„Kada pojedini mediji na ovakav ili sličan način vređaju pojedince ili grupe zbog njihove verske, nacionalne ili druge pripadnosti, to ne predstavlja samo neetičko novinarstvo, već može podstaći mržnju, diskriminaciju i nasilje, naročito kada se u obzir uzme aktuelni i kompleksan društveni kontekst“, upozorila je poverenica.

Dodala je da je po Zakonu o javnom informisanju i medijima zabranjeno objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihove pripadnosti nekoj rasi, religiji, naciji, polu ili drugoj ličnoj osobini.

„Svi mediji su u obavezi da postupaju u skladu sa Ustavom, zakonom, i najvišim profesionalnim standardima. Sloboda izražavanja od ključne je važnosti za razvoj demokratskog društva, ali ova sloboda ne sme biti izgovor za bilo koji vid diskriminacije, navođenje na diskriminaciju i omalovažavanja po bilo kojem ličnom svojstvu“, navela je poverenica za zaštitu ravnopravnosti.

Tako su Zaštitnik građana, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti kandidovali Stevicu Smederevca i Gordanu Predić.

Smederevac nije poznat široj javnosti. On je pomoćnik direktora REM-a za nadzor i analizu, bio je odgovorni urednik Redakcije naučno obrazovnog programa TV Beograd od 2010. do 2012, ali i član Privremenog nadzornog tela za praćenje izborne kampanje od 2022. do 2023. Od 1998. do 2000. bio je direktor TV Novi Sad, kao i urednik Informativnog programa te televizije.

Predić je bila državna sekretarka za informisanje i medije, kao i državna sekretarka za međunarodnu saradnju i evropske integracije u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. 

Ona je odgovorna za usklađivanje zakonodavstva sa EU standardima. Pre toga je radila na RTV Politika, u listovima Politika, Bazar, RTV Revija, Horizont i Sat, kao i na Radio-televiziji Vojvodine.

Kako je pisao ANEM, bila je među 16 kandidata koji su u junu želeli da napuste izbor Saveta REM-a zbog neregularnosti u procesu.

Crkve i verske zajednice za članove Saveta REM-a predložile su Snežanu Miljković i Meljvuda Dudića.

Miljković je zaposlena u Hramu Svetog Save u Beogradu od 2018. godine kao šefica protokola/koordinatorka. Završila je Fakultet za menadžment, Univerzitet UNION - Nikola Tesla i postala diplomirani ekonomista, a na Višoj poslovnoj školi u Sremskim Karlovcima stekla zvanje operativni menadžer.

Dudić je doktor islamskih nauka. Od osnivanja časopisa Glas Islama 1996. godine član je redakcije i kolumnista. Profesor je komunikologije na Univerzitetu u Novom Pazaru.

Udruženje izdavača elektronskih medija predložilo je Miloša Garića i Jovanu Vitez.

Garić je, kako navode u Fondaciji Slavko Ćuruvija, vlasnik firme za proizvodnju TV sadržaja Garnets, što je zabranjeno Zakonom o elektronskim medijima, a bio je državni sekretar ministra informisanja u prethodnoj vladi, a u Fondaciji Slavko Ćuruvija naveli su da je savetnik ministra Borisa Bratine.

Vitez je karijeru u elektronskim medijima, prema njenoj zvaničnoj biografiji, počela 1997. godine u radiju Akademac. Nakon toga bila je novinarka, voditeljka i urednica u različitim medijima. Od 2008. godine do danas radi kao urednica u medijskoj grupaciji Maxim media plus.  ANEM je objavio da je kandidatkinja ADEM-a, Comnet-a i Udruženja medija i medijskih radnika.

Udruženja novinara u skupštinsku proceduru šalju Milevu Malešić i Đorđa Vlajića. Oboje su bili kandidati i UNS-a i NUNS-a.

Vlajić je bio urednik i voditelj informativnih emisija na Radio Beogradu, kao i dopisnik Bi-Bi-Si-a.

Malešić je aktivistkinja i novinarka u penziji. Radila je u lokalnom nedeljniku "Polimje" i na Radio Polimju kao novinarka, urednica i direktorka od 1979. do 2008. godine. Direktorka i glavna i odgovorna urednica TV Forum bila je do 2024. godine. Dobitnica je mnogih novinarskih nagrada.

Udruženja čiji su ciljevi zaštita dece za REM su kandidovali Dušana Aleksića i profesoru Dubravku Valić Nedeljković.

Aleksić je docent na Filozofskom fakultetu u Nišu, doktor nauka komunikologije. Od 2012. do 2014. bio je novinar na Niškoj televiziji.

Valić Nedeljković bila je redovna profesorka na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, na odseku za medije. Pre toga, na Radio-televiziji Vojvodina, u Radio Novom Sadu, bila je zaposlena kao novinarka i urednica informativno-političke redakcije.

Dobitnica je mnogih novinarskih nagrada za informativni radio-program i radio-reportažu. Objavila je osam knjiga i više od 300 akademskih radova o novinarstvu i medijima.

Udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja za REM su kandidovali Rodoljuba Šabića i Antonelu Rihu.

Šabić je bio poverenik za informacije od javnog značaja, dok je Riha dugogodišnja novinarka, koja je radila na TV B92, NIN-u, RTS-u…

Nacionalni saveti nacionalnih manjina izglasali su Ištvana Bodžonija i Muhedina Fijuljanina.

Bodžonija je predložio Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine, direktor je Fondacije Panonija i direktor RTV Panon iz Subotice. 

Fijuljanin je završio Fakultet političkih nauka u Sarajevu, a bio je kandidat Bošnjačkog nacionalnog vijeća za REM.

Udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženja kompozitora kandidovali su Mladena Matičevića i Iru Prodanov Krajišnik.

Reditelj Matičević se ranije bio povukao iz procesa izbora za članove Saveta REM-a zbog izbornih nepravilnosti i netransparentnosti.

Ovlašćeni predlagač - univerziteti akreditovani u Republici Srbiji predložili su Vanju Šibalić i Milana Petkovića.

Svi oni će proći kroz postupak javnog slušanja, a od njih 18 devetoro će biti izabrano na sednici Skupštine Srbije.

Na ovoj konferenciji javnost je mogla da čuje ko je počinio delo, koje je predsednik nazvao „terorističkim aktom“, iako je to u suprotnosti sa Zakonom o krivičnom postupku (ZKP) i Ustavom Republike Srbije, koji kažu da se „svako smatra nevinim dok se njegova krivica ne utvrdi pravosnažnom odlukom suda“.

U članu 3 ZKP se dodaje i da su „državni i drugi organi i organizacije, sredstva javnog obaveštavanja, udruženja i javne ličnosti dužni su da se pridržavaju pravila iz stava 1. ovog člana i da svojim javnim izjavama o okrivljenom, krivičnom delu i postupku ne povređuju prava okrivljenog“.

Otkrivanjem identiteta osumnjičenog, ali i nizom detalja iz njegovog privatnog života, kao što su ime oca, godine, gde je sve radio, mediji drastično mogu da prekrše Kodeks novinara i novinarki Srbije, koji štite pretpostavku nevinosti i pravilo privatnosti osoba o kojima se piše.

Poglavlje 3, tačka 5 Kodeksa:

Novinari/novinarke su dužni/dužne da poštuju pravo pretpostavke nevinosti i ne smeju nikoga proglasiti krivim do izricanja pravosnažne sudske presude.

Novinari/novinarke i urednici/urednice su dužni da poštuju pravo pretpostavke nevinosti i da štite privatnost i identitet osumnjičenih ili počinilaca, čak i u slučaju priznanja krivice, osim u slučajevima gde preovlađuje javni interes.

Objavljivanjem snimka prikazanog na konferenciji predsednika, u kojem se jasno vidi identitet osumnjičenog i u kojem objašnjava motive i detalje zašto je počinio krivično delo krše se još najmanje dve odredbe novinarskog kodeksa.

Snimanjem i prikazivanjem osobe kako leži na podu i objašnjava svoje razloge dok ga drži policija grubo je narušeno i njegovo dostojanstvo. Takođe, imajući u vidu da je rekao da je to učinio jer je hteo da ga ubije policija pošto „ne može više da živi“ očito je reč o osobi s problemima zbog čega novinarima, prema Kodeksu, nije dozvoljeno prenošenje izjave odnosno zloupotreba njegovih emocija i nedovoljne sposobnosti rasuđivanja. Ne, nije dozvoljeno, čak i ako je predsednik rekao „proslediti ovaj video svim medijima“.

Poglavlje 5, tačka 4 Kodeksa:

Novinari/novinarke ne smeju da zloupotrebe emocije drugih ljudi, njihovo neznanje ili nedovoljnu sposobnost rasuđivanja.

Novinari/novinarke moraju da imaju u vidu da sagovornici nisu uvek svesni moći medija i posledica koje njihove izjave mogu da imaju po njih lično, kao i po ljude o kojima govore.

Osim identiteta osumnjičenog, u medijima nije dozvoljeno ni otkrivanje identiteta žrtve, pogotovo ne detalja iz njenog privatnog života, kao što su da ima dvoje dece i da mu je ćerka studentkinja, jer se na taj način indirektno narušava i pravo na privatnost dece.

Poglavlje 6, tačka 1 Kodeksa:

Novinari/novinarke poštuju privatnost ljudi o kojima pišu.

Prilikom izveštavanja o nesrećama i krivičnim delima nije dozvoljeno objavljivanje imena i fotografija žrtava ili počinilaca koje ih jasno identifikuju. Nije dozvoljeno ni objavljivanje bilo kakvih podataka koji bi indirektno mogli da otkriju identitet bilo žrtava, bilo počinilaca, pre nego što nadležni organ to zvanično saopšti.

U obraćanju predsednika imali smo i direktno targetiranje opozicione poslanice Marinike Tepić, za koju je insinuirao da ima veze s događajem pošto je „snimala minut ranije“.

Kodeks novinara i novinarki Srbije strogo zabranjuje objavljivanje neosnovanih optužbi, kleveta i glasina, ali i „zlonamerno narušavanje reputacije osoba“.

Poglavlje 6, tačka 3 Kodeksa:

Novinari/novinarke poštuju princip nenanošenja štete ugledu i dostojanstvu ličnosti i ne učestvuju u širenju neistina ili kontinuiranom zlonamernom narušavanju reputacije osoba o kojima izveštavaju.

Prenošenjem niza detalja koje je izneo predsednik Srbije na konferenciji mediji nemaju opravdanje za kršenje profesionalnih i etičkih standarda novinarstva i ljudskih prava osoba o kojima pišu.

Poglavlje 6, tačka 1 Kodeksa:

Čak i ukoliko nadležni državni organi objave podatke koji spadaju u domen privatnosti počinilaca ili žrtava, mediji tu informaciju ne smeju da prenose. Greška ili loša komunikacijska praksa državnih organa ne podrazumeva dozvolu za kršenje Kodeksa novinara i novinarki Srbije.

To što predsednik ne poštuje Ustav, zakone i prava osoba o kojima javno govori ne znači da i mediji treba da budu saučesnici u tome. Nažalost, velika većina već jeste.

Medije koji posluju u okviru kompanije United Media, ministar je optužio da su u prethodnih godinu dana „crtali metu na čelu predsedniku Vučiću“.

„I ovo je trebalo da se desi predsedniku Vučiću, baš kao i Robertu Ficu, čak su i istih godina. Dakle, oni su medijski regrutovali osobu, gotovo identičnu osobi koja je upucala premijera Fica u Slovačkoj. Ali šta se isprečilo? Isprečila se ta mala oaza slobode, koja se nalazi na prostoru Pionirskog parka i na platou ispred Narodne skupštine. Ta mala oaza slobode je zaštitila Predsedništvo, zaštitila je predsednika Republike, pokazala da postoje neki ljudi koji mogu slobodno da misle, koji mogu slobodno da se izražavaju, koji žele da sačuvaju svoju državu“, rekao je Glišić.

Zatim je otišao korak dalje, iznevši tvrdnje da je Vladan A. juče pucao kako bi udovoljio novinarima N1.

„Udovoljio je Danici Vučenić, na primer, koja kaže pre emisije – hajde sad nešto da dramimo, hajde da pozivamo sad na neko nasilje, hajde sad izmišljamo nešto kako bismo podstakli neku novu laž. Tu vam je onaj reporter, ne znam kako se zove, (Mladen) Savatović, nije bitno. Nebitan je lik. Koji kaže potpuno su normalne mirne demonstracije, sve je u redu, građani mirno spaljuju prostorije SNS koje se nalaze u prostoriji stambene zgrade u kojoj živi 30, 40 ili 50 ljudi“, kazao je on.

Poručio je i da nikada ne bi zatvorio Ćaciland, već bi ga ostavio kao „spomenik vremena, kada je država sačuvana“.

Teške optužbe na račun nezavisnih medija na Pinku je izneo i narodni poslanik SNS-a Marjan Rističević koji je rekao da su „tajkunski, nezakoniti mediji“ podstrekivali na terorizam, godinu dana raspirivali krivično delo i stvarali podlogu da se ono vrši.

Apsolutni rekorder ove liste je Zona plus iz Niša. 

Televizija i portal koji funkcionišu u okviru ove kuće uspeli su da kroz 25 projekata od države i lokalnih samouprava dobiju 41.610.000 dinara.

No niti je to konačna suma, koju su mediji u vlasništvu porodice aktuelnog ministra odbrane Bratislava Gašića dobili na ovogodišnjim konkursima, niti su Gašići, među lokalnim medijskim igračima u Srbiji, apsolutni šampioni kada je u pitanju dodela budžetskog novca za informisanje.

Za Mašu – mašala

Mediji u vlasništvu članova porodice Gašić, među kojima su pored pomenute Zone plus iz Niša, još i NIP Pobeda, Radio Rubin i ADD Production iz Kruševca, tokom 2025. godine inkasirali su ukupno 54.240.000 dinara. 

Suma od oko 460.000 evra ih plasira na vicešampionsko mesto. 

Među poznatim lokalnim medijskim igračima pravi šampion ove godine je Radoica Milosavljević, kruševački biznismen, koji je svojevremeno iz privatizacije pokupovao brojne lokalne televizijske kuće širom Srbije. 

Čovek koga Kruševljani znaju po nadimku Maša za iznos koji su njegovi mediji zgrnuli na ovogodišnjim konkursima može samo da kaže „mašala“. 

Mreža od 12 firmi – izdavača medija u njegovom vlasništvu, prikupila je za svoje projekte ravno 132.000.600 dinara – 1,12 miliona evra. 

Od 26 izdavača medija koji se nalaze na ANEM-ovoj listi organizacija koje su 2025. dobile najviše sredstava na konkursima, pet je u vlasništvu Radioce Milosavljevića. 

Radio-televizija Kruševac nalazi se na petom mestu ove liste pošto je za 17 projekata dobila – 24.370.000 dinara. U stopu je prati Televizija Pirot sa 22.600.000 za sedam projekata. 

Među prvih 10 na listi je i Milosavljevićeva Televizija Leskovac, sa 10 projekata i 20.800.000 dinara. 

Tu su još i Radio-televizija Kanal M iz Paraćina (15.750.000 dinara – 14 projekata i Radio-televizija Caribrod iz Dimitrovgrada (13.200.000 dinara – 6 projekata).

Iako nisu na listi, nimalo beznačajne sume dobili su i ostali njegovi mediji koji posluju o okviru firmi Radio Brus, Santos comerce doo Zrenjanin, te Televizije Požega, SOS kanala plus, TV Telemark iz Čačka, RTV Bačka Palanka i Centra za informisanje Novi Kneževac.

Za Stijakovića – dupla porcija

Na ANEM-ovoj listi Dnevnik Vojvodina Press iz Novog Sada nalazi se na četvrtom mestu (26.182.000 – 20 projekata). 

Ovo preduzeće je pak ćerka firma Novosadske TV koja je na 11. mestu, sa dobijenih 19.190.000 dinara.

Novosadska TV ima još jednu ćerku firmu – Radio-televiziju Stara Pazova koja je na konkursima dobila 4.500.000 dinara. 

Bivša TV Apolo, sada Novosadska TV i sama je, međutim, ćerka firma i to preduzeća Srbija danas doo, čiji je osnivač, prema podacima iz Agencije za privredne registre, Goran Lalić.

Lalićeve firme su za projekte svojih lokalnih izdanja, kad se podvuče crta, dobile 49.872.000 dinara, te još 5.600.000 za portal Srbija danas.  

Za one koji su pratili rezultate medijskih konkursa Ministarstva informisanja i telekomunikacija, ko se nalazi među visoko rangiranima po količini novca dobijenog za projekte neće biti iznenađenje. 

Da su mediji čiji je vlasnik ili suvlasnik Slavko Stijaković samo od Ministarstva inkasirali blizu 209.000 evra Cenzolovka je već pisala. 

No sada, kada se čekaju rezultati iz još sedam lokalnih samouprava, slobodno se može reći da su zahvaljujući lokalnim i konkursu AP Vojvodine, Stijakovićevi mediji uspeli da udvostruče iznos. 

Bivši oficir JNA, u čijem vlasništvu su Televizija Fruška gora, Gradska M televizija, Radio Breg, Radio Fruška gora, SS Turistička televizija 1961 doo i mreža od dvadesetak portala, trebalo bi da bude zadovoljan sa 47.810.500 dinara.

Pogotovo ako se uzme u obzir da njegovo internet medijsko carstvo omorika, borova, ramonda, žica, truba i kojekakvih drugih folklornih umotvorina, funkcioniše po sistemu ‘jedan čovek – tri portala‘.

Od lokalnih medijskih igrača ove godine nisu loše prošli ni Kopernikus Cable Network, Niš (31.490.000 dinara) i Radio-televizija Novi Pazar (31.300.000 dinara).

Mediji Vranjanca Zorana Veličkovića koji funkcionišu u sklopu Radio-televizije Vranje i RTV Bujanovac dobili su ukupno 27.170.000 dinara, a sličan iznos slio se i u medijske kuće Vladana Stefanovića iz Subotice, vlasnika desetak lokalnih medija, 27.135.000 dinara. 

Za Radomiroviće – krompirići

Da su, nasuprot tome, brojni lokalni mediji koji su izveštavali o studentskim i građanskim protestima ove godine ostali na konkursima „kratkih rukava“ Cenzolovka je već pisala. 

Neko bi rekao da ko gubi, ima pravo da se ljuti, i možda čak i izmišlja razloge zbog kojih je izgubio na konkursnoj utakmici. 

Međutim, ono što se ove godine dogodilo medijima u vlasništvu porodice Radomirović u velikoj meri ide u prilog tvrdnjama da ako u medijima ima reči o protestima, onda nema ni govora o budžetskom novcu.

„Narodne novine“ lane su dobile 16.000.000 dinara na konkursu Grada Niša, 800.000 dinara od Ministarstva informisanja i telekomunikacija i još 200.000 dinara od niške opštine Medijana.

Televizija „Bellle Amie“ je samo od Grada Niša dobila 19.900.000 dinara, a još po 500.000 dinara dobili su radio i portal koju posluju u okviru ove radio-televizijske kuće. 

Mediji u vlasništvu braće Tomislava i Vidosava Radomirovića, među kojima su još i zaječarski dnevnik „Timok“, nedeljnik „Sloboda“ iz Pirota, te TV Sokobanja, novac su dobijale od gradova i opština na jugu i istoku Srbije, ali i od Ministarstva informisanja i telekomunikacija.

Izveštavanje o studentskim i građanskim protestima ih je, narodski rečeno, skupo koštalo. Na niškom konkursu mediji u sklopu RTV „Belle Amie“ dobili su 0 dinara, a isti iznos pripao je i „Narodnim novinama“. 

Niški mediji u vlasništvu Radomirovića dobili su 1.080.000 dinara od opštine Medijana, u kojoj vladajuću većinu čini Grupa građana „Dr Vladan Milić“ i još 100.000 dinara od Grada Jagodine.

Jedino je pirotska „Sloboda“ dobila čak nešto veću sumu nego lane – 3.000.000 dinara. 

Uz 890.000 dinara, koliko je dobio nedeljnik „Timok“, kad se podvuče crta, mediji vlasnika koji su se koliko do juče ubrajali u najjače igrače na jugu Srbije inkasirali su 5.120.000 dinara. 

To je tek nešto više od jedne osmine iznosa koji su dobijali samo od Grada Niša u vreme kad je njihovo izveštavanje bilo po volji vlasti. 

Studentski protesti nisu im se, sva je prilika, „obili o glavu“ samo finansijski. Naime, dan nakon što su „Narodne novine“ na naslovnoj strani pisale o protestu u Beogradu kao „najvećem skupu u istoriji Srbije”, Televizija „Belle Amie“ je nestala iz ponude kablovskog operatera Telekom Srbija, a u pojedinim delovima Srbije ne vidi se ni dan-danas. 

Parlament je takođe izrazio zabrinutost zbog nedavnih pokušaja srpske vlade da oslabi medije koji izveštavaju o aktuelnim protestima. OCCRP i njegov srpski partner KRIK nedavno su objavili procureli audio snimak razgovora između direktora Telekoma Srbija i novoimenovanog generalnog direktora holandske kompanije United Group, koja je vlasnik United Media – matične kompanije televizije N1 u Srbiji.

„Izgleda da je srpska vlada pregovarala sa vlasnicima kompanije United Media kako bi ‘oslabili’ nezavisne medije koji posluju u njenom okviru,“ navodi se u rezoluciji.

Upozorava se da bi „ako se to potvrdi, to predstavljalo ozbiljan napad na već ugrožen medijski pluralizam u Srbiji.“

Poslanici su takođe pozvali na istragu izveštaja o nezakonitom nadzoru korišćenjem špijunskog softvera poput Pegasusa i drugih tehnologija.

Rezolucija dolazi nakon skoro godinu dana studentskih protesta, koji su počeli nakon urušavanja novoobnovljenog krova na železničkoj stanici u Novom Sadu u novembru 2024. godine, kada je poginulo 16 ljudi. Projekat, koji su izvodili kineski izvođači u okviru bilateralnog sporazuma koji je zaobišao pravila EU o javnim nabavkama, postao je simbol netransparentnih infrastrukturnih poslova i ukorenjenog političkog favorizovanja u zemlji, navodi OCCRP.

Tragedija je izazvala talas demonstracija širom zemlje, uz zahteve za odgovornost, transparentnost i slobodu medija. Demonstranti su optužili vlasti za prikrivanje korupcije, a parole „korupcija ubija“ postale su glavni slogan protesta.

Od tada, demonstranti su suočeni sa široko rasprostranjenom represijom, uključujući policijsku brutalnost, proizvoljna pritvaranja i upotrebu suzavca i, navodno, soničnog oružja protiv okupljenih građana. Nezavisni posmatrači dokumentovali su više od 1.000 hapšenja i stotine nasilnih incidenata, uključujući i one u kojima su učestvovali maloletnici.

Obraćajući se Evropskom parlamentu, Tonino Picula, izvestilac EU za Srbiju, rekao je da je rezolucija namenjena podršci građanima koji zahtevaju odgovornost. Naglasio je da je najbolji način da se oda počast žrtvama Novog Sada taj da se razotkrije korupcija koja „uništava institucije i odnosi živote.“

„Lokalni poziv za transparentnost prerastao je u nacionalni pokret za demokratiju, slobodu i pravdu,“ izjavila je Ketlin Van Brempt, potpredsednica Evropskog parlamenta zadužena za proširenje, u izjavi za Euractiv.

„Predugo je EU pokušavala da kupi stabilnost udovoljavajući Vučiću. Da bi se obezbedila pravda i zaštitila demokratija od autokratije, EU mora da deluje.“

Picula je dodao da put Srbije ka članstvu u EU zavisi od opipljivih reformi.

„Sloboda medija i nezavisno pravosuđe nisu puste želje — to su uslovi,“ rekao je.

Poslanici su istakli da, iako Vučić i dalje tvrdi da je Srbija posvećena pristupanju Evropskoj uniji, napredak zemlje će biti pomno praćen, a dalji koraci ka članstvu uslovljeni verodostojnim poboljšanjima u oblasti vladavine prava, nezavisnosti pravosuđa i slobode medija.

Rezolucija poziva Evropsku komisiju da razmotri uvođenje sankcija u okviru Globalnog režima sankcija EU za ljudska prava protiv onih koji su odgovorni za zloupotrebe u Srbiji. Takođe zahteva slanje misije za utvrđivanje činjenica radi procene situacije na terenu i poziva države članice EU da usklade svoj odgovor na „demokratsko nazadovanje“ Srbije.

"Na sastanku usaglašavanja Nacionalnih saveta nacionalnih manjina, stručna služba je omogućila da glasaju i nacionalni saveti koji nisu učestvovali u dosadašnjem procesu. U ovoj grupi ovlašćenih predlagača kandidate su predložili: Bošnjačko nacionalno vijeće, Albanski nacionalni savet i Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine. Na sastanku održanom ranije danas nelegalno je pozvano da glasa još 9 nacionalnih saveta koji inicijalno nisu predložili svoje kandidate i nisu učestvovali u procesu i time nemaju pravo glasa", navode iz Građanskih inicijativa.

Dodaju da je u samom pozivu koji su uputili Nacionalnim savetima, Narodna skupština navela da se na sastanak usaglašavanja pošalje po jedan zastupnik za tri ovlašćena predlagača, a ne za dvanaest koliko je na kraju ukupno glasalo.

"Na taj način direktno je narušen integritet postupka i omogućeno je da bude izabran kandidat Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, Ištvan Bodžoni. Time je prekršen Zakon o elektronskim medijima, budući da su, prema važećim pravilima, legitiman broj glasova imali isključivo kandidati Muhedin Fijuljanin i Lumturija Ameti, koji su dobili najviše glasova u ovoj grupi od 3 ovlašćena predlagača", kažu Građanske inicijative.

Ističu da je potpuno nezakonito da se u ovoj fazi procesa uključuju predlagači koji nisu predložili svoje kandidate.

"Zahtevamo da se u ovoj kategoriji ponište nelegitimni listići i proglasi prolazak kandidata koji su osvojili najveći broj glasova legitimnih predlagača, a to su Muhedin Fijuljanin i Lumturija Ameti", navode u saopštenju.

Odgovor UG prenosimo u celini:

„United Group pozdravlja kontinuiranu pažnju Evropskog parlamenta posvećenu stanju demokratije, vladavine prava i slobode medija u Srbiji i širom Zapadnog Balkana i podržava rezoluciju o polarizaciji i povećanoj represiji u Srbiji, godinu dana nakon tragedije u Novom Sadu. United Group kategorički odbacuje netačne navode o navodnim pregovorima sa Vladom Srbije u cilju „slabljenja“  United Media.

United Group dosledno zagovara principe koje je sada ponovo potvrdio Evropski parlament – pre svega, ključni značaj nezavisnog medijskog sektora, transparentnog upravljanja i otvorenog javnog dijaloga.

Kao što smo više puta isticali, nezavisnost informativnog programa je svetinja za trenutni menadžment i većinskog akcionara BC Partners, i nikada neće biti pod uticajem bilo kakvog političkog mešanja ili interesa. Uredničke odluke naših informativnih kanala donose isključivo urednički timovi, a izveštavanje N1 i Nove odvija se u potpunosti nezavisno, što je svima vidljivo.“

Danas je pokušano mirenje bračnog para Đorđević i KRIK-a, na koje novinarke nisu pristale – jer je uslov sudije Đorđević bio brisanje njenog profila iz baze, kao i to da se o njoj više ne piše.

Pošto mirenje nije uspelo, sudija Branko Stanković zakazao je suđenje za kraj januara naredne godine. Postoji mogućnost da se ono ne održi pošto su sudija i njen suprug tražili da se ovaj postupak spoji sa drugim u kome je suđenje već počelo. U tom postupku, Đorđevići su podneli krivičnu tužbu protiv urednika KRIK-a Stevana Dojčinovića i novinarke Bojane Pavlović.

Bračni par Đorđević je protiv Dojčinovića i Pavlović podneo dve tužbe – parničnu kojom su tražili novčanu odštetu za navodno narušavanje ugleda i krivičnu kojom zahtevaju da novinari budu osuđeni na po 10 meseci zatvora i da im se izrekne dvogodišnja zabrana bavljenja novinarstvom. Po obe tužbe postupci su u toku.

Novu, treću tužbu po kojoj je danas počelo suđenje podneli su, kako tvrde, jer su tek na prethodnim suđenjima saznali da su u izradi baze „Prosudi ko sudi” učestvovale i Jovanović i Radivojević. Ovo obrazloženje zapravo, ne stoji budući da je zahtev za intervju i konkretna pitanja tokom istraživanja sudiji Đorđević slala upravo Radivojević.

Baza „Prosudi ko sudi”, koju je KRIK pokrenuo krajem 2020. godine s ciljem povećanja transparentnosti sudstva, sadrži podatke o 51 sudiji koji odlučuju u najvažnijim postupcima u zemlji. Za svakog od sudija objavljene su informacije o slučajevima u kojima su sudile, podaci o imovini koju poseduju i podaci o postupcima koji su vođeni protiv njih ili članova porodice. U bazi nije objavljeno ništa što bi moglo da ugrozi njihovu bezbednost.

 Sudija Đorđević, međutim, u tužbama tvrdi da su joj novinari povredili privatnost time što su objavili njeno ime i funkciju u Apelacionom sudu u Beogradu, kao i koliko nekretnina sa suprugom poseduje. Tvrdi i da objavljivanjem ovih podataka, KRIK poziva na javni linč, stavlja mete na čelo članovima njene porodice i da navođenjem imovinskog stanja sugeriše da ono potiče od korupcije i kriminala.

Prve dve tužbe koje su Đorđevići podneli je međunarodna Koalicija protiv SLAP tužbi u Evropi (CASE) označila kao klasične primere SLAP-a – odnosno tužbi koje se podnose bez ikakvog osnova i čiji je cilj pritisak na novinare kako bi prestali da izveštavaju o određenim temama.

Procijenjeni su AI asistenti na 14 jezika prema kriterijumima tačnosti, navođenja izvora i sposobnosti razlikovanja mišljenja od činjenica, među kojima su ChatGPT, Copilot, Gemini i Perplexity.

Ukupno je 45 odsto analiziranih AI odgovora sadržalo barem jednu ozbiljnu grešku, dok je 81 odsto imalo neki oblik problema, pokazalo je istraživanje.

Rojters je kontaktirao kompanije uključene u istraživanje kako bi zatražio njihov komentar o rezultatima.

Gemini, Gugl-ov AI asistent, ranije je na svojoj internet stranici naveo da pozdravlja povratne informacije korisnika kako bi se platforma mogla nastaviti poboljšavati i postati korisnija.

OpenAI i Majkrosoft su prethodno izjavili da su takozvane „halucinacije“, situacije u kojima AI model generiše netačne ili obmanjujuće informacije zbog, na primer, nedostatka podataka – problem na kojem aktivno rade kako bi ga otklonili.

Perplexityna svojoj stranici navodi da jedan od njegovih načina rada, nazvan „Deep Research“, ima tačnost od 93,9 odsto u pogledu činjenica.

Greške u navođenju izvora

Trećina odgovora AI asistenata pokazala je ozbiljne greške u navođenju izvora, poput izostanka izvora, pogrešnog ili netačnog navođenja, navodi se u istraživanju.

Čak 72 odsto odgovora Geminija, Gugl-ovog AI asistenta, imalo je značajne probleme s izvorima, u poređenju s manje od 25 odsto kod svih ostalih asistenata.

Problemi s tačnošću utvrđeni su u 20 odsto svih analiziranih odgovora, uključujući slučajeve zastarelih informacija.

Primeri navedeni u istraživanju uključuju situaciju u kojoj je Gemini pogrešno naveo izmene zakona o jednokratnim e-cigaretama te slučaj kada je ChatGPT nekoliko meseci nakon smrti pape Franje i dalje naveo da je on aktuelni papa.

U istraživanju je učestvovalo 22 javna medijska servisa iz 18 zemalja, među kojima su Francuska, Nemačka, Španija, Ukrajina, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države.

Kako AI asistenti sve više zamenjuju tradicionalne internet pretraživače u pristupu vestima, javno poverenje moglo bi biti ozbiljno narušeno, upozorio je EBU.

„Kada ljudi više ne znaju čemu mogu verovati, na kraju ne veruju ničemu, a to može obeshrabriti učešće u demokratskim procesima“, izjavio je direktor EBU-a za medije Žan Filip de Tender.

Prema izveštaju  Digital News Report 2025 Rojtersovog instituta, oko sedam odsto svih korisnika interneta koji prate vesti i čak 15 odsto onih mlađih od 25 godina koristi AI asistente za informisanje o aktuelnostima.

Novi izveštaj poziv je AI kompanijama na veću odgovornost i poboljšanje načina na koji njihovi asistenti odgovaraju na pitanja povezana s vestima.

Ovih dana je čitav proces "oživljen", ali je ponovo otvoreno i pitanje da li će sada sve ići bez problema i transparentno, te da li ćemo konačno dobiti REM koji će i u praksi, a ne samo na papiru, biti nezavisan i koji će se istinski baviti onim što mu je u opisu posla.

Odbor Skupštine Srbije za kulturu i informisanje prošle nedelje je usvojio listu organizacija i kandidata za izbor članova Saveta REM iz preostale dve kategorije - udruženja kompozitora, filmskih, scenskih i dramskih umetnika i kategorije udruženja za zaštitu dece.

Prethodno je početkom jula proces bio prekinut zbog neslaganja predstavnika civilnog sektora i Odbora u vezi sa tim koje organizacije iz ove dve kategorije ispunjavaju zakonske uslove da budu ovlašćeni predlagači.

Kandidati koji ispunjavaju uslove iz redova udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženja kompozitora su: Vladimir Đurić, Predrag Kotur, Željko Hubač, Ivan Lalić, Tea Dimitrijević, Dragoljub Ilić, Mladen Matičević, Gorica Popović, Ira Prodanov Krajišnik i Predrag Momčilović.

Kada je reč o kandidatima koje su predložila udruženja čiji su ciljevi zaštita dece uslove su ispunili: Dušan Aleksić, Dubravka Valić Nedeljković, Miloš Radunović i Tanja Janković.

Time su usaglašeni kandidati i u preostale dve od ukupno devet kategorija. Danas i sutra se organizuju sastanci predlagača za svaku kategoriju u kojoj ima više od dvoje predloženih, a njihov zadatak je da se usaglase o dva kandidata koji ulaze u skupštinsku proceduru.

Za kandidate za članove Saveta REM-a na današnjem usaglašavanju novinarskih udruženja izabrani su novinari Mileva Malešić i Đorđe Vlajić. Kada je reč o kategoriji nezavisnih institucija, izabrani su kandidati Stevica Smederevac i Gordana Predić.

Od predloga SPC i verskih zajednica u Srbiji izabrani kandidati su Snežana Miljković i Meljvud Dudić, a u kategoriji izdavača elektronskih medija kandidati su Jovana Vitez i Miloš Garić.

Za sutra je predviđeno da kandidate usaglase univerziteti, organizacije za slobodu izražavanja, nacionalni saveti, te udruženja kompozitora, filmskih, scenskih i dramskih umetnika.

Savet REM ima devet članova, koje bira parlament, a na predlog ovlašćenih predlagača, pri čemu se tri člana biraju na dve, tri člana na četiri, a tri člana na šest godina.

REM, između ostalog, izdaje dozvole za rad televizija, kontroliše njihov rad i može da izriče mere onim koje krše pravila. Pred novim članovima Saveta REM-a je veliki posao i velika odgovornost, posebno imajući u vidu društveno-političku krizu kakvu u Srbiji imamo poslednjih skoro godinu dana, a koja sa sobom nosi i sve češća prelaženja crvenih linija u medijskom prostoru.

Novinar i predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Veran Matić ocenjuje za NIN da je sadašnji proces drugačiji od prethodnog pokušaja zato što se sagledava u paketu sa Zakonom o jedinstvenom biračkom spisku, zato što je bio jedna od ključnih tema tokom posete predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen Beogradu i zato što je polarizacija u društvu još dublja nego tokom prethodne procedure izbora.

"Pritom se sve odigrava u iščekivanju obeležavanja godišnjice tragedije u Novom Sadu kao i godišnjeg izveštaja Evropske komisije o Srbiji. U svetlu svih pomenutih činjenica, mislim da ćemo ovoga puta dobiti novi Savet REM-a. U vezi sa njegovim sastavom mnogo toga će biti jasnije nakon usaglašavanja predlagača, kada ćemo imati jasnije obrise budućeg odnosa snaga u Savetu regulatora. To će uticati i na njegovu buduću funkcionalnost jer nije svejedno da li će dvotrećinsku većinu imati nezavisni članovi ili oni bliski vlastima. Ili će odnos biti takav da niko nema potrebnu većinu od šest glasova unutar devetočlanog Saveta REM-a, što će se refletkovati na njegovu funkcionalost", kaže Veran Matić.

Advokatica UNS-a Gordana Konstantinović navodi za NIN da je to udruženje u prethodnom periodu u više navrata pozivalo nadležni skupštinski odbor da pokrene i sprovede postupak za izbor članova Saveta REM-a u skladu sa odredbama Zakona o elektronskim medijima.

Ona kaže da postupak koji je u toku, iako zadocneo, predstavlja pozitivan pomak, jer se čini da postoji volja da se sprovede do kraja.

"UNS je od početka insistirao na doslednoj primeni zakona jednako prema svima, nezavisno od toga ko su ovlašćeni predlagači i ko su kandidati. UNS se ne slaže sa pojedinim tumačenjima zakonskih odredbi i datim preporukama, jer smatra da iste dovode do nejednakosti učesnika u postupku i na tome će insistirati do kraja. Sa druge strane, čini se da su sada svi učesnici pokazali volju da se ovaj proces zaista i okonča i da konačno izaberemo članove Saveta REM. Sastav članova Saveta REM verovatno neće svima odgovarati, što je i očekivano u svakom društvu, ali ono što je važno jeste da nema i ne sme biti pregovora oko odstupanja od zakonskih odredbi", kaže Konstantinović.

Podsetimo, prethodnom sazivu Saveta REM-a mandat je istekao 4. novembra prošle godine, nakon čega se ušlo u proceduru izbora novih članova, ali je taj posao doživeo krah.

U januaru je sedam od 18 kandidata povuklo kandidature, ocenjujući da ceo proces "nije inkluzivan i transparentan", te da je "politička čestitost zatajila u proceduri za izbor novog Saveta REM-a".

Ovo pitanje potom takoreći nestaje iz vrha agende vlasti. Tako je bilo sve do aprila, kada su studenti u blokadi u Beogradu organizovali dvonedeljnu blokadu Radio-televizije Srbije (RTS) u Takovskoj ulici i na Košutnjaku zahtevajući da se raspiše novi konkurs za članove Saveta REM.

Skupštinski Odbor za kulturu i informisanje potom ukida stari i raspisuje novi konkurs. Ovih dana izbor za REM ponovo dolazi u fokus, što koincidira sa posetom predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen Beogradu.

Pitanje REM-a, inače, često pominju evropski zvaničnici, od izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Tonina Picule, evropske komesarke za proširenje Marte Kos, pa do šefice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, koja je u Beogradu pozdravila napredak u vezi sa biračkim spiskovima i Savetom REM-a, ali je i pozvala predsednika Aleksandra Vučića u Brisel za mesec dana da bi se videlo kakva je situacija po ovim pitanjima. Iz opozicije su ocenili da su u izboru članova Saveta REM-a bili važni upravo pritisak EU i OEBS-a.

Tako bar tvrdi poslanik Zeleno-levog fronta (ZLF) Radomir Lazović. "Vlast pokušava da na te pozicije postavi ljude koji ne zaslužuju da budu na tom mestu, kako bi preko njih ostvarivali kontrolu - da REM ne bi radio, kao i do sada. OEBS se uključio i rekao da proces ne da nije čist, kako smo mi upozoravali, nego je on dosta problematičan", rekao je Lazović medijima.

Iz vlasti, očekivano, stižu drugačije ocene. Poslanik SNS i član skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje Nebojša Bakarec smatra da su oba postupka za izbor članova Saveta REM-a bili "čisti kao suza" i, kako kaže, legitimni, legalni i inkluzivni.

Dodao je da će biti obezbeđena maksimalna transparentnost izbora za Saveta REM-a, kao i da će novi Savet biti nezavisan i od vlasti, ali i od opozicije i raznih interesnih grupa.

Manje od polovine, oko 43 odsto njih, smatra da Bi-bi-si efikasno uspeva da radi nezavisno od vlade, dok 38 odsto misli da nije tako.

„Da, to je ono što ljude brine, brine ih da li je Bi-bi-si  pod preteranim uticajem“, rekao je Dejvi.

Oko 91 odsto ispitanika je reklo da je važno da Bi-bi-si  bude nezavisan od aktuelne vlade.

Bi-bi-si „apsolutno nije“ pod preteranim uticajem vlade i nezavisnost je „svetinja“, rekao je Dejvi.

„Mogu sve da uverim da smo urednički nezavisni, apsolutno delujemo bez straha“, dodao je.

„Veoma, veoma retko će me neko pozvati, jer se generalno poštuje naša urednička nezavisnost“, odgovorio je na pitanje da li ministri kontrolišu rad Bi-Bi-si-ja.

Bi-bi-si se širom sveta doživljava kao nezavisni medij, rekao je Dejvi.

Bi-bi-si je pozvao publiku da podeli mišljenje na televiziji i radiju, a imejlom je kontaktirano oko 40 miliona korisnika.

Rezultati upitnika Naš Bi-bi-si, naša budućnost su objavljeni posle niza komentara odnosa između Bi-bi-si-ja i britanske vlade.

Ministarka kulture Liza Nendi je ovog leta pozvala Dejvija da podnese ostavku posle serije događaja, među kojima su bili antisemitski komentari pank grupe na Glastonberiju i saznanje da je narator dokumentarca o Gazi sin zvaničnika Hamasa.

Vlada „stalno ispravlja Bi-bi-si“ zbog toga što ministri obnavljaju kraljevsku osnivačku povelju emitera svakih 10 godina, rekao je prošle godine Samir Šah, izvršni direktor televizije.

Pitanja o nezavisnosti Bi-bi-si-ja pokrenuta su kada je Ričard Šarp, bivši investicioni bankar i finansijer kampanje Konzervativne partije, imenovan za predsednika upravnog odbora Bi-bi-si -ja 2021. godine.

Šarp je podneo ostavku dve godine kasnije zbog povezanosti sa bivšim premijerom Borisom Džonsonom.

Iste godine, Robi Gib, bivši šef komunikacija konzervativne premijerke Tereze Mej, imenovan je za člana upravnog odbora Bi-bi-si-ja.

„Trudimo se da, ako se iznese validna primedba ili ukaže na netačnost u činjenicama, sve proverimo“, rekao je Dejvi.

Bila je i predsednica Udruženja novinara Srbije (UNS), u vreme kada je najstarije novinarsko udruženje povratilo moć i uticaj među novinarima, koje je podsticala na međusobni dijalog i sukobljavanje mišljenja, što je bila i jedna od glavnih odlika uređivačke politike Ljiljane Smajlović tokom dva mandata glavne urednice u najstarijem dnevnom listu na Balkanu, u Politici.

"Učešće u razgovoru nacije sa samom sobom, što je meni najmilija definicija štampe, ogromna je privilegija. Mi koji tu privilegiju uživamo, miljenici smo sudbine. Ni najmanje se ne ljutim zbog otkaza koji sam dobila u Nedeljniku, listu za koji sam deset godina pisala, ali se utoliko više radujem prilici da nastavim da pišem za Euronews Srbija", poručila je Smajlović.

Jedna od najuticajnijih kolumni u Srbiji danas nastaviće da se objavljuje na sajtu Euronews Srbija, a pisanje je za Smajlović način da misao dovede do krajnjih konsekvenci, što ponekad, kako tvrdi, ume da iznenadi i samog autora.

"Spadam među ljude koji se tako dugo bave pisanjem za novine da više ni sami ne znaju šta misle dok ih nešto ne natera da to napišu i objave. Pisanje vas sili da sledite svoju misao do njenih logičnih konsekvenci, što nekad ume i autora da zastraši. Srećnik koji ima gde da objavi to što misli, živi uzbudljivo i lepo, jer se nekad izloži i nekom malom riziku. To je najbolja droga za koju znam."

Kolumne Ljiljane Smajlović čitajte svake srede na portalu Euronews Srbija.

Periodiko ističe da je Nezavisnom udruženju novinara Srbije podneto 135 svedočanstava o fizičkim napadima, pretnjama i pritiscima na novinare koji su izveštavali o protestima protiv vlasti u ovoj godini.

Španski dnevnik dodaje da je organizacija Reporteri bez granica takođe dobila dokaze o više desetina fizičkih napada na novinare samo u julu i avgustu, dok je CPJ-u dostavljeno 28 dokaza novinara koje je "obrađivala" policija.

Predstavnik za Evropu Komiteta za zaštitu novinara Atila Mong je izjavio, navodi se u izveštaju, da je "ravan zastrašivanja novinara bez sumnje porasla".

"A vidimo da policija ne samo da ne štiti novinare, već ih u nekim slučajevima i napada", dodao je.

Periodiko ukazuje na to da su istovetni bili postupci vlasti u napadima na novinare, od fizičkog zlostavljanja, nezakonitih hapšenja pa do uništavanja ili zaplene snimaka i reporterskih materijala.

"A kako to predočavaju organizacije koje se bore za slobodu medija", ističe španski dnevnik, "počinioci napada na novinare su u mnogim slučajevima bili politički aktivisti bliski Vučićevoj Srpskoj Naprednoj Stranci ili pripadnici državnih snaga".

U izveštaju Periodika se navode konkretni slučajevi napada na novinare, a posebno podrobno se to ilustruje zlostavljanjem novinara Radara Vuka Cvijića, specijalizovanog za istraživanje korupcije i političkih zbivanja.

"Ono što se Cvijiću dogodilo, a osuđeno je od srpskih i međunarodnih organizacija, podudara se s onim što je zadesilo mnoge novinare u ovoj balkanskoj zemlji tokom godine", navodi se u izveštaju.

Periodiko stavlja do znanja da je "Srbija, kandidat za članstvo u EU, već godinu dana sučeljena s protestima protiv korupcije koja razjeda njene institucije, ali zbog čega je vlast Aleksandra Vučića postala još agresivnija posebno prema kritički nastrojenim medijima i svima koji izveštavaju o protestima".

"Otud je zazvonilo na uzbunu kad je reč o slobodi medija, a razlog je sve veći broj novinara koji se žale na napade policije ili grupa povezanih s Vučićem", zaključuje španski dnevnik.

Predsednik Upravnog odbora ANEM i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara Veran Matić istakao je da ćemo do kraja ove godine imati rekordne cifre što se tiče ugrožavanja bezbednosti, a da ostajemo na istom po pitanju neefikasnosti policije i da ima dosta odbačaja.

On je naveo da je za devet meseci ove godine, prema podacima u bazi Nezavisnog udruženja novinara Srbije, bilo čak 320 prijava različitih oblika pretnji, pritisaka i nasilja, u odnosu na 168 za celu prošlu godinu, a da su u istom periodu od januara do kraja septembra, po evidenciji Vrhovnog javnog tužilaštva, otvorena 94 predmeta u odnosu na ukupno 62 tokom cele prošle godine, sa više od 20 napada pripadnika policije na medijske radnike tokom ove godine.

"Novinari su postali otvorene mete, ne samo nasilnika i parapolicijskih snaga, već i policije.

Napadi na novinare su očigledno politička odluka s ciljem zastrašivanja i uklanjanja što više novinara s lica mesta. Situacija je zabrinjavajuća i pozivam vas da se sačuvate i prijavljujete sve slučajeve", ocenio je Matić, koji je ujedno i jedan od operatera Sigurne linije za novinare 0800 100 115.

Novinarka N1 Lea Apro navela je primere kada ju je policija pribila uz drvo i izbila telefon iz ruku, bez obzira na to što je nosila press prsluk i rekla da je novinar.

"Poslednji put kada su održani kontraprotesti u Novom Sadu, bila sam van mase, s legitimacijom oko vrata i prslukom, i rekla da sam novinar, ali mi je pripadnik policije šutnuo iz sve snage točak bicikla. Takođe, kada sam prilazila žandarmima da prijavim da me čovek prati i da me zaštite, gledali su kroz mene. Pustili su da mi taj čovek na kraju zavrne ruku i iščupa mi telefon i tek onda su reagovali", navela je Apro.

Dalibor Stupar, novinar Autonomije, dodao je da od kada su krenule kontrašetnje da su predstavnici policije "baš besni" i da su počeli s drugačijom praksom.

"Policija više ne prihvata da novinari nose samo press prsluke, već traže i da se vidi legitimacija", ocenio je Stupar.

Jovan Kerešić iz Radija Dir naveo je da je bilo slučajeva da policija novinarima traži radne naloge, ali i ugovore o volontiranju kada je reč o volonterima.

Prema njegovim rečima, policija treba da štiti i da dozvoljava novinarima slobodno kretanje.

Takođe, i Žarko Bogosavljević, novinar portala Razglas News-a, koji je više puta bio napadan na terenu, naglasio je da se "neke jedinice policije ponašaju kao vojska SNS i zaštitnici režima".

Advokat Veljko Milić naveo je da treba sve slučajeve prijavljivati i da novinari ne treba da se obeshrabre.

Naveo je kao primer napad na Mirka Todorovića u Novom Sadu 5. novembra koji, prema njegovim rečima, predstavlja slučaj koji je ogolio atmosferu u kojoj mediji rade i šta možemo očekivati od državnih organa po pitanju procesuiranja izvršioca.

"Reč je o danu kada je Vučić došao u Novi Sad ispred lokala SNS na Bulevaru oslobođenja, kada je došlo do čarki i kada je Todorović koji je snimao događaj oboren na zemlju rvačkim napadom.

Ta osoba je identifikovana i snimljena, pokrenut je postupak, a u toku samog postupka na sednici tokom biranja gradonačelnika Novog Sada sedeo je pored novog gradonačelnika u Skupštini Grada Novog Sada. Upitani zašto taj čovek sedi pored, odgovor je bio da se protiv njega ne vodi nikakav postupak i ubrzo je tužilaštvo odbacilo krivičnu prijavu zato što 'javnost nije bila značajnije uznemirena'.

To je pravosnažno okončan postupak, on nije kriv iako ga je kamera snimila kako ruši novinara", podsetio je Milić.Razgovoru u Novom Sadu odazvali su se predstavnici Nezavisnog društva novinara Vojvodine, kao i članovi redakcija Mašine, N1, Autonomije, Razglas News-a, In medije i Radija Dir.

Projekat "Sistem prevencije nasilja i zaštite novinara", sprovodi ANEM sa partnerima Insajder TV i Centar za razvoj lokalnih medija, a uz podršku Evropske Unije, Balkanskog fonda za demokratiju i Ministarstva informisanja i telekomunikacija RS.

Misija OEBS-a u Srbiji podržala je projekat ANEM-a "24/7 SOS telefonska linija za pomoć novinarima i drugim ugroženim medijskim radnicima", u okviru projekta koji finansira Evropska unija "Jačanje slobode izražavanja i slobode medija u Srbiji".

Sagovornici Danasa smatraju da je reč o nedopustivom postupku javnog servisa, koji pokazuje odsustvo razumevanja osnovnih prava deteta i novinarske etike, ali i potvrđuje raširenu praksu autocenzure i servilnosti prema vlasti.

Profesorka na Fakultetu političkih nauka Aleksandra Krstić ocenjuje da bi, ukoliko se potvrdi da je Radio-televizija Srbije (RTS) zaista skratila epizodu emisije "Važne stvari" za 15 sekundi, takav potez bio krajnje neprimeren za televiziju koja bi trebalo da radi u javnom interesu.

Prema njenim rečima, javni servis ima obavezu da izveštava u interesu građana, a ne da pribegava cenzuri i autocenzuri.

"Meni je taj potez RTS-a, ukoliko se ispostavi da je tačan, zaista neprimeren od strane televizije koja bi trebalo da bude javni servis i da izveštava u interesu građana, dakle u javnom interesu. Ne znam koji su razlozi zbog čega je rukovodstvo RTS-a, ili urednici koji su o tome odlučivali, doneli takvu odluku - to mi nije jasno", navodi Krstić.

Ona smatra da javnost ima pravo na objašnjenje i da bi, ukoliko je bilo etički spornih ili profesionalno upitnih delova u emisiji, RTS trebalo da postupi transparentno, a ne da se o tome saznaje posredno.

"Prosto bih volela da se to objasni javnosti. Ako je bilo nešto etički sporno ili neprofesionalno, onda je moglo da se reaguje prema produkciji koja je pravila taj program. Ali da mi saznajemo sa društvenih mreža od ljudi koji su tu emisiju radili o onome kako je RTS postupio - to je nedopustivo", ističe Krstić.

Krstić dodaje da javni servis mora da bude brana cenzuri, a ne njen instrument. Prema njenim rečima, zakoni o javnim servisima i elektronskim medijima jasno propisuju šta je nedopustivo za emitovanje, te bi svako skraćivanje sadržaja moralo da bude jasno obrazloženo.

"Javni servis treba da edukuje i informiše građane, ne sme da pribegava instrumentima cenzure, autocenzure ili bilo kakvog cenzurisanja tog tipa", naglašava Krstić.

"Ako je razlog za skidanje tih 15 sekundi to što je neko smatrao da je nešto nedopustivo ili poziva na neprimerene radnje, onda se to mora jasno objasniti. Ali ako se radi o pokušaju da se spreči dete da kaže svoje viđenje stvarnosti - kao što se već dogodilo u prethodnom slučaju kada je emisija bila izbačena iz programa - onda je to potpuno nedopustivo za jedan javni servis", zaključuje Krstić.

Profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski, kaže za Danas da ovaj i prvi slučaj sa emisijom "Važne stvari", pokazuju da u RTS-u ne znaju šta su pravila, kada su deca u pitanju.

"Dete po međunarodnoj Konvenciji o pravima deteta, a to je konvencija Ujedinjenih nacija i UNICEF-a, ima pravo da saopšti svoje mišljenje, pogotovo o stvarima kao što je čista voda - dakle, to je pravo deteta da ima čistu vodu, a isto tako ima pravo da kaže da te vode nema", kaže Veljanovski.

Prema njegovom mišljenju RTS se i ovoga puta poveo interesima vlasti.

"U pitanju je samocenzura, jer njima je važno da ne talasaju da niko ništa ne može da im zameri, a ko hoće danas u ovakvim vremenima i u ovakvoj društvenoj situaciji da se bavi novinarstvom a da mu niko ništa ne zameri taj živi u iluzijama", navodi Veljanovski. Naglašava da bi RTS kao javni servis trebalo da se bori da prava deteta budu ostvarena.

"U ovom slučaju dečija prava su na strani devojčice koja je rekla da u zrenjaninu nema čiste vode", kaže Veljanovski.

Novinar i potpredsednik Udruđenja novinara Srbije Slobodan Ćirić ističe da nije poznat zvaničan razlog skraćivanja emisije "Važne stvari" i da bi RTS trebalo da pruži objašnjenje javnosti.

On ocenjuje da bi, ukoliko se ispostavi da je reč o cenzuri ili još gore - autocenzuri, to bio još jedan mračan trenutak za srpsko novinarstvo.

"Najpre, moram da se ogradim, ne znam zvanično šta je razlog skraćivanja emisije, bilo bi dobro čuti objašnjenje javnog servisa. Ukoliko je zaista u pitanju cenzura ili, još gore, autocenzura zbog svega što se dešavalo povodom jedne od prethodnih epizoda ove serije, onda smo svedoci još jednog mračnog trenutka srpskog novinarstva", kaže Ćirić za Danas.

On podseća da cenzura, nažalost, nije nova pojava u domaćim medijima, ali da je autocenzura ono što posebno potresa temelje novinarske profesije.

"Na cenzuru ne vredi trošiti reči, to prokletstvo nas prati otkad novinarstvo postoji na ovim prostorima. Autocenzura, međutim, ako je ovde u pitanju, predstavlja nešto što ozbiljno ljulja temelje novinarske profesije", upozorava Ćirić.

Novinar Branko Čečen ocenjuje da je odluka RTS-a da skrati epizodu emisije "Važne stvari" "izuzetno cinična i nečasna".

"Pozvati decu na snimanje emisije, pa ih cenzurisati, izuzetno je cinično i nečasno. Nije potrebno biti novinar da bi se to shvatilo. Javni servis, po mom mišljenju, odgaja generaciju poslušnih podanika diktature", kaže Čečen za Danas.

On ističe da devojčica čiji je deo izjave izbačen nije govorila o političkim pitanjima, već o elementarnom pravu - pravu na čistu vodu.

"Devojčica je samo tražila čistu vodu, što zaista ne bi trebalo da bude problem u 21. veku u Evropi, a posebno ne u 'ekonomskom tigru'", navodi Čečen.

Čečen podseća da deca imaju ista prava kao svi drugi građani Srbije, ali da RTS ta prava godinama krši.

"Nije ovo prvi put da se dešava - javni servis nije reagovao ni na druga kršenja prava dece tokom godina, uključujući predizborne spotove ili situacije poput košarkaške nadmoći predsednika nad malim dečakom", dodaje on.

Govoreći o širem kontekstu stanja u medijima, Čečen ocenjuje da u Srbiji deluje "grupa potpuno besprizornih medijskih zločinaca" koji proizvode propagandu i time nanose ogromnu štetu društvu.

"Tu je i veliki korpus onih koji su želeli samo da ne naljute predsednika, a sada moraju da plate svoju servilnost učešćem u svim javnim podlostima režima", objašnjava Čečen.

"Na kraju, ostaje šaka onih koji pokušavaju da rade profesionalno. Samo ta mala grupa nas razlikuje od Belorusije, u medijskom smislu - i samo tu nema potpune cenzure i autocenzure. I to malo slobodnog informisanja režim iz sve snage pokušava da uništi", zaključuje Čečen.

Usaglašavanje kandidata za Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) u svih devet kategorija počelo je jutros u Narodnoj skupštini. Ovlašćeni predlagači birali su u svakoj kategoriji po dva kandidata. Među njima će Skupština na kraju odabrati po jednog koji ulaze u Savet.

Predstavnici nezavisnih institucija usaglasili su se da kandidati budu Stevica Smederevac i Gordana Predić. 

U kategoriji u kojoj su predlagači crkve i verske zajednice postignut je dogovor da njihovi kandidati budu Snežana Miljković i Meljvud Dudić. 

Ovlašćeni predlagači u kategoriji izdavača elektronskih medija na glasanje u Skupštini poslali su Miloša Garića i Jovanu Vitez.

Preglasavanjem su završene preostale dve kategorije. Predstavnici predlagača ispred udruženja za zaštitu dece većinski su izglasali Dušana Aleksića i Dubravku Valić Nedeljković, dok su novinarska udruženja većinom glasala u korist Đorđa Vlajića i Mileve Malešić.

Sutra će biti izabrani i kandidati u preostale četiri grupe predlagača: univerziteti, udruženja koja se bave zaštitom slobode izražavanja, saveti nacionalnih manjina i udruženja kompozitora i filmskih, scenskih i dramskih umetnika.

Kako se biraju

Prema Zakonu o elektronskim medijima ovlašćeni predlagači treba zajedničkim dogovorom da utvrde konačan predlog dva kandidata za člana Saveta. Ukoliko to nije moguće, konačan predlog dva kandidata iz kategorije utvrđuje se glasanjem. 

Izbor Saveta stavlja se na dnevni red prve naredne sednice Narodne skupštine nakon održavanja javnog razgovora sa predloženim kandidatima.

Nezavisne institucije: Stevica Smederevac i Gordana Predić

Zaštitnik građana, Poverenik za informacije od javnog značaja i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti birali su između Stevice Smederevca, Žarka Simovića i Gordane Predić, nakon što je Odbor utvrdio da Jelka Jovanović ne ispunjava zakonom propisane uslove.

Brzo su se usaglasili da su kandidati Stevica Smederevac i Gordana Predić.

Stevica Smederevac

Predložili su ga Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja. Od 2012. zaposlen u REM-u, što je dovelo do mnogih primedbi nezavisnih kandidata i predlagača. 

Predstavnici vlasti, međutim, hvalili su ga kao izuzetnog kandidata, tako da se smatra favoritom u ovoj kategoriji.

On je pravnik i magistar menadžmenta u kulturi i medijima, koji u biografiji navodi da je od 1990. do 2012. godine radio je na RTV Vojvodine i na RTS-u (ranije TV Beograd). 

U REM-u je 12 godina bio načelnik Službe za nadzor i analizu, posle čega je postavljen za pomoćnika direktora REM-a za nadzor i analizu. 

Nakon masovnih ubistava u maju 2023, REM je, na zahtev parlamenta, predstavio izveštaj o nadzoru nacionalnih televizija Pink, Hepi, Prva i B92, sa fokusom na izveštavanje o nasilju.

Smederevac je tada odgovorio na kritike da ove televizije ne poštuju zakone i programske elaborate, što su uslovi za posedovanje dozvola za emitovanje s nacionalnom pokrivenošću rečima. 

On je tvrdio da su ti mediji ozbiljno shvatili svoje dozvole i elaborate i većinom ispunili sve zakonske uslove, po svim parametrima „i to je dobra vest i veliko olakšanje“.

Smederevac je podneo kandidaturu za člana Saveta REM-a i u prethodnom procesu 2024. godine, međutim, Odbor za kulturu i informisanje poništio je odluku o izboru članova Saveta REM-a.

Gordana Predić

Gordanu Predić je predložila Poverenica za zaštitu ravnopravnosti. Bila je državna sekretarka za informisanje i medije, kao i državna sekretarka za međunarodnu saradnju i evropske integracije u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Ona je odgovorna za usklađivanje zakonodavstva sa EU standardima.

Pre toga je radila na RTV Politika, u listovima Politika, Bazar, RTV Revija, Horizont i Sat, kao i na Radio-televiziji Vojvodine. 

Bila je među 16 kandidata koji su u junu želeli da napuste izbor Saveta REM-a zbog neregularnosti u procesu.

Izdavači elektronskih medija: Jovana Vitez i Miloš Garić

Ovlašćeni predlagači u kategoriji udruženja izdavača elektronskih medija usaglasili su se da kandidati za Savet REM-a budu Jovana Vitez i Miloš Garić.

Pored njih bila je predložena i Tatjana Jordović Nikolić, koja nije prošla u uži izbor.

Miloš Garić

Kandidat koji je tokom drugog procesa izbora članova Saveta REM-a bio među onima koji su izazvali najviše kritika nezavisnih predlagača i kandidata.

Na funkciji državnog sekretara bio je od avgusta 2024. do izbora nove Vlade Srbije u aprilu 2025, kada je postao savetnik za informisanje novog ministra informisanja i telekomunikacija Borisa Bratine. Tokom kandidature bio je savetnik ministra informisanja.

U januaru 2025. potpisao je „peticiju podrške pravu na život predsednika Srbije Aleksandra Vučića“, koju je pokrenuo Institut za političko umrežavanje, „upozoravajući na rastuću dehumanizaciju i pretnje upućene predsedniku i funkciji koju obavlja“. 

Miloš Garić je proveo više od 5.000 minuta gostujući na televizijskim kanalima (Informer, Pink, Hepi, Prva, B92) poznatim po kontinuiranom kršenju medijskih profesionalnih standarda.

Ovo su podaci koji, prema njegovim kritičarima, govore dovoljno da REM sa njim ne može da bude nezavisna institucija. 

Pored toga, uočeno je nekoliko neregularnosti u kandidaturi Miloša Garića. On je vlasnik firme Garnets, registrovane za proizvodnju televizijskog sadržaja — delatnosti koja je nespojiva sa članstvom u Savetu REM-a prema Zakonu o elektronskim medijima. 

Garić je pokušao da ugasi firmu 21. maja 2025. godine, ali je Agencija za privredne registre (APR) odbila zahtev zbog nepotpune dokumentacije.

Dan ranije, 20. maja 2025. godine, Garić je potpisao izjavu — pod punom krivičnom i materijalnom odgovornošću — u kojoj tvrdi da ne postoje pravne prepreke za njegovu kandidaturu. To ukazuje da je izjava sadržala neistinite informacije kada je potpisivana, jer je firma u tom trenutku i dalje bila aktivna i u njegovom vlasništvu.

Ovo, međutim, nisu bili dovoljni razlozi da ne bude odbačen kao kandidat. 

Garić je imao i ključnu ulogu u spornim izmenama medijskih zakona, koje su kritikovane zbog netransparentnosti i izostanka javne rasprave, zbog čega je protestovala Koalicija za slobodu medija.

Jovana Vitez

Vitez je karijeru u elektronskim medijima, prema njenoj zvaničnoj biografiji, počela 1997. godine u radiju Akademac. Nakon toga bila je novinarka, voditeljka i urednica u različitim medijima. Od 2008. godine do danas radi kao urednica u medijskoj grupaciji Maxim media plus.

Kandidatkinja ADEM-a, Comnet-a i Udruženja medija i medijskih radnika.

I njena prijava je kritikovana zbog sukoba sa članom 15 Zakona o elektronskim medijima, u kom se navodi da član Saveta ne može biti „zaposlen, lice pod ugovorom ili lice koje ima interes u pravnim licima koja se bave delatnošću proizvodnje, distribucije ili emitovanja radio i televizijskog programa ili sa njima povezanim delatnostima”.

Njen trenutni poslodavac je Maxim media plus, medijska organizacija koja je kroz vlasničku strukturu povezana sa Studijom B i radio-stanicama Jat, 5, TDI, Lola, Karolina, Seven Niš, kao i HIT FM, preko firme New Agency.

Zaštita dece: Dušan Aleksić i Dubravka Valić Nedeljković

Sastanak ovlašćenih predlagača udruženja koja se bave zaštitom dece je trajao mnogo duže nego usaglašavanja ostalih kategorija. Udruženja su trebala da se usaglase za dva kandidata između Dušana Aleksića, Dubravke Valić Nedeljković, Miloša Radunovića i Tanje Janković.

Međutim, do usaglašavanja ovog puta nije došlo, pa se preglasavalo. Većinu glasova osvojili su Dušan Aleksić i Dubravka Valić Nedeljković, kandidati koji su u junu istupili iz procesa izbora za članove Saveta, tvrdeći da je način izbora nezakonit, te da je i pravno i politički kompromitovan.

Advokatica Marija Petrović, saradnica Mreže organizacija za decu Srbije, navodi za Cenzolovku da su Aleksić i Valić Nedeljković dobili podršku 37 organizacija, a kandidati Janković i Radulović 31 organizacije.

„Naša grupa predlagača je prilično brojna i zapravo u prvoj fazi izbora kada su formirane liste predlagača bilo je puno nepravilnosti”, navodi Petrović. Nepravilnosti su se, kako kaže, ticale toga što za veliki broj malih opštinskih udruženja nije bilo izvesno da li su uopšte aktivna, odnosno da se kasnije u selekciji ispostavilo da ne ispunjavaju zakonske kriterijume.

Iako je grupacija organizacija koja je predložila kandidate Aleksića i Valić Nedeljković znala da pred današnji sastanak ima većinu, bili su posebno obazrivi.

„Znali smo pred sam sastanak da će drugu grupaciju organizacija praktično predstavljati jedna osoba i smatrali smo da nije u skladu sa duhom zakona”, kaže advokatica Petrović. Ona navodi da to jeste u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku, ali da je smisao današnjeg sastanka trebalo da bude usaglašavanje stavova i zajednički predlog.

Naša sagovornica navodi da je Igor Jurić predstavljao svoju i 29 drugih organizacija, od kojih je dobio pisana ovlašćenja. Ističe da to nije dobra praksa.

„Ušli smo u fazu preglasavanja automatski zaobišavši ono što je smisao ove faze, a to je da se eventualno razgovara o predloženim kandidatima da bi dva najbolja kandidata išla u skupštinski plenum na glasanje”, objašnjava Petrović.

Udruženja su predložila da se ta praksa da jedan čovek na ovakvoj vrsti sastanka predstavlja 30 organizacija menja, jer bi i ostale organizacije trebale da uzmu aktivno učešće u ovakvim procesima.

Petrović: OEBS nije dozvolio tumačenje zakona u skladu sa političkim potrebama

Petrović kaže da su predstavnici OEBS-a bili na svim sastancima danas i njihov doprinos vidi u tome što OEBS nije dozvolio da „skupštinski organi tumače zakon u skladu sa svojim dnevnopolitičkim potrebama”, već da se isti zakoni primenjuju na sve predlagaće i kandidate.

„Nama je najvažnija stvar da ceo proces bude u najvećoj mogućoj meri legalan jer na taj način jedino možemo da obezbedimo da sam sastav Saveta REM-a bude legitiman, da možemo da se oslonimo na integritet ljudi koji su u njemu za jedan jako važan zadatak kao što je regulacija elektronskih medija”, zaključuje sagovornica Cenzolovke.

Dušan Aleksić

Doktor nauka komunikologije. Na departmanu za komunikologiju i novinarstvo na Filozofskom fakultetu u Nišu radi od 2013, gde je postao docent 2021. godine. Od oktobra 2023. upravnik Centra za medijska istraživanja Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu.

Od 2012. do 2014. bio je novinar na Niškoj televiziji.

Podneo je kandidaturu za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije i u prethodnom poništenom procesu. Bio je na spisku kandidata koji su povukli kandidaturu u trenutnom procesu.

Dubravka Valić Nedeljković

Bila je redovna profesorka na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu na odseku za medijske studije od 2005. do 2018. godine. 

Pre toga, na Radio-televiziji Vojvodina, u Radio Novom Sadu, bila je zaposlena kao novinarka i urednica informativno-političke redakcije. Dobitnica je mnogih novinarskih nagrada za informativni radio-program i radio-reportažu. 

Objavila je osam knjiga i više od 300 akademskih radova o novinarstvu i medijima.

Jedna je od osnivačica Novosadske novinarske škole i Udruženja „Ženske studije i istraživanja“.

Novinarska udruženja: Đorđe Vlajić i Mileva Malešić

Nezavisno udruženje novinara Srbije i Udruženje novinara Srbije predložili su Đorđa Vlajića i Milevu Malešić, dok je Profesionalno udruženje novinara Srbije PROUNS podržalo Maju Mišković Marković.

Većinu glasova su imali NUNS i UNS, jer je Odbor prethodno utvrdio da Društvo novinara Vojvodine i Društvo novinara Niša nisu ispunjavali zakonske kriterijume, kao ni njihova i PROUNS-ova kandidatkinja Nada Vujović.

Bodrožić: Vlast neće dopustiti da REM bude van kontrole

Željko Bodrožić, predsednik NUNS-a, kaže za Cenzolovku da nije bilo mogućnosti usaglašavanja, jer prema njegovom mišljenu i PROUNS je nelegitimni predlagač.

On navodi da ovakav rezultat daje nadu da nezavisni kandidati imaju šanse da budu u Savetu REM-a.

Kaže da je vlast odustala od obesmišljavanja procesa, ali smatra da neće ostati u defanzivi do kraja procesa, jer vlast neće prepustiti da REM bude mimo njihove kontrole.

„Naš cilj je da u svakoj oblasti budu dva dobra kandidata da na skupštinskom plenumu nemaju drugog izbora i time neće napraviti nikakvu štetu”, kaže Bodrožić.

Ovo je druga kategorija u kojoj su oba kandidata predložile nevladine organizacije koje su ukazivale na neregularnosti tokom procesa novog izbora kandidata za članove Saveta REM-a.

Đorđe Vlajić

Novinar u penziji, sa više od 47 godina novinarskog i uredničkog iskustva na javnim servisima. Radi u Fonetu. 

Na Radio Beogradu bio je urednik i voditelj glavnih informativnih emisija, a posle promene rukovodstva 1991. dao je ostavku na uredničko mesto zbog neslaganja sa promenom uređivačke politike. Otpušten je 1993. godine.

Vlajić je bio dopisnik BBC-ja od 1993. do 2010, zatim se do 2015. godine vratio na Radio Beograd. Kratko je bio i predsednik NUNS-a 2010. godine.

Bio je član radne grupe za izradu nacrta medijskih zakona o elektronskim medijima i javnim servisima.

Mileva Malešić

Aktivistkinja i novinarka u penziji. Radila je u lokalnom nedeljniku „Polimje“ i na Radio Polimju kao novinarka, urednica i direktorka od 1979. do 2008. godine. Direktorka i glavna i odgovorna urednica TV Forum bila je do 2024. godine.

TV Forum je prva i jedina televizija civilnog sektora koju su osnovale žene da bi proizvodile specijalizovani program koji promoviše prava žena i rodnu ravnopravnost.

Dobitnica je mnogih novinarskih nagrada. Iako je potpredsednica Odbora za informisanje Sanja Jefić Branković pokušala da ospori kandidaturu Mileve Malešić, zato što je „vlasnica TV Foruma’’, NUNS je istakao da Malešić nikada nije mogla biti suvlasnica ove televizije, jer je njen izdavač – udruženje građana.

„Dokumentacija o promeni urednika (u novembru 2024, kada se Malešić penzionisala, prim. nov.) blagovremeno je dostavljena APR-u i REM-u. Međutim, na sajtu REM-a podaci nisu izmenjeni pošto ne postoji Savet REM-a koji treba da konstatuje ovu izmenu.

CRKVA I VERSKE ZAJEDNICE: Nakon ponovljenog dogovora – Snežana Miljković i Mevljud Dudić

U kategoriji „Crkva i verske zajednice“ kandidati su bili Sanja Lubardić Anđelković, Snežana Miljković, Mevljud Dudić i Sumeja Smailagić. Nakon što su predstavnici ovlašćenih predlagača ubrzo napustili salu, novinarki Cenzolovke je saopšteno da su se usaglasili i da su kandidati Sanja Lubardić Anđelković i Meljvud Dudić.

Međutim, nakon toga su predstavnici predlagača, među kojima i Srpska pravoslavna crkva, zamolili da se ponovi sastanak, „jer su pogrešili”. Sa tim se saglasio i predstavnik Mešihata islamske zajednice u Srbiji. Na ponovljenom sastanku, dogovoreno je da umesto Sanje Lubardić Anđelković kandidatkinja bude Snežana Miljković.

Snežana Miljković

Zaposlena je Hramu Svetog Save u Beogradu od 2018. godine kao šefica protokola/koordinatorka.

Završila je Fakultet za menadžment, Univerzitet UNION – Nikola Tesla i postala diplomirani ekonomista, a na Višoj poslovnoj školi u Sremskim Karlovcima stekla zvanje operativni menadžer.

Bila je nastavnica engleskog u OŠ „Mića Stojanović“ u Umčarima i Srednjoj ekonomskoj školi u Grockoj. Radila je i 17 godina kao šefica protokola u Gradskoj opštini Grocka.

Radila je u redakciji magazina  Bila je novinarka – saradnica TV Hram Srpske Pravoslavne Crkve, Radija Puls iz Grocke, zamenica glavnog i odgovornog urednika parohijskog časopisa Hrama Svetog Save – Svetosavac; autorka i koordinatorka projekta Oduhovljenje; autorka knjiga za decu „Svetitelji i životinje”, „Božija bašta“ i ,,Snežna molitva“. Ona je pisala tekstove za mnogobrojne pesme, kaže se u biografiji, gde se ističe i da je jedna od autora monografije Hrama Svetog Save.

Podnela je kandidaturu za člana Saveta REM-a i u prethodnom procesu 2024. godine, međutim Odbor za kulturu i informisanje poništio je odluku o izboru članova Saveta REM-a.

Mevljud Dudić

Doktor je islamskih nauka. Od osnivanja časopisa Glas Islama 1996. godine član je redakcije i kolumnista. Profesor je komunikologije na Univerzitetu u Novom Pazaru.

Kraljevski islamski centar za strateške studije u Amanu svrstao ga je u 500 najuticajnijih muslimana u svetu.

Za dekana Fakulteta za islamske studije imenovan je 2006, a 2008. za rektora Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru, na čijem čelu je bio u dva mandata, do 2014. 

Početkom te godine izabran je za predsednika Mešihata Islamske zajednice u Srbiji, piše Istinomer.

Od ukupnog broja predmeta, 41 predmet je formiran u Posebnom javnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, što predstavlja 43,62% ukupnog broja predmeta. Ovi  predmeti formirani su u vezi sa događajima na štetu 38 oštećenih lica, odnosno 32 pojedinačna lica, od kojih su 12 muškog (37,50%), a 20 ženskog pola (62,50%).

U formiranim predmetima, zaključno sa 30.09.2025. godine, preduzete su sledeće radnje:

• u 1 predmetu doneta je osuđujuća presuda;
• u 3 predmeta u toku je postupak pred sudom po optužnom aktu javnog tužioca;
• u 9 predmeta doneto je rešenje o odbačaju krivične prijave;
• u 12 predmeta doneta je službena beleška da nema mesta pokretanju krivičnog postupka;
• u 10 predmeta u toku je sprovođenje dokaznih radnji;
• u 42 predmeta podnet je zahtev za prikupanje potrebnih obaveštenja;
• u 11 predmeta razmatraju se navodi krivične prijave ili izveštaja o informacijama prikupljenim tokom predistražnog postupka, u cilju donošenja odluke;
• u 6 predmeta ni nakon preduzimanja mera u predistražnom postupku potencijalni učinilac nije identifikovan.

Prvostepena ili konačna odluka doneta je u 22 predmeta, što predstavlja 23,40% ukupnog broja predmeta.

Pregled 2016. – septembar 2025.

U periodu od 01.01.2016. do 30.09.2025. godine u javnim tužilaštvima, na osnovu podnetih krivičnih prijava/izveštaja, formirana su ukupno 684 predmeta u vezi sa događajima na štetu 746 oštećenih lica, odnosno 616 pojedinačnih lica koja obavljaju poslove od javnog značaja u oblasti informisanja, od kojih su 364 oštećena lica muškog (59,09%), a 252 ženskog pola (40,91%).

Od ukupnog broja predmeta, 368 predmeta je formirano u Posebnom javnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, što predstavlja 53,80% ukupnog broja predmeta. Ovi  predmeti formirani su u vezi sa događajima na štetu 373 oštećena, odnosno 301 pojedinačnog lica koja obavljaju poslove od javnog značaja u oblasti informisanja, od kojih je 158 oštećenih muškog (52,49%), a 143 ženskog pola (47,51%). Od ukupno 684 predmeta, odluka da nisu ostvarena obeležja nekog krivičnog dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti doneta je u 275 predmeta (40,20%), dok u 409 predmeta (59,80%) postoji osnov sumnje/osnovana sumnja da je izvršeno neko krivično delo na štetu bezbednosti novinara.

Udeo predmeta u kojima postoji osnov sumnje/osnovana sumnja da je izvršeno neko krivično delo i predmeta u kojima nisu ostvarena obeležja nekog krivičnog dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti u ukupnom broju predmeta, po godinama.

U 409 predmeta u kojima je ocenjeno da postoji osnovana sumnja da je izvršeno krivično delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, preduzete su sledeće radnje:

• u 98 predmeta (23,96%) je do sada izrečen neki oblik krivične sankcije ili je gonjenje ustupljeno stranoj državi;
• u 19 predmeta (4,65%) sud je odbio ili odbacio optužni akt ili oslobodio optuženog;
• u 144 predmeta (35,2%) u toku su dokazne radnje, istraga, postupak međunarodne pravne pomoći ili je u toku glavni pretres pred nadležnim sudom;
• u 148 predmeta (36,19%) ni nakon preduzimanja predistražnih radnji potencijalni učinilac nije identifikovan.

Postupanje tokom navedenog perioda

Posmatrajući ukupan broj predmeta, koji obuhvata sve događaje poznate javnom tužilaštvu, zaključno sa 30.09.2025. godine, preduzete su sledeće radnje:

• u 75 predmeta doneta je osuđujuća presuda;
• u 21 predmetu izvršilac je sankcionisan nametanjem obaveze propisane Zakonikom o krivičnom postupku u pogledu odloženog krivičnog gonjenja (oportunitet), koje obaveze su ispunjene u celosti;
• u 1 predmetu maloletni izvršilac je sankcionisan primenom vaspitnog naloga, koja obaveza je u potpunosti izvršena;
• u 6 predmeta odlukom suda odbijen je optužni akt tužilaštva;
• u 1 predmetu odlukom suda odbačen je optužni akt tužilaštva;
• u 12 predmeta doneta je oslobađajuća presuda;
• u 141 predmeta doneto je rešenje o odbačaju krivične prijave;
• u 2 predmeta doneta je odluka da nema mesta pokretanju pripremnog postupka protiv maloletnog učinioca;
• u 132 predmeta doneta je službena beleška da nema mesta pokretanju krivičnog postupka;
• u 1 predmetu, u postupku međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima, ustupljeno je krivično gonjenje nadležnim organima druge države;
• u 14 predmeta u toku je postupak pred sudom po optužnom aktu javnog tužioca;
• u 16 predmeta u toku je sprovođenje dokaznih radnji;
• u 4 predmeta u toku je postupak međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima;
• u 96 predmeta podnet je zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja;
• u 14 predmeta razmatraju se navodi krivične prijave ili izveštaji o informacijama prikupljenim tokom predistražnog postupka, u cilju donošenja odluke;
• u 148 predmeta ni nakon preduzimanja mera u predistražnom postupku potencijalni učinilac nije identifikovan.

Prvostepena ili konačna odluka doneta je u 392 predmeta, što predstavlja 57,31% ukupnog broja predmeta.

Detaljne informacije o predmetima i postupcima možete pronaći ovde.

Celu analizu možete videti na sajtu ANEM-a.

Bulatović navodi dva Matićeva „greha – da je govorio neistine i da vrši pritisak na Osnovni sud u Vranju, kako bi doneo osuđujuću presudu u njegovom sporu sa Pantićem.

U delu objave Bulatović nagoveštava „da nakon konačne odluke suda ima pravo na samoodbranu i da neće oprostiti Matiću iznete neistine“, što predstavlja pretnje i ugrožavanje bezbednosti predsedniku UO ANEM-a, prenosi Jugpres.