Konkursna dokumentacija za period od 2015. do 2025. godine pokazuje kako se sistem projektnog sufinansiranja razvijao u jednoj lokalnoj sredini: od prvih konkursa nakon usvajanja zakona, preko perioda stabilnog finansiranja, u kojem su pojedini mediji redovno dobijali najveći deo sredstava, do naglog pada konkursnih budžeta 2024. i 2025. godine — uz istovremeno zaključivanje ugovora o medijskim uslugama mimo konkursne procedure.

Ovaj sistem zasniva se na Zakonu o javnom informisanju i medijima iz 2014. godine.

Kada je Zakon o javnom informisanju i medijima stupio na snagu u avgustu 2014. godine, lokalnim samoupravama je po prvi put propisana obaveza da novac za medije raspodeljuju kroz javne konkurse, uz komisije sastavljene od predstavnika strukovnih udruženja, a ne po slobodnoj volji funkcionera.

Ideja je bila da projektno sufinansiranje zameni praksu direktnog finansiranja medija iz budžeta i time smanji finansijsku zavisnost između lokalnih vlasti i medija.

Zakonski okvir i prva primena: 2015. godina

Model projektnog sufinansiranja počivao je na nekoliko ključnih principa. Budžetska sredstva dodeljuju se za projekte od javnog interesa — teme koje lokalna tržišta često ne mogu sama da finansiraju, a ne za svakodnevne programske sadržaje, polazeći od ideje da mediji u osnovi funkcionišu na tržištu.

Komisije koje ocenjuju medijske projekte trebalo bi da budu nezavisne od organa koji raspisuje konkurs. Prema pravilima konkursa, sredstva se ne dodeljuju medijima koji se već finansiraju iz javnih prihoda, a eventualno neutrošena sredstva vraćaju se u budžet.

U Novom Bečeju je 2015. godine raspisan prvi konkurs vredan 4.000.000 dinara. Komisiju su činili Predrag Ćurčija na predlog UNS-a, Ferenc Berček kao predstavnik RAB Srbija i Srđan Merković na predlog Opštine Novi Bečej. Rešenje o raspodeli sredstava potpisao je tadašnji predsednik opštine Saša Šućurović.

Podela sredstava bila je sledeća: JP Radio Novi Bečej dobio je 1.800.000 dinara — najveći pojedinačni iznos. Preduzetnik Vladimir Subotić, registrovan pod poslovnim imenom Promolajn plus, dobio je 1.200.000 dinara. Agencija Cross Media Consulting iz Bečeja dobila je 300.000 dinara. Preostali iznosi raspodeljeni su između još šest podnosioca.

Javno preduzeće na konkursu

U tekstu javnog poziva koji je raspisala Opština Novi Bečej stajalo je: „Pravo učešća na konkursu nemaju izdavači medija koji se finansiraju iz javnih prihoda.“ Ipak, sredstva su dodeljena JP Radio Novi Bečej — javnom preduzeću koje se finansiralo iz javnih prihoda. Rešenjem o raspodeli sredstava tom mediju je odobreno 1.800.000 dinara.

Iz javno dostupnih odluka i obrazloženja nije vidljivo da li je komisija posebno tumačila ovu odredbu niti kako je obrazloženo prihvatanje te prijave. Rešenje je potpisano, a sredstva dodeljena.

Dodatnu dimenziju ovom slučaju daje podatak: JP Radio Novi Bečej prestao je sa radom 12. novembra 2015. godine, dakle pre isteka perioda na koji su sredstva bila opredeljena. Iz dostupne dokumentacije nije jasno ko je podneo završni izveštaj o realizaciji projekta niti da li je sprovedena finansijska kontrola.

Promolajnplus: preduzetnik i adresa

Drugi najveći dobitnik na prvom novobečejskom konkursu bio je preduzetnik registrovan kao Vladimir Subotić PR Reklama i propaganda Promolajnplus Novi Bečej, upisan u registar 30. aprila 2010. godine. Ovaj preduzetnik brisan je iz registra 31. maja 2018. godine. Odlukom o raspodeli sredstava ovom medijskom subjektu dodeljeno je 1.200.000 dinara.

Na istoj adresi u Novom Bečeju danas je registrovan preduzetnik Nevena Subotić PR Reklama i propaganda Promolajn Novi Bečej. Nevena Subotić je u tom periodu bila PR menadžer opštine Novi Bečej i urednica lokalnih informativnih platformi Novobečejski informator i Nbinfo kanal, što se navodi u njenim javnim izjavama iz 2015. godine povodom novinarske nagrade „Kapetan Miša Anastasijević“. Podaci iz APR-a sami po sebi ne dokazuju kontinuitet delatnosti između ova dva preduzetnika, ali ukazuju na povezanost u lokalnom medijskom i marketinškom prostoru u Novom Bečeju u tom periodu.

Mirković o nultoj godini i novim mehanizmima

Doc. dr Saša Mirković, koji je u periodu 2015–2016. godine obavljao funkciju državnog sekretara u Ministarstvu kulture i informisanja i učestvovao u izradi Zakona o javnom informisanju i medijima, u razgovoru za ovaj tekst opisuje 2015. godinu kao period u kojem su se standardi primene zakona tek uspostavljali, uz upozorenje na ono što je usledilo. „Nismo predvideli obaveznost raspisivanja konkursa, a onda sankciju za slučaj da se konkurs ne raspisuje. Mi smo imali situaciju da neke opštine uopšte nisu raspisivale konkurse. A onda, dok smo mi čistili sive zone, vlast je pronalazila nove mehanizme: zatvorite jedan kanal — oni odu u smer javnih nabavki i preusmere sredstva.“

Od 2016. do 2023. godine konkursni budžet opštine Novi Bečej kretao se između 3.980.000 i 6.000.000 dinara godišnje. U tom periodu, kroz osam uzastopnih konkursnih ciklusa, mogu se uočiti određene tendencije u raspodeli sredstava.

VTV DOO Subotica: dominantni dobitnik

Privredno društvo VTV DOO Subotica, čiji je zastupnik Vladan Stefanović, a koje u Novom Bečeju posluje kroz ogranak TV Novi Bečej, pojavljuje se od 2016. godine kao dobitnik sredstava u svakom konkursnom ciklusu, a iznosi koje je ovaj medij dobijao rasli su iz godine u godinu.

Privredno društvo VTV DOO Subotica registrovano je u oktobru 2014. godine, neposredno pre početka primene sistema projektnog sufinansiranja. Zakonski zastupnik kompanije je Vladan Stefanović.

Magazin Dani DOO Subotica: drugi stalni dobitnik

Od 2017. godine pojavljuje se drugi stalni dobitnik sredstava: privredno društvo Magazin Dani DOO iz Subotice, izdavač besplatnog štampanog mesečnog izdanja „Novobečejski dani“. Ovo privredno društvo registrovano je u januaru 2015. godine, a zakonski zastupnik kompanije je Vladan Stefanović — isti zastupnik kao i kod VTV DOO Subotica.

Zajednički imenilac

Kada se saberu sredstva dodeljena VTV DOO Subotica i Magazinu Dani DOO Subotica (Novobečejski dani), dva medijska subjekta sa istim zakonskim zastupnikom, dolazi se do iznosa od oko 30,6 miliona dinara dodeljenih kroz konkurse opštine Novi Bečej u periodu od 2015. do 2024. godine.

„Dnevnik“ grupacija: više pravnih lica, jedan medij

Treći element koji se može uočiti u konkursnoj dokumentaciji odnosi se na projekte čiji su sadržaji objavljivani u mediju „Dnevnik“. U periodu od 2015. do 2022. godine na konkursima opštine Novi Bečej pojavljivalo se više različitih pravnih lica kao podnosilaca projekata, ali su predloženi sadržaji bili namenjeni objavljivanju u istom mediju.

Prema zvaničnim rešenjima o raspodeli sredstava, konkursna podrška za projekte čija je realizacija bila vezana za dnevni list Dnevnik — čiji je izdavač privredno društvo Dnevnik Vojvodina Press d.o.o. iz Novog Sada — dodeljivana je kroz više različitih pravnih lica.

Veze između pojedinih pravnih lica koja su podnosila projekte za realizaciju u ovom mediju vidljive su i u javno dostupnim podacima Agencije za privredne registre. Privredna društva DVP Digital d.o.o. i DVP Produkcija d.o.o. registrovana su na istoj adresi kao i izdavač lista Dnevnik – Bulevar Mihajla Pupina 6 u Novom Sadu. U APR-u se kao kontakt adresa elektronske pošte kod pojedinih firmi navodi i domen „@dnevnik.rs“, koji koristi izdavač dnevnog lista Dnevnik.

Prema podacima iz APR-a, u jednom periodu ista osoba bila je upisana kao direktorka finansija u društvu Dnevnik Vojvodina Press, dok je istovremeno bila registrovana i kao direktorka u društvima DVP Digital i DVP Produkcija. 

U konkursnoj dokumentaciji opštine Novi Bečej kao podnosilac projekta pojavljuje se i Dunav produkcija d.o.o. privredno društvo osnovano 20. januara 2020. godine. Projekat tog preduzeća, prema rešenju o raspodeli sredstava, takođe se odnosio na sadržaje objavljene u dnevnom listu Dnevnik.

I projekti drugih navedenih pravnih lica – Dnevnik Vojvodina Press d.o.o., Panonija media d.o.o., DVP Produkcija d.o.o. i DVP Digital d.o.o. – prema konkursnoj dokumentaciji i rešenjima o raspodeli sredstava bili su vezani za objavljivanje sadržaja u istom mediju – dnevnom listu Dnevnik.

Deseterostruki pad konkursnog budžeta: 2024. i 2025.

Godina 2024. donosi najupečatljiviju promenu u čitavom jedanaestogodišnjem periodu: konkursni budžet opštine Novi Bečej smanjen je sa 6.000.000 na 600.000 dinara. To predstavlja deseterostruko smanjenje u odnosu na prethodnu godinu.

Ukupno je raspodeljeno 600.000 dinara — 350.000 dinara VTV DOO Subotica za projekat „Novobečejske priče" i 250.000 dinara INFO-NB za projekat „Znamenitosti i privredni razvoj Novog Bečeja".

U 2025. godini konkursni budžet ostao je na 600.000 dinara. Ukupno je raspodeljeno 400.000 dinara, i to isključivo VTV DOO Subotica za projekat „Tu, oko nas", dok je 200.000 dinara ostalo neraspodeljeno.

Na osnovu dostupnih podataka nije moguće sa sigurnošću utvrditi razloge za ovo smanjenje. Zakon o javnom informisanju i medijima ne propisuje minimalni iznos koji lokalna samouprava mora da opredeli kroz konkurs. Istovremeno, smanjenje konkursnog budžeta na deset odsto prethodnog iznosa ne mora nužno značiti smanjenje ukupnih budžetskih izdvajanja za informisanje, ukoliko se ostatak sredstava preusmerava kroz druge mehanizme finansiranja.

U praksi, konkursno sufinansiranje predstavlja samo jedan deo ukupnog finansiranja medija iz javnih sredstava. Mediji u Srbiji novac iz budžeta dobijaju i kroz javne nabavke medijskih usluga, oglašavanje državnih institucija i promotivne kampanje javnih preduzeća, zbog čega konkursni iznosi ne moraju nužno odražavati ukupnu visinu javnih sredstava koja se usmeravaju ka medijima u jednoj sredini.

Portal Webinfo je krajem 2025. i početkom 2026. godine podneo zahteve za pristup informacijama od javnog značaja radi dobijanja potpunih podataka o svim oblicima finansiranja medija iz budžeta opštine Novi Bečej, uključujući javne nabavke i direktne ugovore. Odgovor opštinske uprave nije dostavljen u zakonskom roku, zbog čega je redakcija podnela žalbe Povereniku za informacije od javnog značaja, a postupci su u toku u trenutku objavljivanja ovog teksta.

Mirković: mehanizam „ispod radara“

Govoreći o praksi finansiranja medija kroz javne nabavke male vrednosti, mehanizmu koji ne zahteva konkursnu proceduru ni komisijsko ocenjivanje, doc. dr Saša Mirković opisuje logiku koja stoji iza tog sistema. „Nažalost, do dana današnjeg nismo stvorili relevantan mehanizam da se proveri sprovođenje i sankcionišu zloupotrebe. Sve je smišljeno da bude „na dugom štapu“. I čak i kad otkrijete mahinacije, nema efikasnog mehanizma da neko oseti sankciju u kratkom roku.“

Konkurs za sufinansiranje medijskih projekata u opštini Novi Bečej za 2026. godinu raspisan je 26. februara 2026. godine sa ukupnim budžetom od 6.700.000 dinara.

Sistem komisija i bodovni inženjering

Paralelno sa promenama u finansiranju medija na lokalnom nivou, izmene Zakona o javnom informisanju i medijima iz oktobra 2023. godine donele su novi sistem formiranja komisija zasnovan na bodovnom rosteru. Prema ovom sistemu, stručnjaci koji žele da učestvuju u radu komisija moraju se prijaviti i biti rangirani prema kriterijumima koji se odnose na godine iskustva, obrazovanje i profesionalne reference.

„Doc. dr Saša Mirković, koji se i ove godine prijavio za člana komisije, opisuje kako su kriterijumi definisani na način koji, prema njegovoj proceni, favorizuje određene aktere. „Napravili su kriterijume koji stimulišu 'njihove' eksperte. Potpuno je svejedno da li ste radili u medijima 16 ili 40 godina. Imam doktorat, a to se tretira isto kao neko ko je završio fakultet bez mastera. Moj doktorat je u repozitorijumu, dostupan svima, ali nije uvažen kao publikacija jer 'nema ISBN broj'.“

Mirković opisuje i ograničenje uvedeno u sistemu bodovanja — maksimum od 20 komisija po članu — ali ocenjuje da ono nije suštinski promenilo način funkcionisanja sistema. „Vidim da danas mnogi imaju 100 bodova. To se dešava jer oni sebi međusobno dele bodove preko nekih 'stručnih skupova'.“

Šta dokumentacija pokazuje, a šta ne

Jedanaestogodišnja konkursna dokumentacija opštine Novi Bečej pokazuje nekoliko činjenica koje se mogu potvrditi uvidom u zvanična rešenja o raspodeli sredstava i podatke Agencije za privredne registre (APR).

Model projektnog sufinansiranja uveden je da bi raspodela javnog novca za medije bila vidljiva. Konkurs, komisija i rešenje — svaki od tih koraka trebalo je da ostavi pisani trag dostupan za javnu kontrolu. U Novom Bečeju taj pisani trag postoji za period 2015–2025. godine i dostupan je za analizu.

Ono što nije vidljivo — i što redakcija portala Webinfo i dalje nastoji da dokumentuje kroz zahteve za pristup informacijama od javnog značaja — jesu finansijski tokovi koji ne prolaze kroz konkursnu proceduru: javne nabavke, direktni ugovori i promotivne usluge. Bez tih podataka, slika finansiranja medija u Novom Bečeju ostaje nepotpuna.

Upravo zbog toga konkursna dokumentacija pruža samo delimičan uvid u način na koji se javni novac namenjen informisanju raspodeljuje na lokalnom nivou.

Doc. dr Saša Mirković tu nepotpunost opisuje kao strukturni problem sistema, a ne anomaliju jedne lokalne sredine. „Jasno vam je da su komisije programirane. S druge strane, imate primer u Subotici: 4 miliona za projektno sufinansiranje, 71 milion putem javnih nabavki. U ovom trenutku se izdvaja oko 14 miliona evra na nivou Republike, Pokrajine i lokalnih samouprava za projektno sufinansiranje, plus još oko 8 miliona evra godišnje putem javnog oglašavanja. Negde 22 miliona evra se 'vrti', a jedan deo scene bukvalno umire jer nema sredstva.“

Konkurs za sufinansiranje medijskih projekata za 2026. godinu, sa budžetom od 6.700.000 dinara, raspisan je u opštini Novi Bečej. Njegovi rezultati biće dostupni u konkursnoj dokumentaciji nakon završetka postupka.

Ostaje da se vidi kako će sredstva ovog puta biti raspodeljena među prijavljenim medijskim projektima.

Dodala je da su najčešći uzroci za stres potplaćenost, finansijska neizvesnost, loši uslovi rada i izveštavanje o traumatskim događajima.

Kako je navela, preko 50 odsto od 218 ispitanika smatra da su za stres uzroci i spoljni pritisci i pretnje, što je za 10 odsto više u odnosu na 2023. godinu.

Ona je kazala da 40 odsto novinara ima subjektivni osećaj depresivnih tegoba, a da visok stepen anksioznosti oseća 77 odsto njih.

Predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i predstavnik ANEM u Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara Veran Matić kazao je da je u prethodnih godinu dana posao novinara bivao sve kompleksniji.

„Niz koleginica i kolega iz medija svakodnevno su izloženi lažima, izloženi su blaćenju i iznošenju ličnih podataka koji mogu samo državne institucije da daju i to je nešto što mnogima predstavlja užasavajuće podatke“, izjavio je Matić na predstavljanju istraživanja u prostoru Miljenko Dereta.

Naveo je da se država, uoči predstojećih lokalnih izbora 29. marta u 10 opština, sprema na „obračun sa ostacima profesionalnih medija u Srbiji“.

„Gde god da odemo, to je jedna do dve redakcije koje profesionalno obavljaju svoj posao, sa po dvoje troje zaposlenih ili nezaposlenih, ili volontera. Smanjuje se obim profesionalnog novinarstva i medija, a vlast osniva nove medije koji će biti puki izvršioci komandi i prenošenja najgoreg blaćenja“, rekao je Matić.

Pohvalivši otpornost mađarskih nezavisnih medija, on je naveo da se ne mogu boriti zauvek i da će misija biti u Mađarskoj kako bi im prenela podršku i kako bi razgovarali o merama koje će obezbediti njihov opstanak, bez obzira na ishod izbora.

Organizacija navodi da će mađarski građani 12. aprila na istorijskim izborima birati između premijera i saveznika Kremlja Viktora Orbana i lidera stranke Tisa Petera Mađara.

Tokom 16 godina Viktora Orbana na vlasti, Mađarska je pala sa 23. na 68. mesto na Svetskom indeksu slobode štampe RSF i sada je četvrta najgore rangirana zemlja u Evropskoj uniji, napominje RSF.

Jedan od ključnih nalaza ukazuje na zabrinjavajući trend. Procenat novinara koji imaju, ili veruju da imaju problem sa mentalnim zdravljem, porastao je sa 32,3% u 2023. na 37,1% u 2025. godini. To je više nego duplo u odnosu na procenjenu učestalost mentalnih poremećaja u opštoj populaciji (oko 15%).

Cilj ove inicijative je prikupljanje pouzdanih podataka i izrada konkretnih preporuka i održivih mera podrške, što će doprineti stvaranju bezbednijeg i zdravijeg okruženja za rad novinara u Srbiji.

Molimo Vas da potvrdite prisustvo mejlom na ognjenka.lakicevic@osce.org ili telefonom na 063223496.

Ustavni sud je razmatrao ovu meru primenom trodelnog testa utvrđenog članom 17 Ustava, koji određuje u kojim slučajevima su ograničenja osnovnih prava dozvoljena. U okviru tog okvira, Sud je procenjivao da li je ograničenje imalo jasan pravni osnov, da li je težilo legitimnom javnom interesu i da li je bilo proporcionalno.

Kada je reč o zakonitosti, Sud je utvrdio da zakoni na koje se Vlada pozvala ne pružaju jasno i precizno zakonsko ovlašćenje za meru ovakvog obima – odnosno za suspenziju pristupa čitavoj onlajn platformi za sve korisnike u Albaniji. Kao rezultat toga, Sud je zaključio da uslov da ograničenja budu „propisana zakonom“ nije ispunjen.

Kada je reč o legitimnom cilju, Sud je prihvatio da zaštita dece od štetnog onlajn sadržaja predstavlja legitiman javni interes koji može opravdati određena ograničenja slobode izražavanja.

Međutim, Sud je utvrdio da mera nije prošla test proporcionalnosti. Zaključeno je da Vlada nije u dovoljnoj meri pokazala da su razmotrene manje restriktivne alternative, niti da je zabrana platforme na nivou cele zemlje bila neophodna za ostvarivanje navedenog cilja. Sud je takođe naveo da privremeni karakter mere ne čini meru proporcionalnom, jer je zabrana imala oblik opšteg ograničenja koje pogađa sve korisnike.

Iako je osporena odluka već bila ukinuta Odlukom Saveta ministara br. 62/2026, Sud je ipak nastavio da odlučuje o predmetu u javnom interesu i proglasio da je sprovođenje Odluke br. 151/2025 predstavljalo kršenje slobode izražavanja i slobode štampe. Potpuno obrazložena presuda biće doneta u skladu sa zakonskim rokovima.

Ova odluka potvrđuje zabrinutosti koje su od samog početka iznosile organizacije za slobodu medija i akteri civilnog društva, da je zabrana TikToka na nivou cele zemlje – uvedena bez parlamentarne kontrole, prethodnih javnih konsultacija ili sprovedene procene proporcionalnosti – bila nespojiva sa ustavnim standardima i međunarodnim obavezama u oblasti ljudskih prava.

Odluka uspostavlja važan ustavni princip: mere koje ograničavaju pristup digitalnim platformama moraju imati jasan i precizan pravni osnov, biti dokazivo neophodne i predstavljati najmanje restriktivno sredstvo za ostvarivanje legitimnog cilja od javnog interesa.

Odluka ima i širu važnost za tekuće diskusije o regulaciji digitalnih platformi. Kako vlade širom Evrope i Zapadnog Balkana istražuju načine za rešavanje štetnih pojava na internetu, ova presuda pruža važan podsetnik da takve mere moraju biti zasnovane na jasnom zakonskom ovlašćenju i poštovati principe neophodnosti i proporcionalnosti, u skladu sa ustavnim i međunarodnim standardima o slobodi izražavanja.

Ponovo pozivamo albanske vlasti da pokrenu inkluzivan i transparentan proces konsultacija koji bi obuhvatio parlament, civilno društvo, medijske organizacije, stručnjake za digitalna prava, međunarodne partnere i druge relevantne aktere, kako bi se razvio proporcionalan i na dokazima zasnovan pristup regulisanju digitalnih platformi.

Takvi napori treba da budu usklađeni sa evropskim standardima, posebno sa Zakon EU o digitalnim uslugama (EU Digital Services Act), koji pruža okvir zasnovan na proceni rizika za rešavanje sistemskih rizika i štetnog sadržaja na internetu. Nedavne mere sprovođenja ovog zakona, uključujući preliminarne nalaze Evropske komisije u vezi sa potencijalno zavisničkim dizajnom TikToka, pokazuju da se rizici povezani sa platformama mogu rešavati putem regulatornog nadzora i mehanizama odgovornosti, bez pribegavanja širokim ograničenjima pristupa digitalnim platformama. Ovaj pristup omogućio bi Albaniji da efikasno adresira legitimne zabrinutosti u vezi sa bezbednošću dece i zaštitom podataka, istovremeno čuvajući slobodu izražavanja, demokratsku raspravu i pravnu proceduru.

Današnja odluka naglašava važnost obezbeđivanja da sve buduće mere koje utiču na digitalne platforme budu zasnovane na jasnom zakonu, da budu dokazivo neophodne i proporcionalne, kao i da podležu smislenom demokratskom i sudskom nadzoru.

Potpisnice

SafeJournalists mreža

Hrvatsko novinarsko društvo

Udruženje novinara Kosova

Udruženje novinara Makedonije

Udruženje BH novinari

Nezavisno udruženje novinara Srbije

Sindikat medija Crne Gore

Reporteri bez granica (RSF)

Media Freedom Rapid Response platforma (MFRR)

Osservatorio Balcani Caucaso Transeuropa (OBCT)

Evropski centar za slobodu štampe i medija (ECPMF)

Međunarodni institut za štampu (IPI)

Evropska federacija novinara (EFJ)

Free Press Unlimited (FPU)

Podsetimo, od 1. januara novoosnovana firma Zapple Media Group osnovala je ukupno 11 portala Snaga juga, "Nekad i sad", "Nekad i sad info", "Pre i posle info", "Pre-i-posle", Stara Pazova uživo, Nova Pazova uživo, Podunavlje uživo, Srbija na istoku, Palanačke vesti i Glas Aranđelovca. Vlasnica novosadske firme koja je izdavač ovih portala je Milica Lainović, a direktor Gradimir Banković koji je ujedno i glavni i odgovorni urednik svih 11 novih medija.

U Registru medija Agencije za privredne registre (APR) registrovan je portal Božur sa sedištem u Gračanici na Kosovu, a reč je 31. mediju u vlasništvu penzionisanog oficira Slavka Stijakovića. I Radoica Milosavljević koji je do sada imao 12 medija nedavno je registrovao i portal Koreni.

Među novoregistrovanim portalima značajan broj predstavljaju lokalni mediji. Registrovani su tako Moj Požarevac u vlasništvu Ivana Jezdovića, Odžaci u fokusu u vlasništvu Novog Radija Petrovec iz Bačkog Petrovca, Bagljaš Info koji je pokrenulo udruženje građana „Info centar“ Bojana Marčete iz Žitišta, Moja Bačka Topola i Moj Vrbas u vlasništvu Vesti sa severa koje poseduju već NS uživo i Vojvodina uživo i povezani su sa Dokumentarnom TV.

Na spisku lokalnih su još i Dabi.rs iz Niša Dejana Markovića odnosno firme Green Eye Media, Uticaj TV Dušana Čairovića iz Vodica, Svilajnac Online Pokreta za opstanak sela koji vodi Dragan Milosavljević, Bačka Info koji je pokrenulo Udruženje Ja volim Sombor, Titel info Omladine opštine Titel, Šabac reporter Centra za lokalna pitanja koji vodi Aleksandar Dragojević, Info Golubac Centra za kulturu i razvoj Golubac na čelu s Ivanom Đorđević Metodiev iz Vranja i portal TV Ub Marka Trifunovića.

Pojedini postojeći lokalni mediji registrovali su i svoje internet portale, među kojima su portal Radija Petrovec iz Bačkog Petrovca, portal Somborskih novina, portal Radija Sombor i Portal AS televizije iz Šapca.

U Registru medija od januara se nalaze i Portal Za ekološki odgovor Udruženja "ZA česme", CESCI BALKANS - Centralnoevropska služba za prekogranične inicijative na Balkanu, Koznas Komiteta znanja Srbije, Likvidno.info Nenada Simovića iz Kraljeva, Ogledalo društva Snežane Žarković Dražić iz Aranđelovca, Nek se čuje glas udruženja Okular, Dok Media Dragana Đukanovića iz Novog Sada, Svetionik Info Nemanje Kuča iz Pančeva, Identitet Neđa Katanića iz Novog Sada, Phralipe, Fokus Press Marije Živković iz Čačka, Uglavnom koji je registrovala Ruska dijaspora u Srbiji, Budućnost energije u vlasništvu udruženja Zdravo mladi, Građanin info Centra za razvoj digitalnih medija koji vodi Irena Lazarević iz Pirota.

Na listi su i dva sportska portala Sremski fudbal i Sportmanija.

Nedeljnik Novi magazin registrovao je i svoje internet izdanje kao poseban medij, a ANEM je svoju veb prezentaciju takođe upisao kao internet javno glasilo.

Večernje novosti registrovale su Srpski kompas kao nedeljnik i kao internet portal.

Od novina osnovane su još Horeca Journal u vlasništvu Horeca connect, a Goran Medić je Bačkog Brestovca osnovao je BB radio.

On je Avdića opisao kao „prikrivenog partizanovca“ i „lažova“ koji je sa Arene „širio mržnju prema aktuelnom predsedniku republike uvijenu u formu košarkaškog komentara“.

„Mislio je da je vlast u Srbiji uzdrmana pa je probao na tihi način da se pridruži blokaderima“, rekao je Anđus, „sa pričom o autentičnoj ljubavi navijača i naroda prema Željku Obradoviću, sa aluzijom da nekog drugog tako narod ne voli.“

Prema Anđusu, „zna se“ da narod voli predsednika Aleksandra Vučića jer za njega dugo glasa i još će. Nastavio je pričom o tome „svi zvezdaši“ mrze Željka Obradovića i tako dalje.

I dalje „delikatno“

Avdić, jedan od najcenjenijih košarkaških komentatora u regionu, od početka februara nije komentarisao utakmice na televiziji gde radi dugi niz godina.

O tome se oglasio samo jednom, kratko, rekavši da je situacija „delikatna“ i da je dobio veliku podršku sa svih strana. „Kada bude potpuna informacija onda ću i ja nešto da kažem“, rekao je Avdić pre mesec dana u podkastu „Udvajanje“.

U sagi oko odlaska trenera Željka Obradovića iz Partizana, Avdić je jasno stao na stranu trenera, kritikujuću upravu kluba. Pojavio se i u emisiji novinara-partizanovca Vladana Tegeltije i postavljao pitanja predsedniku košarkaškog kluba Ostoji Mijailoviću.

Reči na koje Anđus sada aludira, izrečene su takođe u podkastu „Udvajanje“. „Željko Obradović je bio personifikacija Partizana i koliko god možda bilo teško nekom da prihvati ili neko, ne znam ni ja, bio toliko van sebe da ne može da shvati to, to je jednostavno tako!“

„Neki ljudi uživaju taj ugled, tu popularnost, ljudi ih toliko vole, a ti kao čuješ neke tamo analfabete koje pričaju kao, ne znam ni ja, ‘kult ličnosti’, ovo-ono… Nije Željko platio tim ljudima da ga vole, oni ga prirodno vole. I znaš, ja razumem da je možda drugima krivo što oni ne uživaju takvu ljubav“, rekao je tada Avdić.

Kako „Vreme“ doznaje, budućnost Edina Avdića na Areni Sport – sada monopolisti na sve prenose – još nije do kraja razjašnjena. Ni televizija u vlasništvu srpskog državnog Telekoma se nije oglašavala.

Jasno je da je Avdić van te televizije govorio više nego što se inače na toj televiziji može čuti, mada se i sam kloni komentarisanja politike.

Arena sport je notorna po tome što utišava zvuk sa Partizanovih tribina kada se čuje vređanje predsednika Aleksandra Vučića. Njihovi komentatori stoga i ne sede u hali, već komentarišu iz studija.

Željko Obradović je uzet na zub režimskih medija još kada je, na samom početku, podržao studentske proteste. Kako je „Vreme“ pisalo, otišao je iz Partizana zbog spleta okolnosti u kojem ulogu igra i taj politički pritisak.

Otkud Anđusova ljubav

Dejan Anđus, bizarni TV guru koji se proslavio lakonskim komentarima o politici i sportu i time što se predstavlja kao insajder, javno obožava predsednika Aleksandra Vučića poslednjih godina.

Do tog obožavanja došlo je pošto je Anđus 2017. godine snimljen pa potom uhapšen jer je navodno iznuđivao 30.000 evra od jednog biznismena. Optužbi je oslobođen tri godine kasnije.

U tom periodu se i „predomislio“ i od kritičara braće Vučić postao njihov najveći fan. To mu je kupilo mesto u etru na sada jedinoj sportskoj televiziji u Srbiji. I carte blanche da priča šta god hoće.

Avdić, sa druge strane, jedan je od retkih ljudi među sportskim novinarima koji dobacuje daleko i ima pristup skoro svima u košarkaškom svetu. Njegov nedavni intervju sa Nikolom Jokićem, u drugom podkastu koji vodi, preneli su svi bitni američki mediji.

Poziv je bio upućen novinskim agnecijama, a blagovremenu prijavu dostavila je kompanija „Tačno doo“, koja je i dobila posao.

Predmet nabavke je usluga medijskog praćenja aktivnosti, kao i usluge oglašavanja – procenjenje vrednosti od 4,2 miliona dinara bez PDV-a, odnosno preko pet miliona dinara sa PDV-om.

Podsetimo, firma „Tačno“ vlasnik je novinske agencije Tanjug.

Direktorka ove kompanije doskora bila je Manja Grčić, nova direktorka Radio-televizije Srbije, dok je na toj funkciji sada voditeljka Jovana Joksimović.

Prema podacima iz Agencije za privredne registre, može se videti da je ova kompanija ostvarila neto gubitak od preko 30 miliona dinara u 2024. godini, odnosno oko 256.000 evra.

Na specijalizovanom portalu za praćenje poslovanja preduzeća, ukupna ocena rizičnosti ovog preduzeća je 69, što ukazuje na visok nivo rizika.

Indikator kod koga je zabeležena najveća rizičnost je bonitet preduzeća.

Kako je ranije javio portal Nove ekonomije, Agencija Tanjug dobila je posao vredan 4,2 miliona dinara bez PDV-a, odnosno 5,04 miliona sa PDV-om, za uslugu medijskog praćenja aktivnosti i oglašavanja koje je dodelilo preduzeće EXPO 2027.

Taj portal je preneo informaciju da je Tanjug dobio posao, jer je jedini i podneo ponudu za njega.

Takođe se tvrdi da su poziv za podnošenje ponuda 20. februara poslate na sve tri novinske agencije u Srbiji – Tanjug, Beta i Fonet, ali da se samo Tanjug odazvao i podneo svoju ponudu.

Specijalizovana izložba EXPO 2027 biće održana u Beogradu od 15. maja do 15. avgusta na temu „Igra(j) za čovečanstvo – sport i muzika za sve“.

– Tužena strana nastojala da ostpori zahtev za privremenom merom, ali nisam shvatio da su uspeli to da argumentuju na pravi način. Meni je prilično neobjašnjiva ta argumentacija, jer smo mi dokazali da se ova epizoda ponavlja, reprizira i distribuira po brojnim televizijama i portalima. Priložili smo i odluku Saveta za štampu koji je ustanovio da je prekršen Kodeks novinara po brojnim stavkama i da je neophodno da se donese privemena mera i zaustavi blaćenje i targetiranje mene, ali i brojnih drugih novinara i aktivista. Naročito što je najavljen i drugi deo filma o meni, ali i drugim kolegama koji će da prođu istu vrstu targetiranja i blaćenja izvrnutim činjenicama i netačnim informacijama. To je nedopustivo, ovo je eskalacija atmosfere nasilja u kojem rade novinari i mediji. Na toj listi je su novinari kojima je već bezbednost ugrožena, koji su napadani od strane batinaša, ali i policije – rekao je Matić nakon što je izašao iz sudnice.

Ovaj sud bi, dodaje, trebalo da poštuje svoju praksu, jer je već ranije doneo nekoliko privremenih mera u slučaju televizija N1 i Nove.

Advokat Centra za društvenu bezbednost, Milan Plećaš, kaže da se ne slažu sa ovim zahtevom i nada se da privremena mera neće biti određena, jer nema osnova.

– Verujem da ćemo uspeti u postupku, jer se ne slažemo ni sa čim što tvrdi strana koja nas je tužila. Ono što je čudno je što se ročišta ovde zakazuju ekspresno, a u nekim slučajevima, važnijim za ovo društvo čeka se i mesecima – kazao je Plećaš.

Podsetimo, novinarska i medijska udruženja, članovi Stalne radne grupe za bezbednost novinara, podnela su krivičnu prijavu zbog ugrožavanja sigurnosti Verana Matića, dugogodišnjeg novinara, predsednika Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i predstavnika ANEM u Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara (SRG), saopšteno je danas.

U krivičnoj prijavi navedeno je da je Matiću ugrožena bezbednost emitovanjem epizode navodno dokumentarnog serijala „Zlo doba 2: Stvaranje propagande“, u produkciji udruženja „Centar za društvenu stabilnost“ iz Novog Sada, kao i kampanjom vođenom u propagandne svrhe na društvenim mrežama i novoregistrovanim sajtovima kojima su glavni urednik i izdavač isti, saopštio je ANEM.

Najava nastavka serijala posvećenog Matiću nagoveštava da će naredna epizoda nadmašiti krivotvorenja izneta u toj emisiji, ukazano je u prijavi novinarskih i medijskih udruženja, koja očekuju od nadležnih da u najkraćem roku ispitaju iznete navode i preduzmu sve zakonom predviđene aktivnosti.

Kako je navedeno u prijavi, u dobro organizovanoj kampanji usmerenoj ka Matiću iznete su informacije koje nisu činjenice već interpretacije poznatih i novih grubih neistina koje predstavljaju ili simplifikaciju i krivotvorenje događaja u kojima je Matić učestvovao i aktivnosti koje je preduzimao ili izmišljanje događaja i aktivnosti u kojima nikada nije učestvovao niti se sa njima može dovesti u vezu, na primer – da je izdajnik Srbije, strani plaćenik i agent, da je proneverio ogromne sume novca.

U objavama na novosnovanim portalima optužen je da aktivno podržava albanski separatizam, održava bliske veze sa separatističkim strukturama u Prištini i sa njima razbija ustavni poredak Srbije, odvaja deo zemlje, te da je povezan sa terorističkom OVK i slično.

Stalnu radnu grupu za bezbednost novinara čine predstavnici Udruženja novinara Srbije (UNS), Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), ANEM, Asocijacije medija (AM) i Asocijacije onlajn medija (AOM).

„Veoma je bitno zato da razgovaramo sa predstavnicima medija u gradovima gde se održavaju lokalni izbori 29. marta. Dežuraćemo u svakom od ovih mesta na dan izbora, kako bismo komunicirali i kako bi se izbegli incidenti i napadi, da efikasno i brzo reagujemo uz pomoć tužilaštva i MUP“, najavio je Matić na sastanku koji je organizovao ANEM u saradnji sa Misijom OEBS u Srbiji.

Marija Babić iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) naglasila je da je 2025. godina rekordna sa više od 380 incidenata protiv novinara, a da je posebno zabrinjavajuće to što je zabeleženo 116 fizičkih napada.

„Najveći broj slučajeva vezan je za proteste koji su organizovani širom Srbije. Zabrinjavajuće je i to što policija nije reagovala kada su novinari napadnuti, a onda smo došli do toga da je zabeležen veliki broj napada od strane policije i neosnovanih privođenja i zadržavanja. Od marta do kraja godine bilo je 77 takvih slučajeva. I dalje imamo tendenciju da se broj napada i pretnji povećava, na osnovu podataka iz prva dva meseca ove godine koji pokazuju da je situacija i dalje takva. Od početka godine beležimo 71 slučaj ugrožavanja bezbednosti medijskih radnika“, ocenila je Babić.

Stevan Ristić, predsednik Upravnog odbora Asocijacije medija, rekao je na sastanku da ranijih godina nismo imali ovakvu „epidemiju nasilja“ u kojoj ne možemo ni da obradimo sve situacije, a da se pritom mnogi slučajevi i ne prijavljuju jer su novinari izgubili poverenje u institucije.

„Važno je da se prijavljuje svaki napad, pretnja, pritisak...“, poručio je Ristić.

Sastanku su, osim članova SRG, prisustvovali predstavnici medija iz Aranđelovca, Kragujevca i Lazarevca i tužioci iz Aranđelovca, Smedereva i Velike Plane.

Dragan Todorović, urednik portala E Stvarnost iz Aranđelovca, izjavio je da nisu imali fizičke napade, ali da su se dešavala „lupanja po ramenu“ dok je izveštavao sa protesta i skupova koje je prenosio na društvenim mrežama.

„Publika mora da ima objektivnu sliku, pa da sama procenjuje. Ipak, nekima nije odgovarao naš rad, pa su pokušavali da nas spreče tako što su se organizovali botovi“, ocenio je Todorović.

Jovanka Nikolić, urednica Glasa Šumadije iz Kragujevca, istakla da se policija u tom gradu drugačije ponaša u odnosu na druga mesta u Srbiji, navodeći primer da su odmah sklonili ženu koja je prošle godine napala njihovu novinarku ispred štanda SNS.

„Koleginica je, nažalost, posle toga rešila da više ne želi da se bavi novinarstvom. Mi stariji smo oguglali, dobijamo stalno pretnje preko interneta, na dnevnom nivou“, objasnila je Nikolić.

Maria Popović, urednica portala Pravo u centar iz Lazarevca, napomenula je da njen medij jedini u ovoj beogradskoj opštini koji je izveštavao s protesta zbog čega je imala niz problema.

„Sa lokalnom policijom nisam imala problema, ali je bilo s uniformisanim licima koja dolaze po potrebi u Lazarevac a koji mi nisu dozvoljavali da priđem događajima. Potom, tu su i uvrede, snimanje kuće i članova porodice... Ne osećamo se bezbedno, a nemamo kome da se obratimo“, rekla je Popović.

Marija Obrenović, predsednica Upravnog odbora Lokal Presa i urednica kragujevačkog portala Pressek, naglasila je da je stanje u lokalnim medijima veoma teško, a da bezbednost novinara na događajima zavisi od toga da li ih obezbeđuje lokalna policija ili dolaze iz drugih mesta.

Spor je pokrenut nakon gostovanja Vladice Dimitrova u emisiji „Aktuelno“ na Televiziji Caribrod 5. februara 2025. godine, kada je izjavio da opozicija, uključujući Sergeja Ivanova, kontaktira odbornike vladajuće većine i nudi im „novce, pare i sve“ kako bi prešli na drugu stranu. Na pitanje voditelja emisije da li stoji iza takvih optužbi, Dimitrov je nastavio: „Pa naravno da stojim. Slušajte da Vam kažem nešto, ja stojim iza toga i oni će biti, naravno, ovaj… optuženi, jer to jeste tako. Neće ovi ljudi, inače, da se prodaju“.

Sergej Ivanov je potom Televiziji Caribrod dostavio demanti, koji je objavljen 13. februara, ali je Dimitrov u drugoj emisiji na istoj televiziji ponovio da ostaje pri svojim tvrdnjama i naveo da očekuje eventualne tužbe.

Tokom sudskog postupka Dimitrov je tvrdio da su njegove izjave izrečene u kontekstu političkog sukoba između vlasti i opozicionih aktera u Dimitrovgradu i da ih treba posmatrati kao deo političke borbe. Naveo je da se oslanjao na informacije koje je dobio od odbornika Ljubiše Takova, neposredno pred emisiju, na sastanku opštinskog odbora Srpske napredne stranke.

Ljubiša Takov je, međutim, pred sudom izjavio da mu Ivanov nije nudio novac niti bilo kakvu konkretnu korist. Naveo je da je eventualni razgovor bio kratak i neformalan i da ga nije doživeo kao pokušaj kupovine odborničkog mandata, niti kao ucenjivački ili potkupljivački. S druge strane, Ivanov je izjavio da nikakav susret niti razgovor o politici sa svedokom Takovim nikada nije održan.

Drugi svedok u postupku, Slavoljub Manoilov, koji je i zamenik predsednika Skupštine opštine Dimitrovgrad, potvrdio je da je prisustvovao sastanku na kome je Takov govorio o tom susretu, ali je naveo da nema neposrednih saznanja o samom razgovoru između Ivanova i Takova. Prema njegovim rečima, Takov je tada rekao da ga je Ivanov pitao da li želi da pređe na stranu opozicije, ali nije pomenuo da mu je nuđen novac.

Sud je ocenio da je iskaz Manoilova posredan dokaz, jer se zasniva na onome što je čuo od Takova, a ne na ličnom saznanju o događaju. Ni taj iskaz, kako se navodi u presudi, ne potvrđuje da je Ivanov nudio novac ili drugu protivpravnu korist.

Sud je zaključio da tvrdnja da je Ivanov nudio novac ili druge pogodnosti odbornicima nije dokazana. U presudi se navodi da „optužba za nuđenje novca ili drugih koristi odbornicima nije vrednosni sud niti politička ocena, već činjenična tvrdnja o protivpravnom ponašanju“.

Sud je ocenio da je Dimitrov takvu tvrdnju izneo kao činjenicu, bez provere, iako je bila zasnovana isključivo na posrednom saznanju jednog lica. Zbog toga je, kako se navodi, prekoračena granica dozvoljene političke kritike.

U presudi se takođe ističe da sloboda izražavanja u političkom životu jeste zaštićena, ali da ne obuhvata iznošenje neproverenih optužbi koje drugu osobu označavaju kao učinioca krivičnog dela.

Prilikom određivanja visine naknade sud je uzeo u obzir težinu optužbe, činjenicu da je izrečena u televizijskom programu koji prati lokalna zajednica, kao i status Dimitrova kao javnog funkcionera.

Ivanov je tokom postupka naglasio da mu primarni cilj nije finansijska satisfakcija, već utvrđivanje istine, a eventualni iznos koji mu bude dosuđen namerava da preda u humanitarne svrhe.

Pored dosuđene naknade od 30.000 dinara, Dimitrov je obavezan da Ivanovu nadoknadi i troškove postupka u iznosu od 109.300 dinara.

Protiv ove presude dozvoljena je žalba Višem sudu u Pirotu.

Imajući u vidu da je Sergej Ivanov dugogodišnji novinar i saradnik FAR-a, ekipa ove medijske kuće pratila je tok suđenja.

Naime, stručnjaci za bezbednost sa kojima smo razgovarali tvrde da Vučeviću nije potrebna vojna policija koja bi ga obezbeđivala, već su dovoljni pripadnici MUP-a, ukoliko uopšte ima potrebe i za tim.

Nakon što je fotografisao kameru koja je pre nekoliko meseci instalirana na stub da snimi i okolinu Vučevićeve zgrade, prišao je mlađem muškarcu u civilu za koga je pretpostavio da je vojno lice koje obezbeđuje Vučevića.

Predstavio se, pokazao službenu legitimaciju i rekao da je novinar Danasa koji piše priču o Vučevićevom obezbeđenju, te da ne predstavlja nikakvu pretnju.

Muškarac je izvadio vojnu legitimaciju i rekao da je tu da obezbeđuje objekat, a zatim zamolio novinara da ga ne fotografiše. On mu je odgovorio da se nalaze na javnoj površini, da ima pravo da fotografiše, a da vojno lice eventualno može da se okrene leđima ka kameri.

Zatim je službenik pozvao svoje starešine telefonom, objasnio im da je došao novinar, a nakon kratkog razgovora zatražio je od Bokića ličnu kartu kako bi ga legitimisao. Zamolio ga je da sačeka sa fotografisanjem dok mu se ne jave starešine.

Posle nekoliko minuta ponovo mu je zazvonio telefon, a kada je završio razgovor rekao je Bokiću da sačeka još malo. Bokić je to odbio i rekao da će napraviti fotografije, na šta mu je vojni policajac rekao da su mu starešine rekle da uđe u dvorište zgrade, iza kapije.

Bokić je u popodnevnim satima ponovo došao do Vučevićeve zgrade, ispred koje nije bilo nikoga, ali je u službenom automobilu „Škoda“ sedeo isti vojni policajac. Nakon što je Bokić napravio nekoliko fotografija, vojni policajac mu je rekao da mora da ga zadrži dok ne dođu njegove starešine, koje mora da obavesti o događaju.

Na pitanje novinara Danasa da li mu on naređuje da sačeka i da li mu ograničava slobodu kretanja, vojni policajac je povišenim tonom Bokiću rekao da su mu tako njegove starešine naredile.

Zatim je Bokić izvadio telefon i počeo da snima policajca koji je pokušao da ga omete u tome govoreći mu da nema prava da ga snima, nakon čega je ponovo pozvao nadređene i preneo im da je Bokić već poslao fotografije i da ga je snimio.

Posle tog razgovora vojni policajac se cinično obratio Bokiću rečima: „Hvala vam, gospodine, slobodni ste.“ Kada se malo udaljio dobacio je novinaru: „Pogrešili ste što ste ovo uradili“- Zatim je ušao u dvorište zgrade.

Ova firma, podsetimo, od početka 2026. godine kupila je užičke medije Televiziju 5 i TV Lav Plus, TV Priboj, portal valjevo5.rs, RTV Bačka Palanka, Lotel Plus iz Loznice i Santos televiziju iz Zrenjanina.

Firma Best Media Team registrovana je zvanično 24. decembra prošle godine i najpre je bila u vlasništvu kompanije Alo Media System. Firma se vodi na adresi Kosovska 26, Beograd, gde je i sedište kompanije koja je poseduje. Direktor firme je Dragan Lazić.

Krajem februara, prema podacima u APR, Alo je 10 odsto vlasništva prodao izdavaču Informera, odnosno firmi Insajder Tim.

Ova novoosnovana firma Aloa i Informera, kako se navodi u APR, registrovala je i dve ćerke firme - 30. decembra Miomediu u Mionici i 15. januara Infomačvu u Šapcu, u kojoj je suvlasnik 20 odsto Dragan Mandić, inače neladšnji vlasnik medijskog izdavača Lotel Plus iz Loznice. 

Interesantno je da su u kontakt podacima na APR za ove dve firme navedene mejl adrese koje u sebi sadrže reči TV Mačva i TV Kolubara što ne isključuje mogućnost da im je u planu da registruju nove lokalne medije s ovim nazivima.

Alo Media System zajedno sa Bojanom Avramovićem poseduje i firmu INI media u okviru koje funkcioniše Niš TV, neregistrovana televizija, i istoimeni registrovani portal. 

Portal ove televizije je na konkursima za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja u Nišu dobio prošle godine 16 miliona dinara, iako je registrovan bio tek 28. avgusta.

Sud je presudio da je izvršio krivično delo Ugrožavanje sigurnosti time što je 9. marta 2024. godine na Fejsbuku sa svog naloga pod nazivom „Praška Šunka“ postavio objavu objavu i poslao više poruka pretećeg sadržaja oštećenoj novinarki Ani Hegediš: “zaklo bi te u centru novog sada je*em ti i sve katoličko sektaško satansko mamu vam je*em poganu, pa dokle mislite da će te puštati, evo ja ti se kunem da ćeš saznati uskoro sve”, zbog čega je oštećena osetila strah za svoj život.

„Ovo je prva presuda za niz pretnji koje su upućivane Ani Lalić Hegediš. Pre godinu dana nedeljama je bila izložena salvama sličnih brutalnih pretnji zbog kojih je sa porodicom morala na određeno vreme da napusti zemlju. Drugi nasilnik koji je pretio iz Pariza, priveden je, ali mu je odlukom suda omogućeno da čeka suđenje sa nanogvicom u svojoj kući, što je iskoristio i pobegao van zemlje. Niz drugih nasilnika još nije identifikovan, a pretnje stižu i dalje. Pozivamo institucije da budu efikasne, jer jedino kažnjavanjem nasilnika može se zaustaviti nasilništvo prema novinarkama i novinarima i medijskim radnicima“, izjavio je Veran Matić, predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), član Stalne radne grupe za bezbednost novinara i operater na Sigurnoj liniji za novinare 0800 100 115.

Predmet ugovora je, tačnije, objava promo članka od minimum 4.000 karaktera i dve fotografije, u trajanju od 7 dana, na naslovnoj stranici, a iz oblasti ruralne kulture i običaja prigradskih naselja oko Subotice sa ciljem promovisanja kulturne politike i grada Subotice, po nalogu Gradske uprave i u komunikaciji sa predstavnicima lokalne samouprave.

Ugovor je sklopljen 15. decembra 2025. godine sa predviđenim periodom trajanja do 31. decembra 2025. godine.

Na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Magločistač je zatražio i dobio izveštaj o izvršenim uslugama koji sadrži screenshot teksta objavljenog 28. decembra 2025. godine pod naslovom „Sela oko Subotice čuvaju tradiciju: običaji, pesma i žetva kao živo kulturno nasleđe grada“, a koji je posvećen žetelačkom nasleđu, salašima i njihovom nasleđu kao razvojnoj šansi.

Iako je predmet ugovora objava promo članka od minimum 4.000 karaktera, sam članak ih ima, sa razmacima i naslovom, 3.074 – 166 dinara po svakom slovu i razmaku, dok je fotografija više nego što je ugovoreno – pet umesto dve.

Milion i po dinara vredan je ugovor sa Alo media system za objave programskog sadržaja na portalu – promo članak od minimalno 3.000 karaktera i dve fotografije, u trajanju od 5 sati isticanja dnevno na naslovnoj strani, i reklamni baner iz oblasti kulture, kulturnog i istorijskog nasleđa, kulturnih sadržaja sa manifestacija, akcija, planova i postignutih rezultata i kulturnih aktivnosti ustanova kulture sa ciljem promovisanja kulturne politike Grada Subotice, po nalogu Gradske uprave i u komunikaciji sa predstavnicima lokalne samouprave.

Ugovor je sklopljen 19. decembra 2025. godine sa predviđenim periodom trajanja do 31. decembra 2025. godine.

Na osnovu dostavljenog izveštaja o izvršenim uslugama, koji smo zatražili i dobili na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, vidi se da je predmet ugovora bilo šest tekstova, objavljenih u periodu od 19. do 22. decembra.

U njima se izveštava sa izložbe korisnika Dnevnog boravka „Kolevke“, o nagradi „Turistički cvet“ za Turističku organizaciju Subotice, novogodišnjem koncertu Subotičkog simfonijskog orkestra, otvaranju „Jezičkog kutka“ u Gradskoj biblioteci, otvaranju Winterfest-a i novogodišnjem koncertu „Sjaj bečkih valcera“.

Objava svakog od ovih tekstova pojedinačno koštala je, u proseku, 250.000 dinara. Ni jedan od njih nema traženi minimum od 3.000 karaktera.

Alo media system izdaje dnevne novine „Alo“ koje su prošle godine, prema broju prekršaja etičkih i profesionalnih standarda, a koje je predstavio Savet za štampu, zauzele prvo mesto u Srbiji sa 2.004 prekršaja u 1.205 tekstova.

Ovakvim ugovorima, subotička lokalna samouprava dodelila je prošle, 2025. godine 15 puta više novca odabranim medijima direktno nego što je sufinansirala medijske projekte proizvodnje sadržaja od javnog interesa putem konkursa.

Putem javnog konkursa, gde je javnosti poznato ko podnosi prijave, za šta se novac zahteva, ko o raspodeli odlučuje i u kom iznosu se podrška pruža, raspodeljen je isti iznos kao godinu pre – 4,6 miliona dinara.

Ali, direktnim ugovaranjem, dakle, bez raspisivanja javnih poziva i javnog objavljivanja podataka iz kojih saznajemo „kome i koliko“ ide iz budžeta, utrošeno je 73,3 miliona dinara. Osnov je Zakon o javnim nabavkama po kojem se od javnih nabavki mogu izuzeti kupovina vremena za televizijsko, odnosno radijsko emitovanje, odnosno vremena za emitovanje programskih sadržaja od pružaoca medijskih usluga.

Na ovaj način iz budžeta je u poslednih pet godina medijima isplaćeno više od 2 miliona evra, pokazuje analiza portala Magločistač.

Andrić za Cenzolovku podvlači da je novitet količina uvreda od strane policije i izuzetna neprofesionanost prema svima.

Povredilo ih to što je njihovo ponašanje snimljeno

“Bili su grubi, bezobrazni, bilo je i uvreda. I prema ćerki i prema ženi su stvarno bili odvratni. Nemam drugu reč da opišem. Taj nivo neprofesionalnosti, da policajci imaju kratak fitilj, da na sve odgovore uvredom i potpuno neempatičnim ponašanjem, to do sada nisam video. Mislim da ih je dosta povredilo to što je njihovo ponašanje snimljeno i dokumentovano. Da imamo snimak na kome se vidi kako oni udaraju i guraju i kako postupaju prema ćerki Zlatka Kokanovića”, podvlači Andrić i pojašnjava:

“Kasnije, kada sam potrčao da fotografišem, proleteo sam pored saobraćajnog policajca. To nije bio nikakav kordon, samo saobraćajac na raskrsnici. On je prvo pokušao da me optuži da sam ga udario, a kada mu je postalo jasno da je dokazivo da ga nisam udario, onda je nabacio da sam ga vređao. Bio je izuzetno i bespotrebno grub, iako sam mu odmah dao ličnu kartu.”

Policijsko zastrašivanje je dostiglo novi nivo u policijskoj stanici.

“Jedan ili dvojica policajaca su hteli da uzmu moje uređaje da bi obrisali snimke. To se nije desilo jer ni kamera ni telefon nisu bili kod mene. Razočarali su se. U jednom trenutku mislio sam da će me tući, udariti. Bilo je svačega. Dvojica su uletala unutra, praktično su mi se unosili u facu… Ne znam kako bi izgledalo da sam napravio neki veliki problem. Ali, taj moment gde policija preuzima ulogu i kažnjavanja, to je suludo“, ističe Andrić i dodaje:

“Kada nisu uspeli da mi napakuju napad na službeno lice, prešli su na prekšaj, odnosno uvrede. Imao sam malo problema da dobijem advokata. Nisam znao napamet broj, a jedan policajac, izuzetno neljubazan, govorio je da ga ne zanima što nema advokata i da to je to: dajem izjavu bez advokata onda. Međutim, u međuvremenu se pojavio jedan od komšijskih advokata”.

Andrić već godinu i po dana dokumentuje nasilje na ulicama i već je doživljavao fizičke napade od strane policije. Da li smatra da je njegovo privođenje bilo isplanirano?

“Mislim da jeste, zato što mi je jedan od policajca u stanici pokazao moju fotografiju i prokomentarisao da su oni već ujutru bili u fazonu da sam ja taj koji će napraviti problem – nešto u tom smislu. Zanimljivo je da jedan deo policijskih službenika bio korektan, ali dvojica, trojica su bili…”

Celokupno iskustvo u Loznici ocenjuje kao izuzetno neprijatno.

“Pogotovo što nisam pružao nikakv otpor, sarađivao sam sa njima, bio sam ljubazan kada su me priveli. Prethodna dva puta policija je bila značajno profesionalnija nego sad.”

Igramo šah i pobedićemo

Nakon iskustva u Loznici, kaže da će raditi da na tome da trenira svoj model ponašanja.

“Nema šta, igramo šah. Malo ću smisliti kako da se prilagodim, posmatram, učim. Ne znači da treba da se naviknemo, samo znači da treba da znamo pravila igre. Nije fer, nije uvek korekno i lepo, ali neki ljudi zapravo na mnogo gore načine prolaze od nas koji fotkamo. Igramo šah i pobedićemo!”

Prošle godine napadnut osam puta

Gavrilo Andrić jedan je od najnapadanijih fotoreportera sa protesta u poslednjih godinu i po dana. Prema podacima iz Baze napada na novinare Nezavisnog udruženja novinara Srbije, u 2025. godini napadnut je osam puta: pet puta u Beogradu, po jednom u Kosjeriću, Novom Sadu i Negotinu.

Od početka 2026. u januaru je napadnut jednom, a u prošlog meseca za vreme protesta na Novom Beogradu, policija ga je dva puta ometala.

Prvi put, dok je fotografisao policajci su ga gurali bez ikakvog objašnjenja, iako je imao jasno istaknutu press legitimaciju.

Kasnije, dok je snimao postupanje policije prilikom hapšenja demonstranta, pripadnik Žandarmerije je fizički nasrnuo na Gavrila Andrića. Nakon što je objasnio da je tu da izveštava, zatražio je i od žandarma legitimaciju. Policajac ga je opsovao.

Urednik KRIK-a Stevan Dojčinović tužio je bivšu sekretarku Ministarstva unutrašnjih poslova Dijana Hrkalović nakon što ga je u junu 2024. godine gostujući na televiziji Pink vređala i iznela više neistinitih i opasnih informacija na njegov račun. Na taj način pokušala je da degradira Dojčinovićev višegodišnji novinarski rad.

Hrkalović je lažno optužila Dojčinovića da postupa po instrukcijama i naređenjima Radoja Zvicera, vođe kavačkog klana, da je povezan sa klanom Veljka Belivuka, vođe grupe „Principi”, te da medijski napada i kriminalizuje predsednika Aleksandra Vučića i članove njegove porodice.

„Mnogo bitniju stvar je on (Zvicer) tu izrekao, a to je sledeće. Treba gađati predsednika Vučića, napadati ga medijski. E, šta mi tu imamo? Gde mi imamo te medijske napade na predsednika Vučića u stvari sve vreme? KRIK iza kojeg stoji CIA Dojčinović, Šolakovi mediji i opozicija. Svi pričaju istu priču”, rekla je tada Hrkalović u emisiji „Novo jutro” na Pinku.

Hrkalović je i nakon emisije nastavila javno da vređa Dojčinovića, pre svega na društvenoj mreži Iks (X).

Dojčinović je zbog ovog tužio Hrkalović, a ona je u odgovoru na tužbu navela da je on brojnim tekstovima na KRIK-u nju neosnovano doveo u vezu sa Belivukom i Zvicerom.

Sudija Drugog osnovnog suda Milena Barjaktarević, nakon uvida u dokaze koje je Dojčinović dostavio, osudila je Hrkalović i odredila joj da uredniku KRIK-a isplati odštetu od 100.000 dinara.

„Tužena je tužioca označila kao lice koje je povezano sa kriminalnom grupom, da deluje po instrukcijama kriminalne organizacije, da je povezan sa stranim obaveštajnim strukturama kao i da učestvuje u organizovanoj aktivnosti usmerenoj na rušenje države i predsednika Republike, sud nalazi da su ovakve tvrdnje objektivno podobne da povrede čast, ugled i profesionalni integritet tužioca, posebno imajući u vidu da se tužilac bavi novinarskim poslom”, piše u obrazloženju presude.

Dijana Hrkalović, osim iznosa od 100.000, prema presudi, mora da isplati i troškove postupka od oko 70.000 dinara.

Ovo je prvostepena presuda i Hrkalović na nju može da se žali.

Bivša sekretarka MUP-a ranije je tužila KRIK za povredu časti i ugled, ali je njena tužba odbijena i presuđeno je u korist novinara.

KRIK i urednik Stevan Dojčinović godinama se bore sa velikim brojem tužbi koje podnose ljudi bliski vlasti. Novinari KRIK-a, kao i brojne novinarske organizacije, smatraju da su tužbe vid pritiska da prestane da se izveštava o visokoj korupciji i kriminalu unutar države, a iza kojih stoje ljudi iz vlasti ili njima bliski pojedinci. Trenutno se protiv redakcije vodi 14 postupaka, a među ljudima koji su tužili ovu istraživačku redakciju su i sudija Dušanka Đorđević i njen suprug Aleksandar, kao i Predrag Koluvija, optužen da je na svom imanju „Jovanjica” organizovao uzgajanje 1,6 tona marihuane.

U tom kontekstu, s obzirom na to da je Direktiva o autorskim pravima na digitalnom jedinstvenom tržištu (CDSM) iz 2019. godine na redu za reviziju 2026. godine, Evropski parlament poziva na brza rešenja za zaštitu nosilaca prava i utvrđivanje da li postojeća pravila o autorskim pravima pokrivaju obuku veštačke inteligencije.

Izveštaj predstavlja važan prvi korak u pravom smeru za novinare, jer zahteva da autori dobiju kontrolu nad korišćenjem svog sadržaja od strane veštačke inteligencije, uz jačanje obaveza transparentnosti i odgovornosti za programere. Promoviše se pravedna i srazmerna naknada kroz licenciranje i ukazuje se na nedostatke trenutnog modela odustajanja, koji nije samo nepraktičan i netransparentan, nego je i u suprotnosti sa evropskom praksom autorskih prava. Na kraju, pokušava se integrisati pitanja vezana za veštačku inteligenciju u postojeće zakonodavne okvire EU o slobodi medija, pluralizmu i demokratskom diskursu.

Konkretno, izveštaj priznaje:

Ograničenja Direktive o autorskim pravima na digitalnom jedinstvenom tržištu (DSM) u rešavanju novih problema koje stvaraju generativni sistemi veštačke inteligencije;

Da se pravima može upravljati i kroz transparentan i dobrovoljan sistem licenciranja koji vraća moć pregovaranja nosiocima prava, bez ograničavanja individualnog licenciranja;

Potrebu za potpunom kontrolom nad korišćenjem novinarskog materijala od strane veštačke inteligencije, uključujući punu transparentnost podataka koje programeri veštačke inteligencije koriste;

Da novinari koji poseduju prava na sadržaj (članke, fotografije, emisije itd.) treba da mogu da odluče kako će se taj sadržaj koristiti — ne samo za obuku veštačke inteligencije, nego i za druge upotrebe veštačke inteligencije, npr. za generisanje odgovora ili rezimea;

Rizik koji veštačka inteligencija predstavlja za raznovrsnost vesti i potrebu za primjenom prava EU radi smanjenja ovog rizika putem načela EMFA i DSA;

Potrebu za delotvornim i transparentnim mehanizmom odustajanja koji nosiocima prava omogućava da isključe svoja dela iz skupova podataka za obuku veštačke inteligencije; poslanici se protive ideji centralizovanog registra odustajanja u okviru izuzeća za rudarenje teksta i podataka (TDM) iz Direktive o autorskim pravima.

Osim toga, izveštaj poziva Evropsku komisiju da proceni i predloži mehanizme koji će osigurati da provajderi generativne veštačke inteligencije na pravedan, srazmeran i nediskriminatoran način nadoknade medijskim kućama za preusmeravanje saobraćaja i prihoda, s posebnom pažnjom na lokalne i regionalne medije.

„EFJ pozdravlja ovaj izveštaj kao prvi korak u pravom smeru i poziva Komisiju da odmah deluje. Korišćenje novinarskih sadržaja od strane sistema veštačke inteligencije treba da bude podložno jasnom prethodnom odobrenju i pravednoj naknadi, uz zaštitu moralnih prava, kojom upravljaju organizacije za kolektivno upravljanje pravima", izjavila je predsednica EFJ Maja Sever.

Protiv njih su krivičnu tužbu podneli sudija Apelacionog suda u Beogradu Dušanka Đorđević i njen suprug advokat Aleksandar Đorđević tražeći kaznu od po 10 meseci zatvora i dve godine zabrane bavljenja novinarstva. 

Pred sudijom Dušicom Ristić punomoćnici tužilaca advokat Vuk Babić i advokatica Valentina Đorđević ostali su pri svojim iskazima – oni tvrde da je počinjeno krivično delo, jer su novinari, kako kažu, neovlašćeno pribavili i objavili lične podatke za svrhu kojoj ti podaci nisu namenjeni. 

Advokati tužilaca naveli su da se podaci iz Katastra i Agencije za privredne registre koriste u svrhu sigurnosti u pravnom prometu, a da su novinari KRIK-a neovlašćeno sačinili bazu u kojoj su naveli javno dostupne podatke poput imovine, za koje su i sami u iskazu tvrdili da je „pozamašna”, ali da nije stečena aferama povezanim sa kriminalom i korupcijom. 

„Javni interes bi se opravdao ukoliko bi se radilo o imovini stečenoj kriminalom i korupcijom”, rekao je advokat Babić, a advokatica Đorđević je dodala da su novinari bili upozoreni da će biti tuženi ukoliko te podatke objave.

Bračni par Đorđević je u martu 2024. godine tužio glavnog i odgovornog urednika KRIK-a Stevana Dojčinovića i novinarku Bojanu Pavlović, autorku teksta o bazi, a u julu 2025. urednicu baze Bojanu Jovanović i autorku profila sudije Jelenu Radivojević. 

Cilj baze povećanje transparentnosti 

Urednica baze „Prosudi ko sudi” Bojana Jovanović rekla je da je u pitanju klasično zastrašivanje novinara, jer je ista sudija već tri puta tužila redakciju KRIK-a. Ona je objasnila da je njen posao kao urednice baze da koordinira rad novinara, prati istraživački proces i da uredi tekst, što uključuje stilizovanje novinarskog teksta.

Ona je objasnila da je baza u kojoj se nalazi i profil sudije urađena po metodologiji i po uzoru na prethodnu bazu imovine političkih funkcionera, za koju su dobili i mišljenje Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti. Dodala je da je glavni povod za objavu baze povećavanje transparentnosti, da baza ima profil 51 sudije i da je trećina sudija pristala i na intervju sa KRIK-om.

„Sudije su bile raspoložene, javljale su se i sa dodatnim informacijama nakon baze, mi smo te podatke proveravali i izvršavali izmene”, rekla je ona. Sudija Đorđević je, prema rečima Bojane Jovanović, odbila da razgovara sa KRIK-om i pretila je tužbom. Nijedan drugi  sudija ih nije upozorio da objavom podataka u bazi čine krivično delo.

Jovanović je više puta istakla da su sudije javni funkcioneri i da nije fokus baze njihova imovina, već i tok njihove karijere, kao i slučajevi u kojima su sudili. 

Sudija Đorđevića bila je članica veća Apelacionog suda koje je, kako je utvrdio Vrhovni sud, uz povredu zakona donelo konačnu presudu u procesu za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije u korist okrivljenih.  

Ona je istakla da su svi profili sudija u bazi urađeni sa dužnom novinarskom pažnjom, kao i da su prošli postupak provere svih podataka. Takođe, navela je da je u samoj tužbi neistina to da su objavili adresu sudije.

„Nismo objavili adresu, nismo ih ugrozili. Mi vodimo računa o ličnim podacima”, rekla je Jovanović i dodala da se supružnicima bave na isti način kao i Agencija za sprečavanje korupcije, jer ih smatraju povezanim licima.

Na pitanje zastupnika tužbe da li je tokom pisanja profila otkrivena afera u vezi sa Đorđevićima, zamenica urednika KRIK-a je odgovorila da nije, kao ni da otkrivanje afera nije cilj izrade ove baze. 

A ko je izvršio krivično delo?

Novinarka Bojana Pavlović je pred sudijom Ristić rekla da ostaje pri iskazu koji je dala tokom prethodnog postupka. Dodala je da u privatnoj tužbi nije opredeljeno ko je izvršio krivično delo i da je teret dokazivanja na tužiocima, a ne da se ostavlja na ocenu sudu. Zato je tražila da se tužba odbaci.

Advokatica odbrane Kruna Savović osporila je sve navode tužbe i ukazala da se zapravo radi o pritisku na istraživačko novinarstvo. Savović je posebno osporila to što se na optuženičkoj klupi sada našla i autorka teksta Jelena Radivojević – dve godine posle podnošenja tužbe.

„Tužioci su imali podatak ko je autorka profila i prošlo je više od tri meseca od početka postupka, što je rok prema Zakonu o krivičnom postupku”, objasnila je Savović. 

Tužioci su znali da je Jelena Radivojević autorka baze zato što ih je ona zvala u vreme dok je radila na bazi. Činjenica da je ona autorka njihovog profila nalazi se u dokazima i ovog postupka i parničnog postupka koji se vodi paralelno. 

Sa druge strane, punomoćnici tužilaca su tvrdili da to što je ona uputila mejl ne znači da je ona počinila krivično delo, da u parničnom postupku novinari KRIK-a nisu davali iskaz, već da se tek tokom davanja iskaza u prethodnom postupku saznalo ko je autor profila sudije Đorđević. 

Sledeće ročište na kom bi iskaz trebalo da da Jelena Radivojević zakazano je za 18. maj.