke, Tomasa Masa iz ambasade Belgije i Kristijana Versuca, šefa dopisništva ORF-a u Kijevu.

Sudeći po tekstovima, pripadnici Informerove GOSI službe, odnosno, kako Informer tvrdi, obični građani koji čitaju Informer, nisu samo izuzetno dobro obavešteni o apsolutno svakoj ličnosti u Srbiji, već, sudeći po pisanju portala, imaju i pristup diplomatskim prijemima.

Tako Informer u tekstu objavljuje i krišom napravljeni video-snimak specijalnog tužioca za organizovani kriminal Mladena Nenadića kako prisustvuje svečanosti u ambasadi Nemačke.

Informer je i ranije objavljivao ovakve materijale, ali ih tada nije predstavljao kao materijal koji su navodno dostavili čitaoci.

Tokom poslednje dve godine, zabeleženi su brojni slučajevi u kojima je Informer u svojim tekstovima objavljivao poverljive podatke do kojih bi mogla da dođe samo državna služba – od biometrijskih fotografija i nadzornih snimaka, do video-zapisa sa granice, na kojem se vidi kako policajac ili inspektor iz prvog lica snima vozača autobusa i poručuje mu da prenese hrvatskim putnicima „da pozdrave kolege iz SOA”.

O sličnom slučaju Raskrikavanje je pisalo početkom ove godine, kada je neko sa „sigurne distance” iz automobila špijunirao učesnike omladinske konferencije u Nišu. Učesnici su tada naveli da su fotografije objavljene u Informeru najverovatnije snimljene iz policijskog vozila.

Informer je ranije objavljivao i niz fotografija iz profesionalnog i privatnog života urednika KRIK-a Stevana Dojčinovića, ali i i transkript razgovora između Dojčinovića sa kolegom, snimljen u prostorijama redakcije.

Nakon što ga je Dojčinović tužio, advokati Dragana J. Vučićevića su priznali da su podatke dobili iz Bezbednosno-informativne agencije (BIA).

Na ovakvu odluku, postoji samo mogućnost podnošenja Zahteva za zaštitu zakonitosti, kao vanredni pravni lek, koji se podnosi Vrhovnom sudu

Osnovni sud u Šapcu, u ponovljenom postupku, ponovo je doneo osuđujuću presudu od dve godine zatvora Milanu Filipoviću iz Šapca i zabranu od godinu dana prilaska oštećenima, jer je proglašen krivim za lepljenje „poternica“ po Šapcu na kojima su se nalazili: advokat Aleksandar Mijailović, tadašnja glavna i odgovorna urednica „Podrinskih“ Isidora Kovačević, kao i tada maloletni Veljko Anđelić.

Nalogodavci i organizatori nikada nisu pronađeni

„Poternice“ sa fotografijoma novinarke, advoakta i maloletnog lica i tekstom „Traži se“ izlepljene su se svuda po Šapcu u decembru 2021. godine, nakon što su pristalice SNS-a drvenim motkama i gumenim čekićima tukle građane koji su protestovali na Šabačkom mostu.

Među napadačima su bili i funkcioneri SNS-a, a jedan od njih je buldožerom pokušao da pregazi građane.

Zbog lepljenja ovih poternica uhapšen je i procesuiran samo Milan Filipović, koji je prvostepeno bio osuđen na dve godine zatvora zbog krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti.

On je na jednom ročištu rekao da je priznao delo pod pritiskom određenih ljudi, ali nije želeo da otkrije kojih.

„Okrivljeni je pokušao da napravi jedan manevar, jer je na prethodnom glavnom pretresu priznao da je lepio ‘poternice’, ali je posle izjavio da je to činio pod pritiskom određenih ljudi, no nije želeo da kaže koji su to ljudi, pa sud tome nije želeo da prida neki značaj. On je proglašen krivim, ali je sud doneo odluku da je delo učinio u stanju bitno smanjene uračunljivosti, jer je izjavio da je popio pet piva kada je lepio plakate, pa je veštak procenio da je, na osnovu njegove sitnije građe, to moglo da bude između 1,7 do 2,3 promila alkohola u krvi“, rekao je tada advokat Sekulović.

Dodao je i da su se na snimcima sigurnosnih kamera videla još neka lica sa kapuljačama kako lepe plakate, ali da je pronađen samo Filipović.

Iz Evropske komisije ističu da se poštovanje medijskih sloboda očekuje od svih zemalja kandidata članstvo u Uniji, uključujući i Srbiju.

"Svi visoki zvaničnici moraju da se uzdrže od verbalnih napada i pretnji novinarima. Stav Komisije o medijskim slobodama u Srbiji jasno je izložen u našem najnovijem Izveštaju o proširenju za Srbiju. U njemu se nalazi da, iako je Srbija izmenila svoje medijsko zakonodavstvo da se dodatno uskladi sa pravnom tekovinom EU i evropskim standardima, tokom izveštajnog perioda došlo je do nazadovanja u ovim oblastima", podsećaju iz Brisela.

Podsetimo, ministar Bratina izjavio je u sredu da da prekogranične saradnje i mediji koji prekogranično emituju program u Srbiji, među kojima su N1 i Nova, "ne treba da postoje u etru na teritoriji države".

"Prekogranične saradnje su zaštićene raznim uredbama, oni su sakriveni tako da im zakonski čovek ne može ništa, zato i tražimo nekakve dalje promene zakona jer oni ne treba da postoje u našem etru", izjavio je Bratina za televiziju Pink.

“Ono što novinari uglavnom vide je kada već imaju dokaz – oboren je sajt, iscurila prepiska, pa kažu: najverovatnije BIA, nema ko drugi. Napad Pegasusom isto – kod nas je bilo, nemamo potvrdu ko je to uradio, ali pretpostavljamo da je Bezbednosno informativna agencija (BIA) ili neko iz vlade, jer niko drugi nema sredstva da plati Pegasus“, rekao je Tešić, govoreći u FoNetovom serijalu razgovora o medijskoj sceni Kiosk.

On je ukazao da je tajni nadzor zakonski dozvoljen uz naredbu tužilaštva i suda, ali da je “problem opravdati pred sudijom i tužiocem zašto ti treba nadzor novinara”.

Kao institucije kojima se novinari mogu obratiti naveo je Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti, Ombudsmana i Više tužilaštvo, uz ocenu da “oni ne razumeju sajber pretnje ili se prave da ne razumeju”.

Tešić je dodao da su državne institucije imale sajber obuke, ali “ne koriste to znanje”.

Kada novinar dobije potvrdu da mu je uređaj kompromitovan, sledeći korak je, prema njegovim rečima, “da uloži krivičnu prijavu i krene legalnim putem, koji je dugotrajan, ali je važno da ostane trag”.

“Drugo što ostaje novinarima je pritisak javnosti – ti imaš svoj kanal, svoj portal, koji možeš da iskoristiš da tražiš od institucija da rade svoj posao”, istakao je Tešić.

Kao posebno ranjivu grupu naveo je lokalne novinare, koji “nemaju zaštitu jer nisu vidljivi u nacionalnim medijima, pa su lakša meta”.

Govoreći o konkretnim primerima, Tešić je rekao da su dve novinarke BIRN dobile sumnjive poruke sa čudnim linkovima, što je bio “personalizovani fišing – poruka napisana baš za te novinare i upućena njima, koja igra na novinarsku radoznalost”.

“Najbolje je ne kliktati na te linkove uopšte“, poručio je Tešić i dodao da je ključ u podizanju svesti o digitalnim pretnjama.

“Svaki novinar može da pročita tekstove i vidi šta otprilike MUP i BIA imaju, jer kad si informisan, možeš da doneseš odluku koju meru bezbednosti da primeniš.“

On smatra da je važno pronaći balans između bezbednosti i praktičnosti.

“Mogu da koristim najkriptovanije aplikacije i telefone, ali bih trošio mnogo vremena. Moram da biram između komfora i bezbednosti.“, obrazložio je Tešić.

Na pitanje o takozvanim prijateljskim razgovorima s policijom na koji novinari dobijaju pozive, Tešić je pojasnio da novinari “nemaju obavezu da daju šifru za telefon ili naloge” i da „mogu da budu prisutni dok se radi forenzika, zajedno sa advokatom”.

Veljanovski je agenciji Beta kazao da je izbor Saveta REM -a „bio apslutno onakav kakav se mogao i očekivati“.

„Vlast je uspela, i ovoga puta, da fingira dobru nameru kako će biti izabran jedan konstruktivan Savet REM-a od kojeg možemo očekivati da će imati principijelan odnos prema medijskoj situaciji i da će sprovoditi zakon u javnom intersu“, kazao je on.

Veljanovski smatra da to ne može da očekuje od izabranog Saveta REM-a.

„Očekujem da to budu tri, eventualno četiri člana od kojih se može očekivati da će se zalagati da se demokratski principe i evropska regulatorna iskustva ostvaruju u praksi“, kazao je on.

Rekao je da u sadašnjem izboru vidi „samo tri takva člana“ što znači, kako je naveo, da taj deo od kojeg se očekuje da radi nezavisno, principijelno i po savesti, čini otprilike jednu trećinu članova Saveta REM-a.

„Razume se da nije dobro i to što se dogodilo… da kandidati koje su predložili saveti nacionalnih manjina nisu izabrani, odnosno da niko nije izabaran“, kazao je Vlejanovski.

U Skupštini nije izabran nijedan od dva kandidata koje su predložili nacionalni saveti nacionalnih manjina – Bošnjak i Albanka, jer se tome usprotivio Savez vojvođanskih Mađara, blizak vladajućoj koaliciji, koji tvrdi da ta dva predložena kandidata ne odražavaju stvarnu volju većine tih saveta.

Kandidat Muhedin Fijuljanin dobio je 40 glasova za, dva protiv, dok nije glasalo 137 poslanika, a Ljumturije Ameti dobila je 40 glasova za, jedan glas protiv, a nije glasalo 138 poslanika.

Veljanovski je ocenio da to dokazuje „oni što se moglo uočiti kao izvestan nagoveštaj“ da će „to biti jedan način miniranja rada budućeg Saveta REM-a“.

On smatra da je Parlament podlegao pritiscima „odredjenih“ saveta nacionalnih manjina privatajući taj narativ da su kandidati predstavnici onih koji ih predlažu.

„To nije apsolutno u duhu Zakona (o elektronskim medijima) i to je nekada i doslovce pisalo u Zakonu, a sada se navodi na indirektan način“, rekao je on.

Po rečima Veljanovskog, nijedan kandidat ne treba da predstavlja samo one koji su ga predložili, već da radi u intersu javnosti u celini.

„Ta svest kod nas zaista nije sazrela i dobili smo Savet (REM-a) od kojeg se zaista ne može očekivati da pomeri napred neke stvari“, kazao je Veljanovski.

Među članovima Saveta REM-a koji su od poslanika dobili mandat na dve godine su: Stevica Smederevac (134 glasa za, 33 protiv), Milan Petković (132 glasa za, 23 protiv) i Miloš Garić (132 glasa za, protiv 29 protiv).

Mandat na četiri godine dobili su Mileva Malešić (175 glasova za, niko protiv) i Rodoljub Šabić (166 glasova za, dva protiv).

Članovi Saveta REM-a na šest godina biće Ira Prodanov Krajišnik (171 glas za, jedan uzdržan, niko protiv), Dubravka Valić Nedeljković (173 glasa za, niko protiv) i Snežana Mirković (170 glasova za, niko protiv)

U Savet REM-a nisu izabrani Gordana Predić, Vanja Šibalić, Jovana Vitez, Đorđe Vlajić, Mladen Matičević, Ljumturije Ahmeti, Muhedin Fijuljanin, Antonela Riha, Dušan Aleksić i Mevljud Dudić, za koje je uglavnom glasalo po oko 40 poslanika.

To je bio drugi konkursni postupak za izbor članova Saveta REM-a i počeo je u aprilu, pošto je prvi obustavljen zbog odustajanja dela kandidata koji su ukazivali na nepravilnosti u tom procesu.

Srbija je bez Saveta REM-a već godinu dana pošto je prethodnom sazivu mandat istekao 4. novembra 2024, po donošenju izmena i dopuna Zakona o elektronskim medijima.

On je dodao da će sutra na sastanku predlagača, kandidata i izabranih članova Saveta REM biti dogovoren definitivan zajednički stav i reakcija i na rezultat i na lopovluk.

Nije izabran nijedan od dva kandidata koje su predložili nacionalni saveti nacionalnih manjina – Bošnjak i Albanka, jer se tome usprotivio Savez vojvođanskih Mađara, blizak vladajućoj koaliciji, koji tvrdi da ta dva predložena kandidata ne odražavaju stvarnu volju većine nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

Valić Nedeljković je za Insajder kazala da „naravno da to nije trebalo da se desi“, piše na sajtu te televizuje.

„Ipak je skupštinski odbor, posle dugih pregovaranja i insistiranja dela nevladinog sektora i kandidata i kandidatkinja, utvrdio ko su bili kvalifikovani predlagači i ko su kandidati koji zadovoljavaju uslove zakona“, navela je ona.

Podsetila je da je u skupštinsku proceduru ušlo 18 kandidata, te se očekivalo da će REM „konačno biti kompletan“.

„Vi znate, u istoriji REM je radio i sa šest članova, radio je i bez predsedavajućeg, i to ništa nije dobro. Da ne treba da bude devet osoba, onda bi po zakonu bilo osam, a ne devet. Dakle, naše zalaganje je bilo da REM treba da bude kompletan“, istakla je Valić Nedeljković.

Dodala je da je „bilo mnogo bolje za sve da je REM u punom sastavu“, jer, kako je navela, pred tim regulatorom stoje važni zadaci: „Rukovodstvo javnog servisa (RTS).., eventualno izbori koji su pred nama za godinu, dve ili za nekoliko meseci“, te i da „REM treba da da okvir medijima za izveštavanje u predizbornim kampanjama“.

Ona je naglasila da REM treba da se vidi kao telo koje pomaže medijima da rade u javnom interesu, a ne,kako je kazala „kao institucija koja sprovodi represiju.“

„Ne znam zašto u javnosti uvek gledamo na REM kao inkvizitora“, rekla je Valić Nedeljković.

Govoreći o tome kako vidi svoju ulogu u Savetu REM-a, ona je kazala da je njen cilj da se doprinese stvaranju odgovornije i pristojnije medijske atmosfere u Srbiji.

„Ako se sastavi ovaj saziv REM-a, smatram da je jako važno da svi, sa svojom punom odgovornošću i biografijama koje im daju kredibilitet da kvalitetno odlučuju u REM-u, naprave atmosferu na našoj jednoj užasnoj medijskoj sceni da se ona uljudi“, istakla je ona.

Kako je navela, taj proces neće biti ni jednostavan ni brz: „To neće biti jednostavno, to neće biti odmah, to će jako dugo trajati. Svima onima koji budu u narednom sazivu REM-a želim, ili svima nama želim, ozbiljnu istrajnost“.

Upitana da li veruje da će novi saziv REM-a, iako nepotpun, imati snagu da uvede promene, Valić Nedeljković je kazala da ne želi da daje preuranjene procene.

„Nisam bila u ovakvoj situaciji i na osnovu sopstvenog iskustva ne mogu da odgovorim na to pitanje. Da sam nekada bila u sličnoj situaciji, ja bih vam odgovorila. Možete to da me pitate za mesec dana. Kao i za sto dana vlade“, kazala je ona.

Govoreći o prioritetima u radu REM-a, profesorka je naglasila da je osnovni zadatak Saveta da povrati poverenje medijskog sektora i javnosti.

Valić Nedeljković smatra i da REM mora da napravi atmosferu u kojoj će zadobiti poverenje medijskog sektora Srbije „da i oni koji su za buduće odluke Saveta REM-a, ali i oni koji su protiv, sa jednako dužnom pažnjom to prihvataju“.

Valić Nedeljković je rekla da članovi Saveta REM-a moraju lično da odgovaraju za svoje odluke i da rade bez političkog ili bilo kakvog drugog spoljašnjeg pritiska.

Jer „ako počne da se mešetari sa ovim sazivom REM-a, mislim da boljitka ni za koga neće biti“, upozorila je ona.

Podsetila da su proces izbora novog Saveta pratili pritisak i osporavanje, ali smatra da „postoji šansa za novi početak“.

Jedan je od pionira medija posvećenih tehnologijama i računarima na prostorima bivše Jugoslavije. Autor je specijalnog izdanja časopisa „Galaksija“ pod nazivom „Računari u vašoj kući“, objavljenog u decembru 1983. godine. U tom izdanju se nalazilo šematsko uputstvo za izgradnju računara Galaksija, razvijenog od strane velikog prijatelja, Voje Antonića.

„Galaksija“ računar je ušao u svojevrsnu računarsku legendu na ovim prostorima, a nedavno je u okviru projekta reprinta „Računara u vašoj kući“ i re-izdanja osavremenjenog retro-računara „Galaksija“ novim generacijama omogućeno da steknu uvid u pionirsku eru računarstva na prostorima Srbije i Jugoslavije.

Dejan Ristanović je bio dugogodišnji urednik časopisa Računari, da bi marta 1995. godine pokrenuo časopis „PC“ zajedno sa Vesnom Čarknajev i Zoranom Životićem.

„PC“, široj javnosti poznat i kao „PC Press“ do danas uspešno posluje u papirnoj i internet formi i Dejan je svoj medij do poslednjeg dana hrabro i bez ikakvog žaljenja uređivao i vodio.

Dokazao je da se nove tehnologije mogu pretočiti u odličan biznis kada je zajedno sa Zoranom Životićem u novembru 1989. godine osnovao Sezam, koji je najpre izrastao u veliki BBS, a potom prerastao u jednog od najvećeg i najpoznatijeg Internet provajdera na ovim prostorima, SezamPro Online, sa pristupnim tačkama u čitavoj Srbiji, koji je 2005. godine ponudio korisnicima ADSL. Od decembra 2009. godine SezamPro je deo Orion Telekom holdinga.

Za sebe je voleo da kaže da njegova biografija ne počinje rođenjem, već 23. jula 1979. godine, kada je kupio svoj prvi računar, Texas Instruments 58. Upravo tih 500 bajta memorije, danas nezamislivo malih, je pokrenulo iskru koja ga je pratila celog života, bilo kroz programiranje, medijski rad, tehnološke kompanije, i ispunjavala sve aspekte njegovog života, uz sitne promene koje su se dešavale kroz vreme koje je ostalo za nama.

Uz pomenute aktivnosti, Dejan se bavio programiranjem, konsultantskim poslovima i projektovanjem računarskih sistema. Najčešće je kreirao raznorazne baze podataka, programe za prelom specifičnog teksta i mikroprocesorski softver. U časopisu “PC” je objavio veliki broj tekstova, koautor je 15 knjiga: “PC 95” , “Internet”, “PC 97” ,  “PC 98”,  “PC 2000”, “PC Softver za početnike”, “DTP za poslovne korisnike”, “Winodws HP na srpskom” (u ćiriličnoj i latiničnoj varijanti), PC Almanah softvera, PC Softver 2005, “PC Vodič kroz primene računara”, “PC 1000 – 1000 lakih rešenja za 1000 računarskih problema” i “Office i Vista na radnom mestu”. Učestvovao je u organizaciji brojnih uspešnih seminara i skupova, uključujući i našu konferenciju BIZIT.

Dejanov poslednji veliki izdavački poduhvat je bila monografija „Naših 30 godina: Tehnologija, ljudi i vizije“, objavljena na 480 strana kao deo velike proslave PC Press-ovog jubileja!

Datum i mesto sahrane biće naknadno objavljeni.

Milan Petković izabran je za člana Saveta REM-a na predlog univerziteta akreditovanih u Srbiji.

Miloš Garić izabran je za člana REM-a kog su predložila udruženja izdavača elektronskih medija.

Mileva Malešić izabrana je za članicu Saveta REM-a, a predložila su je udruženja novinara.

Ira Prodanov Krajišnik izabrana je za članicu REM-a na predlog udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženja kompozitora.

Rodoljub Šabić izabran je za člana REM-a na predlog udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja.

Dubravka Valić Nedeljković izabrana je kao član REM-a kog su izabrala udruženja čiji su ciljevi zaštita dece.

Za člana Sveta REM-a nije izabran nijedan od predloženih kandidata nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

Poslanici su za člana REM-a izabrali Snežanu Miljković na predlog crkve i verske zajednice.

Žrebom određena dužina mandata članova REM-a

Dužina mandata članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije određena je danas žrebanjem u Skupštini Srbije.

Mandate od po dve godine dobili su članovi Saveta koji se biraju na predlog univerziteta, nezavisnih institucija i udruženja izdavača elektronskih medija.

Mandate od po četiri godine dobili su članovi koje predlažu udruženja koja se bave zaštitom slobode izražavanja, saveti nacionalnih manjina i novinarskih udruženja.

Mandate od po šest godina dobili su članovi koje predlažu udruženja kompozitora i dramskih, scenskih i filmskih umetnika, udruženja za zaštitu dece, kao i crkava i verskih zajednica

Kako izgleda glasanje za članove Saveta REM?

Predsenica Skupštine Srbije Ana Brnabić rekla je da je sigurna da postoji bolji način za određivanje dužine mandata u 21. veku.

U Skupštinskoj sali prisutno je 158 narodnih poslanika, te je predsednica Skupštine Ana Brnabić konstatovala da postoje uslovi za glasanje o članovima Saveta REM-a.

Nakon rapsprave o listi kandidata za članove REM, na redu je izvlačenje žreba za redosled kandidata, koji se ne biraju svi na isti period, odnosno, tri kandidata se biraju na šest godina, tri kandidata na četiri i tri kandidata na dve godine.

Nakon toga će se glasati za svakog od 18 kandidata kandidata pojedinačno. Devet kandidata koji budu imali više od 126 glasova u Skupštini, moći će da budu novi članovi REM-a.

Postoji mogućnost da ne budu odjednom izabrani svi kandidati za Savet REM-a, a poslanici opozicije naveli su da će u tom slučaju smatrati da REM ne postoji, javila je reporterka N1.

Na listi su kandidati nezavisnih institucija - Stevica Smederevac i Gordana Predić, crkve i verskih zajednica - Snežana Miljković i Mevlud Dudić, izdavača elektronskih medija - Miloš Garić i Jovana Vitez, udruženja za zaštitu dece - Dušan Aleksić i Dubravka Valić Nedeljković, novinarskih udruženja - Đorđe Vlajić i Mileva Malešić.

Kandidati grupe univerziteta su Milan Petković i Vanja Šibalić, udruženja koja se bave zaštitom slobode izražavanja - Rodoljub Šabić i Antonela Riha, saveta nacionalnih manjina - Muhedin Fijuljanin i Ljumturije Ameti, udruženja kompozitora i filmskih, scenskih i dramskih umetnika - Ira Prodanov Krajišnik i Mladen Matičević.

Oni su ušli u dvorište te televizije u niškom naselju Trošarina i okružili novinarku i snimatelja NišTV koji su se uključivali u program.

Okupljeni su došli do samog ulaza u zgradu, gde su neki od njih dovukli kontejner za smeće, a na zgradu je bačeno nekoliko jaja.

Studenti i drugi građani su skandirali „Ćaci, ćaci!“, „Ruke su vam krvave!“, „Ostavka pa robija!“, „Dejane odlazi!“ i „Ostavke pa robija!“.

Skup je protekao uz veoma mali broj policajaca u uniformi i u civilu.

Na samom kraju, dok su se okupljeni razilazili, u dvorište NišTV ušla su tri policijska vozila.

Protest je organizovan na poziv studenata koji su istakli da žele da pokažu da „Niš ne ćuti dok se ponižavaju prosvetni radnici i guši pravo na slobodu mišljenja i izražavanja“.

U pozivu na protest objavljenom na društvenim mrežama je takođe rečeno da „studenti žele da jasno poruče da neće dozvoliti da profesori i nastavnici ostaju bez posla samo zato što podržavaju svoje učenike i studente u borbi za pravdu i dostojanstvo“.

"Nema sumnje da je važno da REM radi", kazao je Bratina za TV Pink odgovarajući na pitanje koliko je važna uloga tog nezavisnog tela u trenutnoj situaciji u kojoj su mediji polarizovani.

Na pitanje kako će se odnositi REM prema medijima kao što je TV N1 koji su "prekogranični", Bratina je naveo da su oni zaštićeni raznim uredbama i dogovorima.

"Oni se skrivaju iza toga tako da zakonski im čovek ne može ništa. Mi moramo da dovedemo medijsku scenu u red, a da bismo doveli medijsku scenu u red, mi moramo da napredujemo dalje, moramo da napredujemo tehnološki pre svega", rekao je Bratina i dodao da će ovih dana uputiti predlog državi da "krene u osvajanje kosmosa, jer su nam potrebni sateliti".

Komentarišući jučerašnje naslove o njemu u pojedinim medijima poput "Sramni napad ministra Bratine", kazao je da se ti mediji ponašaju kao da su sebe izopštili iz svega što se tiče mesta gde živimo.

"Mi smo drugorazredni svet, oni su prvorazredni, sami su se kvalifikovali. Pokušavaju da budu veći katolici od pape. Oni rade zapravo kao ispostave stranih agenata i to je valjda svakome jasno. To je isključivo pljuvanje Srbije, naroda, predsednika", kazao je Bratina.

Komentarišući razne kletve izrečene u medijima, Bratina ironično primećuje da ih izriču radikalni evropejci i bezbožnici.

"Biće da u njima radi nešto veoma, veoma primitivno, mislim izvorno u tom smislu. Oni zapravo znaju da rade protiv sopstvene zemlje. Oni to rade pod punom odgovornošću", naglasio je ministar.

Na pitanje da prokomentariše studentsku listu, Bratina je rekao da je dovoljno da se na njoj vide Jovo Bakić i Zdenko Tomanović pa da se shvati sa kakvim ljudima imamo posla.

Navodi i da su to ljudi koji već dugo rade protiv svoje zemlje i pita zašto se to zove studentska lista kada tamo nema studenata.

"Mislim da je to uređena saradnja sa stranim službama", naveo je Bratina.

U pismu se Bi-bi-si -ju daje rok do petka, 14. novembra u 11 uveče po centralnoevropskom vremenu, da „potpuno i pravedno povuče“ dokumentarac „Panorama“ – ili će se suočiti sa tužbom od milijardu dolara (više od 865 miliona evra).

„Ako Bi-bi-si ne ispuni gore navedeno, predsednik Tramp neće imati drugu opciju nego da sprovede njegova zakonska prava (…), podrazumevajući i pokretanje sudskog postupka za odštetu od najmanje 1.000.000.000 dolara (jedne milijarde dolara)“, piše.

Trampovi advokati su u pismu postavili tri zahteva Bi-bi-si -ju.

Traži se „potpuno i pravedno povlačenje“ dokumentarca i „svih ostalih lažnih, klevetničkih, omalovažavajućih, obmanjujućih i zapaljivih izjava o predsedniku Trampu na jednako očigledan način kao što su prvobitno objavljene“ i „momentalno izvinjenje“ po istim osnovama.

Takođe, u pismu se zahteva da se „na odgovarajući način predsedniku Trampu nadoknadi naneta šteta“.

Informacija o Trampovom pismu došla je u trenutku kada se predsednik Upravnog odbora britanskog javnog servisa Samir Šah izvinio zbog, kako je rekao, „greške u proceni“ koja je rezultirala obmanjujućom montažom govora američkog predsednika emitovanog u emisiji Bi-bi-si Panorama.

Šah je rekao da nije siguran da li će Tramp tužiti Bi-bi-si – što je kasnije potvrđeno – i da razmišlja o ličnom izvinjenju američkom predsedniku.

„Dobili smo poruku od predsednika Trampa preko njegovih ljudi i razmatramo kako da mu odgovorimo“, rekao je Šah.

Tim Dejvi, generalni direktor Bi-bi-si -ja i Debora Tarns, izvršna direktorka Bi-bi-si Njuza podneli su ostavke zbog montaže Trampovog govora pre četiri godine.

Bi-bi-si se našao u središtu pažnje pošto je dnevnik Dejli telegraf objavio detalje procurelog internog memoranduma Bi-bi-si-ja u kojem se sugeriše da su za potrebe emisije Panorama dva dela Trampovog različitih govora spojena da bi izgledalo kao da eksplicitno podstiče nerede u Vašingtonu i napad na zgradu Kongresa u januaru 2021.

„Napravljeno je nekoliko grešaka i kao generalni direktor moram da preuzmem potpunu i konačnu odgovornost“, napisao je Dejvi u saopštenju o ostavci.

Procureli dopis objavio je Majkl Preskot, bivši nezavisni spoljni savetnik Odbora za uređivačke standarde Bi-bi-si -ja.

On je napustio tu funkciju u junu.

Predsednik UO Bi-bi-si -ja rekao je i da „jednostavno nije istina“ da organizacija nije učinila ništa da reši probleme, navodeći mere preduzete u arapskom servisu Bi-bi-si -ja i Odeljenju za istraživačko novinarstvo.

Upravni odbor Bi-bi-si -ja „uznemiren“ je ostavkom generalnog direktora Tima Dejvija, priznao je Šah.

„Nisam želeo da ostanem bez Tima Dejvija, niti je to želeo bilo koji član Upravnog odbora… bili smo uznemireni odlukom.“

„Moj posao je sada da obezbedim glatku tranziciju“, kaže Šah, dodajući da će mu Dejvi pomoći u tome.

Upitan da li je trebalo da podnese ostavku, Šah kaže da je njegov posao da predstavlja javnost i osigura nepristrasno novinarstvo.

Branio je i Bi-bi-si od optužbi o „antiizraelskoj“ pristrasnosti.

U Bi-bi-si -jevom DNK i njegovoj kulturi je nepristrasnost, rekao je predsednik Upravnog odbora korporacije.

To, međutim, ne znači da nema stvarnih problema, priznao je.

Rekao je i da je, u slučaju Trampovog govora, „bilo bolje da smo reagovali ranije.“

Na pitanje da li je Bi-bi-si ovo zataškao, Šah kaže da je „trebalo reagovati ranije“ i zauzeti zvaničan stav o tome.

Već sam se neko vreme pitala da li je počeo da vaga koliko dugo još želi da ostane na tom položaju izloženom ogromnom pritisku.

U nekoliko navrata kad sam ga intervjuisala ove godine, kako su kontroverze počele da se gomilaju, nije ličio na uobičajenog sebe, na ‘tigra’.

Kao razloge za ostavku, u pisanoj izjavi je naveo „veoma intenzivne lične i profesionalne zahteve dugogodišnjeg rukovođenja ovom pozicijom u ova vremena povišenih temperatura“.

Moja procena je da je ova najnovija kontroverza delovala kao kap koja je prelila čašu posle niza drugih kriza (među kojima su bili dva dokumentarca o Gazi i situacija sa reperskim duom Bobom Vilanom na Glastonberiju) i da više nije imao goriva u rezervoaru za još jednu borbu.

Kao bivši šef Bi-Bi-si -jevih komunikacija, Džon Šild mi je rekao da je „posao generalnog direktora jedan od najtežih u javnom životu“.

„Bilo je to nemilosrdno po njega.

„Dejvi je veoma sposoban vođa koji je doveo do pravih promena, ali u nekom trenutku to postane neodrživo iscrpljujuće.“

Rečeno mi je da je, međutim, i dalje delovalo kao pravi šok kad je Tim Dejvi tokom vikenda saopštio odluku kolegama.

Saopštenje Debore Tarns jasno stavlja do znanja da je ona ostavku dala iz principa.

Uz tekuću kontroverzu oko Panoramine emisije o predsedniku Trampu koja nanosi štetu BBC-ju, rekla je da je „krivica na meni – i prošle noći sam donela odluku da ponudim ostavku generalnom direktoru“.

Ali kao i sa svakom drugom ostavkom, a svakako kad su u pitanju dve, ne mogu a da ne pomislim da iza svega ima još nečega.

A na površinu je sad počela da isplivava nova priča o funkcionalnosti i sastavu BBC-jevog Odbora i njegove uloge u svemu što se dogodilo.

Čini se da je došlo do raskola između Odbora i redakcije za vesti: neki tvrde da Bi-Bi-si već predugo ne rešava institucionalnu pristrasnost unutar samog Bi-Bi-si -ja, dok drugi dovode u pitanje da li je ono što se dogodilo orkestrirana – i politizovana – kampanja protiv korporacije koja se završila padom dve krupne zverke.

Najveći deo protekle nedelje, otkako je Telegraf prvi objavio priču, nisam uspevala da razumem zašto Bi-Bi-si nije odmah preuzeo inicijativu pred poplavom štetnih naslova koji su tvrdili da je na delu sistemska pristrasnost.

Trebalo je razdvojiti optužbe u dve jasno odvojene priče.

Prva, o montaži Trampovog govora u Panoraminoj emisiji, trebalo je da se rešava momentalno.

Ili brzim izvinjenjem – ili objašnjenjem zašto je Bi-Bi-si verovao da nije pogrešno predstavio predsednikove reči.

To bi omogućilo Bi-Bi-si -ju da brani sopstveno novinarstvo na širem frontu.

Jer ne zaboravite, optužen je za institucionalnu pristrasnost.

Za nedostatak novinarske objektivnosti.

To su optužbe koje zadiru u samu srž njegovog načina objavljivanja vesti.

Uz izvinjenje za grešku oko Panorame (ili njenu ubedljivu odbranu), mogao bi da pokuša da pobije druge tvrdnje u vezi s institucionalnom pristrasnošću.

Mogao je da kaže da je Bi-Bi-si već preduzeo korake da osigura uredničku objektivnost i da je, na primer, već preduzeo mere po pitanjima koja se tiču Bi-Bi-si -ja na arapskom.

Umesto toga, Bi-Bi-si je dozvolio da se ta priča zagnoji – i najednom smo se našli u situaciji u kojoj je Trampova Bela kuća nazvala Bi-Bi-si „lažnim vestima“ i da u tome ima nekog osnova.

Iz više izvora saznala sam da je BBC danima imao to saopštenje o Panorami spremno za objavljivanje.

Bi-Bi-si je planirao da o Trampovoj montaži saopšti kako nije planirao da dovede javnost u zabludu, ali da je u svetlu naknadnog preispitivanja čitave stvari shvatio da je trebalo da postoji neka vrsta belog bljeska ili prelaza kako bi se publici jasno stavilo do znanja da su to dva odvojena dela govora.

Koliko sam shvatila, Debora Tarns je postajala sve ljuća i nezadovoljnija kako je nedelja prolazila zato što ju je Odbor sprečavao da objavi to izvinjenje.

Umesto toga je Bi-Bi-si -jev Odbor odlučio da je pravi način da se to reši slanje pisma Odboru za medije kulture i sporta.

(Drugi su mi rekli da to nije sve baš bilo toliko crno-belo kao ova karakterizacija, da je trebalo vremena da šefovi prihvate da je Panoramina montaža bila greška i da su se vodile rasprave na svim stranama kako da se reaguje.)

Mnogi, i unutar Bi-Bi-si -ja i izvan njega, doživljavaju odsustvo reakcije krupnom greškom.

Telegrafov stalni priliv optužbi je bio štetan, a BBC se nije hvatao u koštac sa njim direktno.

Rečeno mi je da je Tarns potom otišla na sastanak odbora u četvrtak kako bi raspravljala o krizi u vezi sa natpisima u Telegrafu i da je tamo bila „rastrgnuta“, kako su to neki opisali.

Oni koji dovode Bi-Bi-si -jevo novinarstvo u pitanje to bi nazvali pozivanjem na odgovornost.

Ali jedan drugi izvor je to okarakterisao kao kulminaciju „nemilosrdnih kritika na račun Bi-Bi-si -jevog novinarstva koje već dve godine pristižu od članova Odbora i savetnika – od kojih svi potiču iz istog političkog opredeljenja“.

Oni ukazuju na ser Robija Giba, bivšeg urednika BBC-ja koji je otišao iz kompanije da bi postao direktor komunikacija u Dauning Stritu za Terezu Mej i koji je sada član Odbora.

Bivši urednik Sana, danas voditelj Bi-Bi-si -ja, Dejvid Jeland to je nazvao „ni manje ni više nego pučem“.

On tvrdi da je Bi-Bi-si -jev Odbor podriven i da su „njemu bliski elementi sarađivali sa neprijateljski nastrojenim novinskim urednicima, bivšim premijerom i neprijateljima javnog servisa“.

Ali drugi bivši urednik Sana, Kelvin Mekenzi, ima veoma drugačije tumačenje.

On je za Bi-Bi-si Njuz rekao da su ostavke „ispravna stvar jer ovaj problem nikada ne bi nestao“.

Montaža govora, rekao je on, mogla je da dovede do toga da ih Tramp tuži ili da Bi-Bi-si -ju bude zabranjeno prisustvo u Beloj kući.

„Ako ne mogu da vam veruju za govor američkog predsednika, za šta onda mogu da vam veruju?“, rekao je on.

A američki predsednik se prvi put i sam uključio u raspravu.

U objavi na njegovoj društvenoj mreži Istina (Truth Social), pozdravio je ostavke i optužio Bi-Bi-si za „doterivanje“ njegovog govora i „pokušaj stajanja na vagu predsedničkih izbora“.

U saopštenju Tima Dejvija za oko mi je zapala jedna rečenica.

On je o Bi-Bi-si -ju rekao: „Treba da ga slavimo, a ne da ga koristimo kao oružje.“

Neki se pitaju da li ostavke i generalnog direktora i izvršne direktorke Njuza sugerišu da je Bi-Bi-si već pretvoren u oružje.

Pesnik i dugogodišnji glavni urednik Drugog programa Radio Beograda kao i urednik brojnih radijskih emisija otišao je iznenada, tiho, kako je i živeo.

"Zbogom dragi Radomane. Sačekaj me tamo gore, da se smejemo, šetamo, smišljamo što se smislite ne može i čeznemo za mestima iz bajki. Gde fotografije neće biti mutne", napisao je Petar Peca Popović na Fejsbuku.

Upravo je Popović pre nepunih mesec i po dana govorio na promociji u Kolarčevoj zadužbini kad je Radoman Kanjevac predstavio svoju poslednju knjigu "Prodavnica magle", u izdanju "Službenog glasnika".

Bilo je to prvo delo Kanjevca posle gotovo 15 godina i knjige "Čovek u senci". A ova, ispostaviće se, poslednja bila je od onih koje se, kako je rekao Miroslavu Kosu u razgovoru za "Blic", pišu "same od sebe":

- Vi povremeno ponešto zapisujete i, nakon izvesnog vremena, to i objavite. Najpre sam želeo da ovoj knjizi dam naslov "Čovek na suncu", jer mi se to nekako dobro slagalo sa naslovom "Čovek u senci", a onda sam se ipak odlučio za ovaj naslov u kome ima neke ironije bliske mojoj generaciji i mom načinu razmišljanja. Osim toga, toliko se na sve strane namnožilo prodavaca magle, da još jedan takav neće biti naodmet. Možda vreme u kome ljudi više veruju lažnim nego istinitim vestima i nije tako loše za prodaju magle.

Radoman Kanjevac je rođen 17. maja 1960. godine u Stupu. Na Fakultetu političkih nauka stekao je zvanje diplomirani politikolog za novinarstvo i komunikologiju.

Početkom osamdesetih godina bio je zamenik, a potom i glavni i odgovorni urednik Studentskog programa radija Indeks 202. Radoman Kanjevac je od 1982. do 1985. godine bio glavni i odgovorni urednik Studentskog radio programa Indeks 202.

Emisije koje je od 1985. do 1989. godine uređivao na programima Radio Beograda - "Prodor", "Niko kao ja", "To je samo rock `n`roll" - bile su, po oceni radio kritike, primeri inovativnog i angažovanog radio novinarstva.

Na proleće 1989. godine postaje glavni i odgovorni urednik televizijskog OK kanala, preteče kasnijeg Trećeg kanala Radio televizije Srbije, prve nezavisne televizije u Beogradu i medijskog događaja te godine na jugoslovenskom planu.

Od 2003. do 2004. bio je direktor i glavni i odgovorni urednik Radio sajma, a nakon toga postao medijski menadžer Beogradskog sajma. Na mesto glavnog i odgovornog urednika Drugog programa Radio Beograda imenovan je 2015. godine i nedavno otišao u penziju.

Kao neko ko je, gotovo sudbinski, bio vezan za radio, pre nekoliko godina u razgovoru s Rankom Pivljaninom za "Blic" svedočio je o moći radija: - U slučaju radija kao medija, digitalizacija i internet ne da nisu bili pošast nego su bili čista blagodat. Radio je medij koji, za razliku od televizije, čoveku daje slobodu i razvija njegovu maštu. Internet je omogućio da radio danas možete slušati ne samo na svom radio prijemniku nego i na računaru, tabletu ili telefonu, u realnom vremenu ili kasnije, u bilo koje doba.

Za Radio Beograd 2 je to posebna pogodnost jer većinu naših emisija možete slušati više puta, a da ne izgubite ništa od onog početnog zadovoljstva. To je program na kome su uvek radile ličnosti prvoga reda, koji je okupljao vanredne novinare i slušaoce koji se nisu zadovoljavali jeftinim, eskapističkim sadržajima koji služe samo da se prekrati vreme. To je program sa koga su, od njegovog osnivanja do danas, dolazile emisije koje se pamte i novinari koji se ne zaboravljaju.

Široj populaciji Radoman Kanjevac poznat je kao pisac stihova za muziku grupe "Galija". U prestižnoj antologiji jugoslovenske rok poezije Petra Janjatovića "Pesme bratstva i detinjstva" zastupljen je sa 12 pesama.

- Ne verujem u pesme sa porukom, iako moje pesme ponekad imaju neku malu ironičnu poentu. Mislim da je prošlo vreme političkih poruka i da je u dobroj pesmi najmanje važna poruka - pričao je a na pitanje koju bi pesmu izdvojio ovako je odgovorio:

- To je najteže pitanje. Od ovih pesama iz rokenrola volim pesme "Kad me pogledaš", "Ja nisam odavde", "Skadarska", "Dodirni me", a iz svojih knjiga volim, recimo, "Osmeh", "Glas", "Maglu", "Moju staru mati je sve lakše rasplakati"… Osvrćući se na plodonosnu saradnju s grupom Galija prisetio se trenutka kad ju je okončao:

- To mi, jednostavno, više nije bilo inspirativno. Nekako sam osećao da je bolje da to prekinem nego da se ponavljam. Gledao sam u životu da svaka nova stvar koju radim bude za nijansu zahtevnija od onoga što sam do tada radio. Nedavno sam ponovo slušao te pesme i bio sam veoma zadovoljan jer, nakon trideset godina, nisu izgubile mnogo od svog nekadašnjeg sjaja.

Neke od njih mi bolje zvuče sada nego onda kad su napisane. Nije se mnogo promenio ni taj bend. Kad su pre zaboravili da me pozovu na koncert na kome su slavili četiri decenije postojanja, setio sam se čuvenog francuskog arhitekte Šarla Garnijea, koga su zaboravili da pozovu na svečano otvaranje zgrade pariske opere.

To ne bi bilo tako neobično da tu zgradu nije baš on projektovao. Upitan da li bi mu zasmetala mogućnost da ostane zapamćeni kao rokenrol pesnik, Radoman Kanjevac je bio iskren: - Čovek to ionako ne može da bira. Niko ne zna po čemu ćemo biti zapamćeni.

Pesnike najčešće pamtimo po jednoj pesmi. Ako će me pamtiti po nekoj pesmi koju su znale i pevale stotine hiljada ljudi - to možda nije tako loše. Nobelova nagrada Bobu Dilanu učinila je takva pitanja pomalo suvišnim. I Peter Handke je, u izvesnom smislu, rokenrol pesnik - podsećao je Kanjevac.

Nakon saradnje s Galijom objavio je nekoliko knjiga pesama od kojih je prvu recenzent, akademik Matija Bećković, definisao kao lirsku autobiografiju Radomana Kanjevca čiji stihovi "sami sebe preporučuju i ja se upisujem u ovu knjigu kao njen prvi prenumerant". Bio je dobitnik "Pečata Narodnog pozorišta", Nagrade "Radoje Domanović", te "Zlatnog Beočuga", pa "Zlatne značke" Kulturno prosvetne zajednice Srbije, Nagrade "Dimitrije Davidović" Udruženja novinara Srbije, prve nagrade i priznanja "Zlatna Nika" na internacionalnom festivalu reportaže INTERFER…

Književnik Milisav Savić priznaje za Nova.rs da je vest o odlasku Radomana Kanjevca došla tako iznenada:

- Za mene je šok. Radoman je bio čest gost kod mene u Raškoj, i na Raškim duhovnim svečanostima., Vidli smo se skoro i izgledao je dobro, otuda šok. Kanjevac i ja smo, na neki način zemljaci. Uvek smo se družili i prilikom svakog susreta pričali smo o našem kraju. Kanjevac, iako je bio svetski čovek, nikada nije izgubio kontakt sa svojim zavičajem, tim predelom između Sjenice i Ivanjice koji je predivan a mnogi to ne znaju…

I glavni urednik novine "Nova" Ranko Pivljanin oprostio se od prijatelja Radomana Kanjevaca prisećanjem na poslednji susret: - Proslavismo tvoj rođendan i odlazak u penziju, tamo negde sredinom maja u hladovini "Stare Hercegovine", ne sluteći da će nam to biti poslednji susret.

Planirali smo nove, duže, jer se pred tobom beše otvorilo prostranstvo nove slobode, a ja bih našao načina da otkinem parče od moje, obevazama osakaćenom.

Ništa ti nisam doneo na poklon, osim najlepše zavisti na naslovu tvoje zbirke " Kao ruka niz vrat kontrabasa" i priču kako sam je u dahu pročitao nekih davnih dana u knjižari Beoizloga i žal što je odmah ne kupih, jer je sutradan nisam zatekao.

Onda si krenuo na puteve diljem naše zemlje sa, tek rođenom, knjigom kroz koju si, iako beše proza, kao rođeni pesnik, opet pevao. Ispade, da si se zauvek opraštao i sa ljudima i sa gradovima koje si, promovišući knjigu, pohodio. Otišao si, pre bi se moglo reći, utekao od ovog guravog sveta koji više nije bio za tvoju tananu dušu, tiho, lagano, sklisko - kao ruka niz vrat kontrabasa. Zbogom veliki pesniče…

A ništa se, naglašavao je Radoman Kanjevac, ne može meriti sa snagom reči pesnika: - Neki Molijerovi, Šekspirovi ili Miljkovićevi stihovi i danas služe kao najbolji opis onoga što vidimo ili osećamo. Novine traju jedan ili sedam dana, a dobra pesma će uvek biti dobra pesma.

Jedan od njih je zgužvao akreditaciju koju je Betina reporterka nosila oko vrata, a njenoj koleginici je pokušao da oduzme telefon.

Ubrzo je došla policija i sprečila veći incident.

Građani Subotice su se okupili večeras oko 18 časova kod hotela "Patria" u centru grada u znak podrške Dijani Hrka koja štrajkuje glađu tražeći da budu kažnjeni odgovorni za smrt njenog sina i još 15 žrtava koje su stradale prilikom pada nadstrešnice novosadske železničke stanice.

Nedaleko odatle se nalaze prostorije SNS ispred kojih je bila okupljena grupa pristalica te partije.

Bratina je takođe izjavio da „nisu opasne televizije N1 i Nova S koliko Radio Slobodna Evropa“, koja „struktuira bit svih antisrpskih programa“.

„RSE pre svega nije evropski radio, nego je američki, ali je to po svim jezičkim teorijama fantastično struktuiran program… Vi ste mogli da vidite da je 11. juna 1999. godine, kada se završio rat, vi ste u celom etru, bilo televizijskom ili radijskom, imali samo RSE“, rekao je Bratina.

- Pošto su uvrede i pretnje prešle sve mere, slušajte me sada dobro: Posle emisije gospodin Kavčić mi se uneo u lice, izvređao me, i zajapuren zapretio da se "neće na ovome završiti" i da ću ja "tek videti". To je uradio pred Cvijetinom, pred autorom podkasta i vlasnicima studija - navela je Trninić na "Iksu".

Novinarka tvrdi da je “izložena linču na mrežama”:

- Ukoliko je ovaj linč na mrežama kome sam izložena to "što ću tek videti", onda računam da je pretnje ostvario. Ukoliko bude nastavka ovom ludilu, snimak pretnji (snimljene su telefonom) dostaviću policiji.

Pošto su uvrede i pretnje prešle sve mere, slušajte me sada dobro:
Posle emisije gdin Kavčić mi se uneo u lice, izvredjao me, i zajapuren zapretio da se "neće na ovome završiti" i da ću ja "tek videti".
To je uradio pred Cvijetinom, pred autorom podkasta i vlasnicima studija. (1) pic.twitter.com/WThfBZTuk4

— morgenmuffel (@SuzanaTrninic) November 8, 2025

„Napravljeno je nekoliko grešaka i kao generalni direktor moram da preuzmem potpunu i konačnu odgovornost“, napisao je Dejvi u saopštenju o ostavci.

Procureli dopis objavio je Majkl Preskot, bivši nezavisni spoljni savetnik odbora za uređivačke standarde Bi-Bi-Sija.

On je napustio tu funkciju u junu.

Predsednik Upravnog odbora Bi-Bi-Sija Samir Šah se izvinio zbog, kako je rekao, „greške u proceni" zbog načina na koji je Trampov govor montiran u dokumentarcu „Panorama“.

„Od objavljivanja Preskotovog memoranduma, Bi-Bi-Si je primio više od 500 žalbi po kojima se postupa u redovnoj proceduri.

„Sve to je podstaklo na dalja razmatranja o postupanju Bi-Bi-Sija, a zaključak je da prihvatamo da je način na koji je govor montiran ostavio utisak direktnog poziva na nasilnu akciju.

„Bi-Bi-Sija bi želeo da se izvini zbog te greške u proceni", objavio je Šah.

Dejvijev odlazak posle pet godina na mestu šefa usledio je posle serije kontroverzi oko Bi-Bi-Sija poslednjih meseci, među kojima je i izveštavanje sa muzičkog festivala u Glastonberiju.

Tarns je rekla da je „kontinuirana kontroverza“ oko dokumentarca Panorama „dostigla fazu u kojoj nanosi štetu Bi-Bi-Siju“.

„Krivica je na meni“, dodala je.

Samir Šah se zahvalio Dejviju i Tarns za njihovu „nepokolebljivu službu i posvećenost".

„Ovo je tužan dan za Bi-Bi-Si.

„Razumem kontinuirani pritisak na njega, lični i profesionalni, koji ga je naveo da danas donese ovu odluku.

„Čitav Odbor poštuje odluku i razloge za nju", napisao je u saopštenju.

Kako su reagovali Tramp i Bela kuća?

U dopisu koji je procureo, Preskot je izrazio zabrinutost zbog dokumentarca 'Tramp: Druga šansa', emitovan prošle godine, a za BBC ga je napravila nezavisna produkcijska kuća „Oktober Films Ltd“, koja je takođe zamoljena za komentar.

„Najviši zvaničnici BBC-ja, među kojima i šef Tim Dejvi, dali su ostavke, jer su uhvaćeni u 'falsifikovanju' mog veoma dobrog (SAVRŠENOG!) govora od 6. januara", napisao je američki predsednik na njegovoj platformi Istina (Truth Social).

„Hvala Telegrafu što je razotkrio ove korumpirane 'novinare'.

„To su veoma nepošteni ljudi koji su pokušali da budu tas na vagi predsedničkih izbora. Uz sve ostalo, oni su iz strane zemlje, one koju mnogi smatraju našim saveznikom broj jedan. Kakva užasna stvar za demokratiju!", glasi reagovanje Trampa.

Kerolajn Levit, portparolka Bele kuće, objavila je dve reči na Iksu kao reakciju na ostavke.

Objavila je dve fotografije novinskih tekstova: iznad prvog iz Dejli Telegrafa pod naslovom „Tramp ide u rat sa 'lažnim vestima' i Bi-Bi-Sijem“ piše reč „pucaj".

Iznad druge fotografije, sa Bi-Bi-Si  tekstu u kojem se najavljuje ostavka Tima Dejvija, napisala je reč „progonitelj“.

U drugoj objavi na mreži Iksu, Levit je citirala Trampovo reagovanje i napisala: „Bi-Bi-Si Njuz umire jer su antitrampovske lažne vesti".

Ranije ove nedelje, Levit je nazvala Bi-Bi-Si „100 odsto lažnim vestima“ kao odgovor na dokumentarac Panorame.

Istog dana, neposredno pre ostavki Dejvija i Tarns, ministarka kulture Liza Nandi rekla da je iznet niz „veoma ozbiljnih optužbi“ o britanskom emiteru, „od kojih je najozbiljnija da postoji sistemska pristrasnost u načinu na koji se izveštavaju o teškim pitanjima na BBC- ju“.

Telegraf je objavio procureli Bi-Bi-Si dopis u kojem se sugeriše da su dva dela Trampovog govora montirana tako da izgleda da je on eksplicitno ohrabrio upad u u Kongres u Vašingtonu u januaru 2021.

Tramp je 6. januara 2021. u Vašingtonu rekao: „Otići ćemo do Kapitola i bodriti naše hrabre senatore, kongresmene i predstavnice u Kongresu."

Posle montaže, u dokumentarcu Panorame njegova izjava glasi: „Otići ćemo do Kapitola... i bićemo sa vama. Borićemo se. Borićemo se snažno."

Ove dve spojene rečenice, izgovorene su u razmaku od 50 minuta u originalnom govoru.

Reči „Borićemo se snažno" su izvučene iz dela u kojem Tramp govori da su američki izbori „korumpirani".

Tramp je ukupno upotrebio reč „borba" i „boriti" 20 puta tokom govora.

Pored dokumentarca Panorame, Bi-Bi-Si se u poslednjih nekoliko nedelja našao pod lupom zbog niza pitanja.

Telegraf je preneo da je Preskot iskazao zabrinutost jer je izostalo bavljenje „sistemskim problemom" pristrasnosti u izveštavanju BBC na arapskom o ratu u Gazi.

Predstavnik za medije BBC odgovorio je da u slučajevima kada su „greške napravljene ili su učinjeni propusti, priznali smo ih i preduzeli mere".

BBC je usvojio i 20 žalbi koje su se odnosile na način na koji je voditeljka Martina Kroksal izmenila tekst koji je čitala uživo na kanalu BBC Njuz, a u kome se pominju „trudne osobe".

Voditeljka je promenila tekst i umesto toga rekla „žene", a Odeljenje BBC-ja za rešavanje žalbi (Executive Complaints Unit) saopštila je da je njen izraz lica u trenutku kada je to izgovorila „ostavio snažan utisak da izražava lični stav o spornoj temi."

Ko su Tim Dejvi i Debora Tarns?

Tim Dejvi je imenovan za generalnog direktora Bi-Bi-Sija u septembru 2020. godine.

Generalni direktor je zadužen za nadgledanje poslovanja celokupne korporacije i njen je urednički, operativni i kreativni lider.

Pre nego što je postao generalni direktor, Dejvi je sedam godina bio izvršni direktor BBC-ja.

Pre dolaska u Bi-Bi-Si, Dejvi je radio za kompanije Prokter i Gembl i PepsiKo.

Debora Tarns je bila izvršna direktorka BBC Njuza od 2022. godine, zadužena za nadgledanje Bi-Bi-Si Njuza i programa aktuelnih događaja.

Izvršni direktor je odgovoran za tim od oko 6.000 ljudi, koji emituju program za skoro pola milijarde ljudi širom sveta na više od 40 jezika.

Tarns je prethodno bila izvršna direktorka ITN-a, a od 2013. godine je bila predsednica NBC Njuza.

Zašto je Dejvi sada podneo ostavku?

Tokom pet godina na čelu BBC-ja, Dejvi se suočio i prebrodio mnoge skandale i krize, između ostalog i probleme oko objava na mrežama nekadašnjeg fudbalskog reprezentativca Engleske i dugogodišnjeg voditelja sportske emisije na BBC-ju Garija Linekera, nastup Boba Vilana na muzičkom festivalu Glastonberiju, dokumentarac „Gaza: Kako preživeti ratnu zonu“ i prestupe niza poznatih voditelja.

Neki mediji su Dejvija nazvali „Teflon Tim“ jer se činilo da ništa ne može da drži pod kontrolom.

I on je pokušao da prebrodi najnoviju kontroverzu, ali je ona dobila na zamahu i očekivalo se da će se BBC izviniti zbog dokumentarca Panorame.

Novi skandal došao je u osetljivom trenutku za BBC, jer se vlada sprema da preispita Kraljevsku povelju korporacije - koja joj u suštini daje pravo na postojanje - pre isteka trenutnog mandata 2027. godine.

„Pitaćete zašto sada, zašto u ovom trenutku (podnosim ostavku)?“, napisao je Dejvi.

Istakao je da mu je duboko stalo do korporacije i da želi da ona uspe.

„Zato želim da stvorim najbolje uslove i prostor za novog generalnog direktora da dođe i pozitivno oblikuje sledeću Kraljevsku povelju.

„Nadam se da će, dok budemo napredovali, moći da se održi razuman, smiren i racionalan javni razgovor o sledećem poglavlju BBC-ja“.

Kako se bira generalni direktor?

Generalni direktor je urednički, operativni i kreativni lider BBC-ja, odgovoran za zaposlene na televiziji, radiju i onlajn platformama na globalnom nivou.

Imenuje ga Upravni odbor BBC-ja, odgovoran za izvršavanje misije i javnih ciljeva korporacije.

Upravnim odborom BBC-ja rukovodi predsednik Samir Šah, a pored njega, postoji 10 neizvršnih članova, plus četiri izvršna člana, među kojima je i generalni direktor.

Kada je Tim Dejvi imenovan 2020, proces izbora člana koji će dobiti tu ulogu vodio je odbor za nominacije Upravnog odbora Bi-Bi-Sija.

Imenovanje generalnog direktora vrši se u skladu sa odredbama Bi-Bi-Si Povelje, koja je ustavna osnova za korporaciju.

Sastavila ju je vlada.

Ona utvrđuje uslove i svrhe postojanja Bi-Bi-Sija i obično je na snazi oko decenije.

Dejvijev naslednik biće 18. generalni direktor u više od 100 godina dugoj istoriji Bi-Bi-Sija.