Član Odbora iz Zeleno-levog fronta Radomir Lazović tražio je objašnjenje kako se prilikom glasanja može omogućiti i da se to telo izjasni o spornim kandidatima, pa ga je Branković Jefić upitala – „kome su kandidati sporni“.

Prošlog puta ste tražili pojedinačno izjašnjavanje, a sada nemam pravni osnov da dozvolim pojedinačno izjašnjavanje jer je usvojen dnevni red, rekla je predsedavajuća.

Poslanici opozicionih stranaka odlučili su zbog toga napuste sednicu uoči glasanja, pa su poslanici vladajuće stranke glasali za izveštaj i rok do kada treba da se dostavi dopuna dokumentacije.

Lista kandidata bi trebalo da bude objavljena na sajtu parlamenta.

Lazović zatražio da se sa sednice udalji Nebojša Bakarec

Početak sednice skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje o Savetu REM obeležila je debata predsedavajuće Sanje Branković Jefić i člana Odbora iz Zeleno-levog fronta Radomira Lazovića da li bi poslanika Srpske napredne stranke Nebojšu Bakareca trebalo isključiti iz odlučivanja o kandidatima za Saveta REM zbog diskriminacije Željka Hubača.

Jefić Branković je kazala da taj odbor nije nadležan da se bavi tim pitanjem te stavila na glasanje predlog da o tome raspravlja Komisija za etiku i Odboru za administradivno-budžetska pitanja.

Za taj predlog glasalo je 11 poslanika od 15 prisutnih.

Jefić Branković zamolila je narodne posalnike da se uzdrže od „svih obika diskriminacije“ i dodala da se ta molba odnosi i na predstavnike vlasti i na opoziciju.

Ko ima, a ko nema miljenike

Nebojša Bakarec ocenio je da vlast nema svoje miljenike među kandidatima za članove Saveta REM, te dodao da opozicija to tvrdi zato što želi da obori proces i prikaže to kao neuspeh vladajuće većine.

Bakarec je na sednici Odbora za kulturu i informisanje kazao da vlast želi da opozicija ostane u procesu izbora članova Saveta REM.

Po njegovim rečima, opozicioni poslanici ne tumače zakonske odredbe na pravi način, a njihove tvrdnje da su neki kandidati u sukobu interesa nisu tačne.

„Mi ne možemo tražiti od ljudi da ostanu bez hleba i sve svoje poslove ostave dok su kandidati. Ako budu izabrani za članove Saveta, oni će prestati da se bave drugim aktivnostima“, kazao je Bakarec.

On je ocenio da kandidati za Savet REM koje podržavaju predstavnici opozicije „nisu kompetentni“.

„REM saučesnik u kontroli medija“

Radomir Lazović ocenio je i da novi konkurs za izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) protiče uz slične proceduralne probleme i pokazuje nameru vlasti da REM ne bude nezavisna institucija, već saučesnik u kontroli medija.

Lazović je ocenio da postoji još mogućnost da se proces privede normalnosti ako se usvoji zahtev nekoliko članova iz opozicionih stranaka da se odlučivanje o kandidatima odloži za nedelju dana.

Prema rečima Lazovića, veliki broj organizacija ne bi trebalo da budu predlagači, pa samim tim ni njihovi kandidati ne mogu učestvovati u ovom procesu.

On je označio Stevicu Smederevca i Žarka Simovića kao osobe u sukobu interesa jer su dugogodišnji zaposleni u REM, potom je za kandidata univerziteta Bojana Bilbiju rekao da nema iskustvo od 10 godina u elektronskim medijima, već u štampanim, dodajući da je to osoba koja je pretila članovima ZLF.

Lazović je govorio o Milanu Petkoviću kao osobi koju je predložila „fantomska GONGO“ organizacija, dok je prema njegovim rečima, možda najproblematičnika kandidatura Miloša Garića.

On je bivši državni sekretar u Ministarstvu za informisanje i telekomunikacija, sada je savetnik ministra, ali je i vlasnik firme koja se bavi TV produkcijom, a i sam je svestan da krši procedure pa je pokušao da ugasi tu firmu, rekao je Lazović i naglasio da je i ovo što je govorio, a radi se samo o polovini kandidata i predlagača koje osporava, dovoljno da se pokaže da ovaj proces ne ide u dobrom pravcu.

Rokvić zatražila dodatno vreme

Poslanica Narodnog pokreta Srbije Ivana Rokvić izjavila je da je dokumentacija o kandidatima za članove Saveta REM veoma obimna i zatražila dodatno vreme za njeno proučavanje.

Ona je na sednici Odbora za kulturu i informisanje rekla da su poslanici imali nekoliko dana da pročitaju više od 2.000 stranica.

Po njenim rečima, taj period je suviše kratak da bi neko detaljno proučio svaku kandidaturu.

Predložila je da se zbog toga sednica odloži.

„Odbornici nisu dobili dovoljno vremena da pregledaju dokumentaciju. Ni članovi vlasti verovatno nisu pročitali ceo materijal“, rekla je Rokvić.

Kopredsednik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović takođe je zatražio odlaganje sednice za sedam dana i ocenio da bi to vreme bilo dovoljno da se odbornici spreme za raspravu.

Lutovac: Jasno je da vlast želi svoj REM

Član Odbora Skupštine Srbije za kulturu i informisanje iz redova Demokratske stranke Zoran Lutovac izjavio je da je iz načina na koji su predloženi kandidati za novi Savet REM jasno da vlast želi svoj REM, a ne nezavisno regulatorno telo.

Činjenica da nekadašnja predsednica Saveta REM sada obavlja funkciju portparola govori da će ona možda raditi isti posao, samo formalno sa druge pozicije, rekao je Lutovac o Oliveri Zekić.

Lutovac je na sednici citirao rečenice koje su na televiziji, kojoj je REM dao nacionalnu frekvenciju, izgovorene o rektoru Univerziteta u Beogradu Vladanu Đokiću.

Dok je on citirao šta se jutros izgovaralo o Đokiću, iako se prethodno izvinio članovima Odbora zbog onoga što će izgovoriti, predsedavajuća Odbora mu je isključila mikrofon.

Poslaniku u Skupštini Srbije je oduzeta reč zbog termina na frekvenciji koji je dodelio REM, a vlast želi kontinutet takvog REM, naglasio je Lutovac.

Miljuš: Izbori za Savet REM-a lakrdija

Član skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje iz SSP-a Branko Miljuš izjavio je da ne postoji politička volja da se izabere profesionalan Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM), već se pravi ponovo lakrdija, dok je nezavisni poslanik Miloljub Albijanić uveren da će i novi proces „pasti“.

Ovo je sramota i za Skupštinu i ovaj odbor, rekao je Miljuš, tvrdeći da se predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić sastajala sa pojedinim predlagačima i kandidatima, ali i diplomatama da ih ubedi da će „ovaj put sve biti u redu“.

Miljuš je ukazao da vlast pokušava sve da određene kandidate iz TV studija „preseli“ u udobne fotelje u REM, da odatle „uništavaju živote svima koji se suprotstave režimu“.

To su činjenice i svi ih znaju. Znate i ih i vi, znate da ovaj proces nije ni čist, ni pravičan, ni dobar, naglasio je Miljuš, ukazujući da će se i ovaj proces izbora Saveta REM raspasti kao i prošli.

On je kao primer naveo novinara Bojana Bilbiju koji je u tri godine proveo 24 dana „na režimskim televizijama“.

Miljuš je upitao i predstavnike Evropske unije, koji insisitiraju na izboru Saveta REM, da li im je sada jasno da dok SNS bira Savet REM, to neće biti profesionalni, već režimski REM.

Član Odbora Miloljub Albijanić rekao je da su studenti prepoznali značaj REM i toga da institucije rade svoj posao, dodajući da je uveren da će i ovaj proces „ponovo pasti jer ga studenti neće prihvatiti“.

Poslanica SPS-a Simonović Bratić: Studenti ne odlučuju ko će biti član Saveta REM-a

Članica Odbora za kulturu i informisanje iz Socijalističke partije Srbije Dunja Simonović Bratić poručila je danas da studenti ne odlučuju o proceduri ili ko će biti član Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), već poslanici.

Ponovljeni konkurs nije samo test za vladajuću koaliciju, već i za vas. Vi dolazite u plenum i glasate, pa i za takozvane nezavisne kandidate, objasnila je ona.

Simonović Bratić je podsetila i na povlačenje kandidatura „takozvanih nezavisnih kandidata“ i to posle javnog slušanja, jer su očekivali da to doprinese celokupnom utisku blokada.

To se nije dogodilo, jer je premijer podneo ostavku i nije ispraćeno dovoljno u javnosti kako su očekivali, tako su bar sami rekli, predočila je ona, navodeći da su mnogi od tih ponovo kandidati za Savet REM.

Zaustavljanje procesa da bi se nečiji hirovi ispunjavali, mislim da ne smemo da dopustimo, poručila je Simonović Bratić.

Ona je naglasila i da je Srbija odavno spremna za otvaranje Klastera 3, ali da države članice EU ne dozvoljavaju da se to i učini.

Atlagić: Rodoljub Šabić ne ispunjava uslove da bude član Saveta REM

Poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Marko Atlagić ocenio je danas da bivši poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka ličnosti Rodoljub Šabić ne ispunjava uslove da bude član Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

Atlagić je na sednici Odbora za kulturu i informisanje kazao da Šabić nije priložio potvrdu o radnom iskustvu.

Poslanik SNS ocenio je da Šabićeva radna knjižica nije adekvatan dokaz te dodao da taj kandidat nije kompetentan da bude član Saveta REM i da ne ispunjava zakonom propisane kriterijume da bi obavljao tu funkciju.

Savet REM ima devet članova – tri člana se biraju na mandat od dve godine, tri člana na četiri, a tri člana na šest.

Ko su kandidati za Savet REM?

Pristiglo je 49 kandidata od 189 predlagača:

Stevica Smederevac, na predlog Zaštitinika građana i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti;

Žarko Simović, na predlog Zaštitinika građana i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti;

Gordana Predić, na predlog Poverenika za zaštitu ravnopravnosti;

Jelka Jovanović, na predlog Poverenika za zaštitu ravnopravnosti;

Predrag Kajganić, na predlog Alfa BK Univerziteta;

Milan Radovanović, na predlog Alfa BK Univerziteta;

Vanja Šibalić, na predlog Univerziteta u Beogradu i Univerzitet umetnosti u Beogradu;

Irina Milutinović, na predlog Univerziteta u Beogradu i Univerzitet umetnosti u Beogradu;

Bojan Bilbija, na predlog Univerzitet MB, Univerzitet u Prištini, Univerzitet odbrane u Beogradu, Univerzitet u Novom Sadu, Kriminalističko-policijski univerzitet, Državni univerzitet u Novom Pazaru, Univerzitet Edukons;

dr Milan Petković, na predlog Univerzitet MB, Univerzitet u Prištini, Univerzitet odbrane u Beogradu, Univerzitet u Novom Sadu, Kriminalističko-policijski univerzitet, Državni univerzitet u Novom Pazaru, Univerzitet Edukons;

Misala Pramenković, na predlog Univerzitet u Novom Pazaru;

Alen Omerović, na predlog Univerziteta u Novom Pazaru;

Miloš Garić, na predlog ASOCIJACIJA DIGITALNIH I ELEKTRONSKIH MEDIJA ADEM, Udruženje elektronskih medija Srbije ComNet, Udruženje medija i medijskih radnika, Udruženje radio stanica „RAB SRBIJA“;

Jovana Vitez, na predlog ASOCIJACIJA DIGITALNIH I ELEKTRONSKIH MEDIJA ADEM, Udruženje elektronskih medija Srbije ComNet, Udruženje medija i medijskih radnika;

Tatjana Jordović Nikolić, na predlog Udruženje radio stanica „RAB SRBIJA“;

Đorđe Vlajić, na predlog Nezavisnog udruženja novinara Srbije“ NUNS, Udruženja novinara Srbije UNS;

Mileva Malešić, na predlog Nezavisnog udruženja novinara Srbije“ NUNS, Udruženja novinara Srbije UNS;

Nada Vujović, na predlog Profesionalno udruženje novinara Srbije PROUNS, Društvo novinara Niša, Društvo novinara Vojvodine;

Maja Mišković Marković, na predlog Profesionalno udruženje novinara Srbije PROUNS, Društvo novinara Niša, Društvo novinara Vojvodine;

Vladimir Đurić, na predlog Udruženje muzičkih umetnika Srbije „UMUS“, „Udruženje scenskih umetnika, stručnjaka i saradnika u kulturi Srbije“ USUS, Udruženje „Jet Clock“, UDRUŽENjE MUZIČKIH UMETNIKA I IZVOĐAČA VOJVODINE „VOJVODINA TON“ – REPREZENTATIVNO UDRUŽENjE U KULTURI, DRUŠTVO KNjIŽEVNIKA VOJVODINE – REPREZENTATIVNO UDRUŽENjE U KULTURI, Udruženje dramskih pisaca Srbije, „Udruženje stripskih umetnika Srbije“, „MEĐUNARODNI MUZIČKI CENTAR – MAESTRO INTERNATIONAL“ REPREZENTATIVNO UDRUŽENjE U KULTURI, „WORLD MUSIC ASOCIJACIJA SRBIJE“, Društvo književnika i književnih prevodilaca Niša;

Predrag Kotur, na predlog Udruženje muzičkih umetnika Srbije „UMUS“, „Udruženje scenskih umetnika, stručnjaka i saradnika u kulturi Srbije“ USUS, Udruženje „Jet Clock“, Udruženje muzičkih umetnika i izvođača vojvodine „VOJVODINA TON“ – REPREZENTATIVNO UDRUŽENjE U KULTURI, DRUŠTVO KNjIŽEVNIKA VOJVODINE – REPREZENTATIVNO UDRUŽENjE U KULTURI, Udruženje dramskih pisaca Srbije, „Udruženje stripskih umetnika Srbije“, „MEĐUNARODNI MUZIČKI CENTAR – MAESTRO INTERNATIONAL“ REPREZENTATIVNO UDRUŽENjE U KULTURI, „WORLD MUSIC ASOCIJACIJA SRBIJE“, Društvo književnika i književnih prevodilaca Niša;

Željko Hubač, na predlog Udruženje dramskih umetnika Srbije UDUS; 

Ivan Lalić, na predlog Udruženje dramskih umetnika Srbije UDUS;

Tea Dimitrijević, na predlog Udruženje kompozitora Srbije;

Dragoljub Ilić, na predlog Udruženje kompozitora Srbije;

Gorica Popović, na predlog SRPSKA ASOCIJACIJA SNIMATELjA, Udruženje filmskih umetnika Srbije UFUS, Udruženje filmskih glumaca Srbije UFGS, DOKSRBIJA – Dokumentaristi Srbije, „ASOCIJACIJA FILMSKIH REDITELjA SRBIJE“ AFRS;

Mladen Matičević, na predlog SRPSKA ASOCIJACIJA SNIMATELjA, Udruženje filmskih umetnika Srbije UFUS, Udruženje filmskih glumaca Srbije UFGS, DOKSRBIJA – Dokumentaristi Srbije, „ASOCIJACIJA FILMSKIH REDITELjA SRBIJE“ AFRS;

Zoran Mulić, na predlog Udruženje kompozitora Vojvodine;

Ira Prodanov Krajišnik, na predlog Udruženje kompozitora Vojvodine,

Borivoj Rašuo, na predlog Udruženje književnika Srbije;

Predrag Momčilović, na predlog Saveza dramskih umetnika Vojvodine

Rodoljub Šabić, na predlog Organizacija za lezbejska ljudska prava „LABRIS“, „Slavko Ćuruvija fondacija“ SCF, Centar za razvoj zajednice LINK, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Organizacija za političku ekologiju POLEKOL, Udruženje građana „HELSINŠKI ODBOR ZA LjUDSKA PRAVA U SRBIJI“, „BALKANSKA ISTRAŽIVAČKA MREŽA BIRN“, Klara i Rosa, Beogradski centar za ljudska prava, Udruženje „Krokodil“, ŠARE Fondacija, Udruženje CRTA, MEDIA I REFORM CENTAR NIŠ, Autonomni ženski centar, Komitet pravnika za ljudska prava „Yucom“, Udruženje Šumadijski centar za građanski aktivizam „Res Publika“, Beogradska otvorena škola BOŠ, Centar za istraživačko novinarstvo Kruševac, Udruženje žena „Peščanik“, Udruženje „Feministički, kulturni centar BeFem“, Žensko udruženje kolubarskog okruga „ŽUKO“, „GRAĐANSKE INICIJATIVE, Savez udruženja KUĆA LjUDSKIH PRAVA I DEMOKRATIJE, Asocijacija DUGA, Zaječarska inicijativa, Odbor za ljudska prava Niš, Partneri za demokratske promene Srbija, Udruženje građana „Centar modernih veština“, Udruženje „Da se zna!“, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija ANEM, Fondacija „Centar za demokratiju“, „Novosadska novinarska škola“;

Antonela Riha, na predlog Organizacija za lezbejska ljudska prava „LABRIS“, „Slavko Ćuruvija fondacija“ SCF, Centar za razvoj zajednice LINK, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Organizacija za političku ekologiju POLEKOL, Udruženje građana „HELSINŠKI ODBOR ZA LjUDSKA PRAVA U SRBIJI“, „BALKANSKA ISTRAŽIVAČKA MREŽA BIRN“, Klara i Rosa, Beogradski centar za ljudska prava, Udruženje „Krokodil“, ŠARE Fondacija, Udruženje CRTA, MEDIA I REFORM CENTAR NIŠ, Autonomni ženski centar, Komitet pravnika za ljudska prava „Yucom“, Udruženje Šumadijski centar za građanski aktivizam „Res Publika“, Beogradska otvorena škola BOŠ, Centar za istraživačko novinarstvo Kruševac, Udruženje žena „Peščanik“, Udruženje „Feministički, kulturni centar BeFem“, Žensko udruženje kolubarskog okruga „ŽUKO“, „GRAĐANSKE INICIJATIVE, Savez udruženja KUĆA LjUDSKIH PRAVA I DEMOKRATIJE, Asocijacija DUGA, Zaječarska inicijativa, Odbor za ljudska prava Niš, Partneri za demokratske promene Srbija, Udruženje građana „Centar modernih veština“, Udruženje „Da se zna!“, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija ANEM, Fondacija „Centar za demokratiju“, „Novosadska novinarska škola“;

Milanko Govedarica, na predlog „Centar za istraživanje Dunavskog regiona“, Udruženje EURO AKTIVA, Udruženje „Istraživački centar“,

Jasmina Ninković, na predlog „Centar za istraživanje Dunavskog regiona“, Udruženje EURO AKTIVA, Udruženje „Istraživački centar“,

Ištvan Bodžoni, na predlog Koordinacija nacionalnih saveta nacionalnih manjina, (Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine), Koordinacija nacionalnih saveta nacionalnih manjina, (Bošnjačko nacionalno vijeće u Republici Srbiji);

Muhedin Fijuljanin, na predlog Koordinacije nacionalnih saveta nacionalnih manjina, (Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine), Koordinacija nacionalnih saveta nacionalnih manjina, (Bošnjačko nacionalno vijeće u Republici Srbiji);

Ljumturije Ameti, na predlog Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine;

Sanja Lubardić Anđelković, na predlog Srpska Pravoslavna Crkva i tradicionalne Crkve i verske zajednice u Srbiji (Srpska Pravoslavna Crkva, Rimokatolička Crkva, Islamska zajednica Srbije, Jevrejska verska zajednica);

Snežana Miljković, na predlog Srpska Pravoslavna Crkva i tradicionalne Crkve i verske zajednice u Srbiji (Srpska Pravoslavna Crkva, Rimokatolička Crkva, Islamska zajednica Srbije, Jevrejska verska zajednica);

dr Mevljud Dudić, na predlog Mešihat Islamske zajednice u Srbiji;

dr Sumeja Smajilagić, na predlog Mešihat Islamske zajednice u Srbiji;

Bratislav Blagojević, na predlog Republički savez udruženja matice, dijaspore, Srba u regionu i prijatelja Srbije – „Koreni“ Srbija;

Vladan Škorić, na predlog Svetska organizacija Roma – Rromanipen;

Ljuan Koka, na predlog Svetska organizacija Roma – Rromanipen;

Dušan Aleksić, na predlog „Centar za socijalno preventivne aktivnosti – GRiG“, Centar za integraciju mladih, Grupa za decu i mlade „Indigo“, „Bečejsko udruženje mladih“ BUM, Centar za rad sa decom, mladima i porodicom „Vrdničak“, „Centar za prava deteta“, Prijatelji dece Srbije, Udruženje građana Zlatiborski krug, „Prijatelji dece Grada Niša“, Udruženje „Forum civilne akcije FORCA“, „Podrška porodici SIDRO“, Zapadnobalkanski institut, Mreža organizacija za decu Srbije, PRIJATELjI DECE BEOGRADA, Nevladina organizacija Praxis, Udruženje građana “ Kokoro“ – Bor, Udruženje građana za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika nasilja nad ženama „ATINA“, UDRUŽENjE ZA PODRŠKU DECI I OSOBAMA SA INVALIDITETOM I NjIHOVIM PORODICAMA „REALNO“, UDRUŽENjE „IMAM IDEJU“, „Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S“, Udruženje „UŽIČKI CENTAR ZA LjUDSKA PRAVA I DEMOKRATIJU“, Nacionalna asocijacija roditelja i nastavnika Srbije, CENTAR ZA KREATIVNI I ODRŽIVI RAZVOJ „MISTURAFINA“, NVO Svetionik, Centar za građansko delovanje, Udruženje „GRUPA MAŠTA“, Centar za obrazovne politike, Udruženje RUŽICA, Udruženje DEČIJI CENTAR, Udruženje „Okular“, Užički centar za prava deteta, „ASTRA – Akcija protiv trgovine ljudima“, Udruženje Pomoć deci, „PRIJATELjI DECE OPŠTINE SURČIN“, „Prijatelji dece opštine Zvezdara“, „Udruženje muzičke umetnosti“, „Udruženje građana LIBERO“, Centar za kreativni razvoj-Knjaževac, Centar lokalne demokratije LDA, Udruženje građana „NEXUS – Vranje“, PRIJATELjI DECE OPŠTINE POŽAREVAC, Somborski edukativni centar, Kreativna pedagogija, „Centar za proizvodnju znanja i veština“;

Dubravka Valić Nedeljković, na predlog „Centar za socijalno preventivne aktivnosti – GRiG“, Centar za integraciju mladih, Grupa za decu i mlade „Indigo“, „Bečejsko udruženje mladih“ BUM, Centar za rad sa decom, mladima i porodicom „Vrdničak“, „Centar za prava deteta“, Prijatelji dece Srbije, Udruženje građana Zlatiborski krug, „Prijatelji dece Grada Niša“, Udruženje „Forum civilne akcije FORCA“, „Podrška porodici SIDRO“, Zapadnobalkanski institut, Mreža organizacija za decu Srbije, PRIJATELjI DECE BEOGRADA, Nevladina organizacija Praxis, Udruženje građana “ Kokoro“ – Bor, Udruženje građana za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika nasilja nad ženama „ATINA“, UDRUŽENjE ZA PODRŠKU DECI I OSOBAMA SA INVALIDITETOM I NjIHOVIM PORODICAMA „REALNO“, UDRUŽENjE „IMAM IDEJU“, „Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S“, Udruženje „UŽIČKI CENTAR ZA LjUDSKA PRAVA I DEMOKRATIJU“, Nacionalna asocijacija roditelja i nastavnika Srbije, CENTAR ZA KREATIVNI I ODRŽIVI RAZVOJ „MISTURAFINA“, NVO Svetionik, Centar za građansko delovanje, Udruženje „GRUPA MAŠTA“, Centar za obrazovne politike, Udruženje RUŽICA, Udruženje DEČIJI CENTAR, Udruženje „Okular“, Užički centar za prava deteta, „ASTRA – Akcija protiv trgovine ljudima“, Udruženje Pomoć deci, „PRIJATELjI DECE OPŠTINE SURČIN“, „Prijatelji dece opštine Zvezdara“, „Udruženje muzičke umetnosti“, „Udruženje građana LIBERO“, Centar za kreativni razvoj-Knjaževac, Centar lokalne demokratije LDA, Udruženje građana „NEXUS – Vranje“, PRIJATELjI DECE OPŠTINE POŽAREVAC, Somborski edukativni centar, Kreativna pedagogija, „Centar za proizvodnju znanja i veština“;

Miloš Radunović, na predlog Udruženje „Ustani prijatelju“, Udruženje Ženski centar „21. VEK, Centar za razvoj i društvenu integraciju, Udruženje „Tour de Fruška“, Centar za aktivizam Vranje, Udruženje građana „ĆOŠKA“ Vranje, „Porodična Srbija“, Naša Surdulica za sve, ROMSKI KULTURNI PROSVETNI CENTAR, Centar projektnih ideja, Udruženje Snaga porodice, Srpsko-Romsko udruženje građana „“Integrativni Global Centar““, Kragujevac, Udruženje Roma Novi Bečej, Udruženje za buloznu epidermolizu „DEBRA“, Beogradski centar za osobe sa invaliditetom, Savez udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom, Udruženje za pomoć osobama sa L.Down sindromom Niš, UDRUŽENjE ZA POMOĆ MENTALNO NEDOVOLjNO RAZVIJENIM OSOBAMA PRIBOJ, Udruženje roditelja dece oštećenog sluha „URDOS“, Društvo za pomoć MNRL – Aleksinac, Udruženje za pomoć MNRO Taša Delić, KLUB KOŠARKAŠA U KOLICIMA „SINGIDUNUM“,Sportski savez invalida Srbije, Međuopštinska organizacija gluvih i nagluvih Kikinda, Savez udruženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama Srbije, Savez gluvih i nagluvih Vojvodine, Udruženje za pomoć MNRO Ivanjica, Centar „Novi Svet“, Udruženje za razvoj i unapređivanje kulture javnog govora „IZRAŽAJNOST“, „UDRUŽENjE OSOBA SA INVALIDITETOM BEOGRAD“, Organizacija gluvih i nagluvih Bečej, Udruženje „Bezbedno dete“, Međuopštinska organizacija gluvih i nagluvih Subotica, Udruženje za pomoć osobama sa invaliditetom“Duga“, Udruženje sa Mentalnim Invaliditetom Niš, Okružna organizacija saveza slepih Srbije Kragujevac, Savez studenata Građevinskog fakulteta u Subotici, Udruženje „Svi smo jednaki“, SAVEZ SRPSKIH UDRUŽENjA SEVERNOBAČKOG OKRUGA SUBOTICA, Kraljevačko udruženje za pomoć osobama sa autizmom, UDRUŽENjE ZA ZAŠTITU STARIH ZANATA „LANE“, Udruženje „Šiljkan“, „CENTAR ZA NESTALU I ZLOSTAVLjANU DECU“, UDRUŽENjE „ZAJEDNICA ZA AFIRMACIJU JEDINSTVA, EDUKACIJE I DRUŠTVENOG NAPRETKA OMLADINE – ZAJEDNO“, „EKO-NATURAL“ BAČKA PALANKA, Humanitarno ekološka organizacija „Čepom do osmeha“, Udruženje „Inicijativa 021″, UDRUŽENjE ZA POMOĆ MENTALNO NEDOVOLjNO RAZVIJENIM OSOBAMA “ ZAGRLjAJ “ TOPOLA, UDRUŽENjE GRAĐANA “MREŽA ZA DOBROBIT“ Prijepolje, Udruženje građana „AKTIVA-DS“, Udruženje za pomoć i podršku osobama sa Cističnom Fibrozom Srbije, Udruženje za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama Vranje, Udruženje građana RODITELj SMEDEREVSKA PALANKA, Društvo za pomoć Mentalno Nedovoljno Razvijenim Osobama Aleksandrovac, Udruženje JEDNAKI;

Tanja Janković, na predlog Udruženje „Ustani prijatelju“, Udruženje Ženski centar „21. VEK, Centar za razvoj i društvenu integraciju, Udruženje „Tour de Fruška“, Centar za aktivizam Vranje, Udruženje građana „ĆOŠKA“ Vranje, „Porodična Srbija“, Naša Surdulica za sve, ROMSKI KULTURNI PROSVETNI CENTAR, Centar projektnih ideja, Udruženje Snaga porodice, Srpsko-Romsko udruženje građana „“Integrativni Global Centar““, Kragujevac, Udruženje Roma Novi Bečej, Udruženje za buloznu epidermolizu „DEBRA“, Beogradski centar za osobe sa invaliditetom, Savez udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom, Udruženje za pomoć osobama sa L.Down sindromom Niš, UDRUŽENjE ZA POMOĆ MENTALNO NEDOVOLjNO RAZVIJENIM OSOBAMA PRIBOJ, Udruženje roditelja dece oštećenog sluha „URDOS“, Društvo za pomoć MNRL – Aleksinac, Udruženje za pomoć MNRO Taša Delić, KLUB KOŠARKAŠA U KOLICIMA „SINGIDUNUM“,Sportski savez invalida Srbije, Međuopštinska organizacija gluvih i nagluvih Kikinda, Savez udruženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama Srbije, Savez gluvih i nagluvih Vojvodine, Udruženje za pomoć MNRO Ivanjica, Centar „Novi Svet“, Udruženje za razvoj i unapređivanje kulture javnog govora „IZRAŽAJNOST“, „UDRUŽENjE OSOBA SA INVALIDITETOM BEOGRAD“, Organizacija gluvih i nagluvih Bečej, Udruženje „Bezbedno dete“, Međuopštinska organizacija gluvih i nagluvih Subotica, Udruženje za pomoć osobama sa invaliditetom“Duga“, Udruženje sa Mentalnim Invaliditetom Niš, Okružna organizacija saveza slepih Srbije Kragujevac, Savez studenata Građevinskog fakulteta u Subotici, Udruženje „Svi smo jednaki“, SAVEZ SRPSKIH UDRUŽENjA SEVERNOBAČKOG OKRUGA SUBOTICA, Kraljevačko udruženje za pomoć osobama sa autizmom, UDRUŽENjE ZA ZAŠTITU STARIH ZANATA „LANE“, Udruženje „Šiljkan“, „CENTAR ZA NESTALU I ZLOSTAVLjANU DECU“, UDRUŽENjE „ZAJEDNICA ZA AFIRMACIJU JEDINSTVA, EDUKACIJE I DRUŠTVENOG NAPRETKA OMLADINE – ZAJEDNO“, „EKO-NATURAL“ BAČKA PALANKA, Humanitarno ekološka organizacija „Čepom do osmeha“, Udruženje „Inicijativa 021″, UDRUŽENjE ZA POMOĆ MENTALNO NEDOVOLjNO RAZVIJENIM OSOBAMA “ ZAGRLjAJ “ TOPOLA, UDRUŽENjE GRAĐANA “MREŽA ZA DOBROBIT“ Prijepolje, Udruženje građana „AKTIVA-DS“, Udruženje za pomoć i podršku osobama sa Cističnom Fibrozom Srbije, Udruženje za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama Vranje, Udruženje građana RODITELj SMEDEREVSKA PALANKA, Društvo za pomoć Mentalno Nedovoljno Razvijenim Osobama Aleksandrovac, Udruženje JEDNAKI.

Glavni urednik Bete Vojkan Kostić je proglasio pobednike foto konkursa i kazao da su ove godine 64 autora iz osam zemalja poslala 248 fotografija.

Prvu nagradu na 22. konkursu "Betina fotografija godine" dobio je fotoreporter dnevnih novina Dnevnik iz Ljubljane Luka Cjuha za fotografiju "Mlada se pridružuje protestu".

On je rekao da je srećan što je dobio nagradu i da je to ohrabrenje i dokaz da je njegov rad zapažen.

Drugu nagradu osvojio je fotoreporter portala i novina Nova Amir Hamzagić za fotografiju "Pritisak", dok je treća nagrada pripala fotoreporteru dnevnih novina Politika Marku Spasojeviću za fotografiju "Publika".

Žiri je izabirao i najbolju fotografiju o životu i inkluziji osoba s posebnim potrebama - Nagradu "Damjan Diklić" čiji laureat je fotoreporter Gradske uprave Banjaluka Aleksandar Čavić za fotografiju "Sreća".

Nagradu publike dobio je fotoreporter Uroš Arsić za fotografiju "Na korak do pravde".

Više od 250.000 ljudi je na društvenim mrežama videlo slike koje su bile u užem izboru.

Žiri kojeg su činili fotografi Emil Vaš, Petar Kujundžić i Marko Risović, odabrao je 44 fotografije koje su na tradicionalnoj izložbi i predstavljene u katalogu.

Konkurs su ove godine podržali Delegacija EU u Srbiji, Misija OEBS u Srbiji i Hemofarm fondacija.

Ovogodišnji dobitnici Nagrade za medijsku pismenost "Dragan Janjić" su Bojan Cvejić i Milica Mihajlović.

Predsednik NUNS Željko Bodrožić uručio im je nagrade i kazao da Janjića kolege pamte kao profesionalca koji je časno radio svoj posao.

Bodrožić je ocenio da je nagrada koju NUNS i Beta uručuju četvrti put, važna pošto u Srbiji "caruje medijska nepismenost koju podstiču ljudi na vlasti".

Bojan Cvejić je nagrađen u kategoriji studenata master i doktorskih studija za rad "Crna hronika i etika u štampi u Srbiji pre 100 godina i danas".

U obrazloženju žirija piše da, iako je etički kodeks novinara evoluirao, obezbeđujući sve veću zaštitu ljudskih prava, autor pokazuje da se praksa malo promenila.

Cvejić je na uručenju nagrade rekao da mu to priznanje posebno znači kada je posle skoro 18 godina rada u redakcijama, rešio da se fokusira na akademski i istraživački rad u oblasti medija i komunikacija.

Milica Mihajlović dobitnica je nagrade u kategoriji studenata osnovnih studija za emisiju "Vrednosti i izazovi omladinskih medija tokom studentske borbe u Srbiji" u okviru podkasta "Dnevnik jedne mladosti".

Žiri u obrazloženju navodi da se "autorka primetno potrudila u koncipiranju strukture rada, izboru sagovornika i tema" što je doprinelo dinamičnosti prezentacije.

"Čast mi je što sam dobitnica priznanja koje nosi ime po Draganu Janjiću, novinaru koji nas je sve zadužio da ovaj posao obavljamo časno i u interesu javnosti. 'Dnevnik jedne mladosti' postoji tek šest meseci, i samo toliko se i ja bavim narativnim podkastima. Ovakvo značajno priznanje je veliki podstrek da nastavimo dalje i borimo se za opstanak ovog podkasta, bez obzira na sve poteškoće, a pogotovo finansijske", rekla je Mihajlović.

Zahvalila je svima koji su učestvovali u kreiranju podkasta i dodala da prikuplja novac za realizaciju epizoda o mentalnom zdravlju i klimatskim promenama.

Žiri za novinarsku nagradu su činili izvršna direktorka agencije Beta Zlata Kureš, ekspertkinja za medijsku pismenost Marijana Matović i Saša Mirković sa Fakulteta za medije i komunikacije.

Agencije Beta i Nezavisno udruženje novinara Srbija (NUNS) od 2022. dodeljuju nagradu "Dragan Janjić" u znak sećanja na jednog od osnivača Bete i tog novinarskog udruženja.

Janjić je novinarsku karijeru počeo u Tanjugu, a zatim sa kolegama osnovao Betu čiji je glavni urednik bio u dva navrata. Bio je i zamenik ministra za kulturu i informisanje, zamenik glavnog urednika Politike, a od 2010. do 2016. savetnik za medije Zaštitnika građana.

Agenciju Beta osnovala je grupa nezavisnih beogradskih novinara: Ljubica Marković, Julija Bogoeva, Radomir Diklić i Dušan Reljić. Osnivači su bili i Aleksandar Nenadović, Stevan Nikšić, Đorđe Zorkić i Dragan Janjić koji su u međuvremenu umrli.

Beta je počela kao regionalni informativni servis vesti iz Srbije, tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, regiona i više svetskih centara.

Novinska agencija Beta danas emituje savremene multimedijalne informativne sadržaje poštujući zakone, kodekse novinara, profesionalne i etičke standarde.

Beta je 2003. pokrenula Radio "Sto plus" u Novom Pazaru, koji emituje program u regionu Sandžaka.

Agencija posebnu pažnju posvećuje temama ekologije u okviru rubrike "Zelena Srbija", redovno prati i evropske integracione politike kojima se bavi sajt "Dnevni evropski servis", a prošle godine je pokrenula i redakciju mladih "Fomo".

Prema njenim rečima, opozicija je htela da politizuje taj proces, čime je, kako kaže, pokušala da obezvredni sve kandidate, od kojih su većina vrhunski profesionalci.

"Ja sam osetila potrebu odmah da odgovorim, da bi stavili tačku na to. E sada u našem društvu, pošto se više ne slušamo apsolutno i apsolutno ne čujemo, ja sam recimo pohvalila kandidata Vanju Šibalić, onda je izašao i FDU i rekao prestanite da targetirate naše profesore. Ja sam rekla da je žena kvalitetan i stručan kandidat", navela je Brnabić.

Kaže da je 2023. godine izmenjen Zakon o medijima na veoma inkluzivan način i da su po tom Zakonu kandidati za članove Saveta REM-a dužni da ispune veoma stroge kriterijume i standarde.

"Moj poslednji sastanak tim povodom bio je u kancelarijama OEBS-a, uz prisustvo tadašnjeg ambasadora OEBS-a Jana Bratua i još uvek aktuelnog ambasadora EU u Srbiji Emanuela Žiofrea. Sastanak je trajao sedam sati. Sve što su medijska i novinarska udruženja predložila kao izmene zakona, naročito u pogledu pooštravanja kriterijuma za članove Saveta REM-a, prihvaćeno je i implementirano. Sada imamo kandidate koji moraju da ispunjavaju stroge standarde, pre svega da budu profesionalci sa ličnim i profesionalnim integritetom, osobe kojima niko ne može da naređuje šta da rade", ukazala je Brnabić.

Brnabić je ocenila da je sramno to što su poslanici Zeleno-levog fronta targetirali neke od kandidata kao što su Miloš Garić, Vladimir Đurić, Žarko Simović, Stevica Smederevac i Bojan Bilbija tvrdeći da ne ispunjavaju uslove da budu kandidati za članove Saveta REM-a. Ona je tvrdi da je politizacija tog procesa uvreda za sve kandidate i dodala da Odbor za kulturu i informisanje određuje ko ispunjava uslove za članove Saveta "u postupku koji je potpuno transparentan". 

"Svako može da prati sednicu Odbora jer se ona direktno prenosi preko sajta Narodne skupštine Republike Srbije i da se uveri da li kandidati ispunjavaju te uslove. Nažalost, poslanici Zeleno-levog fronta su sve politizovali, još pre prve sednice su izašli u javnost i odmah targetirali pojedine kandidate", kazala je Brnabić.

Brnabić je istakla da su nadležnosti REM-a, kao nezavisne institucije, ogromne i svakako, mnogo veće od resornog ministarstva.

"REM se bavi kompletnom scenom elektronskih medija u Srbiji – dodelom frekvencija, oduzimanjem frekvencija, utvrđivanjem smernica za razvoj medijskog okruženja, određivanjem visine i načina obračuna naknade koju mediji plaćaju za pružanje usluga, kao i izricanjem privremenih zabrana objavljivanja programskog sadržaja. Nadležnosti REM-a kao nezavisne institucije su ogromne – ministarstvo nema ta ovlašćenja. Ministarstvo može da predlaže strategije i zakone, ali REM je taj koji odlučuje", rekla je Brnabić.

Dodala je da opozicija nastoji da predstavi da je najvažnija tema kojom se REM bavi kako mediji izveštavaju tokom izbornih kampanja, ali da to zapravo nije tako, s obzirom na to da birači ne glasaju na osnovu onoga što se emituje na televiziji.

"Kako izgleda programski sadržaj, da li emiteri ispunjavaju standarde, da li ima dovoljno kulturnog i obrazovnog programa – to je mnogo važnije od onoga na šta opozicija često ukazuje, a to je kako mediji izveštavaju tokom izbornih kampanja. Mislim da se preko medija ne može uticati na birače i da je to bio samo izgovor opozicije zašto su izgubili izbore. Ne mislim da je najvažniji monitoring medijske kampanje, iako REM to radi i radio je do sada, jer smatram da se time potcenjuju birači i njihova sposobnost da samostalno donesu odluke", navela je Brnabić.

U Skupštini Srbije za danas je zakazana sednica Odbora za kulturu i informisanje na kojoj će se razmatrati predlozi kandidata za članove Saveta REM-a. Za izbor devet članova Saveta REM-a 177 organizacija poslalo je imena 49 kandidata, a u julu se očekuje plenarna sednica na kojoj će se razmatrati finalna lista.

Lazović je zatražio od Sanje Jefić Branković, koja predsedava odborom, da udalji sa sednice poslanika Srpske napredne stranke (SNS) Nebojšu Bakareca.

Lazović je kazao da je Bakarec diskriminisao Željka Hubača koji je u prethodnom procesu za izbor članova Saveta REM bio među kandidatima.

Jefić Branković je kazala da taj odbor nije nadležan da se bavi tim pitanjem te stavila na glasanje predlog da o tome raspravlja Komisija za etiku i Odboru za administradivno-budžetska pitanja.

Za taj predlog glasalo je 11 poslanika od 15 prisutnih.

Jefić Branković zamolila je narodne posalnike da se uzdrže od "svih obika diskriminacije" i dodala da se ta molba odnosi i na predstavnike vlasti i na opoziciju.

Ko ima a ko nema miljenike

Nebojša Bakarec ocenio je da vlast nema svoje miljenike među kandidatima za članove Saveta REM, te dodao da opozicija to tvrdi zato što želi da obori proces i prikaže to kao neuspeh vladajuće većine.

Bakarec je na sednici Odbora za kulturu i informisanje kazao da vlast želi da opozicija ostane u procesu izbora članova Saveta REM.

Po njegovim rečima, opozicioni poslanici ne tumače zakonske odredbe na pravi način, a njihove tvrdnje da su neki kandidati u sukobu interesa nisu tačne.

"Mi ne možemo tražiti od ljudi da ostanu bez hleba i sve svoje poslove ostave dok su kandidati. Ako budu izabrani za članove Saveta, oni će prestati da se bave drugim aktivnostima", kazao je Bakarec.

On je ocenio da kandidati za Savet REM koje podržavaju predstavnici opozicije "nisu kompetentni".

"REM saučesnik u kontroli medija"

Radomir Lazović ocenio je i da novi konkurs za izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) protiče uz slične proceduralne probleme i pokazuje nameru vlasti da REM ne bude nezavisna institucija, već saučesnik u kontroli medija.

Lazović je ocenio da postoji još mogućnost da se proces privede normalnosti ako se usvoji zahtev nekoliko članova iz opozicionih stranaka da se odlučivanje o kandidatima odloži za nedelju dana.

Prema rečima Lazovića, veliki broj organizacija ne bi trebalo da budu predlagači, pa samim tim ni njihovi kandidati ne mogu učestvovati u ovom procesu.

On je označio Stevicu Smederevca i Žarka Simovića kao osobe u sukobu interesa jer su dugogodišnji zaposleni u REM, potom je za kandidata univerziteta Bojana Bilbiju rekao da nema iskustvo od 10 godina u elektronskim medijima, već u štampanim, dodajući da je to osoba koja je pretila članovima ZLF.

Lazović je govorio o Milanu Petkoviću kao osobi koju je predložila "fantomska GONGO" organizacija, dok je prema njegovim rečima, možda najproblematičnika kandidatura Miloša Garića.

On je bivši državni sekretar u Ministarstvu za informisanje i telekomunikacija, sada je savetnik ministra, ali je i vlasnik firme koja se bavi TV produkcijom, a i sam je svestan da krši procedure pa je pokušao da ugasi tu firmu, rekao je Lazović i naglasio da je i ovo što je govorio, a radi se samo o polovini kandidata i predlagača koje osporava, dovoljno da se pokaže da ovaj proces ne ide u dobrom pravcu.

Rokvić zatražila dodatno vreme

Poslanica Narodnog pokreta Srbije Ivana Rokvić izjavila je da je dokumentacija o kandidatima za članove Saveta REM veoma obimna i zatražila dodatno vreme za njeno proučavanje.

Ona je na sednici Odbora za kulturu i informisanje rekla da su poslanici imali nekoliko dana da pročitaju više od 2.000 stranica.

Po njenim rečima, taj period je suviše kratak da bi neko detaljno proučio svaku kandidaturu.

Predložila je da se zbog toga sednica odloži.

"Odbornici nisu dobili dovoljno vremena da pregledaju dokumentaciju. Ni članovi vlasti verovatno nisu pročitali ceo materijal", rekla je Rokvić.

Kopredsednik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović takođe je zatražio odlaganje sednice za sedam dana i ocenio da bi to vreme bilo dovoljno da se odbornici spreme za raspravu.

Lutovac: Jasno je da vlast želi svoj REM

Član Odbora Skupštine Srbije za kulturu i informisanje iz redova Demokratske stranke Zoran Lutovac izjavio je da je iz načina na koji su predloženi kandidati za novi Savet REM jasno da vlast želi svoj REM, a ne nezavisno regulatorno telo.

Činjenica da nekadašnja predsednica Saveta REM sada obavlja funkciju portparola govori da će ona možda raditi isti posao, samo formalno sa druge pozicije, rekao je Lutovac o Oliveri Zekić.

Lutovac je na sednici citirao rečenice koje su na televiziji, kojoj je REM dao nacionalnu frekvenciju, izgovorene o rektoru Univerziteta u Beogradu Vladanu Đokiću.

Dok je on citirao šta se jutros izgovaralo o Đokiću, iako se prethodno izvinio članovima Odbora zbog onoga što će izgovoriti, predsedavajuća Odbora mu je isključila mikrofon.

Poslaniku u Skupštini Srbije je oduzeta reč zbog termina na frekvenciji koji je dodelio REM, a vlast želi kontinutet takvog REM, naglasio je Lutovac.

Miljuš: Izbori za Savet REM-a lakrdija

Član skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje iz SSP-a Branko Miljuš izjavio je da ne postoji politička volja da se izabere profesionalan Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM), već se pravi ponovo lakrdija, dok je nezavisni poslanik Miloljub Albijanić uveren da će i novi proces "pasti".

Ovo je sramota i za Skupštinu i ovaj odbor, rekao je Miljuš, tvrdeći da se predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić sastajala sa pojedinim predlagačima i kandidatima, ali i diplomatama da ih ubedi da će "ovaj put sve biti u redu".

Miljuš je ukazao da vlast pokušava sve da određene kandidate iz TV studija "preseli" u udobne fotelje u REM, da odatle "uništavaju živote svima koji se suprotstave režimu".

To su činjenice i svi ih znaju. Znate i ih i vi, znate da ovaj proces nije ni čist, ni pravičan, ni dobar, naglasio je Miljuš, ukazujući da će se i ovaj proces izbora Saveta REM raspasti kao i prošli.

On je kao primer naveo novinara Bojana Bilbiju koji je u tri godine proveo 24 dana "na režimskim televizijama".

Miljuš je upitao i predstavnike Evropske unije, koji insisitiraju na izboru Saveta REM, da li im je sada jasno da dok SNS bira Savet REM, to neće biti profesionalni, već režimski REM.

Član Odbora Miloljub Albijanić rekao je da su studenti prepoznali značaj REM i toga da institucije rade svoj posao, dodajući da je uveren da će i ovaj proces "ponovo pasti jer ga studenti neće prihvatiti".

Poslanica SPS-a: Studenti ne odlučuju ko će biti član Saveta REM-a

Članica Odbora za kulturu i informisanje iz Socijalističke partije Srbije Dunja Simonovic Bratić poručila je danas da studenti ne odlučuju o proceduri ili ko će biti član Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), već poslanici.

Ponovljeni konkurs nije samo test za vladajuću koaliciju, već i za vas. Vi dolazite u plenum i glasate, pa i za takozvane nezavisne kandidate, objasnila je ona.

Simonović Bratić je podsetila i na povlačenje kandidatura "takozvanih nezavisnih kandidata" i to posle javnog slušanja, jer su očekivali da to doprinese celokupnom utisku blokada.

To se nije dogodilo, jer je premijer podneo ostavku i nije ispraćeno dovoljno u javnosti kako su očekivali, tako su bar sami rekli, predočila je ona, navodeći da su mnogi od tih ponovo kandidati za Savet REM.

Zaustavljanje procesa da bi se nečiji hirovi ispunjavali, mislim da ne smemo da dopustimo, poručila je Simonović Bratić.

Ona je naglasila i da je Srbija odavno spremna za otvaranje Klastera 3, ali da države članice EU ne dozvoljavaju da se to i učini.

Atlagić: Rodoljub Šabić ne ispunjava uslove da bude član Saveta REM

Poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Marko Atlagić ocenio je danas da bivši poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka ličnosti Rodoljub Šabić ne ispunjava uslove da bude član Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

Atlagić je na sednici Odbora za kulturu i informisanje kazao da Šabić nije priložio potvrdu o radnom iskustvu.

Poslanik SNS ocenio je da Šabićeva radna knjižica nije adekvatan dokaz te dodao da taj kandidat nije kompetentan da bude član Saveta REM i da ne ispunjava zakonom propisane kriterijume da bi obavljao tu funkciju.

Revizori su ponovo dobili zahteve od Klanščeka, za koji nisu nadležni i koji nije utemeljen u zakonskoj regulativi. 

Od izuzetnog značaja je što Klanšček traži da se nezavisni revizor izjasni o temi koja nije predmet Finansijskog izveštaja, a o kojoj postoji pozitivno mišljenje Državne revizorske institucije.

Pošto je revizor, mada ga Zakon o reviziji ne obavezuje, odgovorio Klanščeku na postavljeno pitanje da RTS nije kršio zakone i akte RTS, predsednik UO je to mišljenje ocenio kao pogrešno. Zatim je zahtevao da NEZAVISNI REVIZOR preispita sopstveni stav rukovodeći se Klanščekovim tumačenjem propisa. Ako nezavisni revizor to ne uredi, piše Klanšček, dovešće UO u nezavidnu i problematičnu situaciju.

Ovakvi pritisci predsednika Upravnog odbora RTS-a na nezavisnog revizora su neprimereni, suprotni Zakonu o reviziji i nanose veliku štetu RTS-u.

Javnost je 2022. godine obaveštena da je revizorska kuća „Auditor“ po datom pozitivnom mišljenju na Finansijski izveštaj RTS-a za tu godinu, nakon razgovora sa predsednikom Upravnog odbora, izmenila svoj nalaz bez obavljene ponovne analize i proceduralnih postupaka.

RTS je kao veliko pravno lice po Zakonu o računovodstvu i važećoj regulativi u obavezi da angažuje nezavisnog revizora radi revizije finansijskih izveštaja za poslovnu godinu. Za izbor nezavisnog revizora i sklapanje ugovora RTS sprovodi postupak javne nabavke.

Revizorska kuća je nezavisna u odnosu na RTS i radi u skladu sa zakonima i Etičkim kodeksom profesionalnih računovođa Odbora za Međunarodne etičke standarde za računovođe (IESBA Kodeks).

Cilj tužbe nije zarađivanje na sudu, već bar delimična javna i moralna satisfakcija za ozbiljne neistine koje je Đorđević izneo, navela je ona.

Novinarka Miladinović je tužila Đorđevića zbog tvrdnji u „otvorenom pismu“, objavljenom 4. decembra 2029, da je ona navodno lažirala njegovu izjavu u tekstu „„Đorđević: Iza mene stoji država“, i to tako što je „nabavila telefon i karticu, lažno upisala na kupljenom telefonu ime Dejan Djordjević i zatim se sa tog telefona, čije je broj zatamnjen, dopisivala sa drugim svojim telefonom, kako bi podmetnula uredništvu lista da je kontaktirala lice o kome piše“.

Đorđević je „otvoreno pismo“ dostavio novinskoj agenciji Beta, pa su ga osim Danasa objavili i neki drugi mediji.

Novinarka Miladinović je pred sudom navela da ovakve tvrdnje, koje je označavaju kao „prevarantkinju“, predstavljaju „crvenu liniju“ preko koje se ne može preći, jer prekoračuju granice demantija i kritike, koji su uobičajeni za novinarstvo kao javnu profesiju.

Đorđević se nije pojavio u postupku pred Prvim osnovnim sudom, ali je tri godine nakon spornog „otvorenog pisma“, u novembru 2022. godine, preko svog advokata, saopštio da on navodno nije njegov autor, već da ga je pisao osnivač i rektor Megatrenda Mića Jovanović, što do tada nije nigde navodio.

Rektor Megatrenda Jovanović je za Danas demantovao da je autor „otvorenog pisma“, navodeći da je „sve što kaže Dejan Đorđević neistina“ i da on, kako je kazao, „maltretira“ ne samo novinarku Danasa, već i njega duže vreme.

Tadašnja urednica u Danasu Jelka Jovanović i novinarka Danasa Vesna Andrić razjasnile su okolnosti u vezi sa objavljivanjem Đorđevićevog „otvorenog pisma“ i Jovanovićevog negiranja da je on autor.

„Sud je iskazima tužilje (novinarke Miladinović, prim. aut.) i saslušanih svedoka (novinarki Jovanović i Andrić, prim. aut.) u potpunosti poklonio veru nalazeći da su iskreni, objektivni, međusobno saglasni, te je činjenice iz iskaza uzeo kao međusobno utvrđene…“, navodi se u presudi.

U njoj se dodaje da, nasuprot tome, tuženi Đorđević nije dokazao, a ni priložio dokaze za svoju tvrdnju da je neistine u „otvorenom pismu“ izneo rektor Megatrenda Jovanpović, kao ni za svoju tvrdnju da je njegova izjava u gtekstu u Danasu navodno lažirana.

„Ceneći izjavu tuženog, ovaj sud nalazi da ista prevazilazi granice iznošenja kritičkog mišljenja o radu i ponašanju tužilje, te da ne predstavlja vrednosni sud o njenom radu, već je usmerena na ličnost tužilje i izrečena na način kojim se vređa njena čast i narušava ugled. Za novinara čast i ugled nisu samo lične vrednosti već predstavljaju osnovu profesionalnog integriteta i kredibiliteta… Stoga navođenje tuženog da je tužilja iskonstruisala i lažno predstavila komunkaciju sa njim, dopisujući se u stvari sama sa sobom, nije izneto u granicama dozvoljene kritike, već je imalo za cilj da diskredituje ličnost i profesionalni integritet tužilje. Sloboda izražavanja ne može se koristiti kao opravdanje za iznošenje neistinitih i uvredljivih tvrdnji naročito kada su uperene protiv lica koje obavlja posao od javnog interesa, kakav je novinarski…“, navodi se u presudi.

Advokat Boško Ristić, punomoćnik novinarke Miladinović, kaže da je presuda konstatovala da je autor demantija Đorđević zloupotrebio slobodu javne reči sa zlom namerom da naruši njen kredibilitet.

Prema njegovoj oceni, Đorđevićeve neistine u „otvorenom pismu“ nisu benigna povreda, već maksimalno i flagrantno kršenje novinarskih prava.

„Novinari ne pribegavaju često sudskim sporovima, jer rade javni posao i imaju veći prag tolerancije prema izjavama i kritikama različitih aktera o tome kako ga obavljaju. Ali, postoje granice i ovakvi sporovi su krajnje sredstvo kada ih ti akteri pređu. Naknada štete u ovakvim slučajevima je nemerljiva i uvek je simbolična, jer ne postoji pravi ’cenovnik‘ za povredu časti i ugleda“, kaže Ristić za Danas.
txt moje sudjenje ili sudjenje po djordjevicevoj tuzbi

On dodaje da ova presuda „oslikava stanje u društvo u kojem živimo“, i po povodu zbog kojeg je doneta, i po dužini trajanja spora.

„Ovakva kršenja nečijih prava, kroz neistinite i maliciozne izjave, sračunate da unište nečiji ugled, sve su učestalije. Postao je manir da možeš da kažeš sve što ti padne na pamet, jer postoji nekažnjivost, a i sankcije za to su nikakve, platiće se nešto malo. Nema ni čestih sudskih epiloga, jer se ljudi ne odlučuju da ulaze u sporove zbog nepoverenja u pravosuđe, kao i zbog dužine trajanja ili sudskih troškova“, kaže Ristić.

Suđenje po tužbi za naknadu štete novinarke Zorice Miladinović počelo je pred Prvim osnovnim sudom skoro tri godine nakon njenog podnošenja, zbog sporenja oko nadležnosti.

Tužba je podneta niškom Osnovnom sudu, jer novinarka živi i radi u Nišu, ali je Đorđević istakao prigovor na njegovu stvarnu i mesnu nadležnost.

Usledile su odluke vezane za nadležnost koje su donosili Osnovni i Viši sud u Nišu, Viši sud u Beogradu koji odlučuje u medijskim sporovima, a na kraju i Vrhovni kasacioni sud, koji je u konačnom odredio nadležnost Prvog osnovnog suda.

Inače, Đorđevića je krajem novembra 2019. godine osnivač Megatrenda Jovanović predstavio kao “zastupnika nemačkog konzorcijuma fondova, koji je kupio taj univerzitet za 56,1 milion evra”.

Samo nekoliko  dana kasnije, nakon što su mediji upozorili na mogućnost da taj konzorcijum ne postoji, te izneli kontroverze u vezi sa Đorđevćem, Jovanović je saopštio da je “prevaren” i da odustaje od prodaje.

Sud naložio Đorđeviću da povuče izjavu

Prvi osnovni sud je u presudi naložio Đorđeviću da povuče spornu izjavu iz „otvorenog pisma“ objavljenog 4. decembra 2019, kojom je učinjena povreda časti i ugleda novinarke Zorice Miladinović, i to u medijima i na isti način na koji je povreda ugleda i časti učinjena.

Đorđević je u obavezi da to učini osam dana od pravosnažnosti presude „pod pretnjom prinudnog izvršenja“.

Presuda Prvog osnovnog suda je prvostepena, te tuženi Đorđević na nju ima pravo žalbe Višem sudu u Beogradu.

Đorđević izgubio i spor koji je sam pokrenuo protiv Danasa i novinarke Miladinović

Navodni kupac Megatrenda Dejan Đorđević je u decembru 2019. tužio Dan Graf, autorku Zoricu Miladinović i glavnog i odgovornog urednika Dragoljuba Petrovića, zahtevajući naknadu štete od 500.000 dinara zbog pretrpljenih duševnih bolova usled povrede časti i ugleda, ali je taj spor pravosnažno izgubio.

On je podneo tužbu zbog navodnih “neistinitih informacija i teških i uvredljivih tvrdnji” iznetih u “spornim” tekstovima “Ko je biznismen Dejan Đorđević, čiji je konzorcijum kupio Megatrend” i “Biznismen koji je kupio Megatrend: Iza mene stoji država”, na portalu 30. novembra i 2. decembra 2019.

Viši sud u Beogradu je Đorđevićevu tužbu odbio kao neosnovanu.

Đorđević je u postupku pred Višim sudom ponovio tvrdnje iz svoja dva demantija, koje je Danas objavio, da navodno nije komunicirao sa novinarkom Miladinović, koja mu je inače sms-om postavila desetak pitanja a on na većinu odgovorio, te je to prenela u svom drugom tekstu.

Ovakvim njegovim tvrdnjama Viši sud “nije poklonio veru” jer „nisu uverljive, niti su potkrepljene dokazima“.

“Sud je u potpunosti poklonio veru iskazu tužene Zorice Miladinović u pogledu načina na koji je pre objavljivanja proveravala informacije sadržane u spornim tekstovima, te načina na koji je komunicirala sa tužiocem Dejanom Đorđevićem i kako je nabavila njegov broj telefona (…)“, navodi se između ostalog u presudi.

Apelacioni sud u Beogradu je u martu prošle godine potvrdio presudu Višeg suda kojom se odbija kao neosnovana Đorđevićeva tužba za naknadu štete zbog ova dva teksta.

Vlast i opozicija su ovih dana, govoreći o pojedinim kandidatima, razmenili međusobne optužbe za dvostruke aršine i zaobilaženje zakona, a istim povodom su se oglasila i medijska udruženja. Bilo je reči i o tome ko je kvazielita, a ko plebs. REM, inače, mnogi smatraju važnom polugom vlasti i zato se sada od izbora članova tog tela dosta očekuje. Tako da ko god da na kraju bude izabran, jedno je sigurno - neće biti u lagodnoj poziciji.

I sama vlast u Srbiji se trenutno nalazi u nezavidnoj poziciji kada je reč o ovom pitanju. Jer, pored usvajanja izmena i dopuna tri medijska zakona, izbor članova Saveta REM-a je jedna od ključnih stvari od kojih zavisi otvaranje klastera 3 u pregovorima sa EU. To je, priznaju i iz vlasti, “uslov svih uslova”. Stoga će čitav proces biti pod lupom ne samo domaće, nego i evropske javnosti. Uostalom, o važnosti ovih pitanja su prethodnih nedelja govorili i evropski zvaničnici, poput komesarke za proširenje Marte Kos, koja je izbor za članove Saveta REM-a okarakterisala kao “ključni korak u obnovi poverenja” i put za “izlazak iz stranputice”. Takođe je i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula u svom govoru pred evroposlanicima istakao kao problem to što u našoj zemlji “regulatorno telo za medije ne funkcioniše”.

A REM ne funkcioniše od novembra prošle godine, kada je dotadašnjim članovima Saveta istekao mandat. Sedam meseci bez ovog važnog regulatornog tela bi bilo previše i za zemlje sa daleko uređenijom medijskom slikom, a kamoli za Srbiju, gde se od REM-a očekuje da istinski počne da radi svoj posao, što bi podrazumevalo da adekvatno kontroliše rad elektronskih medija, da pravovremeno izriče mere i da, u krajnjem slučaju, oduzima dozvole za rad onima koji brutalno krše sva pravila.

Neće ići glatko

Istina, u međuvremenu je bio jedan pokušaj da se izaberu novi članovi Saveta REM-a, ali je on propao. Tada se iz procedure povuklo sedmoro nezavisnih kandidata tvrdeći da ceo proces “nije inkluzivan i transparentan”, te da je “politička čestitost zatajila u proceduri za izbor novog Saveta REM-a.” Nekoliko meseci kasnije je usledila studentska blokada RTS sa zahtevom da se raspiše novi konkurs za REM, što se nakon dvonedeljne blokade i dogodilo.

Nekadašnja predsednica Saveta REM-a, a danas portparolka ovog tela, Olivera Zekić izjavila je da, u skladu sa procedurama i rokovima, izbor novh članova Saveta treba očekivati u prvoj polovini jula. To je rok ukoliko sve bude išlo po planu. No, sudeći po razmiricama koje su usledile uoči današnjeg zasedanja Odbora za kulturu i informisanje cela priča ni ovoga puta neće ići glatko.

Skupštinski Odbor za kulturu i informisanje doneo je 28. aprila odluku o pokretanju novog postupka za predlaganje kandidata za izbor članova Saveta REM-a, nakon što je prethodno stavio van snage odluku o prethodnom postupku od 25. novembra. Javni poziv za predlaganje kandidata za izbor članova Saveta REM-a objavljen je 8. maja, a završen 25. maja. Raspisivanje novog konkursa za članove Saveta REM-a zvanično su zatražili opozicioni poslanici, članovi Odbora za kulturu i informisanje, ali su prethodno tim povodom studenti u blokadi 15 dana blokirali RTS.

Ko su kandidati?

Pred članovima Odbora će se naći imena 45 kandidata, koji su predloženi od strane 171 udruženja. Nakon pregleda dokumentacije pravi se uži izbor od 18 kandidata, po dvoje iz svake grupe ovlašćenih predlagača. Potom sledi javno saslušanje, a kada se nakon toga dođe do devet kandidata zakazuje se sednica u Skupštini i poslanici glasaju ko će da budu novi članovi REM-a. Savet REM ima devet članova - tri člana se biraju na mandat od dve godine, tri člana na četiri, a tri člana na šest.

Novinarska udruženja su za članove predložili Đorđa Vlajića i Milevu Malešić, Univerzitet u Beogradu vanrednu profesorku na Fakultetu dramskih umetnosti Vanju Šibalić i višeg naučnog saradnika na Institutu za evropske studije Irinu Milutinović, dok Srpska pravoslavna crkva i tradicionalne crkve i verske zajednice predlažu Sanju Anđelković Lubardić, koja je dugogodišnju novinarku i trenutno PR Univerziteta u Beogradu, kao i Snežanu Miljković, koja je koordinator u SPC i saradnik u TV Hram. Zaštitnik građana Zoran Pašalić i Poverenik za informacije od javnog značaja Milan Marinović predložili su Stevicu Smederevca i Žarka Simovića, koji rade u REM-u, dok je Centar za socijalno preventivne aktivnosti GRIG predložio Dušana Aleksića s Filozofskog fakulteta u Nišu i Dubravku Valić Nedeljković, koja je profesorku u penziji Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Udruženja koja se bave slobodom informisanja za kandidate su predložila novinarku Antonelu Rihu i advokata Rodoljuba Šabića. Univerziteti u Novom Sadu, Prištini, Univerzitet odbrane, Kriminalističko policijski univerzitet, kao i Univerzitet MB predložili su novinara i urednika Politike Bojana Bilbiju i niškog novinara Milana Petkovića. Društvo novinara Niša, Društvo novinara Vojvodine i ProUNS kao kandidate predložili su Nadu Vujović i Maju Mišković Marković. Udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženja kompozitora kandidovala za REM Vladimira Đurića, Predraga Kotura, Ivana Lalića i Željka Hubača. U trci je i glumica Gorica Popović. Takođe, među kandidatima je i Miloš Garić, savetnik ministra za informisanje i telekomunikacije Borisa Bratine. I upravo njegovo ime na ovom spisku je pokrenulo veliku polemiku na relaciji vlast – opozicija.

Razmirice na relaciji vlast - opozicija

Šef poslanika Zeleno-levog fronta (ZLF) Radomir Lazović rekao je da dostavljena lista kandidata za izbor članova Saveta REM-a ukazuje da se sprema slična manipulacija vlasti kao i za prethodni postupak izbora. Najavio je da će tražiti odbacivanje kandidatura pojedninih kandidata, jer su, tvrdi, protivzakonito na listi. Najpre je naveo Miloša Garića.

“Ovde je očigledno da se radi o sukobu interesa jer je Garić po svemu deo izvršne vlasti i ne može se nikako govoriti o nekoj njegovoj navodnoj nepristrasnosti. Ali pored toga što je on deo izvršne vlasti, Garić je i vlasnik firme Garnets, registrovane za proizvodnju TV programa, što je prema tekstu konkursa i pravilima eksplicitno zabranjeno”, kazao je Lazović.

Potom je naveo Vladimira Đurića, vlasnik firme za proizvodnju kinematografskog sadržaja, koji je za vreme konkursa promenio šifru delatnosti, “što je očigledno sakrivanje sukoba interesa”. Dodao je da kandidate Žarka Simovića i Stevicu Smederevca diskvalifikuje to što su već zaposleni u REM-u, dok je za Bojana Bilbiju naveo da je “pozivao na ubijanje aktivista ZLF”.

Nedugo potom je konferenciju održala i predsednica parlamenta Ana Brnabić, koja je iznela spisak imena koja su sporna za vlast, a među kojima su Antonela Riha, Mileva Malešić, Vanja Šibalić… Požalila se i da za vlast ne važe ista pravila kao za opoziciju.

“Da za vas kvazielitu važe jedna pravila, a da sve nas druge nas narod, plebs, nas ćacije važe potpuno druga pravila”, rekla je Brnabić.

U međuvremenu su i iz Fondacije “Slavko Ćuruvija” i UNS-a saopštili da je Garićeva kandidatura sporna, te da mora da bude odbijena. Iz NVO Građanske inicijative su pozvali predsednicu skupštine da “hitno objavi koje kandidate za članove Saveta REM-a smatra ‘njihovim’, a koje ‘našim’, kako je to sama rekla u javnom istupu”.

“REM ne bira ni ‘elita’, ni ‘plebs’, ni ‘ćaciji’, kako je izjavila, već ovlašćeni predlagači iz civilnog sektora, univerziteta, novinarskih udruženja i drugih nezavisnih tela. Skupština je dužna da primeni Zakon o elektronskim medijima i sve predlagače i kandidate podvrgne istoj proveri, a ne političkim preferencama stranaka na vlasti. Članovi REM-a ne smeju biti rezultat političkih dogovora, jer to direktno krši zakon i razara kredibilitet tog tela”, naveli su iz Građanskih inicijativa.

Uoči zasedanja skupštinskog odbora, oglasio se i ministar informisanja Boris Bratina, koji je rekao da je REM najveći poligon političkih igara.

“Politički gledano, tema REM-a je politička igra za neku vrstu moći. Možete da kažete da REM nema neku moć, ali iz moje perspektive, REM ima mnogo više moći nego što imam ja, može da ukida frekvencije, da kažnjava medije", rekao je Bratina.

Vučić: Biće ispunjeno sve u vezi medijskih zakona, REM-a i izbornih uslova 

Predsednik Aleksandar Vučić rekao je sinoć da će "u nastavku evropskog puta" Srbija ispuniti sve što je obećala o medijskim zakonima, Regulatornom telu za elektronske medije (REM) i u vezi s preporukama OEBS-a o uslovima za izbore. On je za RTS kazao da je za evropski put Srbije "strašno važno da se u potpunosti otklone lažne sumnje oko transparentnosti izbornog procesa, pošto mi znamo da neki ljudi ne mogu da trpe izborne poraze, a pretrpeće ih uskoro ponovo i u Zaječaru i u Kosjeriću" gde su 8. juna lokalni izbori..

Vučič je kazao i da "bez obzira što su govorili da su (tamo) mnogo popularniji", moraju da nauče da "nije sve u vikanju, razbijanju, ispisivanju grafita, već i u ozbiljnosti politike". Kazao je i da ne zna kada će biti otvoren "Klaster 3" u pregovorima s EU, te ocenio da se tu uvek postavljaju "politički razlozi" i da će "oni (zvaniučnici EU) da izgovore onu čuvenu rečenicu: 'Sve mora da bude na zaslugama zasnovano' a to naravno nikada nije bilo tačno". On je ocenio i da je medijska scena u Srbiji veoma raznolika i da vlast nije ukinula nijedan medij jer joj se ne sviđa, a to se, kako je rekao, dešavalo pre dolaska Srpske napredne stranke na vlast.

"Uvek smo trpeli, izdržali sve, pa i kad se i RTS pridužio napadima na državu", kazao je Vučić.

- Čovek se obrazuje kada ide u školu. Studirati znači pažljivo proučavati. Neprirodno je i deluje malo bolesno. Profesori će da se snimaju pa da postavljaju na platformu - rekao je Bratina.

Nakon toga, osvrnuo se na političku situaciju na Kosovu i Metohiji, istakavši da se mnoge odluke donose uz minimalnu podršku i da postoji ozbiljan problem sa očuvanjem školstva i zdravstva u srpskim sredinama:

- On je izabran sa dva posto glasova. Sve su praktično očistili, ostale su samo školstvo i zdravstvo i pitanje je kada će se narušiti neki ne javni dogovor da se to ne dira, jer Kurti može svakog dana da izda naredbu o takvoj akciji. Videli smo i primer onog maturanta. Deca se vesele bučno, ne možete vi nikome da zabranite da pokaže tri prsta - istakao je Bratina.

Na pitanje voditeljke da li je to zabranjeno na Kosovu, Bratina je odgovorio:

- Na Kosovu vam je sve suprotno od onoga što jeste, vi morate da se ponašate po rezoluciji 1244, koju zapravo zapadne zemlje ne poštuju. Onda imate briselski sporazum, a onda iza toga imate na hiljade ljudi koji su došli da traže uzurpiranu imovinu, a oni ih uhapse odmah čim prođu administrativni prelaz. Najlakše je ne misliti o takvim stvarima, ali to je najvažniji deo našeg naroda - rekao je Bratina.

Skupštinski odbor za kulturu i informisanje danas razmatra podnete kandidature za nove članove Saveta REM-a, a u javnosti se već spekuliše da bi leto moglo doneti i nove medijske zakone. Ko će u trci za pozicije biti eliminisan, a ko izabran?

O ovome i mnogim drugim pitanjima razgovarali smo sa Borisom Bratinom.

Nevladina organizacija Transparentnost Srbija, koja se bori protiv korupcije, podnela je prijavu Agenciji za sprečavanje korupcije, navodeći da su ministri Vlade Srbije Boris Bratina i Dejan Vuk Stanković prekršili više odredbi Zakona o sprečavanju korupcije.

Komentarišući ovu prijavu, Bratina je rekao: - Dejan Vuk Stanković nije potpisao to u našem ministarstvu. Imao je potrebu da postane član Pokreta i on je trebalo da potpiše i uđe što pre jer je napisao program, koji, ako budemo usvojili, biće program samog Pokreta. Bilo je sasvim uredno dati mu pristupnicu i on zna gde je predao. Ne vidim nikakav koruptivni momenat, to nije moja potreba, ali niko ne može da mi zabrani da pričam sa ministrom prosvete - istakao je Bratina.

Bratina je u emisiji prokomentarisao i ulogu REM-a u kažnjavanju medija, istakavši da on lično nema nikakvu moć nad medijima.

- Svi kažu da ja nešto mogu medijima, a ja ništa ne mogu. REM može da kažnjava medije. Pokušavam da shvatim primedbe svih medija i kako da im izađem u susret, da bi se oni osećali slobodnije - rekao je Bratina.

Dodao je i da su novi medijski zakoni praktično završeni i da je njegov tim radio samo na finalnim detaljima:

- Zakoni su praktično dovršeni, moj tim je uradio samo finalni deo i u junu bi trebalo da budu u skupštinskoj proceduri - najavio je Bratina. On je naglasio i šta treba uraditi sa zakonom:

- Tu se radi u proceni EU, ne mogu da kažem da će se njima dopasti, ali će biti spremni za jun za Skupštinu. Ako me neko ubedi da neku stvar treba da izmenim, nemam ništa protiv. Da li to rade domaći mediji ili EU. Zakon treba stalno poboljšavati.

Ukidanje rijalitija - Ne bi bilo dobro da se ukine rijaliti, jer ljudima je voajerska uloga zanimljima, sedite kući i gledate nečiji život. Posebnu pažnju u javnosti izazvala je polemika oko predloženog kandidata za Savet REM-a, Miloša Garića, koji, kako se navodi, ima svoju firmu.

Bratina je objasnio: - Kandidati nisu u obavezi da sve to ne rade ili ne rade, dok ne budu izabrani. Sve i da ima prigovor oko Miloša Garića, sve i da ima neku aktivnu firmu, a njegova je u mirovanju, ni tada ne bi morao da je zatvara. Tek kada bi bio izabran, onda bi morao da sve te stvari otkloni - rekao je Bratina.

Bratina je prokomentarisao i percepciju moći REM-a u javnosti: - Tema REM-a je politička igra za neku vrstu moći. REM nema veliku moć, iz moje perspektive, ali on ima mnogo veću moć nego što imam ja. Ja bih voleo da vodim dijalog sa medijima, da upućujemo jedni drugima kritike. To nisu nadležnosti medija - istakao je Bratina.

- Moj posao se zasniva da donosim donošenje medijskih zakona. To je najbitniji posao - zaključio je Bratina.

Oni su na taj način, ukazuje SĆF u objavi na Iksu, saučestvovali u netransparentnom i nezakonitom radu Regulatora.

Ukoliko Simoviću i Smederevcu nije smetalo da godinama rade u telu koje stručna javnost osnovano kritikuje za rad u interesu vlasti i medijskih moćnika – SĆF sumnja da bi, kao članovi Saveta REM-a, danas profesionalno i nezavisno pristupili regulaciji elektronskih medija, kaže se u objavi.

Slavko Ćuruvija fondacija poručuje da Odbor za kulturu i informisanje Skupštine Srbije mora da obezbedi da u Savet REM-a uđu profesionalci od integriteta, i da spreči da REM nastavi da krši zakone i radi pod uticajem vlasti.

Smederevac: Pink i Hepi rade po zakonu

Kako da to radi Stevica Smederevac, koji je već branio televizije kao što su Pink ili Hepi od tvrdnji da ne poštuju zakon?

Nakon masovnih ubistava u maju 2023. godine, REM je predstavljao izveštaj o nadzoru nacionalnih televizija Pink, Hepi, Prva i B92, pre svega s fokusom na nasilje, pošto je to tada bila najvažnija tema u Srbiji.  U izveštaju REM-a o nasilju nije bilo ni reči, iznosi SĆF.

Smederevac je tada odgovorio na kritike iznete u javnost da ove televizije ne poštuju zakone i programske elaborate, što su uslovi za dobijanje nacionalnih dozvola.

„Većina tih medija u potpunosti ispunjava zakonske uslove, po svim parametrima i to je dobra vest i veliko olakšanje. Godinama smo imali razgovore o tome kako doći do tih nivoa. Ovog puta su pružaoci medijskih usluga sasvim ozbiljno shvatili svoje dozvole i svoje elaborate, pa su se i potrudili da, barem što se tiče žanrovske strukture, ispune ove godine sve zadate uslove”, rekao je Stevica Smederevac na sednici Odbora za kulturu i informisanje, 17. maja 2023.

Slavko Ćuruvija fondacija ističe da je, pošto je analizirala poštovanje njihovih sopstvenih elaborata u programima televizija Pink i Hepi, zaključila da Smederevac ne govori istinu: „Pink, recimo, nije ispunio više od 50% obećanja iz programskog elaborata“.

Ni TV Hepi se nije bolje pokazala – uz 57% informative i 40% rijalitija, gotovo da nije imala prostora za druge programske žanrove. Uz to je širila propagandu, govor mržnje i dezinformacije.

Simovićev softver baguje?

Žarko Simović u prijavi za člana Saveta kaže da je dizajnirao softver za nadzor pružalaca medijskih usluga. Fondacija mu je predložila da mu neko taj softver pogleda, „pošto izgleda baguje – REM već godinama ne primećuje brutalne prekršaje zakona na televizijama”.

Fondacija je ranije objavila predloge da Odbor odbaci i kandidature Miloša Garića, savetnika ministra informisanja, kao i urednika političke rubrike u listu Politika Bojana Bilbije, takođe ističući da ne ispunjavaju zakonom predviđene uslove za članove Saveta REM-a.

„Pitali su me kako sam se zaposlio u australijskom SBS radiju i gde je glavna ispostava. Pitali su me kako se dobija novinarska legitimacija, insinuirajući da se ona može ’kupiti’.

Kada sam ja upitao da li bih mogao biti priveden opet, u slučaju da se vratim na skup, policajac je kazao da mi ne može garantovati da nas drugi policijski službenik neće privesti ponovo. Kao i da mi drugi put može biti oduzeta i oprema, ako bi neko od njih posumnjao u materijal koji je snimljen”, objašnjava Nikola Doderović, novinar australijskog javnog servisa SBS, koji je priveden tokom skupa pristalica Aleksandra Vučića u Nišu 17. marta, opisujući ispitivanje u lokalnoj policijskoj stanici, i podvlačeći:

„Fraza ’osnovane sumnje‘ je postala floskula po kojoj bi mogli da privedu bilo koga. Očigledno je da nije postojao razlog privođenja, već je bio pokušaj zastrašivanja.”

Sin poznatog niškog novinara Milorada Doderovića, koji je takođe bio žrtva pretnji i pritisaka, u razgovoru za Cenzolovku, aktuelne pritiske na novinare i njihove porodice u tom gradu opisuje kao nadrealne.

Cenzolovka: Privedeni ste dok ste radili svoj posao, izveštavali sa mitinga SNS-a u Nišu. Šta se tačno dogodilo?

Nikola Doderović: Dok smo drug i ja snimali i fotografisali skup, nepoznato lice nam je odgurnulo kameru šakom. Ignorisali smo tu provokaciju i nastavili dalje. Ta ista osoba mi je posle prišla i krenula da me zapitkuje zašto snimam, iz kog sam medija. Tražio mi je novinarsku legitimaciju. Napadao me je da sam iz „opozicionih medija“, iako sam ja dopisnik australijskog javnog servisa, koji ima program za srpsku dijasporu.

Upozorio nas je da izađemo ili se nećemo lepo provesti. Kad smo se vraćali sa skupa, zaustavilo nas je 5-6 policajaca u civilu. Tražili su nam lične karte i legitimacije. Moj drug je na početku studija na departmanu za komunikologiju i novinarstvo i još nema legitimaciju, ali je hteo da mi pomogne.

On je zaboravio ličnu kartu i policijski službenici su hteli da ga identifikuju, što je legitimno. Ali, jedan policajac je fotografisao moju ličnu kartu i legitimaciju. Kada sam pitao zbog čega, naveli su da je to uvek bila praksa, izjednačili su je sa pisanjem podataka u svesci.

Trojica policijskih službenika su bili komunikativni i odgovarali su na moja pitanja, dok su ostali imali agresivan ton, govoreći nam da ćutimo.

Nakon toga smo pošli ka Narodnom pozorištu u Nišu, gde su bili drugi policajci. Čekao sam možda 20 minuta da odluče šta će. Tražili su mi da izvadim sve iz ranca, što sam i uradio. Nisu imali prigovora na moju saradnju, niti na sadržaj mog ranca.

Međutim, jedan od uniformisanih policajaca mi je stavio lisice na levu ruku, govoreći da je to „zato što nemaš ličnu kartu”. Njegov kolega mu je skrenuo pažnju da skine lisice, jer sam imao ličnu kartu. Posle smo odvedeni policijskim vozilom do Policijske uprave u Nišu.

Cenzolovka: U policijskoj stanici ispitivani ste sat i po. Zašto toliko dugo?

Doderović: Iako su me i prethodno pomenuti policijski službenici pitali za koji medij radim, to isto pitanje sam dobio i u stanici. Tražili su mi ugovor ili neki dokument kojim potvrđujem da radim za SBS, što su i dobili.

Pitali su me kako sam se zaposlio u tom mediju i gde im je glavna ispostava, što im je takođe rečeno. Takođe su me pitali kako se dobija novinarska legitimacija, insinuirajući da se ona može „kupiti”. Naglasio sam da je uslov za dobijanje iste rad u medijskoj kući određeno vreme.

Nije ni meni jasno zašto je toliko trajalo ispitivanje. Policijska službenica koja je sastavljala moju službenu belešku je pažljivo navela sve što sam naglasio u odgovorima. Kasnije se čekao odgovor tužioca.

Cenzolovka: Policija je na taj način i uskratila pravo novinaru na rad. Da li je bilo i drugih pritisaka?

Doderović: Jedan policijski službenik je ušao u prostoriju dok sam razgovarao sa njegovom koleginicom. Pitao sam ga čisto informativno da li bih mogao biti priveden opet, u slučaju da se vratim na skup kod Trga kralja Milana?

On mi je odgovorio da je to jako nezahvalno pitanje i da mi ne može garantovati da nas drugi policijski službenik neće privesti ponovo. Rekao mi je i da mi drugi put može i biti oduzeta i pregledana oprema, ako bi neko od njih posumnjao u materijal koji je snimljen.

Cenzolovka: Sastanku Stalne radne grupe za bezbednost novinara, održane nedavno u Nišu, prisustvovao je i policajac koji vas je priveo, ali nije imao jasan odgovor zašto. Ispalo je da ste mu delovali sumnjivo, jer ste imali knjige u rancu. Istovremeno, vi i vaš kolega ste nosili prsluke na kojima je pisalo „press”.

Doderović: Prsluke smo nosili radi transparentnosti, ali je očigledno pametnije bilo da ih nismo obukli. Nismo imali nikakva provokativna obeležja. Ta priča oko knjige mi je iskreno bila apsurdna. Niti sam imao knjige, niti mi je ranac otvoren, kao što je policajac rekao. Ništa iz ranca nije ni moglo da štrči, on se zakopčava rajsferšlusom i preklapa. Morao sam da ga skinem i otkopčam, da izvadim novčanik i pokažem isprave kada su mi zatražili.

Cenzolovka: Policija do kraja nije uspela da objasni zašto ste privedeni?

Doderović: Još uvek nisam dobio adekvatan odgovor. Ni u trenutku privođenja, ni tokom ispitivanja u stanici, niti na sastanku Stalne radne grupe za bezbednost novinara u Nišu. Fraza „osnovane sumnje” je postala floskula po kojoj bi mogli da privedu bilo kog. Ja sam samo hteo da radim svoj posao i da izveštavam objektivno.

Mislim da je apsurdno privoditi mene, koji sam imao sve isprave, ali su odlučili da mi samo utroše vreme. Moj drug jeste napravio grešku zbog toga što je zaboravio da ponese ličnu kartu i on to ne osporava. Ali mislim da je napravljena drama ni od čega. Nismo morali da budemo ispitivani kao da smo neki huligani, jer smo se bavili novinarstvom i držali njenih načela. Očigledno je da nije postojao razlog, već je bio pokušaj zastrašivanja.

Cenzolovka: Kako vidite bezbednost novinara u Nišu?

Doderović: Takvi pritisci koje trpe novinari i njihove porodice su nadrealni. Nažalost, ne vidim tu svetlu budućnost. Da novinari budu bezbedniji, potrebno je da institucije rade svoj posao. Policija mora da sarađuje i da ne ignoriše napade na novinare. Takođe bi mogla da ne privodi novinare i fotoreportere bez osnova.

Za ovaj poduhvat dobio je nagradu "Laza Kostić" koju dodeljuje Udruženje novinara Srbije, a danas će mu biti uručeno priznanje "konkurentskog" Nezavisnog udruženja novinara Srbije i agencije Beta za medijsku pismenost.

Cvejić je nagrađen u kategoriji studenata master i doktorskih studija za rad "Crna hronika i etika u štampi u Srbiji pre 100 godina i danas".

U obrazloženju žirija se navodi da, iako je etički kodeks novinara tokom vremena evoluirao, obezbeđujući sve veću zaštitu ljudskih prava, autor pokazuje da se u praksi malo toga promenilo.

Prema mišljenju žirija, rad otvara važna pitanja i poziva na razmišljanje o spremnosti savremenih novinara i urednika da poštuju etičke norme u praksi, ali i o efikasnosti postojećih normativnih okvira u zaštiti prava i dostojanstva onih o kojima se izveštava. Uoči dodele priznanja koje nosi ime velikog medijskog profesionalca Dragana Janjića, Cvejić je za Danas rekao da mu ta nagrada posebno znači u trenutku kada je posle skoro 18 godina rada u medijskim redakcijama rešio da se fokusira na akademski i istraživački rad u oblasti medija i komunikacija.

Rođen je 1986. godine u Beogradu, gde je završio Petu beogradsku gimnaziju, a potom osnovne i master studije novinarstva na Fakultetu političkih nauka.

Na istom fakultetu trenutno pohađa doktorske studije "Mediji i komunikacije".

Profesionalnim novinarstvom se bavi od 2007. godine. U redakciji Danasa je prošao put od novinara gradske rubrike, glavnog i odgovornog urednika portala, do direktora kompanije Dan Graf koja izdaje taj medij.

Godine 2023. prelazi na mesto izvršnog urednika portala N1 televizije, na kojem je bio nepunih godinu dana, nakon čega je u kratkom periodu bio glavni i odgovorni urednik medija Bg24.rs u nastajanju. Od 2014. do 2018. godine bio je član Izvršnog odbora Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Od 2019. do 2023. godine bio je član Komisije za žalbe Saveta za štampu, a od 2021. do 2023. član Upravnog odbora Asocijacije medija.

Osim pomenutih priznanja dobio je i nagradu "Ličnost godine" Misije OEBS u Srbiji i PCI nagrada za tekstove koji se odnose na multietnički suživot Albanaca i Srba na Kosovu. Koautor je monitoringa poštovanja Kodeksa novinara Srbije u dnevnoj štampi u Srbiji u 2024. godini, koji sprovodi Savet za štampu.

Takođe, autor je publikacije "Kodeksi novinara u Srbiji od 1965. do 2025. godine" i istraživanja "Oglašavanje u dnevnim listovima u Srbiji u periodu od 1. oktobra do 31. decembra 2024. godine" ( izdanja Saveta za štampu).

Objavio je zbirku tekstova "Beograd kakav malo poznajemo" koje je napisao na početku svoje karijere, a koja je doživela nekoliko izdanja. Na Katedri za sportsko novinarstvo Fakulteta za sport od 2024. radi kao asistent na predmetima Etika i kodeks novinarstva, Uređivačka politika, Teorija i tehnike novinarstva i Sportsko novinarstvo u štampanim medijima.

Osim promocije medijske pismenosti, za koju se zalaže da bude deo obrazovnog sistema, njegove sfere interesovanja su i digitalni mediji, medijska etika, društvene mreže i istorija novinarstva. Oni koji ga privatno poznaju rekli bi da u slobodno vreme voli da pije pivo, a poznat je i kao dobar kuvar. U dugogodišnjoj je vezi sa koleginicom iz Danasa, imaju sina Viktora.

"U međuvremenu vlast se malo konsolidovala i mislim da se to ovoga puta neće desiti. I ja bih rekla da u Srbiji svi putevi ne vode u Rim, nego na Andrićev venac i evo, mi iz meseca u mesec kako ove blokade traju i ova finalna faza ovdašnje krize, vidimo da u ovoj vrsti autokratije, novih autokratija, koje ne počivaju baš na brutalnoj sili nego na medijskoj manipulaciji, da su mediji prostor oko kojih se vodi najveći sukob. I to bojno polje se neće lako prepustiti. REM omogućava da se medijski sistem reorganizuje da bi bio u funkciji demokratskog društva i mislim da se to neće dogoditi", rekla je u emisiji Newsnight profesorka FPN Snježana Milivojević.

Profesorka je objasnila da članove REM-a ne bira parlamentarna većina da bi u njega utkala svoju političku preferenciju ili volju. Naglašava da je u pitanju profesionalno, a ne političko telo.

"I taj poziv koji je danas uputila predsednica Skupštine, da se to (izbor članova) ne pretvara u političko pitanje, i u stvari oglašava koliko je to suštinski političko pitanje, jer ono obezbeđuje da se mediji izvuku iz političke kontrole države i omogući se jednom stručnom, kompetentnom telu od devet članova da reguliše tu oblast. Kada kažem nije političko, ovo rešenje sa izborom u Skupštini, je u stvari više da bi mu se dao autoritet i značaj jednog tela koje ima konsenzualnu podršku u zemlji koja ima Demokratsku Skupštinu, što kod nas nije slučaj", navela je profesorka.

Kaže i da se stiče utisak da je predsednica parlamenta svojim legitimitetom, takođe, stala iza ovog procesa.

"REM nema politički mandat, ali se politika jako umešala u njegov izbor. Ja moram da kažem i to da je ovde jedan lanac neodgovornosti već opteretio to telo. Dakle, samo ću podsetiti da je zakon promenjen 2023. godine i da godinu dana, za period za koji je trebalo pripremiti uslove i izabrati novi REM, u stvari je bio period amnestije bivšeg REM-a od neodgovornosti i od haosa koji je proizveo svojim nečinjenjem ili lošim potezima u regulisanju medija. Pa onda imamo propast, debakl sa prošlim izborom članova Saveta REM-a, za koji niko nije odgovoran. Taj izbor je završio u slepoj ulici, potrošio nam je vreme, silnu snagu", kaže sagovornica N1.

Smatra i da je jedan lanac neodgovornosti utkan u ceo proces i da to ne garantuje da će sledeći biti bolji.

"Mi dobijamo implicitnu poruku da je s našim medijima sve u redu, da će oni nastaviti isti takav regulativni režim i da je, podsetiću vas, poslednja odluka tog REM-a bila dodela lokalne, odnosno regionalne frekvencije, televiziji Informer, koje to ni na koji način ne zaslužuje. Dakle, nema razgovora o tom bivšem načinu rada, a ovo što je predsednica skupštine uradila je to da je rekla da će se ta takva kompromitovana prošlost nastaviti u budućnosti. Ona je rekla da će se skupštinska većina zalagati za kontinuitet, o kontinuitetu svedoči i izbor nekih od ljudi koji su ovoga puta predloženi za kandidate", smatra profesorka Milivojević.

Ona ističe i činjenicu da je bivša predsednica REM-a ostala u njemu kao portparolka, odnosno, da je zaposlena u REM-u, i da i to govori o tome da će kontinuitet braniti po svaku cenu.

"Uz tu neodgovornost za ranije ponašanje REM-a i projekciju istog takvog ponašanja, male su šanse da mi bilo šta očekujemo od tog novog tela. Mislim da je ovoga puta čvršća rešenost da se proces dovede do kraja. Nekoliko puta sam čula najave da će REM biti izabran u junu, u početkom jula. I to objašnjavanje procesa, insistiranje na tom preliminarnom diskreditovanju svake buduće kritike REM-a, jer je predsednica Skupštine takođe postavila scenu po kojoj se - eto neki nezadovoljnici tamo, neki oni koji nisu njihovi, pripremaju da ponovo miniraju ili ospore proces. On je i pokrenut onda kada su sve okolnosti pripremljene da se ovoga puta dovede do kraja. Vlast neće rizikovati, pretpostavljam, još jedan neuspeo završetak", objasnila je profesorka.

Prvu nagradu na 22. konkursu "Betina fotografija godine" dobiće fotoreporter dnevnih novina Dnevnik iz Ljubljane Luka Cjuha za fotografiju "Mlada se pridružuje protestu".

Drugu nagradu dobiće fotoreporter portala i dnevnih novina Nova Amir Hamzagić za fotografiju "Pritisak", a treću nagradu osvojio je fotoreporter dnevnih novina Politika Marko Spasojević za fotografiju "Publika".

Žiri je izabrao i najbolju fotografiju iz oblasti života i inkluzije osoba sa posebnim potrebama - nagradu "Damjan Diklić", čiji laureat je fotoreporter Gradske uprave Banjaluke Aleksandar Čavić za fotografiju "Sreća".

Nagradu publike dobio je frilens fotoreporter Uroš Arsić za fotografiju "Na korak do pravde".

Na 22. konkursu u organizaciji novinske agencije Beta učestvovala su 64 autora iz osam zemalja i poslali su ukupno 248 fotografija. Žiri je izabrao 44 koje će biti prikazane na tradicionalnoj izložbi i predstavljene u katalogu.

Bojan Cvejić i Milica Mihajlović ovogodišnji su dobitnici nagrade za medijsku pismenost "Dragan Janjić", koju četvrti put dodeljuju novinska agencija Beta i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).

Cvejić je nagrađen u kategoriji studenata master i doktorskih studija za rad "Crna hronika i etika u štampi u Srbiji pre 100 godina i danas".

Milica Mihajlović dobitnica je nagrade u kategoriji studenata osnovnih studija za emisiju "Vrednosti i izazovi omladinskih medija tokom studentske borbe u Srbiji" u okviru podkasta "Dnevnik jedne mladosti".

Nagradu "Dragan Janjić" ustanovili su Beta i Nezavisno udruženje novinara Srbije u znak sećanja na jednog od osnivača agencije Beta i NUNS.

Agenciju Beta osnovala je grupa nezavisnih beogradskih novinara Ljubica Marković, Julija Bogoeva, Radomir Diklić i Dušan Reljić.

Osnivači su bili i Aleksandar Nenadović, Stevan Nikšić, Đorđe Zorkić i Dragan Janjić koji su u međuvremenu preminuli.Beta je počela kao regionalni informativni servis vesti iz Srbije, tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, regiona i više svetskih centara.

Novinska agencija Beta danas emituje moderne, multimedijalne informativne sadržaje poštujući zakone, kodekse novinara, profesionalne i etičke standarde.

Odbor za kulturu i informisanje Skupštine Srbije sutra bi trebalo da razmatra predloge kandidata za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije.

Za izbor devet članova Saveta REM-a 177 organizacija poslalo je imena 45 kandidata. O finalnom spisku kandidata, prema očekivanjima predsednice Skupštine Srbije Ane Brnabić, trebalo bi da se raspravlja tokom sednice koju će parlament održati u julu.

Izbor novih članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) u Srbiji izaziva značajne diskusije u javnosti. Kako je u razgovoru za RTS objasnio bivši državni sekretar u Ministarstvu informisanja i novinar Aleksandar Gajović, proces je jasan, ali postoje ozbiljni izazovi koji se tiču nezavisnosti kandidata.

Prema njegovim rečima, postupak izbora članova Saveta REM-a počinje raspisivanjem javnog poziva, a ne konkursa, kako se često nepravilno navodi.

Javni poziv raspisuje Odbor za kulturu i informisanje, a konačni izbor članova vrši se iz među 45 kandidata, koji su predloženi od strane različitih udruženja. Ukupno 171 udruženje podnelo je kandidate, a na kraju će biti odabrano 18, po dvoje iz svake grupe. Time će, na osnovu dodatnih kriterijuma, biti izabrani konačni članovi Saveta REM-a, koji broje devet članova.

On je naglasio da je REM, kao regulatorno telo za elektronske medije, veoma važan organ na medijskom nebu Srbije.

Kako je dodao, Savet REM-a čine devet članova koji donose sve odluke koje se tiču medija u Srbiji. Izbor ovih članova je u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima, koji detaljno propisuje kako se biraju kandidati i koji su kriterijumi za izbor članova Saveta.

"REM radi po zakonu o elektronskim medijima i u tom zakonu je sve propisano — kako se biraju članovi REM-a, koji su kriterijumi, koji su uslovi i sve ostalo", ističe Gajović.

Izazovi nezavisnosti članova

Gajović je istakao da je REM nezavisno telo, što znači da njegovi članovi moraju biti medijski stručnjaci sa iskustvom i autoritetom, koji će donositi odluke bez političkog ili bilo kog drugog uticaja.

Međutim, kako je dodao, u javnosti postoje ozbiljne sumnje u to da li će kandidati koji budu izabrani zadovoljiti sve kriterijume nezavisnosti.

"Deo opozicije, pre svega, deo opozicije, sumnja da će na kraju biti izabrani oni članovi koji nisu nezavisni", dodaje Gajović.

"Nezavisnost je ključna za sve odluke koje Savet REM-a donosi. U ovom trenutku, javnost se pita da li će biti izabrani stručnjaci koji će održati taj integritet", rekao je Gajović, napominjući da će se konačni izbor obaviti u narednim danima.

Cvejić: Nepravilnosti u procesu izbora članova Saveta REM-a i potreba za većim nadzorom

Bivši član Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i istraživač sa Instituta za sociološka istraživanja, Slobodan Cvejić, u razgovoru za RTS ukazao je na brojne nepravilnosti u prethodnom ciklusu izbora članova Saveta REM-a, što je, kako kaže, dovelo do velikog poverenja javnosti u aktuelni proces.

"U prošlom ciklusu javnog poziva, pojavilo se toliko nepravilnosti i kontroverzi da nije nikakvo čudo što se sada jako sumnja u čitav proces. Iako je definisano da se trijaža kandidata obavlja u Odboru za kulturu Narodne skupštine i tokom glasanja u Skupštini, javnost je već mnogo ranije počela da prati i razmatra koji će kandidati biti predloženi", objasnio je Cvejić.

On dodaje da je to logično, jer se radi o izuzetno važnom pitanju koje ima značajne političke i medijske implikacije. Kako ističe, javnost ima pravo da raspravlja o tome, ali postoji i opasnost da proces izbora bude ugrožen, kao što se to dogodilo prethodnog puta.

Problemi sa ovlašćenim predlagačima

Cvejić ukazuje na značajan problem koji se ponovo pojavljuje — to su, kako navodi, „ovlašćeni predlagači“ koji ne ispunjavaju propisane kriterijume. Iako ne svi, već se ponovo pojavljuju kandidati koji ne bi trebalo da budu predloženi, što ponavlja situaciju iz prethodnog izbornog ciklusa.

"Ključan je pritisak na Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine, koji bi trebalo da poštuje zakon i isključi kandidate koje su predlagali neovlašćeni predlagači ili kandidate koji ne ispunjavaju uslove. To nije desilo prošli put i zato sada javnost ponovo uvodi ova pitanja u diskusiju", naglašava Cvejić.

Normalan pritisak javnosti

Cvejić razjašnjava da nije u pitanju politički pritisak, kako se ponekad interpretira, već normalan pritisak javnosti koji nastoji da osigura da proces bude transparentan i u skladu sa zakonom.

"To je pritisak javnosti zbog toga što nešto ne funkcioniše u javnom interesu, očigledno", navodi on.

Upozorava da je od ključnog značaja da se izborni proces za članove Saveta REM-a odvija u skladu sa zakonom, kao i da se eliminišu svi potencijalni problemi koji bi mogli ugrožiti nezavisnost i stručnost članova Saveta. Javnost će, kako je rekao, nastaviti pažljivo da prati tok ovog procesa i reaguje na nepravilnosti.

Pod svodovima jedne od najlepših biblioteka sveta, Ana je stajala rame uz rame sa pesnicima i umetnicima iz celog sveta (kao što su: profesorka univerziteta i pesnikinja Wong Fangwen, pesnik i urednik Cao Sui, poznati emiratski pesnik, TV urednik Adel Khozam, kao i eminentni ruski pesnik i kulturni poslenik Vadim Terehin, primajući nagradu na ceremoniji ispunjenoj razmenom kulture, kulturnog prijateljstva, a sve u slavu pesničkog stvaralaštva.

Naime, Garić je do 17. aprila ove godine bio državni sekretar u Ministarstvu informisanja i telekomunikacija, a nakon smene ministra Dejana Ristića, ostao je u tom resoru kao savetnik novog ministra Borisa Bratine.

Prema Zakonu o državnoj upravi, savetnik ministra obavlja poslove po njegovom nalogu i predstavlja njegovu „desnu ruku“, što ozbiljno ugrožava nezavisnost REM-a ukoliko Garić postane njegov član.

Fondacija Slavko Ćuruvija navodi da je Garić vlasnik firme „Miloš Garić PR Garnets“, čija je osnovna delatnost proizvodnja i emitovanje televizijskog programa.

Dve nedelje nakon stupanja na funkciju državnog sekretara, u septembru 2023, firmu je stavio u stanje mirovanja.

Međutim, kako ova Fondacija otkriva, 21. maja ove godine pokušao je da firmu ugasi, ali je Agencija za privredne registre odbila zahtev zbog nepotpune dokumentacije.

Dan pre tog pokušaja, 20. maja, Garić je potpisao izjavu da ne postoje zakonske prepreke za njegovo članstvo u REM-u, i to pod punom krivičnom i materijalnom odgovornošću.

Međutim, član 15, stav 3 Zakona o elektronskim medijima izričito zabranjuje da član Saveta bude vlasnik firme koja se bavi proizvodnjom ili emitovanjem medijskog sadržaja, što je slučaj sa Garićem.

Fondacija „Slavko Ćuruvija“ ističe i da je Garić kao „analitičar“ proveo preko 5.000 minuta – više od 83 sata – na nacionalnim televizijama kao što su Pink, Hepi, Prva, B92 i Televizija Informer, poznatim po prorežimskom sadržaju i čestim kršenjima medijskih zakona i novinarskog kodeksa.

Dodatni razlog za zabrinutost, prema navodima Fondacije, jeste Garićevo učešće u procesu izmena medijskih zakona.

Predstavljao je Ministarstvo na sastanku sa medijskom zajednicom povodom izmena zakona o elektronskim medijima, javnim servisima i javnom informisanju, i tom prilikom nije obavestio prisutne da je Vlada Srbije već usvojila predložene izmene – tri dana pre održavanja sastanka.

Ovaj potez izazvao je oštre kritike zbog netransparentnosti i zaobilaženja struke.

Ime Miloša Garića pojavilo se u javnosti i pre aktuelnih kontroverzi. Javnosti je poznat i kao osoba koja je 2017. godine, tokom predsedničke kampanje, navodno fizički sprečila glavnog urednika Informera Dragana J. Vučićevića da prisustvuje konferenciji za medije Nataše Jeremić, supruge tadašnjeg kandidata Vuka Jeremića.

Vučićević je tada optužio Garića i Branka Miljuša, tadašnje članove izbornog štaba, da prave „spiskove podobnih i nepodobnih novinara“, dok je Jeremić tvrdila da su izbačeni „glasnogovornici SNS-a“, a ne novinari.

Garić je, inače, rođen 1973. godine u Boru. Osnovnu školu i Zemunsku gimnaziju završio je u Beogradu, kao i Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu.

Fondacija Slavko Ćuruvija navodi i da je završio novinarstvo na Megatrendu, sa prosečnom ocenom 6,83.

Novinarsku karijeru započeo je 1998. u „Večernjim novostima“, a potom radio kao urednik u listovima „Nacional“, „Kurir“, „Press“, i zamenik glavnog urednika nedeljnika „Ekspres“.

Bio je i urednik na „TV Most“ iz Zvečana, a 2019. postao je glavni i odgovorni urednik portala „Kosovo onlajn“. Tu je funkciju obavljao do avgusta 2024. godine.

Prema zvaničnim biografskim podacima, autor je više od hiljadu autorskih tekstova i kolumni, a deo karijere proveo je i u oblasti marketinga i advertajzinga.

Često se u medijima pojavljuje kao analitičar političkih događaja, sa posebnim fokusom na situaciju na Kosovu i Metohiji.

Iako se njegova profesionalna biografija opisuje kao bogata i raznolika, njegovo trenutno angažovanje u izvršnoj vlasti i vlasništvo nad medijskom firmom postavljaju brojna pitanja o njegovoj podobnosti za članstvo u Savetu REM-a – telu koje bi, prema zakonu, trebalo da bude nezavisno od politike i biznisa.

Kuriozitet nagrađenog dela bio je u majstorskoj simbiozi novinarstva, publicistike i nauke, a o njegovoj autentičnosti govori i podatak da je Đoković za njegovo pisanje koristio deo arhive praunuke Petra Kočića.

Baveći se aktuelnim temama Đoković je pisao za najpoznatije dnevne novine i nedeljnike u Jugoslaviji i Srbiji, ostavljajući upečatljiv trag u srpskom novinarstvu. Dobitnik je više prestižnih novinarskih nagrada među kojima i „August Cesares“ za novinsku reportažu „Sudbina referenta za šifre“, Godišnja nagrada Tanjuga za najboljeg dopisnika Srbije i nagrada Udruženja novinara Srbije „Svetozar Marković“ za pisanje u različitim medijima.

Objavljivao je brojne radove u časopisima na domaćim i inostranim savetovanjima. Autor je više knjiga koje su se bavile različitim temama, od novinarstva i društvenih tema do političke analize i istorije: „Kosmetski dosije“, „Srpski rulet – anatomija političkih obračuna u Srbiji“, „Kostur sa Vida – ostrva smrti“, „Novinske priče“, „Ruski anarhizam – ideal koji izmiče“ i dr.

Pored novinarstva, Đoković se bavio naukom. Važio je za jednog od najpoznatijih poznavalaca političke teorije ruskog anarhizma na Balkanu, na čijoj je temi i doktorirao na Fakultetu političkih nauka. Obimnu arhivu prikupljao je u Ruskoj Federaciji, istražujući razvoj anarhizma pre i posle Oktobarske revolucije. Izučavao je važne ličnosti tog doba – Mihaila Bakunjina, Petra Kripotkina, Lava Tolstoja… Da njegova istraživanja razrešavaju mnoge dileme o ruskom anarhizmu govorio je i prof. dr Dragan Simeunović, navodeći da je o ovoj temi pisao na ubedljiv način, sa strašću anarhiste i respektovanjem različitih naučnih disciplina.

Nasleđe dr Milorada Đokovića nastavlja da živi kroz njegova novinarska i naučna dela, a njegov  feljton o Petru Kočiću ostaje trajna referenca i inspiracija svima koji konkurišu za ovo prestižno priznanje, a koje se sada već po tradiciji dodeljuje u Novinarskoj kući u Vodicama.

“Ovde je očigledno da se radi o sukobu interesa jer je Garić po svemu deo izvršne vlasti i ne može se nikako govoriti o nekoj njegovoj navodnoj nepristrasnosti. Ali pored toga što je on deo izvršne vlasti, Garić je i vlasnik firme Garnets registrovane za proizvodnju TV programa što je prema tekstu konkursa i pravilima eksplicitno zabranjeno”, kaže Radomir Lazović iz Zeleno-levog fronta.

Osporava opozicija Garićevu kandidaturu jer je ove podatke pokušao da sakrije. Na spisku spornih kandidata opozicije i stručne javnosti je urednik Politike Bojan Bilbija, Vladimir Đurić, mnogima poznatiji kao Đura Mornar.

“Mi imamo gospodina Bilbiju koji je pokazao da je spreman da koristu govor mržnje i da zapravo preti sa nacionalnih frekvencija određenim kritičarima vlasti..”, kaže Ivana Stevanović iz Fondacije Slavko Ćuruvija.

Spisku problematičnih kandidata NUNS je dodao i dvojicu zaposlenih u REM-u Žarka Simovića i Stevicu Smederevca.

“Radi se o licima koji su predloženi kao radnici REM-a, koji su u administarciji samog Regulatornog tela, i sa te strane opet postoji taj konkretan sukob interesa”, kaže Rade Đurić iz NUNS-a.

Sa spiskom za vlast problematičnih kandidata pred novinare dolazi funkcionerka naprednjaka, Ana Brnabić kaže u svojstvu predsednice Skupštine.

“Da za vas kvazi elitu važe jedna pravila, a da sve nas druge nas narod, plebs, nas ćacije važe potpuno druga pravila”, rekla je Brnabić.

Nabraja predsednica parlamenta, novinarke Jelku Jovanović, Antonelu Rihu, profesorku na FDU Vanju Šibalić. 

“Zašto nije rekao da je kandidat Mileva Malešić suvlasnik jedne TV, zašto nije rekao da Gorica Popović ima firmu zbog čega”, kaže Brnabić.

N1: Verovatno da vama ostavi prostora.

“Što bi se reklo na engleskom reklo ‘how low can ou go‘“, dodaje Brnabić.

Da se ne ponovi „lača mati“ na engleskom, poručila nam je predsednica parlamenta da smo nisko pali, jer pitamo zašto kao opozicija, koja najavljuje krivične prijave i već na početku dovodi u pitanje proces izbora Saveta REM-a, isto ne uradi i vlast. Ali ne…

“Ne znam ko će sporiti koje kandidate to je deo posla narodnih poslanika i članova saveta tog odbora”, kaže Brnabić.

Novi pokušaj izbora Saveta REM, iz ugla stručne javnosti, ne obećava promene.

“Mi ćemo ponovo dobiti identičan REM, a mogu da kažem, s obzirom da se radi o takvim ljudima, da ćemo dobiti još i gori REM”, ocenjuje Đurić.

“Zapravo onakav REM kakav poznajemo prethodnih desetak godina jeste jedna od osnovnih poluga ostajanja ove vlasti na vlasti”, dodaje Stevanović.

Da se ništa ne menja, govori to što je bivša predsednica Saveta Olivera Zekić sada porparolka. Poručuje da će zbog komplikovanih procedura izbor saveta potrajati do jula.

Slavko Ćuruvija fondacija (SĆF; Fondacija) ističe da je Bilbija direktno odgovoran za tekst „Američki NED sponzoriše proteste protiv srpske vlade” iz avgusta 2024, u kom je Savet za štampu utvrdio više prekršaja Kodeksa novinara Srbije.

To je samo jedan od razloga zašto on, po zakonu, ne bi smeo da bude izabran u REM.

„Član Saveta može biti samo lice koje ima ugled u javnosti, koje se svojim radom i aktivnostima zalagalo za slobodu izražavanja, slobodan protok informacija, ostvarivanje ljudskih prava, razvoj civilnog društva, unapređenje demokratije, poštovanje ustavnosti i zakonitosti”, podsetila je Fondacija na obaveze iz Zakona o elektronskim medijima.

Savet je zaključio da Politika nije izvestila profesionalno – tačno, objektivno i potpuno, držeći se prava javnosti da zna istinu.

„Politika nije objavila odluku Saveta, na šta je bila obavezna, za šta odgovornost snosi urednik, dakle Bilbija”, piše SĆF i dodaje da je time pokazao „da ga ne interesuje negovanje profesionalnih i etičkih standarda novinarstva u rubrici koju uređuje. Objavljivanje odluke je i obaveza medija koji proističu iz članstva u Savetu.”

U prethodnih godinu dana Politika je prekršila Kodeks novinara 12 puta, podaci su Saveta za štampu.

Cela 24 dana u studijima prorežimskih TV

Slavko Ćuruvija fondacija navodi da Bilbija nije sklon kršenju zakona i profesionalnih standarda samo u listu u kom radi, već i u svojim medijskim nastupima.

Urednik u Politici, koga su za Savet REM-a predložili Univerzitet odbrane, kriminalističko-policijski univerziteti, univerziteti u Novom Pazaru, Novom Sadu, Prištini (sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici) i MB, sa Vojislavom Šešeljem u programu TV Hepi (2018) priželjkivao je ubistvo aktivista pokreta Ne davimo Beograd. Kada je Šešelj rekao „kada vidiš žutu patku, pucaj“, Bilbija je dodao: „Ima i ova satarica (u studiju), može da radi“.

U prvim nedeljama rata u Ukrajini, Bilbija je bio čest gost na nacionalnim televizijama, a prvi je u domaćim medijima preneo teoriju o „biološkom oružju“ koje napada ruski DNK, što je Raskrikavanje raskrinkalo kao manipulaciju i propagandu.

Fondacija naglašava da bi REM koji radi svoj posao izrekao zakonom propisane mere zbog svake emisije u kojoj voditelji i gosti šire dezinformacije i govor mržnje, a da se Bilbija u poslednje tri godine u njima pojavio 448 puta, provodeći u studijima Pinka, Hepija, Prve, B92 i Informera čak 34.656 minuta ili – cela 24 dana.

Nedokazano radno iskustvo

Uslov za članstvo u Savetu REM-a je najmanje deset godina radnog iskustva u elektronskim medijima.

Dok Bilbija u biografiji detaljno navodi svakog poslodavca i ime svakog lista sa kojim je sarađivao, ističe Fondacija, tek usput navodi i višedecenijsko iskustvo u elektronskim medijima, ali o tome ne nudi nijedan konkretan podatak.

„Kandidatura Bojana Bilbije je još jedna koju bi parlamentarni Odbor za kulturu i informisanje morao da odbaci, ukoliko želi da očuva integritet procesa izbora Saveta REM-a”, jasna je SĆF.

Podrška Vučićevom pravu na život

Fondacija kao zanimljivost ističe da su kandidati za članstvo u Savetu REM-a Bojan Bilbija i Miloš Garić među potpisnicima „Peticije podrške pravu na život predsednika Srbije Aleksandra Vučića”.

Fondacija se ranije oglasila o kandidaturi Miloša Garića, aktuelnog savetnika ministra informisanja i vlasnika firme za proizvodnju TV sadržaja, ističući da po zakonu članovi Saveta ne mogu biti lica koja imaju interes u pravnim licima koja se bave proizvodnjom, distribucijom ili emitovanjem radio i TV programa.