Nakon Kolberove glasne reakcije na odluku CBS-a da, uprkos šampionskim rejtinzima, ukine njegovu emisiju kako bi, po samom Kolberu, Trampova administracija blagim okom pogledala na pokušaj kompanije Paramaunt global (vlasnika CBS) da kupi Vorner bros diskaveri (sa sve CNN-om u paketu), bilo je naivno očekivati da Kolber ćutke pređe preko ovakve intervencije.

Šta više, narečeni kandidat za demokratskog kandidata za vanredne teksaške izbore za mesto u Senatu, Džejms Talariko, objavio je da je snimak intervjua koji je Kolber po CBS-ovim advokatima smeo da postavi na internet (umesto da ga emituje u emisiji) gledalo pet miliona ljudi (dvostruko više nego što Kolberov šou ima gledalaca prosečno ove godine) i da je samo u prva 24 časa nakon postavljanja intervjua prikupio dva i po miliona dolara u donacijama.

Reklo bi se da je plan da se Talariko omete u političkom delovanju propao. No, da li je to zaista bio plan? Pošto bi to bio veoma loš i predvidivo katastrofalan plan.

Tragovi novog američkog medijskog skandalčića ponovo vode do FCC-a i Trampovog nameštenika na njenom čelu – Brendana Kara. Po rečima samog Kolbera u emisiji, advokati CBS-a, koji su samo dan ranije odobrili kompletan tekst emisije (kao što svaki put rade), nisu ostavili mnogo toga nejasnog: „…advokati naše mreže, koji su nas zvali direktno, rekli su nam da ne možemo da ga (Talarika) imamo u emisiji. Zatim mi je rečeno na manje jasan način da ne samo da ne mogu da ga imam u emisiji, već da ne smem ni da pomenem da to ne smem.“

Zatim je nastavio: „Pa, zato što moja mreža očigledno ne želi da razgovaramo o tome – hajde da porazgovaramo o tome.“ Aplauz. Ovacije. Publike CBS-a, na CBS-u, protiv CBS-a. Vreme Donalda Trampa, ako nas ne pobije u trećem svetskom ratu i ne skuva u klimatskim promenama, sasvim sigurno nas neće udaviti dosadom.

Kolber je praktično optužio CBS za cenzuru (nije mu prvi put). Pravilo jednake zastupljenosti kandidata na izborima na koje su se pozvali advokati nacionalnog emitera jasno oslobađa takvih obaveza „interviewing programs“, odnosno programe koji intervjuišu kandidate, pored ostalih. To nije smetalo FCC-u, čija su ovo pravila, koja su za poslednjih dvadeset godina jasno podrazumevala da su satirične noćne emisije izuzete, da otvori istragu protiv druge emisije CBS-a, The View. Zašto? I tamo se pojavio Talariko.

Sam CBS se uskoro javio saopštenjem u kojem je mreža ustvrdila da je dala samo „preporuke“, odnosno upozorila Kolbera šta može da se desi i objasnila mu pravilo jednake zastupljenosti.

„Tražili smo i ne možemo da nađemo nijedan primer primene ovog pravila na bilo koji intervju u talk show emisijama, ne samo tokom moje čitave karijere u noćnim emisijama, nego tokom bilo čije karijere unazad do 1960-ih“, rekao je Kolber, zgužvao saopštenje advokata CBS-a, stavio ga u kesu za pseći izmet i bacio van kadra.

U razdeljak te ljubim

Tako se vraćamo na ulogu FCC-a, ali i političke borbe u svemu ovome. Brendon Kar je već u januaru rekao da razmišlja o uvođenju pravila zastupljenosti u noćne satirične formate, ali to – još nije učinio (što Kolber nije propustio da prokomentariše: „Ali je CBS to velikodušno učinio umesto njega“).

Šta više, jedina članica FCC-a iz Demokratske stranke, Ana M. Gomez, poručila je u zvaničnom saopštenju za javnost da nema pravila na koja CBS i FCC mogu da se pozovu da bi ih primenila na Kolberovu emisiju i dodala: „Nije tajna da Paramaunt, vlasnik CBS-a, ima regulatorne interese pred Vladom, ali korporativni interesi ne mogu da opravdaju povlačenje relevantnih informativnih sadržaja (iz programa). FCC nema pravo da nameće ograničenja u slobodi izražavanja i svaki pokušaj zastrašivanja emitera u autocenzuru podriva slobodu medija i poverenje javnosti.“

Politička igra je još interesantnija, kao što je to obično i slučaj. Naime, Talariko nije još ni postao kandidat Demokrata za Senat, već prvo treba to da postane na unutarstranačkim izborima na kojima uverljivo vodi ispred Džesmin Kroket, žene koja je u permanentnoj kampanji već par godina. Talariko je skočio ispred Kroket novcem i velikim brojem pratilaca na internetu i malo uplašio Republikance zato što su smatrali da tradicionalno konzervativni Teksas neće glasati za nju.

Talariko, besprekorni mladi čovek sa razdeljkom kakav mama napravi sinu pred posetu crkvi, koji govori sve prave stvari, posvećeni je prezbiterijanac, ali se isto tako zalaže i za LGBT+ prava i protiv američke ofanzivne pomoći Izraelu. Da je neko pravio model političara koji ima kapacitet da prevede Teksas iz konzervativno crvene u demokratski plavu – ne bi ga napravio tako dobrim kao što je Džejms Talariko.

Ukratko, rečima samog Talarika na mreži X, preporučujući svoj „zabranjeni“ intervju sa Kolberom: „Tramp se brine da ne preokrenemo Teksas.“

Problem sa Teksasom je što je to država koja se nije srela sa pitanjima nasilnog sprovođenja imigracione politike sa dolaskom Donalda Trampa na vlast. To je njihova stvarnost na granici sa Meksikom, sa svim dobrim i lošim stranama, već decenijama. Populacija Teksasa, koja nikada nije oskudevala u ljudima meksičkog porekla (Teksas je bio deo Meksika pre nego što su ga Sjedinjene Države ratom osvojile), danas se sastoji od oko 40 procenata ljudi iz latinske Amerike i uopšte nije svejedno za koga ti ljudi glasaju.

Pa opet, teško da je neko mogao da očekuje da će birači biti pocepani tako jasno – 49 procenata je protiv ovakve Trampove politike, a 51 za. Između, primetićete – nema nikoga.

Što znači da je Teksas možda i jedno ubistvo građanke ili građanina lakom rukom federalnih agenata od pobede Demokrata na parlamentarnim i lokalnim izborima koji će biti održani ove godine. Šta su dva procenta u Trampovom svetu naglih promena i nepredvidivih događaja? Gotovo ništa. Ovi vanredni izbori biće naglašen indikator za one prave parlamentarne, u novembru. Trampova reputacija je u igri.

Tako je Džejms Talariko postao jasna meta konzervativaca kojima se podrška latino i crne zajednice u Teksasu za konzervativne politike topi pred očima. Naime, birači poreklom iz Latinske Amerike su vremenom, od 2016. godine, kada je oko 34 procenta glasalo za Trampa, pronašli novu ljubav prema njemu i na poslednjim izborima glasali u njegovu korist sa oko 55 procenata. Kada se malo zađe u detalje, čini se da latinoamerička imigracija jednostavno ne želi više doseljenika u Teksasu i da im je dosta svake vrste imigracije, a posebno nelegalne.

To, međutim, ne mora da ostane tako, posebno ako im ICE otima rođake, njihovu decu i starce i šalje ih u dušegupke u Gvatemali. Još je važnije obratiti pažnju na najvažnija pitanja kampanje iz 2024. godine. Latinoamerička populacija u Teksasu ekonomiju i inflaciju sa troškovima života smatrala je važnijom od imigracije.

Tramp i Teksas

Akcije federalne agencije za imigraciju i carine (ICE), ali pre svega nastavak rasta troškova života, koji je Tramp usporio, ali nikako i zaustavio i smanjio, kako je obećavao na izborima, učinile su da opasno mala margina između Republikanaca i Demokrata u Teksasu, ozbiljno ugrožena još na izborima (2018) na kojima je demokratski kandidat, bivši teksaški panker Beto O’Rurk izgubio od hiperpoznatog republikanca Teda Kruza za manje od 3 posto, postane još manja i izvor velike nervoze. Jer, ako postoji udarac koji bi danas uzdrmao Republikance u izbornom kontekstu, od pobede Demokrata u Teksasu teško da se može pronaći destruktivniji.

O kakvoj je promeni reč, svedoči i podatak da bi Džejms Talariko postao prvi teksaški demokrata u Senatu još od kako je Lojd Bensten dao ostavku 1988, dakle pre 28 godina. Na predsedničkim izborima je Teksas glasao za demokratu poslednji put u slučaju Džimija Kartera, pre tačno pola veka. Tramp je nepopularan, ali je jednako nepopularan, ili čak popularniji u prvoj godini drugog mandata od Džordža Buša, Baraka Obame i Džoa Bajdena. Ako popravi ekonomiju, ta se nepopularnost da promeniti.

S obzirom da je Kolber vrlo otvoreno stupio u obračun sa sopstvenom TV mrežom prilikom najave njegovog uklanjanja iz programa (ugovor ističe u maju) i čak osvojio još više gledalaca tim gestom, zar nije bilo očekivano da se tako nešto ponovo desi i tako nanese šteta republikanskim kandidatima u Teksasu?

Možda je odgovor u rečima Ane M. Gomez o izazivanju autocenzure kod svih nacionalnih emitera. Ne i onih na radiju, doduše, koje Brendan Kar ne pominje, pošto informativni radio program u Sjedinjenim Državama jasno i većinski naginje udesno, ka Republikancima, nego ovih televizija.

Možda je politička igra i komplikovanija. Za ekstremna tumačenja je uvek plodonosno obratiti se Foks njuzu, video-dnevniku konzervativne Amerike, čije su kočnice u pogledu profesionalnih standarda odavno samo u njihovim osnivačkim dokumentima. Što ne znači i da ništa što objave nije i tačno. Brendan Kar je u programu Foksa skrenuo poglede javnosti u pravcu obračuna između demokratskih kandidata, što je Foks posle dohvatio i ustvrdio da stranka želi mladog, ispravnog, belog kandidata koji ima veće šanse da osvoji Teksas od crne, nepokolebljive, snažne žene koja ponekad ne bira mnogo reči u političkoj borbi. Za to ne postoje dokazi, ali se bar teorija kreće u okvirima mogućeg.

Ako je plan bio da se kroz više sličnih napada (kao što je bio onaj na šou Džimija Kimela, ili kakav se da ne nazreti, već jasno videti iz izjava Brendana Kara koji bez pardona ili dokaza naziva sve medije kritične prema Trampu fejk njuz) svi emiteri na koje federalna država uopšte ima uticaja tokom vremena privedu ka suzdržanosti u izveštavanju o Beloj kući, sve dobija malo više smisla. Manje slobode, pravde i demokratije, doduše, ali više smisla.

Koliko je važan humor?

Da je neko rekao voditeljima humorističkih večernjih programa u Americi da će se naći u ulozi žrtava očiglednog pokušaja kontrole medija predsedničke administracije i jedne od stranaka sa političke scene, i da će postati simboli borbe za vladavinu prava, slobodu govora i demokratiju u Americi, ne bi verovali. Ali ni odbili ulogu, ako ćemo pravo, bar ne nova generacija zvezda noćne televizije, koja čak i kada nije direktno naklonjena političkom humoru, jednostavno mora da se bavi njime zbog očekivanja publike. Ta je uloga mnogo smislenija i sadržajnija od navođenja Amerikanaca na smeh malo pred ponoć na račun poznatih zabavljača i sličnih površnosti.

Sada, kada su se u toj ulozi zaista i našli, dobili su uvećanu popularnost i poštovanje dela Amerike, ali i mesto na ivici sveta televizije, preko koje mogu da padnu u dubine interneta iz kojih je mnogo teže zaraditi novac i održati status zvezde. Svi su oni lepo obezbeđeni, da se razumemo – Kolberova finansijska situacija se procenjuje na 75 miliona dolara, što je i u Americi lep penzioni fond – ali svoj su novac zaradili i niko ne bi smeo da ima pravo da ih na (loše kamufliranu) silu uklanja iz etra zato što nisu poslušni Beloj kući.

Sva ova pretvaranja Brendana Kara i Donalda Trampa da su im namere čiste i demokratske, mi ovde gledamo decenijama i znamo krajnji rezultat, osim kada sami građani stanu između političke moći i slobode govora. Sasvim je moguće, a posmatračima iz posrnulih društava kao što je srpsko to izgleda i verovatno, da kasnovečernji politički humor nestane sa američke televizije (osim Foksa, dakako) i bude proteran u gerilske formate na internetu i kablovskoj televiziji. Njihov značaj u Sjedinjenim Državama je, međutim, uvođenjem politike kao glavne teme, odavno veći nego što je ikada bio.

Tanko kamufliran napad Donalda Trampa na njihovu slobodu govora je taj značaj bespovratno i zauvek „overio“ predsedničkim pečatom najmoćnije države sveta. Pa posle recite da humor nije važan.

Zbog mnogobrojnih odlaganja, glavni pretres po tužbama podnesenim u junu 2024. godine, a objedinjenim šest meseci kasnije, počinje 6. marta.

U međuvremenu je Vrhovni sud Srbije jednoglasno utvrdio, u odluci po zahtevu o zaštiti zakonitosti, objavljenoj prošlog meseca, da je oslobađajuća presuda doneta uz bitnu povredu zakona u korist okrivljenih.

Odluka Vrhovnog suda nema nikakve posledice po pravosnažnost oslobađajuće presude Apelacionog suda, navodi se u saopštenju.

Ocenjuje se da tužba Radonjića, Romića i Kuraka predstavlja stratešku tužbu protiv učešća javnosti, čiji cilj je zastrašivanje i gušenje slobode govora, kao i finansijsko iscrpljivanje Fondacije.

Osim Slavko Ćuruvija fondacije, Radonjić, Romić i Kurak su podneli najmanje 22 slične tužbe protiv medija, pojedinaca i organizacija po istom osnovu, dodaje se u saopštenju.

O masovnoj kupovini medija u gradovima u kojima se pripremaju lokalni izbori Cenzolovka je pisala krajem januara.

Međutim, Best Media Team postala je u međuvremenu vlasnik i Televizije Priboj. Prema našim saznanjima, u njeno ili vlasništvo neke od firmi koje poseduje Alo Media System doo Beograd ovih dana preći će i loznički Lotel.

Zaple Media Group doo je tokom januara i februara ove godine osnovala 11 i kupila još najmanje dva lokalna portala.

Među lokalnim medijima koji su prešli u vlasništvo Zaple Media Group je i Užice – Oglasna tabla, jedan od najčitanijih portala u ovom gradu.

TV Priboj kupljen, nek se spremi Lotel

Informativni centar Priboj zvanično je 13. februara prešao u vlasništvo firme Best Media Team, koja je registrovana krajem decembra prošle godine. Već 13. januara ovo preduzeće kupilo je dve užičke televizije – TV Lav plus i TV 5.

Stopostotni vlasnik ovog preduzeća je inače Alo Media System doo Beograd. O okviru ovog, ali i nekoliko povezanih preduzeća, posluju brojni mediji, među kojima su dnevne novine Alo, zatim istoimeni portal, te još sijaset medija.

Uskoro bi ovom medijskom jatu trebalo da se pridruži i loznička televizija Lotel. Kako nezvanično saznaje Cenzolovka, zaposleni ove televizije već su obavešteni da će medijska kuća dobiti novog vlasnika.

O prodaji Lotela ekipa portala Cenzolovka pokušala je da se informiše i zvanično uputivši pitanja na mejl adrese ove televizije. Odgovori do objavljivanja ovog članka nisu stigli.

Ipak, da se u Lotelu nešto sprema, osim čaršijskih priča svedoče i podaci iz Agencije za privredne registre. Preduzeće Lotel plus doo Loznica, u okviru koga posluju istoimena televizija i novine Loznički nedeljnik, do prošle nedelje bilo je i vlasnik firme Radio TV Podrinje doo Loznica.

Međutim, od 11. februara, kao vlasnik Radio TV Podrinje doo Loznica upisan je Dragan Mandić. On je, inače, vlasnik i Lotel plus doo, ali i još nekoliko firmi u okviru kojih se, pored radija, televizije i portala Lotel, te RTV Podrinje, nalaze i Regionalni „San radio“ i portal Mojaloznica.

Zanimljivo je i da je sredinom januara ove godine Mandić postao i suosnivač i manjinski vlasnik firme Infomačva doo Šabac. Većinski udeo od 80 odsto u ovoj firmi ima upravo Best Media Team doo Beograd.

13 portala, tridesetak fejsbuk stranica, a jedan urednik

Užički portal Užice – Oglasnatabla.com novog vlasnika dobio je 20. februara. Nekoliko dana ranije na fejsbuk profilu ove medijske kuće dosadašnja redakcija obznanila je da ona ne učestvuje više u uređivanju portala „niti snosi odgovornost za budući sadržaj, stavove i uređivačke odluke“.

Zajedno sa portalom, kako su naglasili, prodato je ukupno 17 fejsbuk profila, na kojima su bile plasirane vesti među kojima su Užice – Oglasna tabla, Beograd – Oglasna tabla, Zlatibor – Oglasna tabla, Kragujevac – Oglasna tabla…

Ovaj, kao i portal Drina info iz Bajine Bašte, kupila je Zaple media Group, a uređivaće ga Gradimir Banković.

Banković, koji se u medijima pojavljuje kao predstavnik Centra za društvenu stabilnost, organizacije koja stoji iza nekoliko filmova na kojima se targetiraju kritičari vlasti, ubuduće će uređivati 13 pretežno lokalnih portala.

Zaple Media Groupje od početka 2026. godine osnovala 11 medijskih portala. Najnoviji je Snaga juga, registrovan 20. februara.

Među tim portalima su Stara Pazova uživo, Nova Pazova uživo, Podunavlje uživo, Srbija na istoku, Palanačke vesti, Glas Aranđelovca, Pre i posle, Pre i posle info, Nekad i sad i Nekad i sad info.

Nije isključeno da će ih biti još, pogotovo ako se ima u vidu da se na nekim od ovih sajtova uveliko citiraju i linkuju tekstovi u Registru medija još uvek neevidentiranih portala poput recimo lucaniuzivo.rs.

ANN je nova konstrukcija moćne medijske korporacije Junajted grupe, pod koju su sada smešteni njihovi mediji iz bivše Jugoslavije. Sadler je tako urednički nadređen svima – od N1 u Beogradu, Sarajevu, Zagrebu i Ljubljani, preko televizije Nova, sve do beogradskih listova Danas i Radar i sistema podgoričkih Vijesti.

„Poruka je da za sada nema nikakvih promena“, izveštava jedan izvor DW o sastanku sa Sadlerom. „Mi zaista radimo kao i do sada.“

Ali, od čelnih ljudi pomenutih medija i opšte javnosti čuje se pitanje koliko još će trajati to „kao do sada“. Jedni kažu – najkasnije do izbora koji bi za vlasti Aleksandra Vučića trebalo da budu najozbiljniji test. Drugi kažu da ne mogu ni da pretpostave.

DW je pričao sa više izvora, novinara i urednika o novim previranjima na medijskoj sceni Srbije i regiona. Da li su vlasti u Beogradu rešile da pritegnu medije do kraja i da onima koji ih kritikuju, kako kaže jedan sagovornik, „ne ostave ni zrno pirinča“?

Na tihoj vatri

Do formiranja ANN i pojave Sadlera – čoveka koji inače živi u Beogradu, sa svojom suprugom, ranijom koleginicom sa Si-en-en -a – došlo je nakon predigre od punih godinu dana.

Investicioni fond BC Partners, većinski vlasnik Junajted grupe, najpre je iz uprave potisnuo manjinskog vlasnika Dragana Šolaka. Potom je češko-arapskom konzorcijumu prodao kablovsku mrežu SBB, a srpskom državnom Telekomu sva prava na sportske prenose.

Vlasnici Junajted grupe su iz dilova izašli teži za oko 1,5 milijardi evra, a njihovi mediji u Beogradu od tada ocenjuju da su na vetrometini. Posebno pošto je isplivao snimak telefonskog razgovora tada svežeg prvog čoveka Junajted grupe Stena Milera i direktora srpskog Telekoma Vladimira Lučića u kojem kuju zajedničke planove.

U međuvremenu, Telekom finansira veliki broj televizija bliskih vlastima i najveći je oglašivač u tabloidima. Istim novcem finansiran je sistem Tanjuga na čijem čelu je (bila) Manja Grčić, novoizabrana generalna direktorka RTS-a.

U kritičkoj javnosti stoga se iščekuje neka vrsta finalnog udarca – pacifikacija televizija N1 i Nove S, kao najvećih i najimućnijih medija među onima koji se uopšte usuđuju na kritiku.

„Razočaraću te, ali baš nikakvu novost nemam“, kaže novinaru DW jedna od novinarki s tih televizija. Zaposleni rade kao i do sada. „Inače, nema neke posebne panike, niko ne hita da traži drugi posao. Ali jesmo na tihoj vatri.“

Vodeći urednici televizija i novina Junajted grupe javno govore da su spremni na saradnju sa novim uredničkim odborom i bordom direktora, premda se iz njihovih izjava vidi nepoverljivost.

„Čuli smo od nove uprave da garantuje uređivačku nezavisnost i to je najmanje što očekujemo svi koji radimo na TV Novoj“, kaže Slobodan Georgiev, direktor vesti na toj televiziji.

Osim toga, dodaje za DW, očekuje da nova uprava pokaže sposobnost da ih zaštiti od „neprestanih napada iz vrha vlasti u Srbiji, koji posledično dovode do kampanja na televizijama pod kontrolom vlasti i na društvenim mrežama“.

A idu izbori…

Više sagovornika DNj iz ovih medija teško može da poveruje da se baš ništa neće menjati. Cela operacija je, kažu, trajala predugo i koštala previše da bi sve ostalo isto.

Slično misli i Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka u penziji, koji ima i bogato iskustvo u radu na medijskim zakonima.

„Bilo bi naivno misliti da će se potegnuti toliki mehanizmi moći iz naše vlasti i iz jedne velike medijske kompanije, a da se onda ništa ne promeni. Čini mi se da se sprema konačni obračun u kojem bi vlast potpuno suzbila mogućnost nezavisnog novinarstva“, kaže on za DW.

To se sve, dodaje, dešava bez formalnih zabrana i „pseudolegitimno“. Privatni vlasnik, uostalom, ima pravo da uredi svoje medije kako hoće.

Drugde, ljudi bliski vlasti kupili su ili osnovali info-portale u svim sredinama gde se ove godine održavaju lokalni izbori. Najavljuju se dva nova nedeljna lista koja bi isto mogla bita bliska vlastima. Već su okončane čistke na Juronjuzu koji je, pod okriljem Telekoma.

Šlag na toj torti kontrole medija moglo bi biti nekakvo upodobljavanje N1, Nove S i ostalih. „Posebno jer vlastima, zbog masovnih protesta, okolnosti u Srbiji ne idu na ruku. Ne žele da, u susret narednim parlamentarnim izborima, kad god da budu, postoje mediji koji će i dalje biti kritički“, dodaje Veljanovski.

Sužen prostor

Niko od sagovornika DNj ne očekuje gromopucatelno zatvaranje kritičkih televizija, niti da one preko noći počnu da liče na televizije Informer i Pink. Pre lagani stisak i promene u koracima.

„Ne verujem da će biti ekstremnih stvari“, kaže jedna novinarka. „Očekujemo da možda postave nekog da uređuje program, kao neku vrstu spone između ovog sad uredničkog odbora i nas.“

Kako god bilo, situacija po slobodu medija u Srbiji deluje sumorno, ocenjuje Dragana Bjelica iz Udruženja novinara Srbije. „Prostor se sužava, a mediji bi trebalo da služe otvaranju prostora – za kritiku, za probleme građana. Kome će se javiti ljudi kojima je vlast ili neki moćnik učine nešto nažao?“

Bjelica nabraja nekoliko medija koji još ostaju, a časno su se nosili poslednjih godina i decenija.

No, za razliku od medija Junajted grupe koji su (za sada) solidno finansirani, ti manji su osuđeni na preživljavanje. Tržište oglasa je dirigovano, budžetsko sufinansiranje izvrnuto ruglu, donatorski programi iz inostranstva sve su ređi…

„Vrlo je teško preživeti“, kaže Bjelica za DNj. „Ovo što mi radimo je profesija koja treba društvu. Ako se svede na lični entuzijazam i pojedinačnu odbranu profesije, onda je društvo u kanalu.“

Kad su okolnosti rđave, kaže profesor Veljanovski, ostaje jedino da se osloni na sopstvene snage – to jest na publiku.

„Ali naše su snage jako skučene“, kaže. „Neverovatno je to da na proteste dođe 20.000 ili 300.000 građana, a da list Danas nikad nije mogao da proda više od 15.000 primeraka.“

Srbija nema široku i moćnu srednju klasu, dodaje Veljanovski, ali bi građani morali da se sete da mediji i novinari postoje radi društva. „Deo društva je demokratski orijentisan, proevropski, hoće kiseonik slobode… e on bi morao da ima potrebu za nezavisnim medijima i da nađe način da ih finansijski podrži.“

Inače će, kažu naši sagovornici, sve ostati u rukama vlasti i korporacija. Ili u haosu društvenih mreža.

Ova firma je posedovala i 40 odsto vlasništva kompanije Tačno čije su agencija i televizija Tanjug, pa samim tim Manja Grčić više nije suvlasnica ni ovih medija. Preostalih 60 odsto ove firme je u rukama Radiotelevizije Pančevo.

Marketinška agencija Majo Public do danas je bila 50 odsto u vlasništvu Manje Grčić, a 50 odsto Jovane Joksimović, ali je sada cela agencija prebačena na poslovnu partnerku nove direktorke RTS. 

Podsetimo, Manja Grčić izabrana je za direktorku RTS još 11. februara, a do danas je bila direktorka i suvlasnica još tri firme.

Nove direktorke ove tri firme su, kako je jutros preneo ANEM, Jovana Joksimović u Tačno, Jasmina Bojović u Minacord Media i Jelica Lepori u Majo Public.

Više o biografiji Manje Grčić na ovom linku.

Na prvi pogled sve je jasno, autorska prava moraju da se poštuju i onaj ko prekrši zakon dužan je da snosi posledice. Međutim, u novinarskoj praksi javljaju se brojni primeri da mediji plaćaju naknade za povrede autorskih prava fotografa iako nisu namerno kršili zakon, već zato što nisu detaljno proverili ko ima vlasništvo nad fotografijom koju su objavili.

Biljana Stepanović, glavna urednica časopisa „Nova ekonomija“, navodi primer da su dobili tužbu kada su objavili naslovnu stranu knjige o bivšem srpskom premijeru Zoranu Đinđiću u tekstu koji je promovisao ovo izdanje, jer se pokazalo da je samo izdavač imao pravo da koristi tu fotografiju, o čemu novinari nisu bili obavešteni.

Stepanović ističe za B&F da je izričito protiv kršenja bilo čijih autorskih prava i priznaje da su tuženi s razlogom kada su u izveštaju o jednoj konferenciji objavili fotografiju Dušana Bajatovića, a tu fotografiju smeo je da koristi samo organizator konferencije, koji ju je unapred naručio i platio.

„Ali iznenadila me je visina troškova koji su posle žalbe višem sudu sniženi na 460.000 dinara“, navodi Stepanović.

Dodaje da se pita zašto se u takvim slučajevima na primenjuje tarifa Udruženja likovnih umetnika Srbije.

„Ovako, kada znaju da će na sudu dobiti više, ne žele da pristanu na nagodbu”, tvrdi Stepanović.

Prema njenim rečima, razlog što sve manje fotografa pristaje na vansudsko poravnanje može biti i činjenica da je sudska praksa u ovakvim sporovima ujednačena pa ih većinom dobijaju, za razliku od medija kojima je borba protiv krađe njihovih tekstova komplikovanija. Zbog toga je „Nova ekonomija“ iz svoje arhive obrisala sve fotografije, osim onih koje su napravili njeni zaposleni.

I scenografija može biti problem

Medijska kuća N1 emitovala je dokumentarac spoljne proizvodnje u čijoj scenografiji se pojavljivao poster pokojnog premijera Zorana Đinđića.

„U tužbi je računato svako pojavljivanje postera na ekranu, kao i u najavama na sajtu, pa je izbrojano 165 neovlašćenih korišćenja na osnovu čega je traženo više od 6,9 miliona dinara. Sud u prvostepenoj presudi nije prihvatio tu brojku, ali u toku je novi postupak po žalbi”, kaže za B&F Jelena Petrović, izvršna urednica portala N1.

Petrović navodi primer da su dobili opomenu pred tužbu zato što su objavili tekst i fotografiju koji su promovisali koncert Konstrakte, a koje im je poslala jedna PR agencija. Srećom, PR agencija je priznala grešku i ušla u progovore sa fotografom.

N1 je dobio tužbu i kada je objavio uredno plaćenu sliku sa platforme Shutterstock jer nije potpisao autora, iako to nije bilo izričito navedeno kao obaveza.

Isto im se desilo i sa Vikipedijom.

„Zato se trudimo da što više koristimo svoje ilustracije, a ako moramo da objavimo neku fotografiju koja nam je poslata, uvek pitamo pošiljaoca da nam da dozvolu za korišćenje“, ističe Petrović.

Danijela Nišavić, vlasnica portala „Plodna zemlja“, kaže za B&F da tokom tri decenije rada u novinarstvu nikada nije optužena da je neovlašćeno koristila tuđi sadržaj, „sve donedavno, kada mi je stigla opomena pred tužbu zato što sam na svom portalu objavila fotografiju moje rođene sestre uz tekst koji je napisala za moj sajt“.

Spornu fotografiju ustupila joj je sestra. Fotografija je nastala pre pet godina kada je bolnica u kojoj radi unajmila fotografa da za njen sajt slika radni kolektiv.

Nišavić se sa autorom slike vansudski poravnala za iznos od 24.000 dinara.

„Dakle, fotograf je dodatno zaradio od fotografije za koju mu je već plaćeno. To naravno nije nezakonito, ali nije ni ljudski, ni moralno”, smatra Nišavić.

Portal „Plodna zemlja“ sada uglavnom objavljuje svoje i po potrebi fotografije sa besplatnih stock sajtova, a kada ih dobije od PR agencija zahteva dodatne informacije o fotografijama.

„Sve to usporava rad na portalu, ali nemam izbora”, zaključuje Nišavić.

Greške prave čak i marketinške agencije

I mnogi drugi mediji su bili u situaciji da objave fotografiju koju im je poslala neka institucija, državni organ, kompanija ili PR agencija, a da fotograf tuži njih a ne organizaciju koja je tu fotografiju prosledila u javnost, iako ona nije bila u njenom vlasništvu.

Na pitanje zašto je to tako, advokat Uroš Nedeljković koji se bavi zaštitom intelektualne svojine kaže za B&F da je po Zakonu o autorskom i srodnim pravima za „neovlašćeno saopštavanje“ sporne fotografije odgovoran onaj ko ju je objavio, a ne onaj ko je fotografiju poslao, makar to bilo i pravno lice.

Dešava se da greške prave čak i PR i marketinške agencije.

„Iako bi one po prirodi svog posla morale dobro da poznaju oblast autorskih prava, dešava se da medijima često šalju fotografije čiju upotrebu regulišu ugovorima ‘skinutim’ sa interneta ili ugovorima koje su im pravila nestručna lica, pa onda medijima prosleđuju fotografije koje oni ne bi smeli da koriste“, ukazuje Nedeljković.

Prema njegovim rečima, jedino što novinska kuća u takvoj situaciji može da uradi je da zatraži regresiranje od agencije.

„Ja do sada nisam imao takav slučaj, ali takva praksa postoji“, kaže on.

Ovaj beogradski advokat savetuje novinarima da svaki put kada dobiju fotografije od PR agencija ili nekog drugog pravnog lica, zatraže od njih da im dostave izjavu autora fotografije ili njegovu saglasnost da se njegovo delo može koristiti u određenu svrhu.

Isto pravilo važi i kada je fotografiju novinarima poslalo fizičko lice.

Oprez je potreban i prilikom korišćenja stock sajtova ili Vikipedije.

„Imao sam klijenta koji je tužen iako je fotografiju sa Vikipedije objavio pod navedenim uslovima. Pokazalo se da je tu sliku okačio korisnik koji nije imao vlasništvo nad njom“, navodi Nedeljković i upozorava da se fotografije ne smeju ni „seći“, niti obrađivati bez dozvole jer to predstavlja povredu integriteta autorskog dela.

Prema njegovom iskustvu, vansudska poravnanja i tužbe za neovlašćeno korišćenje fotografija su podjednako zastupljeni, a njihov broj u poslednje vreme stagnira ili čak opada. Tome su doprinele edukacije koje sprovode novinarska udruženja, ali i to što su se mnogi mediji „opekli“ na sudu.

Rasprave bez rezultata

Mada su do sada više puta vođene rasprave u javnosti o tome da li bi trebalo menjati postojeću regulativu kako bi se došlo do rešenja koje će omogućiti da se smanji broj sporova između fotografa i medija i koje bi zadovoljilo obe strane, one nisu dale konkretne rezultate.

Podsetimo da je tim povodom pre nekoliko godina reagovala i Dragica Popesku, tadašnji sudija Apelacionog suda u Beogradu. Ona je na skupu koji je organizovala Asocijacija medija u saradnji sa Zavodom za intelektualnu svojinu, ocenila da veliki broj sporova najviše ugrožava male medije slabe finansijske moći, kakvih je najviše u Srbiji, i da je utoliko važnije da se pomenuta oblast dodatno uredi.

Popesku je predložila da se osnuje organizacija za kolektivnu zaštitu prava fotografa, kao što je SOKOJ u muzičkoj delatnosti, koja bi naplaćivala tantijeme i isplaćivala autore.

Međutim, sve je ostalo samo na predlogu.

On je rekao da se ozbiljno bavi politikom i da su mu te televizije zbog toga i bile potrebne.

„Oni su mi potrebni da se, što je retko, isprave neke stvari koje su loše. A češće da pokažem kakva mržnja i neznanje bi upravljalo Srbijom da oni vladaju. I to je ljudima sve jasnije na svakom mestu i koraku jer je sve veća razlika između onoga što mi hoćemo da gradimo a oni da spaljuju“, rekao je on.

Govoreći o događajima u Junajted grupi, Vučić je rekao da se radi o svađi partnera unutar iste grupacije.

„Jedan je većinski partner, to nije (Dragan) Šolak, a jedan je manjinski, to je Šolak. Posvađali se oko para jer i jedni i drugi mrze Vučića, program im je isti. Posvađali su se oko para jer su uzeli mnogo novca od Telekoma, za koji su govorili da je najgore preduzeće na svetu“, rekao je on.

Odgovarajući na pitanuje o hapšenju dva muškarca iz Kraljeva osumnjičenih za planiranje atentata na njega, Vučić je rekao da nije ulazio u detalje u materijalima koje je dobio, ali da zna o kojim ljudima je reč, odakle su i koliko imaju godina.

„Da ne ulazim u sve drugo, ali samo ono što sam uspeo da vidim – trebalo je da mi tuku dete da crkne i da ga kolju. I to nije rekla-kazala, imamo sve snimljeno kao dokazni materijal. A kada bih vam rekao razlog, ne biste mi verovali. Reč je o lažima koje su negde mogli da pročitaju. A gde – možete da nagađate“, rekao je on.

Promena vlasničke strukture u Televiziji V5 iz Valjeva registrovana je u bazama Agencije za privredne registre (APR) 24. februara, tako što je umesto Milana Milinovića, koji je bio i glavni urednik medija valjevo5.rs, upisana firma Best Media Team kao stopostotni vlasnik.

Portal ovog valjevskog medija trenutno nije dostupan, a sadržaj emituju i na YouTube kao "Televizija V5". U Registru medija registrovani su samo kao internet portal, dok su nekada imali i kao televizija dozvolu REM-a za emitovanje programa. 

Tokom 2025. godine, prema podacima iz baze ANEM-a, dobii su 5,2 miliona dinara na konkursima za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja u Valjevu, Mionici i Ubu, od čega samo u Valjevu 4.250.000.

Do 2021. godine ovaj medij je bio u vlasništvu Vujić televizije iz Valjeva i poznat kao TV Vujić. Tada je promenu vlasničke strukture odobrio REM, u skladu sa Zakonpm o elektronskim medijima, što bi i sada trebalo da bude obaveza, ali zbog nepostojanja Saveta REM više od godinu dana mnogi elektronski mediji menjaju vlasnike bez njihove saglasnosti.

Firma Best Media Team, koja je kupila ovaj valjevski medij, a prethodno i dve užičke televizije, registrovana je zvanično 24. decembra prošle godine i u vlasništvu je kompanije Alo Media System. Firma se vodi na adresi Kosovska 26, Beograd, gde je i sedište kompanije koja je poseduje. Direktor firme je Dragan Lazić.

Ova novoosnovana firma Alo-a, kako se navodi u APR, registrovala je i dve ćerke firme - 30. decembra Miomediju u Mionici i 15. januara Infomačvu u Šapcu, u kojoj je suvlasnik 20 odsto Dragan Mandić, inače vlasnik medijskog izdavača Lotel Plus iz Loznice.

Interesantno je da su u kontakt podacima na APR za ove dve firme navedene mejl adrese koje u sebi sadrže reči TV Mačva i TV Kolubara što ne isključuje mogućnost da im je u planu da registruju nove lokalne medije s ovim nazivima.

Prema trenutnim podacima u APR, Grčić se i dalje vodi kao suvlasnica kompanije Minacord Media, odnosno vlasnica 20 odsto udela, dok je 80 odsto u vlasništvu Željka Joksimovića. Ova kompanija je izdavač kablovske televizije K1.

Posredno je i dalje suvlasnica firme Tačno koja je vlasnica agencije i televizije Tanjug. Vlasnici ove firme su, naime, Radiotelevizija Pančevo 60 odsto i Minacord Media 40 odsto.

Manja Grčić poseduje i 50 odsto udela marketinške agencije Majo Public, koju deli sa Jovanom Joksimović.

Nove direktorke ove tri firme su Jovana Joksimović u Tačno, Jasmina Bojović u  Minacord Media i Jelica Lepori u Majo Public, a promene u vlasničkoj strukturi za sada nisu registrovane zvanično.

-Besplatno iznajmljivanje zaštitne opreme

-Uređaje za detekciju dronova

-Obuke iz bezbednosti i prve pomoći

-Hitnu pomoć pri relokaciji

-Pravne i psihološke konsultacije

Bezbedni radni prostori sa stabilnim snabdevanjem električnom energijom i pristupom internetu

Predsednik NUJU-a Sergij Tomilenko naglasio je: „Naša mreža Centara solidarnosti funkcioniše kao hitna linija za novinare tokom rata. Kada vam je potrebna zaštitna oprema, bezbedan radni prostor ili hitna pomoć – obraćate se nama, a mi reagujemo. Tako solidarnost funkcioniše u praksi: brzo, konkretno i uz spasavanje života.“

Od 2022. godine više od 9.000 ukrajinskih i stranih novinara dobilo je pomoć. Međutim, mreža se danas suočava sa ozbiljnim nedostatkom sredstava, dok potrebe nastavljaju da rastu. Pored stalnih raketnih i napada dronovima, dugotrajni nestanci struje i oštećenja energetske infrastrukture dodatno otežavaju rad novinara.

Statistika iz januara 2026. u poređenju sa decembrom pokazuje nagli rast potreba: NUJU je primio pet puta više zahteva za iznajmljivanje detektora dronova, tri puta više zahteva za radnim prostorima sa pouzdanim napajanjem i internetom, dvostruko više zahteva za bezbednosne obuke i 50 odsto više zahteva za psihološku podršku.

Kritičan nedostatak finansiranja

Iako je UNESKO više od dve godine bio ključni institucionalni partner, njegovo osnovno finansiranje je okončano. Mreža sada funkcioniše bez stabilne institucionalne podrške. Međutim, Centri solidarnosti nisu simbolične inicijative. Oni su praktični mehanizmi koji štite živote novinara i obezbeđuju kontinuirani tok nezavisnog izveštavanja iz Ukrajine.

Upravni odbor NUJU-a formalno je proglasio Centre solidarnosti kritičnom infrastrukturom, uz ocenu da, dok god rat traje, ovi bezbedni prostori moraju ostati operativni i za ukrajinske i za međunarodne novinare.

Mrežu održava tim od 15 zaposlenih širom Ukrajine, pretežno žena (80 odsto), među kojima su tri interno raseljene osobe i dve osobe sa invaliditetom. Kako bi Centri ostali operativni uprkos finansijskom jazu, NUJU je uveo interne mere štednje, uključujući privremeno smanjenje plata zaposlenih za 30 odsto, nastojeći da pritom zadrži pun obim usluga za novinare kojima je pomoć potrebna.

Predsednica EFJ-a Maja Sever izjavila je:  „Centri solidarnosti za novinare predstavljaju ključnu zaštitnu mrežu za reportere koji rade u jednom od najopasnijih sukoba na svetu. EFJ je solidaran sa NUJU-om i poziva sve članice da podrže ovu ključnu kampanju. Dok god rat traje, ovi bezbedni prostori moraju ostati otvoreni – za ukrajinske novinare i za međunarodne reportere koji dokumentuju rat.“

Predsednica IFJ-a Dominique Pradalié naglasila je hitnost situacije: „Centri solidarnosti za novinare pokazuju kako izgleda međunarodna solidarnost na delu. Kada smo 2022. godine pomogli osnivanje ovih centara kroz IFJ Fond za bezbednost, znali smo da će biti od presudnog značaja. Međutim, oni ne mogu funkcionisati bez kontinuiranog finansiranja. Pozivamo novinarske sindikate i udruženja širom sveta da daju doprinos. Ovi centri ne smeju biti zatvoreni u trenutku kada su novinarima najpotrebniji.“

Svaki doprinos biće direktno usmeren na:

Zaštitnu opremu za reportere na prvoj liniji

Opremu za detekciju dronova

Obuke iz bezbednosti

Generatore i energetsku otpornost redakcija

Psihološku i pravnu podršku

Kako podržati Centre solidarnosti za novinare

Članice EFJ/IFJ i partnerske organizacije mogu podržati kampanju uplatom donacija direktno na evro račun NUJU:

IBAN: UA943052990000026005040107842
Banka: JSC CB „PRIVATBANK“
SWIFT: PBANUA2X
Svrha uplate: Donacije za Centre solidarnosti za novinare

Puna adresa banke:

Ulica Hruševskoho 1D, Kijev, 01001, Ukrajina

Korespondentska banka: J.P. MORGAN AG, Frankfurt na Majni, Nemačka

Račun u korespondentskoj banci: 6231605145

SWIFT kod korespondentske banke: CHASDEFX

Svaka donacija, jednokratna ili redovna, doprinosi očuvanju ključne infrastrukture za nezavisno novinarstvo u Ukrajini.

U predlogu odluke u koji je Nedeljnik imao uvid precizira se da će se upis akcija grada Beograda u Centralnom registru hartija od vrednosti izvršiti u visini ukupnog potraživanja.

Struktura potraživanja Beograda

Dugovanja koja će biti konvertovana u vlasnički udeo podeljena su na izvorne javne prihode u iznosu od 441,12 miliona dinara (oko 3,76 miliona evra) i ustupljene javne prihode od 5,70 miliona dinara (oko 0,05 miliona evra). Najveći deo duga odnosi se na porez na imovinu koji iznosi 422,87 miliona dinara (oko 3,60 miliona evra), dok su ostatak obaveze za ekološke takse, komunalne naknade i troškove prinudne naplate.

EPS već godinu dana najavljuje konverziju duga

Plan grada Beograda dolazi godinu dana nakon što je potvrđeno da se i Elektroprivreda Srbije (EPS) sprema za identičnu operaciju.

Prema tadašnjim podacima, potraživanje EPS od Politike AD iznosi 1,38 milijardi dinara (oko 11,75 miliona evra), od čega je utuženo potraživanje u iznosu od 1,08 milijardi dinara (oko 9,20 miliona evra), dok je još 306,00 miliona dinara (oko 2,61 milion evra) obuhvaćeno reprogramom.

Planirano je da se konverzija sprovede nakon emitovanja akcija od strane Politika AD Beograd i prenosa na vlasnički račun EPS AD.

Čime se bavi Politika AD?

Iako je Politika AD decenijama bila simbol novinsko-izdavačke delatnosti, njena uloga se u proteklih godinu dana suštinski promenila i ona više nema veze sa dnevnim listom „Politika“.

Kompanija Media 026 iz sela Vučak kod Smedereva postala je jedini vlasnik preduzeća Politika Novine i magazini (PNM), čime je preuzela potpunu kontrolu nad najstarijim dnevnim listom na Balkanu.

Do ove promene je došlo kada je rešenjem nadležnih organa Politika AD izbrisana iz vlasničke strukture kompanije „Politika novine i magazini (PNM), a prenos preostalih 50 odsto kapitala formalizovan je krajem januara prošle godine.

Udruženje novinara Srbije ocenilo je da je na ovaj način završena privatizacija dnevnog lista „Politika“, uprkos protivljenju medijske i kulturne zajednice koja se zalagala za drugačiji model upravljanja. Nakon izlaska iz vlasništva nad izdavačem novina, Politika AD ostaje kompanija pretežno u javnoj svojini čija se sudbina rešava kroz ove procese.

Politika AD je pre 20 godina ostala i bez čuvene istoimene zgrade u Masarikovoj ulici, koja je zbog dugova prešla u vlasništvo tadašnje Komercijalne banke. Pre godinu dana je NLB Komercijalna banka tu zgradu prodala kompaniji M29 u vlasništvu Bobana Rajića, čija je firma „Media 026“ suvlasnik kompanije „Politika novine i magazini“.

Analiza sadržaja emisija utvrdila je da su se u programu pojavljivali pogrdni, stigmatizujući i dehumanizirajući izrazi usmjereni prema više nacionalnih i etničkih zajednica, prema pripadnicima crnogorske nacije, ali i prema hrvatskoj manjini i hrvatskim građanima, kao i prema turskim građanima.

„Bravo za crnogorskog regulatora“, kaže za Danas Judita Popović, nekadašnja članica Saveta REM-a.

Prema njenim rečima, očigledno je da taj regulator radi svoj posao i koristi svoju nadležnost.

„To je nedostižno za srpski regulator, koji, realno, i ne postoji. Znamo da nemamo Savet REM-a. Faktički, nemamo kontrolu nad medijima, koji su svakodnevni trovači medijskog prostora i javnosti, i definitivno ne rade u interesu građana, već u interesu jedne klike, grupacije na vlasti. Dakle, oni su saučesnici u razaranju medijskog prostora, a time i države i društva“, primećuje Popović.

Novinarka Antonela Riha, smatra da je crnogorski Savet Agencije za audio-vizuelne medijske usluge odlučio ono što mu je mandat – zaštitio je gledaoce od govora mržnje koji dolazi sa TV Pink.

„U Srbiji se takav govor neguje, promoviše i nagrađuje, i upravo zato vlast ne dozvoljava formiranje nezavisnog Saveta REM-a koji bi mogao da postavi sličan zahtev. Logika je jasna: građani koji nisu informisani, čije su glave napunjene lažima i propagandom, postaju pokorni glasači. Kada im se srca ispune mržnjom i dozvoli im se da budu nasilni kao ljudi koji govore na takvim programima, oni postaju paravojska iz Ćacilenda“, ukazuje Riha.

Da je crnogorsko regulatorno telo sasvim zakonito privremeno zabranilo emitovanje emisije Jovane Jeremić ističe Slobodan Cvejić, potpredsednik stranke Srbija centra (SRCE)

On podseća da ovo nije prvi put da ni njena emisija, ni TV Pink budu kažnjeni. Naime, ista kazna izrečena je i 2022. godine zbog senzacionalističkog i manipulativnog izveštavanja o masovnom ubistvu na Cetinju, kao i 2020. godine zbog diskriminacije, slično kao i sada.

Osim toga, 2022. godine privremeno je zabranjeno i emitovanje nekih emisija TV Happy zbog Šešeljevih diskriminatorskih ispada, podseća Cvejić.

„Važno je napomenuti da regulatorna tela za elektronske medije nisu čuvari nacionalne časti većinske nacije, već čuvari časti i prava svakog građanina i svake nacionalne grupe. Nadam se da bi crnogorski regulator reagovao slično i da je u nekom programu emitovanom iz Srbije, a da ne govorimo o crnogorskim televizijama, bila diskriminisana i ponižavana, na primer, romska manjinska zajednica“, kaže Cvejić.

Prema njegovim rečima, čitav ovaj slučaj i ovi kriminalni ispadi u programima „ružičastih“ televizija u produženom trajanju zapravo bacaju svetlo na nerad REM-a u Srbiji, koji godinama toleriše rasprostranjen govor mržnje i diskriminaciju u domaćim medijima.

„Time, kao što vidimo, vrlo uspešno doprinosi širenju nasilja u društvu i kršenju ustavnih normi“, uviđa Cvejić.

U Registru kandidata za članove konkursnih komisija Ministarstva informisanja i telekomunikacija, kandidati u biografijama navode i svoje radove u stručnim i naučnim publikacijama koji donose dodatne bodove prilikom rangiranja kandidata koji će odlučivati o raspodeli budžetskog novca za javno informisanje na državnom i lokalnom nivou.

Među kandidatima za članove konkursnih komisija u registru ministarstva nalaze se Vladan Stefanović (direktor VTV d.o.o.) na predlog Saveza udruženja „Asocijacija radio-televizija Srbije“ i Dragana Stefanović (preduzetnica) na predlog Pleja.

Kao jedan od radova navodi se i njihov koautorski tekst (sa Đorđem Kovačevićem) „Lokalni mediji u eri veštačke inteligencije“, objavljen u zborniku radova PROUNS-a sa konferencije održane u novembru 2025. godine koju je podržalo Ministarstvo informisanja i telekomunikacija.

Rad sadrži delove koji su skoro identični delu iz stručnog rada prof. dr Jelene Kleut, Dragane Milin i Norberta Šinkovića iz 2024. godine. Iako se njeno ime pominje na kraju pasusa, odsustvo znakova navoda sugeriše da je reč o autorskoj interpretaciji, dok je u stvarnosti reč o preuzimanju delova rečenica, uz minimalne izmene.

Zbog prirode grešaka, Bečejski mozaik je postavio pitanje: da li je u pisanje ovog rada bila uključena veštačka inteligencija bez adekvatne ljudske kontrole, što je dovelo do takozvanih AI halucinacija?

Prof. dr Jelena Kleut je u pisanoj izjavi za Bečejski mozaik potvrdila ove sumnje: „Ceo taj tekst je problematičan, ne samo zato što autori bez adekvatnog označavanja preuzimaju tuđe reči. Barem tri reference su plod halucinacije AI koji je verovatno bio uposlen da napiše rad. Tako da je odgovor na vaše pitanje iz teksta zasigurno potvrdan. Ovo su nepostojeće, izmišljene reference: Marković, D. (2021). Etika algoritamskog novinarstva. Beograd: Klio; Radojković, M. (2022). „Augmentirano novinarstvo: saradnja čoveka i mašine“, CM: Communication and Media, 17(59), 33–52; Radojković, M., & Vulić, T. (2021). Medijski sistemi i digitalna tranzicija“.

Ovakva praksa, očigledno lišena kvalitativne kontrole, kompromituje sistem bodovanja stručnosti i postavlja pitanje o kredibilitetu procesa izbora kandidata za članove komisija koji odlučuju o projektima medija i medijskih organizacija od javnog interesa.

Ovo je svedočanstvo koje ima svoju predistoriju i prettragediju gde se život i smrt prožimaju kroz tradiciju i ličnu bol.

„Živojin Rakočević je misaoni pretanjeni lirik metafizičkog usmerenja. Ove pesme zahtevaju sagovornika koji ima otvorena čula za njegovu poeziju ali istovremeno čovek koji je osetljivog duhovnog i duševnog sastava“, izjavio je dr Mileta Aćimović Ivkov, književni kritičar.

U takvom duhu i umu ove pesme će odzvoniti dublje. Čitalac će kroz njih sagledati dalje ličnu egzistenciju, opšte nacionalne prilike i najaktuelniji kolektivni udes.

Snažan pesnički glas svedoči o nestalim svetovima, izbeglištvu, stradanju o snazi pamćenja. Poetika specifičnog narativa, duboke emocije koja svetlošću obavija tugu majke žetelaca, Bistričku suzu, Pećaršiju, sumračnu Srbicu, ali i svoju majku, monaštvo, bol i gubitke.

„Sve što mi radimo u jeziku, bar što se mog unutrašnjeg osećaja tiče je potraga za rečima koje svetle. Te reči u mom životu i u životima pisaca imaju neku vrstu oreola. Kada na njih naiđemo mi shvatimo da je to čudo koje se dogodilo i da ta reč povezuje sve ono što je rasuto u našem jeziku u našoj kulturi u našoj civilizaciji u našoj duhovnosti.

„Da ona, ta reč u sebi sadrži sve naše ljubavi, sve naše boli. Sve ono što smo izgubili i sadrži sve ono što ćemo dobiti. Jer ta reč koja ima oreol i koja svetli je suština života jezika i svega onoga što dobijamo i što gubimo“, kaže pesnik Živojin Rakočević.

Pisanje jedne pesme je zavet. Pisanje jedne pesme je čitav život. Pisanje srećnih reči na jednom jeziku je pobeda poezije, kaže pesnik.

Ukazujući na manjkavosti projektnog finansiranja medija, pre svega kada je u pitanju način na koji komisije ocenjuju projekte, ona je ocenila da je veliko pitanje šta će se dogoditi u 2026. godini.

“Lokalni mediji koji u ovom trenutku opstaju zapravo zahvaljujući modelu projektnog sufinansiranja – jer to je model za njihov opstanak, u ovom trenutku su na taj način finansijski, ekonomski ugroženi i njihova održavnost je ugrožena”, navela je Snežana Milošević.

Prema njenim rečima, presudna je politička volja da bi situacija bila unapređena.

Kratkoročno, kako je dodala, pre svega bi trebalo izmeniti i dopuniti Pravilnik za projektno sufinansiranje.

Prema informacijama Nova.rs, ona je danas stigla u zgradu RTS-a.

"Došla je na vreme na posao", kaže izvor Nova.rs.

Naš sagovornik navodi da je prilikom izbora za direktorku Javnog servisa članovima Upravnog odbora rekla da će izaći iz vlasništva u firmama Minakord i Tačno, u čijem su sastavu Tanjug i TV K1, gde je i direktorka, ali se to ne vidi na sajtu Agencije za privredne registre. Ona formalno obavlja te funkcije, a na sajtu TV K1 i dalje se njeno ime navodi u impresumu.

Proverili smo i da li je možda podnela registracionu prijavu za promenu vlasništva, ali takav podatak nismo mogli da vidimo na sajtu APR. Kako nam je rečeno, promena podataka kod nekog preduzeća vidi se u roku od pet dana od dana podnošenja registracione prijave.

Tim povodom smo je kontaktirali, ali ona nije odgovorila na naše pozive i poruke.

U trci za direktora RTS-a, Manja Grčić u startu je bila favorit i bilo je jasno da će verovatno biti izabrana na tu funkciju. Pojavili su se problemi u vidu njene diplome univerziteta u Lidsu, koja je imala 180 bodova umesto neophodnih 240, ali je dostavila dokaze da i u tom smislu ispunjava uslove za direktora Javnog servisa.

Manja Grčić je trenutno generalna direktorka novinske agencije Tanjug i suvlasnica i direktorka televizije K1. Ona je poslovna partnerka Jovane i Željka Joksimovića, suvlasnica firme Majo public, koja je u niz navrata dobijala poslove od države.

Saradnja sa Željkom Mitrovićem, dolazak na B92

Grčić je na visoke medijske pozicije "ušetala" posle saradnje s Željkom Mitrovićem u Pink media sistemu, kada se pojavila kao kadar vlasnika Antena Grupe, Teodorosa Kirjakua i preuzela upravljanje tadašnjom B92. Ubrzo posle njenog dolaska na B92, sledi egzodus dugogodišnjih novinara te kuće koja počinje da blisko sarađuje s vlastima.

Arsić smatra da mu je novinar u tekstu povredio dostojanstvo, čast i ugled, kao i pravo na privatnost i traži naknadu od 500.000 dinara.

Radi se o izmišljenom satiričnom intervjuu, objavljenom 2022. godine, koji je sa policijskim oficirom uradio „stalni saradnik sajta” pod pseudonimom Pančo Pravedni.

Živković: Pančevo Si Ti žrtva diskriminacije

Pred sudijom Aleksandrom Bosijoković odbranu je izneo Nenad Živković, autor satiričnog teksta. Naveo je da se satiričnim prikazom društvenih tema bavi 20 godina i da je po tome poznat u javnosti.

„Forma izmišljenog intervjua čije je autor izmišljeni lik Pančo Pravedni postoji skoro od kada je nastao mediji Pančevo Si Ti”, rekao je Živković.

On je dodao da prema statistici Gugla satirični tekstovi imaju veći ođek od drugih sadržaja sajta i objasnio da teme bira po važnosti za lokalnu zajednicu. Jedan od kriterijuma da se opredeli za ovu formu je to što u pojedinim oblastima nema dovoljno informacija. On je dodao da je Policijska uprava Pančeva bila zatvorena za određene medije.

„Pančevo Si Ti je žrtva diskriminacije, naši novinari nisu pozivani na konferencije za medije”, objasnio je Živković i naveo da je „kap koja je prelila čašu” bila ta što nisu pozvani na svečano polaganje zakletve novih policajca, na kojoj su bili drugi mediji, predstavnici vlasti i uticajni ljudi u lokalnoj javnosti.

On tvrdi da je i pre nego što je policijski oficir Igor Arsić postao načelnik PU u Pančevu ova uprava bila zatvorena za njih i da se praksa samo nastavila.

Novinarski tekstovi se ne rade po željama

U tužbi se navodi da je „izmišljeni intervju ciljano objavljen upravo u trenutku kada je u Ministarstvu unutrašnjih poslova raspisan interni konkurs za poziciju načelnika Policijske uprave Pančevo”, na čijem čelu je bio Arsić, i da postoji visok stepen verovatnoće da se objavljivanje izmišljenog intervjua negativno reflektovalo na neizbor Arsića na ovu poziciju.

Živković je naveo da je to slučajnost, da on nije znao da je interni konkurs u toku.

„Novinarski tekstovi se ne rade po željama. Nisam znao, ali čak i da sam znao, to ne bi bila prepreka da se objavi tekst, jer javnost ima interes da se na ovaj način informiše o javnim funkcionerima”, rekao je Živković.

Sudija je pitala da li su pitanja iz intervjua zasnovana na istinitim događajima. Navedeni su primeri grupe huligana koji su palili baklje tokom policijskog časa, slučaj ubistva u Starčevu, blokiranje saobraćajnice, akcije oduzimanja automobila. Živković je naveo da su to sve podaci iz medija ili saopštenja MUP-a.

„Ne bavimo se izmišljotinama, mistifikacijama, pogotovo ne vređanjem i blaćenjem”, objasnio je Živković.

Advokatica tužioca Milena Ristić pitala je Živkovića zašto nigde nije naznačeno da je u pitanju tekst satiričnog karaktera. Živković je odgovorio da je prema opremi teksta to jasno, a da nema zakonsku obavezu da naznači da je tekst satira.

„Ovo nije prvi izmišljeni intervju, ni pre ni posle se niko nije žalio. Autor je Pančo Pravedni, a noseća fotografija ima elemente žute boje, što asocira na žutu štampu i ispisane reči šokantno i senzacionalno. Ta forma je poznata u javnosti”, objasnio je Živković.

Živković je istakao da je za profesionalnog novinara uvredljiva optužba da radi po bilo čijem nalogu, tvrdeći da nije znao ni za konkurs niti ko je drugi kandidat. Takođe, Arsić nije poslao demanti, niti je tražio objašnjenje. Prva komunikacija u vezi sa tekstom je bila tužba.

Novo ročište zakazano je za početak jula.

Većinska vlasnica Kanala 9 Maja Pavlović objašnjava za 021.rs da su 14. februara, nakon 27 godina rada, odlučili da u 14.02 prestanu sa emitovanjem programa.

"Takvo je došlo vreme. Lokalne televizije su potpuno izgubile smisao. Živimo u Velikom bratu, koga ljudi gledaju na samo par televizija sa nacionalnim pokrivanjem ili se prepucavaju na internetu. Naknade i troškovi su ogromni, a tržište za lokalne televizije je potpuno uništeno. Svoji plaćaju svoje, a mi nismo ničiji. Frljaju nas i premeštaju po kablovskim sistemima, a da nas uopšte ne obaveste o tome... Danas smo na 342. kanalu, sutra na 423. kanalu... Ne dobijemo priliku ni da obavestimo gledaoce o tome", kaže Pavlović.

Kako dodaje, najgore prolaze oni koji ne žele da se opredele i koji žele da se čuju obe strane.

"Ako ste takvi, a mi jesmo, i na to smo uvek bili ponosni, krivi ste i jednoj i drugoj strani. Građani zovu da imaju izazov i da napravimo prilog o tome, ali ne žele da se snimaju i daju izjavu. Mog oca nema odavno, ni mog brata, sa kim sam delila sve, više nema. Ja jednostavno ne umem tako da radim, onda je najpoštenije da više ne radimo uopšte. Ali, ne želim o tome da pričam i da dižem ionako velike tenzije. Borili smo se za opstanak dok je to imalo smisla. Sve što postoji ima svoj početak, sredinu i kraj. Svim našim gledaocima, ljudima koji su radili kod nas i kolegama želim da kažem jedno veliko hvala, za sve što smo, za ovih više od četvrt veka, zajedno uradili", zaključuje Maja Pavlović.

Nakon gašenja Kanala 9, Novi Sad više nema lokalnu televiziju koja nije pod direktnom kontrolom vlasti.

Problemi sa poslovanjem još od ranije

Kanal 9 osnovao je 1999. godine Nemanja Pavlović.

Maja Pavlović je štrajkovala glađu tokom 2018. i 2019. godine, zbog problema sa poslovanjem.

Naime, 2018. godine JP "Emisiona tehnika i veze" je Kanalu 9 ugasio signal zbog duga, nakon čega je direktorka televizije započela štrajk glađu.

Pavlović je potom, u aprilu 2019. godine, ponovo štrajkovala glađu jer uprkos obećanjima, nadležni ni posle godinu dana nisu uradili ništa da se reše problemi koji onemogućavaju funkcionisanje ove televizije.

Pavlović tada za 021.rs rekla da i dalje stoje sporovi pred sudovima, da su pojedina preduzeća raskinula ugovore sa Kanalom 9, kao i da nije odgovoreno ni na jednu njenu molbu da se sastane sa tadašnjim ministrom Mladenom Šarčevićem, a u vezi sa naknadama koje naplaćuju SOKOJ i OFPS.

Iste godine, štrajk je nastavila u avgustu, ali ispred zgrade Predsedništva Srbije sa zahtevom da je na razgovor primi predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Tom prilikom Vučić je obećao da će kontaktirati nadležne institucije, te videti kako može da se reši problem televizije u skladu sa zakonom.

Dodajmo i to da je početkom 2020. godine Privredni apelacioni sud u Beogradu po tužbi vlasnice iz 2017. godine doneo presude da ta televizija nije dužna da plaća minimalnu naknadu za emitovanje muzičkih dela Organizaciji proizvođača fonograma Srbije (OFPS) i organizaciji muzičkih autora SOKOJ.

"Pre tri godine sam jednom odbio i jedva čekam da me pozovu, videćete da me nikad neće pozvati. Ne zaboravite kakav je to trik, jedva čekam da me pozovu i dolazim da i njihovi gledaoci čuju istinu, dosta su lagali narod deset godina, a lažu ga svaki dan i obmanjuju", rekao je Vučić.

Istakao je da je "spreman da dođe i suoči sa svima njima i da im pokaže kakve su neistine izgovarali".

"Vidite oni kažu da smo mi zabranili nekom, a oni su zabranili ljudima da dolaze po vašim televizijama iako dobijaju pozive", rekao je Vučić odgovarajući na pitanje novinara Informera.

Kako je dodao, "sve je inverzno i sve je drugačije od onog što govore".

"Evo ja ne mogu za druge ljude da im govorim, ali ja ću da dođem. Pozovite me, nemojte da me zovete u onu emisiju u kojoj psujete majku i tako dalje, ali u svaku pristojnu emisiju jedva čekam da dođem i ukažem da sve to što ste govorili u prethodnom periodu nije istinito", ponovio je Vučić.

Kako je Vučić ranije odgovarao na pozive N1

Ranijih godina, međutim, predsednik nije zvučao toliko samouvereno i javno je odbijao pozive da gostuje na N1 i Novoj.

Još 2017. godine, tokom kampanje za predsedničke izbore, Vučić je bio jedini kandidat od ukupno 11 kandidata koji je odbio da gostuje na N1.

Tokom predizborne kampanje 2022. godine tvrdio je da nikom ne brani da gostuje na N1, već da on nije želeo da dolazi, jer se "na tom kanalu vodi stalna kampanja" protiv njega.

Tada je javno odbio poziv da se na N1 suoči sa opozicionim predsedničkim kandidatom Zdravkom Ponošem.

"Zvali ste moju decu sve vreme kriminalcima, nekad i ubicama. Tako kada bih mogao da sebi oprostim i izneverim svoju decu, a zbog svega onoga što ste njima činili, što ste njima radili u prethodnom periodu, onda bih možda došao", izneo je tada Vučić neistine da N1 vodi kampanju protiv članova njegove porodice.

Zašto predstavnici vladajuće stranke odbijaju da gostuju na N1, u to vreme je objasnio funkcioner SNS-a Vladimir Đukanović.

"Zavisi od moje procene da li mi u tom momentu koristi ili ne koristi. Ne zanima me da dolazim kad se vama prohte, već kada ja hoću. To je suština", napisao je Đukanović na Tviteru.

Vučiću ispunjena želja otkrivena u razgovoru Lučića i Milera

Da li je do te suštine, odnosno procene da mu u ovom momentu to koristi, ali Vučić se danas samopoziva da gostuje na N1, i to samo nakon dva dana nakon što je United Grupa, u okviru koje posluje naša televizija, uvela novi sistem koorporativnog upravljanja za svoje informativne programe.

Podsetimo, reorganizacijom medija osnovana je nova firma Adria News Network (ANN) koja objedinjuje sve informativne medije u regionu.

Realizacija reorganizacije medija koji su bili deo United Media zapravo deluje kao ostvarenje plana iz razgovora Vladimira Lučića i Stena Milera, jer je Aleksandra Subotić smenjena, ukazao je programski direktor TV N1 Igor Božić.

Naime, audio-snimku koji je u avgustu 2025. godine dospeo u javnost, kada ga je OCCRP objavio, jedan od aktera, direktor United Grupe Sten Miler, jasno govori da predsednik Srbije Aleksandar Vučić očekuje smenu Aleksandre Subotić sa mesta direktorke United Media. U istom razgovoru navodi se da nakon toga očekuje i smenu urednika N1.

Naime, Miler je u razgovoru sa Lučićem izgovorio: „Problem je što se previše stvari dešava prebrzo na mnogo frontova, uključujući i ovu stvar u Srbiji. (…) Ne mogu da otpustim Aleksandru danas, kao što smo pričali, u redu? Moram da napravim tu kompaniju veoma malom u Srbiji, ako razumeš na šta mislim. Da je odvojim. (potrebno je) vreme za to, i to je ono što smo se dogovorili."

Vučićeva očekivanja je u pomenutom razgovoru potvrdio i dugi akter razgovora, direktor Telekoma Vladimir Lučić: „Dakle, predsednik je tražio od Nikosa da brzo zameni samo Aleksandru Subotić, ne direktore bilo koga u N1 ili Novoj S. Bio je svestan da je sada teško promeniti direktora bilo koga bez reorganizacije."

U snimku se čuje da je Vučić nezadovoljan što to „nije urađeno danas“, što pokazuje da se radilo o neposrednom očekivanju da se takva odluka sprovede bez odlaganja.

N1 i Nova najčešće na meti državnih funkcionera, pa i samog Vučića

Da su predsedniku Srbije profesionalni mediji "trn u oko" možda najbolje pokazuju nalazi istraživanja Fondacije "Slavko Ćuruvija" koje samo u periodu od 1. avgusta 2025. do 31. januara ove godine, zabeležila najmanje 834 verbalna napada visokih državnih zvaničnika na kritički orijentisane novinare i medije.

Udarne pesnice režima u ovakvom načinu ophođenja prema profesionalnim medijima su Nebojša Bakarec i Vladimir Đukanović, a za njima ne zaostaje mnogo ni sam predsednik Republike.

Za razliku od npr. Bakareca koji je N1 i Novu nazivao „šugavima”, „zlotvorima”, „bednicima”, „antisrpskim trovačnicama”, „nacistima”, „medijskim đubretom”, a list Danas „toaletoidom”, Vučićev jezik je bio formalno dosta blaži, ali su poruke slične.

Vučić je medije i novinare, u analiziranom periodu, targetirao najmanje 105 puta u svojim izjavama i gostovanjima, na Instagramu ili konferencijama za medije.

Predsednik, naime, često govori o „pojedinim medijima”; „Šolakovim” „liberalno-anarhističkim”, „lažnim”, „okupacionim”, „kriminalnim” medijima.

Sa pozicije de facto najveće moći u državi, u više navrata je optuživao medije za rušenje ustavnog poretka.

„N1 i Nova S imaju agendu rušenja države”, izjavio je Vučić, da bi drugom prilikom, u septembru, čak tražio od tužilaštva da procesuira nepodobne, uz pretnju da će se u suprotnom vlast obračunati s pravosuđem.

„Ja imam pitanje za naše tužioce – dokle će da se prave naivni i da ne vide šta je to što rade pojedine medijske platforme koje direktno pozivaju na linč i obračun sa državnim organima. Moram da kažem da čekam reakciju tužilaštva. Ne bude li je, mi ćemo morati da preduzimamo ozbiljnije mere na nivou države i po pitanju tužilaštva i po pitanju pravosuđa”, rekao je Vučić mesecima pre udara na nezavisnost pravosuđa sprovedenog kroz usvajanje tzv. "Mrdićevih zakona".

U decembru je optužio N1 i Novu da “šire mržnju”, da “lažu o mrtvoj deci”, te da su “lopovi koji se međusobno tuže”. Tada je poručio i da je vlast “davno mogla da zabrani” ove televizije, ali da ih on i njegovi saradnici “nikada nisu pipnuli”.

Osim uvreda i targetiranja, predsednik je još u februaru najavio otpuštanja u UM medijima.

"Pitaću ga u novembru, decembru ove godine, ne sledeće, već ove, zato što oni nisu uspeli da obezbede dodatna finansiranja, prvo će da ih malo pootpuštaju, pa ćemo mi onda da pomognemo da deo tih ljudi zaposlimo", kazao je tada Vučić.

Ali, direktnim ugovaranjem, dakle, bez raspisivanja javnih poziva i javnog objavljivanja podataka iz kojih saznajemo „kome i koliko“ ide iz budžeta, utrošeno je 73,3 miliona dinara. Osnov je Zakon o javnim nabavkama po kojem se od javnih nabavki mogu izuzeti kupovina vremena za televizijsko, odnosno radijsko emitovanje, odnosno vremena za emitovanje programskih sadržaja od pružaoca medijskih usluga.

Kome i koliko?

Do ove cifre se može doći pregledom izveštaja na Portalu javnih nabavki, koji se objavljuje jednom godišnje, do kraja januara za prethodnu godinu, a do odgovora na pitanje „kome i koliko“ na osnovu Zakona o dostupnosti informacijama od javnog značaja.

Tako smo i ove godine zatražili sve ugovore sklopljene na ovaj način, a koji su za poziciju Gradonačelnika vredni nešto više od 17 miliona dinara, Gradsko veće je sklopilo ugovore na iznos od 34 miliona dinara, dok je Gradska uprava Grada Subotice sklopila ugovore vredne ukupno 22,3 miliona dinara.

Gradonačelnik je sklopio svega jedan ugovor: od preduzeća „Snoma“ je kupljena usluga celogodišnjeg emitovanja „raznih sadržaja“ – filmske biografije Lajoša Vermeša, Ivana Sarića i Aleksandra Lifke, odnosno filmskih zapisa nekadašnjih ulica i zgrada centra Subotice za ukupno 17.070.000 dinara sa PDV-om.

Za celogodišnje emitovanje istih tih filmova Gradsko veće platilo je Yu Eco DOO iz Subotice 18 miliona dinara sa PDV-om. Sa ovim medijem, Gradsko veće je sklopilo još jedan ugovor, u vrednosti od 16 miliona dinara, za emitovanje 1.400 trominutnih sadržaja na Yu Eco radiju.

Gradska uprava sklopila je sedam ugovora za emitovanje raznih programskih sadržaja ukupne vrednosti 22,3 miliona dinara.

Dva miliona dinara plaćena je usluga emitovanja – objave programskog sadržaja iz više oblasti sa ciljem promovisanja kulturne politike Grada Subotice, i to u formi promo članka od minimalno 3.000 karaktera i jedne fotografije ili video-sadržaja po članku, u trajanju od 7 dana na naslovnoj strani na portalu poredak.rs sa Institutom za političko umrežavanje iz Novog Sada, na čelu sa Aleksandrom Đurđevim.

Aleksandar Đurđev je srpski političar i predsednik organizacije “Srpska liga”, koja se u medijima predstavlja kao politički pokret sa fokusom na nacionalne i državotvorne teme. Đurđev često daje izjave i komentare u vezi sa političkim pitanjima u Srbiji, kritikujući opozicione pokrete, pričajući o “hibridnim pretnjama” spoljnog uticaja i naglašavajući nacionalne interese i suverenitet.

Na samom portalu piše da je „magazin koji nudi tekstove autora kojima je stalo do vrednosti srpskog poretka koji nas definiše kao naciju“.

Emitovanje televizijskih sadržaja iz oblasti kulture i tradicije na TV Subotica, Gradska uprava kroz dva ugovora, sklopljena jula i decembra prošle godine, platila je preduzeću VTV nepunih 14,7 miliona dinara sa PDV-om.

Za objavljivanje promotivnih članaka u trajanju od 7 dana na naslovnoj strani i „reklamnog banera iz oblasti kulture, kulturnog i istorijskog nasleđa, kulturnih sadržaja sa manifestacija, akcija, planova i postignutih rezultata i kulturnih aktivnosti ustanova kulture sa ciljem promovisanja kulturne politike grada Subotice, po nalogu Gradske uprave i u komunikaciji sa predstavnicima lokalne samouprave“ Gradska uprava sklopila je decembra prošle godine sa preduzećem 024media, tj. portalom www.subotica.com  ugovor vredan 2,6 miliona dinara.

Sa Digital media network iz Beograda sklopljen je ugovor vredan 500.000 dinara za objave programskog sadržaja na portalu 24sedam.rs.

Predmet ugovora je objava promo članka od minimum 4.000 karaktera i dve fotografije, u trajanju od 7 dana, na naslovnoj stranici iz oblasti ruralne kulture i običaja prigradskih naselja oko Subotice sa ciljem promovisanja kulturne politike i grada Subotice, po nalogu Gradske uprave i u komunikaciji sa predstavnicima lokalne samouprave.

Ugovor je sklopljen 15. decembra 2025. godine sa predviđenim periodom trajanja do 31. decembra 2025. godine.

Milion i po dinara vredan je ugovor sa Alo media system za objave programskog sadržaja na portalu – promo članak od minimalno 3.000 karaktera i dve fotografije, u trajanju od 5 sati isticanja dnevno na naslovnoj strani i reklamni baner iz oblasti kulture, kulturnog i istorijskog nasleđa, kulturnih sadržaja sa manifestacija, akcija, planova i postignutih rezultata i kulturnih aktivnosti ustanova kulture sa ciljem promovisanja kulturne politike Grada Subotice, po nalogu Gradske uprave i u komunikaciji sa predstavnicima lokalne samouprave.

Ugovor je sklopljen 19. decembra 2025. godine sa predviđenim periodom trajanja do 31. decembra 2025. godine.

Za radijsko emitovanje sadržaja iz oblasti kulture na srpskom jeziku na Naš MM Radiju, sa Impresom iz Bačke Topole sklopljen je ugovor u vrednosti od milion dinara.

Sve ovo nastavak je prakse iz prethodnih godina.

Gradska uprava Subotice, Gradonačelnik Subotice i Gradsko veće Subotice sklopili su 2024. godine ugovore vredne ukupno 92.563.000 dinara.

To je duplo više u odnosu na 2023. godinu, kada je na ovaj način utrošeno oko 45 miliona dinara, dok je 2022. godine gradonačelnik sklopio ugovore vredne 30,3 miliona dinara. Ti ugovori su 2021. godine bili vredni skoro 15 miliona dinara.

Kada se sve sabere, u poslednih pet godina iz subotičkog budžeta je za medije na ovaj način usmereno više od 250 miliona dinara, odnosno dva miliona evra.

Cvejić (ANEM): Mediji se nagrađuju za ćutanje i nekritičko izveštavanje

I ovo nije samo praksa Subotice.

Novinar Bojan Cvejić iz Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) kaže da su lokalne samouprave smanjile konkursna sredstva, a višemilionske iznose preusmerile na direktne ugovore za kupovinu medijskog prostora zato što „tako mogu lakše da izaberu njima podobne medije koji će prenositi nekritički sadržaj o aktivnostima lokalnih vlasti“.

„Putem konkursa za projektno sufinansiranje sredstva se dele na više medija i imate minimalni i maksimalni iznos koji se može dodeliti po projektu, a direktnim ugovaranjem mogu da se opredele za jedan medij kojem će prebaciti sva sredstva predviđena za te svrhe“, objašnjava Cvejić.

On podseća da ova praksa jeste u skladu sa zakonima i navodi da se mediji mogu finansirati i mimo tendera za javne nabavke kad je reč o takozvanim nabavkama manje vrednosti i kada su dovoljne tri ponude.

„Međutim, zakoni ne propisuju, osim najpovoljnije cene, druge kriterijume za izbor medija kao što su poštovanje etičkih i profesionalnih standarda, što bi trebalo svakako u budućnosti zakonski regulisati kako se državni novac ne bi dodeljivao glasilima koji ne poštuju nikakve standarde, šire propagandu i dezinformacije, targetiraju i vode kampanje protiv političkih neistomišljenika“, stav je Cvejića.

On procenjuje da se vrednost ugovora ne dodeljuje u skladu sa stvarnim potrebama i tržišnim cenama, već unapred, kroz neformalne razgovore i dogovore, a moguće da postoje u nekim slučajevima i „direktive iz viših centara“.

„Kriterijumi za izbor su mediji koji ne izveštavaju kritički protiv vlasti i koji ne izveštavaju ni o onome što se zaista dešava, a što ne odgovara vlastima, kao što su studentski i građanski protesti. Dakle, reč je ili o medijima koji šire provladinu propagandu ili oni koji takoreći ćute o brojim dešavanjima u državi o društvu. Takvi na različite načine na kraju bivaju ‘nagrađeni’ jer ne postoji drugi razlog da ne obavljaju svoj posao u skladu s dužnom novinarskom pažnjom“, smatra Cvejić.

Najviše sredstava medijima na ovaj način isplaćeno je u izbornoj, 2024. godini, kada su bili održani lokalni izbori.

„Država na taj način ‘hrani’ jednu veliku mašineriju kroz koju širi politički uticaj i propagira ono što je njima u interesu. I to ne bi bilo najgore niti neočekivano, verovatno je tako i u drugim državama, da nemamo vlast koja sprovodi drastičan obračun s drugačije mislećima i kroz svoje medije vodi prljave ‘ratove’ i kampanje protiv ljudi”, ističe Bojan Cvejić iz ANEM-a.

On na kraju zaključuje da, nažalost, u Srbiji medijska pismenost nije na visokom nivou, pa se kod velikog dela građana takve poruke, narativi i spinovi primaju, odnosno ne promatraju se kritički, već se veruju u to što se servira.