Vesti
05. 05. 2026.
Sloboda medija – između institucionalnih garancija i stvarne prakse
Ljiljana Stojanović, novinarka i urednica kulturne rubrike Portala E STVARNOST prisustvovala je 3. maja dodeli nagrada, povodom Svetskog dana slobode medija, u Novinarskom domu u Zagrebu.
U saopštenjima koja su povodom 3. maja, Svetskog dana slobode medija, uputila novinarska udruženja UNS i NUNS, ton nije bio svečarski, već, pre svega, opominjući, koji se kretao između dijagnoze i upozorenja.
Sloboda medija, kako se iz tih poruka može čitati, ne posmatra se više kao stabilna delatnost, već kao prostor koji se sužava pod pritiskom različitih, često uvezanih sila – od političkih i ekonomskih, do institucionalnih i društvenih. U tom okviru, novinarstvo se opisuje kao profesija koja sve češće gubi svoju zaštitnu infrastrukturu, dok se istovremeno od ove važne javne delatnosti očekuje puna javna odgovornost.
Posebno je naglašena dugotrajna senka nekažnjivosti i nerazjašnjenih slučajeva napada na novinare, što u javnom prostoru proizvodi osećaj trajne ranjivosti profesije. Posebno se to odnosi na tzv. SLAP tužbe.
U svom Proglasu UNS ističe da ni posle nekoliko decenija nisu kažnjeni nalogodavci ubistava Slavka Ćuruvije, Milana Pantića, Dade Vujasinović, niti razjašnjena ubistva i napadi na novinare na KiM.
Uz to, ističu se i svakodnevni pritisci, od ekonomske nesigurnosti do direktnih ili indirektnih uticaja na uređivačku autonomiju, verbalnih i fizičkih napada, čime se novinarski rad smešta u zonu stalne napetosti i nesigurnosti. Navodi se da je UNS u 2025. godini zabeležio 261 slučaj ugrožavanja bezbednosti novinara, što je znatno više nego ranijih godina.
I NUNS smatra da je alarmantno stanje slobode medija i da se pritisci i napadi na novinare nastavljaju, što direktno utiče na nesigurnost novinara u radu. Njihov je poziv upućen institucijama da efikasnije štite novinare i da procesuiraju napade i pretnje.
U takvom ambijentu, poruka oba udruženja svodi se na zajednički imenitelj: da sloboda medija nije samo pitanje normativnog okvira, već i svakodnevne prakse, u kojoj se meri stvarna bezbednost, profesionalna autonomija i mogućnost da se posao obavlja bez straha.
Iako izrečeno različitim registrima, oba saopštenja ostavljaju utisak da se novinarstvo danas ne brani samo kroz institucije, već i kroz uporno insistiranje na njegovom smislu – u ambijentu koji taj smisao sve češće dovodi u pitanje. Iako su saopštenja odvojena, poruke su im veoma slične: novinari u Srbiji rade u pogoršanim i nesigurnim uslovima, napadi i pritisci su učestali i često nekažnjeni, institucije ne pružaju dovoljnu zaštitu, a stanje slobode medija je ozbiljno i zabrinjavajuće.
U širem, regionalnom okviru, poruke UNS-a i NUNS-a dobijaju dodatnu težinu kada se stave u odnos sa medijskim ambijentom, recimo u Hrvatskoj. Iako se institucionalni i pravni okviri u ove dve sredine razlikuju, zajednički imenitelj ostaje prepoznatljiv: novinarstvo se i dalje kreće u prostoru između profesionalnog ideala i svakodnevnih ograničenja.
U Hrvatskoj se, kao i u Srbiji, pitanje slobode medija ne svodi na formalno postojanje zakonskih garancija, već na njihovu praktičnu primenu, na nivo institucionalne zaštite, ekonomsku održivost redakcija i otpornost na političke i interesne uticaje. Pritisci su, po pravilu, manje vidljivi nego direktni incidenti, ali ne i manje prisutni. Oni se prepoznaju kroz nesigurne radne uslove, koncentraciju vlasništva i sve izraženiju zavisnost medija od tržišnih i političkih centara moći.
Predsednik Hrvatskog novinarskog društva (HND), Hrvoje Zovko, je na dodeli nagrada novinarima, snimateljima i ostalim učesnicima u novinarskom poslu na Svetski dan slobode medija, istakao da je prošle godine zabeleženo 30 slučajeva napada, pretnji i pritisaka na novinare.
Ne smanjuju se, rekao je, ni tužbe protiv novinara i medijskih kuća „koje služe finansijskom iscrpljivanju i zastrašivanju kritičkog novinarstva, dok se s političkih govornica novinari i mediji nazivaju neprijateljima države“. Istovremeno je spomenuo da je prosečna plata novinara u Hrvatskoj oko 1.300 eura, ali da 13,6 odsto novinara ima platu manju od 500 eura, što novinarstvo čini najmanje plaćenim sektorom u Hrvatskoj, ako se uzme obrazovni nivo novinara.
„Prošlu godinu obilježili su i gašenje Al Džazire Balkan, Radija Nacional i Globusa, te portala grada Šibenika Šibenski.hr, ali i ponovno rezanje javnih sredstava tjedniku Novosti, po smernicama Domovinskog pokreta, koalicijskog partnera HDZ-a, dok Glas Istre najavljuje dvobroj za vikend, što je obično korak do gašenja“, upozorio je Zovko. On je podvukao na slabo i netransparentno finansiranje lokalnih medija, kao i da se, prema najnovijem izveštaju Reportera bez granice, mediji u Hrvatskoj i dalje ocenjuju kao „problematični“, iako su na lestvici napredovali za sedam mesta, pa se sada nalaze na 53. mestu od ukupno 180 zemalja.
Uprkos tim sumornim podacima, mnogi novinari časno i pošteno obavljaju svoj posao, o čemu svedoče i brojne nagrade, koje HND dodeljuje baš 3. maja, na Svetski dan slobode medija. Tako je za novinarku godine proglašena Morana Kasapović za seriju intervjua „Razgovor s razlogom“ na HTV-u tajnim glasanjem kolega, a nagradu Otokar Keršovani za životno delo dobila je Heni Erceg, koja se u svojoj profesiji gotovo pola veka borila za istinu, a najduže u nedeljniku Feral Tribune.
Novinarske nagrade u Srbiji se dodeljuju po drugom sistemu, putem konkursa, ali, uzevši u obzir napred rečeno - opomene koje dolaze iz naše zemlje, ali i iz Hrvatske, u principu ne deluju kao izdvojeni narativ, već kao deo šire regionalne slike u kojoj se sloboda medija stalno i iznova pregovara, a ne podrazumeva. Razlika je često više u stepenu nego u prirodi izazova, dok zajednički osećaj da se profesionalni integritet novinarstva održava, pre svega, kroz individualnu i kolektivnu upornost, a manje kroz stabilni sistematski mehanizam.
Na toj liniji posmatrano, novinarstvo u regionu ostaje profesija koja se istovremeno oslanja na institucije i stalno ih preispituje, jer se, upravo, u njihovim pukotinama najjasnije vidi stvarno stanje slobode medija.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.