Vesti

06. 06. 2026.

Autor: Branko Žujović Izvor: eagleeyeexplore.com

Intervju sa Markusom Andersonom: Kako izgleda Janusovo lice cenzure?

Švedska već dugo ima snažne neformalne strukture moći i duboke veze sa američkim strateškim interesima. Brz put zemlje ka NATO-u pokazuje koliko je ta orijentacija postala jaka. U tom kontekstu, nije nerazumno da novine koje zadržavaju nezavisnu i neutralnu liniju po pitanjima Rusije, Kine, rata, mira i geopolitike mogu biti doživljene kao problem od strane moćnih interesa.

Švedskog novinara Markusa Andersona poznajem sada već godinama i rado čitam ono što objavljuje, jer to čini uz temeljno poznavanje tema o kojima piše, sa profesionalnom merom i bez kalkulacije.

Povod za ovaj razgovor, nažalost, nije uzorno izveštavanje medija koje Markus Anderson uređuje, već pritisci sa kojima se ovi samostalni, zaista nezavisni, mediji suočavaju.

Medijima koje Anderson uređuje, a koji nisu deo švedskog medijskog hora, već imaju autentične i zapažene solističke izvedbe, banka je nedavno blokirala račune, dovodeći u pitanje opstanak tih samostalnih medija.

Čovek bi pomislio da u zemlji, čiji naziv u Srbiji i na Balkanu inače upotrebljavamo onda kada želimo da istaknemo najviše ekonomske, socijalne i uopšte životne standarde, tako nešto nije moguće.

Ljudima u Srbiji i na Balkanu nisu u značajnoj meri poznate Vaše novine Nya Dagbladet koje izlaze na švedskom jeziku. Sa druge strane, vaše onlajn izdanje The Nordic Times dostupno je na engleskom jeziku i stoga nam nije nedostupno. Pojasnite nam kontekst. O kakvim je novinama reč i po čemu su one posebne na medijskoj sceni Švedske?

Nya Dagbladet je švedski dnevni list osnovan 2012. godine. Od samog početka imao je dosledno nezavisan profil, što ga čini prilično neobičnim u švedskom medijskom prostoru. Nismo deo velike medijske grupe, nismo u vlasništvu rizičnog kapitala ili industrijskih interesa, niti smo povezani sa bilo kojom političkom strankom, ni u Švedskoj ni u inostranstvu.

Ono što izdvaja Nya Dagbladet, jeste to što smo nastojali da održimo zaista slobodnu i intelektualno poštenu novinarsku liniju u oblastima u kojima je švedska medijska klima često snažno obojena ideologijom i konsenzusom establišmenta. To uključuje geopolitiku, rat i mir, Rusiju, Kinu i Iran, ali i pitanja zdravlja, ličnog integriteta, nadzora, samodovoljnosti, kulture i dubljeg pravca razvoja društva.

Tokom kovid perioda, na primer, preispitivali smo politiku zatvaranja, masovnu vakcinaciju, ugovore o vakcinama i izveštaje o neželjenim efektima u vreme kada je to bilo veoma neuobičajeno u Švedskoj. Takođe smo nastojali da zadržimo neutralniji i činjeničniji pristup međunarodnim konfliktima, uključujući Ukrajinu i širi geopolitički zaokret koji se trenutno dešava u svetu.

Naša ambicija nije da stvaramo polarizaciju ili „klikbejt“, već da pružimo ozbiljno novinarstvo koje pomaže ljudima da se snađu, donose bolje odluke i dublje razumeju društvo. Nya Dagbladet je širok publicistički projekat koji obuhvata politiku, ekonomiju, kulturu, zdravlje, duhovnost i lični razvoj. The Nordic Times je naše međunarodno izdanje na engleskom jeziku, sa sličnim osnovnim pristupom, ali kao zaseban urednički proizvod sa sopstvenim profilom, publikom i saradnicima.

Kada u Srbiji kažemo „nezavisni mediji“, mislimo na medije koje finansiraju SAD ili Evropska unija, eventualno neka od nacionalnih fondacija iz zemalja članica Evropske unije. Takvi mediji, pod firmom visokih novinarskih standarda i nezavisnosti, zapravo, vrlo uočljivo doprinose političkoj agendi svojih finansijera. Šta u Švedskoj znači biti nezavisan medij?

Za nas, nezavisnost ima veoma konkretno značenje. Nije dovoljno nazivati se nezavisnim. Čovek zaista mora da bude slobodan od aktera koji obično utiču na medije: države, političkih stranaka, velikih korporativnih grupa, rizičnog kapitala, industrijskih interesa ili stranih finansijera. Nya Dagbladet nema takvu zavisnost. Politički smo neopredeljeni i nemamo vlasnika sa spoljnom političkom ili industrijskom agendom.

Takođe, nismo mogli da se oslonimo na švedske državne subvencije za štampu. Naprotiv, uskraćena nam je podrška, iako smo, činjenično, ispunjavali kriterijume. To govori nešto o tome kako švedski sistem funkcioniše u praksi: čak i formalno neutralni mehanizmi podrške mogu se koristiti na način koji stavlja u nepovoljan položaj medije koji se ne uklapaju u dominantni koridor mišljenja.

Naša nezavisnost je vidljiva u našem izveštavanju. U mogućnosti smo da pratimo činjenice kuda god da vode, da preispitujemo pitanja kada se pojave nove informacije i da izveštavamo o neprijatnim temama bez prethodnog razmišljanja da li bi se neki finansijer, stranka ili moćan interes mogao osetiti uvređenim. Za mene, to je pravo značenje nezavisnosti.

Vašim novinama Nya Dagbladet banka u Švedskoj, posredstvom koje poslujete, uskratila vam je bankarske usluge. Šta se tačno dogodilo?

Sukob je počeo krajem 2022. godine, nakon što smo oko tri godine imali funkcionalan bankarski odnos sa Länsförsäkringar Bank. Širi kontekst bio je taj da je novinarstvo Nya Dagbladet-a privuklo međunarodnu pažnju. Jedna američka neprofitna filantropska fondacija, koja se bavi pitanjima kao što su rizici od nuklearnog oružja, rizici veštačke inteligencije i druga velika globalna pitanja, stekla je poverenje u naš rad i predložila da osnujemo švedsku fondaciju koja bi podržavala nezavisno novinarstvo kakvo predstavlja Nya Dagbladet.

Fondacija je trebalo da bude nezavisna od novina, iako su neki od uključenih ljudi, prirodno, bili isti. Obavestili smo našu banku o celom procesu, svrsi, donatoru i planiranoj strukturi. Banka je, dakle, bila uključena tokom čitavog procesa i, kako smo razumeli, interno je proverila ključne elemente.

Kada je fondacija osnovana i uplatila početni kapital na račun, banka je iznenada zamrzla račun fondacije i sredstva na njemu. Nije dato nikakvo razumno objašnjenje. Ubrzo nakon toga, banka je počela da preduzima mere i protiv medijske kompanije koja stoji iza Nya Dagbladet-a, zatim protiv IT kompanije u okviru iste grupe, a na kraju i protiv privatnih bankovnih računa članova uredništva.

Posledice su bile izuzetno ozbiljne. Zamrzavanjem i zatvaranjem računa, novinama je onemogućeno da primaju uplate od oglašavanja i druge prihode, a mi nismo mogli na uobičajen način da plaćamo zakup, plate i fakture. Praktično smo bili na samo nekoliko dana od tehničkog bankrota. Istovremeno smo pokušavali da pronađemo nova bankarska rešenja i uključili smo advokate, jer smo smatrali da je banka prekršila kako sopstvena pravila tako i švedski zakon.

Zbog čega su vam sredstva uskraćena? Da li je posredi pritisak nekog od centara moći na vašu nezavisnu poziciju, jer ste mi u pripremi ovog razgovora rekli da je očigledno da se umešala neka treća strana, ili je posredi nešto drugo?

Formalno, banka je kao instrument koristila takozvane procedure „upoznaj svog klijenta“ (KYC). Bili smo primorani da odgovaramo na pitanja o stotinama transakcija i da dostavimo veoma obimnu dokumentaciju. To smo doživeli kao administrativni napad preopterećenjem, a ne kao uobičajenu bankarsku proveru.

Ključna stvar je da smo mogli da objasnimo transakcije. Banka nije mogla da ukaže ni na jednu transakciju koja je bila nezakonita ili čak suštinski sumnjiva. Nije bilo policijske prijave, krivične optužbe niti bilo čega što bi banka mogla da pokaže kao protivzakonito ili suprotno sopstvenim pravilima. Ipak, sredstva su zamrznuta, a računi zatvoreni.

Važan detalj je i vremenski okvir. Banka nije odbila projekat od samog početka. Naprotiv, pratila je proces, dobila informacije o fondaciji, njenoj svrsi i donatoru, i omogućila otvaranje računa i uplatu početnog kapitala. Da je smatrala projekat neprihvatljivim od početka, razumno bi bilo da ga odmah odbije. Činjenica da je najpre učestvovala u procesu, a zatim u poslednjem trenutku zamrzla račun i potom usmerila mere protiv čitave medijske kuće čini situaciju veoma sumnjivom.

Ne možemo sa sigurnošću reći ko je eventualno kontaktirao banku ili koji su tačno interesi bili uključeni. Ali po našoj proceni, ovo nije bio uobičajen proces provere klijenta. Više liči na intervenciju nekog aktera sa značajnim resursima ili uticajem. Ono što je možda ocenjeno kao pretnja, jeste činjenica da bi jedan zaista nezavisan nordijski list dobio finansijska sredstva za proširenje svog rada.

Ovo se takođe mora razumeti u švedskom kontekstu. Švedska već dugo ima snažne neformalne strukture moći i duboke veze sa američkim strateškim interesima. Brz put zemlje ka NATO-u pokazuje koliko je ta orijentacija postala jaka. U tom kontekstu, nije nerazumno da novine koje zadržavaju nezavisnu i neutralnu liniju po pitanjima Rusije, Kine, rata, mira i geopolitike mogu biti doživljene kao problem od strane moćnih interesa.

Posebno mi deluje važno vaša tvrdnja da su vam, kako ste rekli, napadnuti lični bankovni računi. Šta se dogodilo?

Metod je bio sličan, iako privatni računi nisu bili unapred zamrznuti na isti način. Banka je ukinula moje privatne bankovne račune, kao i račune našeg urednika vesti Isaka Bomana, u okviru šireg napada na medijsku kuću.

Ono što je bilo upadljivo jeste da banka nije dala ni konkretan razlog. Prema švedskom zakonu, privatna lica imaju jaču zaštitu nego kompanije: banka mora imati osnov i obično ga mora navesti, a moraju se poštovati i određeni rokovi. U našem slučaju, banka nije ispoštovala ni zakonski rok od 30 dana za obaveštenje. Ovako brze i oštre mere obično su povezane sa veoma ozbiljnim situacijama, kao što su sumnje na terorizam ili organizovani kriminal. Naravno, takvih optužbi nije bilo.

Ovo takođe ukazuje na širi problem u Švedskoj. Banke su postale izuzetno arogantne prema običnim klijentima, malim preduzetnicima i manjim organizacijama. Ne postoje državne banke i ne postoji praktična garancija da osoba ili kompanija mogu da dobiju ili zadrže bankovni račun, iako je bankovni račun neophodan za funkcionisanje u savremenom društvu. Pravna zaštita je slaba, posebno za kompanije, ali su i privatna lica ranjiva.

Jeste li naišli na podršku kolega u Švedskoj ili u Evropskoj federaciji novinara? Šta kažu vaša novinarska udruženja?

Podrška medijskih kolega i velikih institucija u Švedskoj bila je veoma slaba. Nekoliko manjih i nezavisnih medija izveštavalo je o ovom slučaju, kao i jedan levičarski list, ali su glavne medijske institucije uglavnom ostale neme.

Nismo videli jasno angažovanje ni od strane švedskog organa za finansijski nadzor, niti od novinarskih organizacija. Kada smo tražili komentare, odgovor je u praksi često bio tišina ili „bez komentara“. To je upadljivo, jer se ovaj slučaj ne tiče samo Nya Dagbladet-a. On postavlja suštinsko pitanje: da li banke u praksi mogu da uguše jedan medij tako što će mu zatvoriti račune?

Deo objašnjenja verovatno leži u samom švedskom medijskom pejzažu. On je veoma koncentrisan, sa vrlo malo zaista nezavisnih medija. Mnoge lokalne novine kupile su velike medijske grupe, a postoje i strani vlasnički interesi. To stvara usko i polarizovano okruženje u kojem je malo ko spreman da stane u odbranu medija koji odstupa od dominantne linije.

Pomenuli ste mi u pripremi ovog intervjua podršku čitalaca koja je, složićemo se, veoma važna. Negde sam pročitao i da ste prikupili novac potreban za troškove suđenja. Šta vaši čitaoci kažu za poziciju u kojoj ste se našli u vezi sa pokušajima banke da vam uskrati svoje usluge?

Podrška čitalaca bila je presudna. Mnogi su donirali novac kako bi obezbedili naš opstanak i omogućili nastavak pravnog postupka. Ali, podrška nije bila samo finansijska. Primili smo veliki broj imejlova, telefonskih poziva i ličnih reakcija ljudi koji su bili šokirani ponašanjem banke.

Za mnoge čitaoce, naš slučaj je postao simboličan. Poslednjih godina sve više običnih ljudi i malih preduzeća u Švedskoj doživljava proizvoljno ponašanje banaka. Zbog toga mnogi naš sudski postupak vide kao nešto što se ne tiče samo Nya Dagbladet-a, već i njihovog sopstvenog prava da učestvuju u društvu, bez proizvoljnog isključivanja iz bankarskog sistema.

Upravo zato smo odlučili da idemo do kraja. Ovaj postupak ne vodimo samo zbog sebe, već i da povučemo granicu prema zloupotrebi moći od strane banaka.

Pomenuli ste i neke pozitivne naznake koje su uočljive u samoj sudskoj proceduri koja je u toku. Očekujete li da sud prepozna važnost slobode novinarskog posla koji bi trebalo da bude neometan?

Dobili smo neke pozitivne signale tokom procesa. Banka je u početku pokušala da izbegne suštinu slučaja i da se u potpunosti izvuče iz tužbe, ali u tome nije uspela. To je bila važna delimična pobeda.

Istovremeno, naš pogled na švedski pravni sistem, nažalost, nije mnogo optimističan. Sistem je snažno opterećen porastom kriminala, nasiljem bandi i prenatrpanim pritvorskim kapacitetima, što je, između ostalog, dovelo do toga da naš slučaj bude odložen za još pola godine. Postoji i zabrinjavajuća politizacija, posebno na nižim sudskim nivoima. Videli smo mnoge slučajeve u Švedskoj gde sudovi ne deluju tako sigurno i nezavisno kako bi se moglo očekivati.

Naravno, nadamo se da će sud razumeti da je ovo pitanje principa koje uključuje slobodu medija, slobodu udruživanja i mogućnost da nezavisno novinarstvo opstane. Ali ništa ne možemo uzimati zdravo za gotovo.

Sa zadovoljstvom čitam Vaše pomenuto onlajn izdanje na engleskom jeziku The Nordic Times. Ne verujem u apsolutnu objektivnost, ali veoma poštujem kada urednici, bez ustezanja, u svojim medijima pružaju mogućnost svakome ko je relevantan da na pristojan način saopšti šta ima da kaže. Zašto ste osnovali The Nordic Times i kako izgleda medijska scena u Švedskoj? Da li su švedski mediji otvoreni za sve teme i profesionalni do granice koju sam pomenuo, a odnosi se na mogućnost da svako, na uljudan način, slobodno saopšti ono što ima da kaže?

The Nordic Times osnovan je zato što smo uočili jasnu prazninu. Uprkos postojanju velikih i dobro finansiranih medijskih kuća u nordijskim zemljama, u praksi nije postojao dnevni list na engleskom jeziku, međunarodno orijentisan, sa zaista nezavisnim profilom. The Nordic Times je zato produžetak našeg publicističkog rada kroz Nya Dagbladet, ali istovremeno i zaseban proizvod sa sopstvenim profilom, publikom i saradnicima.

Primetili smo stvarno međunarodno interesovanje za takav glas. Čitaoci su novine pronašli ne samo u Švedskoj i nordijskim zemljama, već i u SAD, Kini, Nemačkoj, Britaniji i drugim delovima Evrope. Potreba je za činjeničnim, dobro strukturisanim i dobro istraženim novinarstvom, bez senzacionalizma i bez snažnog ideološkog filtriranja koje često karakteriše velike medije.

Nordijski medijski pejzaž, kao i švedski, veoma je koncentrisan. Postoji malo zaista nezavisnih medija. Švedski mediji su takođe često bili veoma usmereni na zaštitu određene međunarodne slike Švedske: slike moralnog uzora, veoma pravno sigurne zemlje i neke vrste humanitarne savesti. Istovremeno, isti ti mediji često su prikrivali ili umanjivali ozbiljne društvene probleme, uključujući porast kriminala, nesigurnost i posledice izuzetno neodgovorne migracione politike.

Kada Nya Dagbladet i The Nordic Times dopiru do čitalaca van Švedske, to takođe utiče na sliku Švedske i švedskog političkog establišmenta. Verujem da je to jedan od razloga zašto je naš rad u delovima establišmenta doživljen kao uznemirujući.

Prethodno pitanje postavio sam imajući u vidu da su u Evropskoj uniji neki od medija zabranjeni. Pre tri godine, supruga i ja smo posetili Rim i upoznali smo bračni par iz Francuske. Bez preterivanja, oni su bili najpre potpuno iznenađeni, a potom i oduševljeni što u Srbiji postoji mogućnost potpuno slobodnog praćenja doslovno svih medijskih servisa, od Rusije i Kine, do SAD, Evropske unije, zemalja Bliskog istoka i ostalih delova sveta. To istovremeno ne znači da srpske medijska scena nema svoje velike mane. Da li postoji cenzura medija i na onome što nazivamo Zapadom? Postavljam ovo pitanje zbog toga što cenzura ili kontrola medija nemaju uvek namrgođeno zakonsko lice koje strogo propisuje šta može, a šta ne može da se objavi. Cenzura ima više formi i lica. Čini mi se da smo se u ovom razgovoru dotakli one vrste pritiska na medije koja je sakrivena iza dobro poznatih bankarskih osmeha.

Da, cenzura svakako postoji na Zapadu, ali često izgleda drugačije od klasične državne cenzure. U EU sada imamo i direktne primere, kao što je blokiranje ruskih medija i domena nakon eskalacije rata u Ukrajini. To je značajno ograničilo mogućnost običnih Šveđana i Evropljana da pristupe različitim perspektivama i formiraju sopstveni sud.

Ali, najčešći oblik cenzure u Švedskoj je više neformalan. On se odvija kroz uniformnost, društvenu stigmatizaciju, ekonomski pritisak i institucionalne prepreke. Ljudi i mediji koji odstupaju od utvrđene linije mogu biti isključeni, diskreditovani ili im može biti uskraćena praktična mogućnost da funkcionišu. Uskraćivanje državne podrške za štampu mediju koji ispunjava uslove jedan je primer. Omogućavanje bankama da proizvoljno zatvaraju račune medijskih kompanija je drugi. Postoje i pravni rizici i regulative koje otežavaju određene vrste izveštavanja, na primer o migracijama, kriminalu i drugim osetljivim društvenim temama.

Rezultat toga je da mnogi novinari i mediji unapred vrše autocenzuru. Oni znaju koje su teme „opasne“, koje formulacije mogu da stvore probleme i koje perspektive mogu dovesti do toga da budu označeni kao neprihvatljivi.

Tako cenzura na Zapadu često ima prijateljsko lice. Ne pojavljuje se uvek kao formalna zabrana na papiru. Može dolaziti kroz banke, oglašivače, platforme, organe za dodelu subvencija, društvenu stigmu i medijske kampanje. Efekat je, ipak, isti: određene perspektive bivaju potisnute iz javnog razgovora.

Neki od medija na Balkanu pompezno su, pre koju godinu, najavljivali da će Kina, zbog kredita za izgradnju infrastrukture koji Crna Gora više nije mogla da plaća, zapleniti toj maloj zemlji prirodna i infrastrukturna bogatstva. To je mesecima, vrlo dugo, najavljivano i „obrazlagano“, ali se nikada nije dogodilo. Crna Gora je u međuvremenu postigla dogovor sa Kinom i uspela da reprogramira dug, ali nikakav medijski epilog nije usledio. Taj mehur medijske laži ostao je da lebdi u javnosti. Koliko je javnost u Švedskoj upoznata sa Rusijom ili Kinom, sutra potencijalno sa Indijom i još nekim zemljama, ili smo mi u Evropi osuđeni da svest o tim zemljama gradimo kroz kontrolisane narative koji nisu nužno istiniti?

Javno mnjenje u Švedskoj o Rusiji i Kini oblikuje veoma jednostran medijski ambijent. Rusija je posebno demonizovana do ekstremnog stepena, naročito nakon približavanja Švedske NATO-u i politici bezbednosti EU, kao i rata u Ukrajini. Po mom mišljenju, klima je često bila ne samo antiruska, već u širem smislu i antislovenska, iako se trenutno predstavljaju kao najveći prijatelji Ukrajinaca.

To je uticalo ne samo na rusku državu, već i na obične Ruse koji žive u Švedskoj ili dolaze ovamo kao turisti. Sankcije i prekid normalnih odnosa sa Rusijom imali su konkretne posledice za švedske građane i kompanije, posebno kroz energetsku krizu i rast troškova. Ipak, javnost često nije bila iskreno informisana o tome zašto ljudi postaju siromašniji, niti o ulozi koju je imalo odsecanje od ruske energije i normalnih trgovinskih odnosa. Umesto toga, debata se uokviruje u moralističkim i pojednostavljenim terminima.

Isti obrazac, iako nešto drugačije izražen, važi i za Kinu. Švedska je i dalje duboko ekonomski zavisna od Kine, ali se u javnom diskursu često pravi kao da se Kina može jednostavno ignorisati ili tretirati samo kao pretnja. Istovremeno, Kina je u nekim aspektima bila otvorenija prema Švedskoj nego Švedska prema Kini - na primer omogućavajući švedskim državljanima bezvizni ulazak, dok Švedska nije ponudila isto kineskim državljanima. To ilustruje neuravnotežen pristup koji često karakteriše odnos švedskog establišmenta.

Nya Dagbladet je pokušao da popuni veliku informacionu prazninu u ovoj oblasti. Počeli smo da povećavamo izveštavanje o Ukrajini, Rusiji i širem geopolitičkom sukobu već oko 2014. godine, nakon događaja na Majdanu i početka rata niskog intenziteta. Takođe smo opširno izveštavali o Kini i o nastajućem multipolarnom svetu.

Naš stav nije „pro-ruski“ ili „pro-kineski“ u pojednostavljenom smislu. On je neutralan, činjeničan i nezavisan. Ali, u Švedskoj se čak i neutralnost često smatra neprihvatljivom ukoliko dovodi u pitanje zvanični zapadni narativ. To našu poziciju čini gotovo jedinstvenom u nordijskom medijskom pejzažu.

Čak i mnogi takozvani nezavisni mediji u Švedskoj ne zadržavaju zaista neutralan stav o Rusiji, Kini ili široj geopolitičkoj transformaciji koja se sada dešava. Verujemo da švedski i nordijski čitaoci treba da razumeju da multipolarni svet nije teorija – on se već formira. Zapad mora da sustigne stvarnost.

Situacija je ozbiljna. Mnogi ljudi postaju siromašniji i nedovoljno su informisani. Ali takođe vidimo razlog za nadu. Sve više ljudi se „budi“, preispituje narative i traži nezavisne izvore. Ovo nije promena odozgo nadole, već promena odozdo nagore. Nya Dagbladet i The Nordic Times dobijaju sve više pažnje jer ljudi prepoznaju potrebu za novinarstvom koje nije kontrolisano dominantnim narativima. Promena će trajati, ali verujemo da će doći kroz rad zaista nezavisnih medija i angažovanih čitalaca.

Na kraju, želeo bih da vam zahvalim što skrećete pažnju na ova pitanja u Švedskoj i nordijskim zemljama!