Vesti
10. 06. 2021.
Ne može se nekažnjeno ćutati
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović izjavio je danas da se izmenama zakona o pristupu informacijama od javnog značaja uvode kazne za državne organe, ukoliko u roku od 15 dana ne dostave traženu informaciju, jer je najveća sramota svih organa vlasti da ne poštuju tražioca informacija.
„Ne smete ignorisati svoje građane i ne može se nekažnjeno ćutati“, rekao je Marinović u debati organizacije Partneri Srbija na temu "Budućnost prava na pristup informacijama u Srbiji, uz napomenu da su u 80 odsto slučajeva tražioci informacija građani pojedinci, pa tek onda novinari i organizacije civilnog društva.
Marinović je rekao da je institucija poverenika predložila fiksnu kaznu, sada je predlog 30.000 dinara, za nepostupanje po zahtevu tražioca informacija u roku od 15 dana, a potom uz tu novčanu kaznu ide i rešenje poverenika da se mora postupiti po zahtevu tražioca informacije. On je rekao da je od početka član radne grupe za izmenu zakona, uz napomenu da će neki stari problemi biti otklonjeni, dok delimično može da se saglasi sa tim da su se pojavili i neki novi. Zakon treba čitati kao celinu, rekao je Marinović, uz napomenu da je kod odredbe tajnosti, koja je najviše uzburkala javnost, umesto zareza stavljena tačka i time je iz odrebde uklonjen test srazmernosti i test interesa.
Marinović je objasnio da je u drugim normama, međutim, nametnuta obaveza organima vlasti - onom koji je odbio da pruži informaciju, potom organu koji je informaciju označio kao tajnu, ali i povereniku da sprovedu svaki zasebno test interesa. Povereniku su ovaj put dati ovlašćenje i obaveze da kada mu stigne žalba da mora da utvrdi sve činjenice, uvid u sva dokumenta i sve informacije i da li je tajnost aktivna ili ne, kao i razloge uspostavljanja tajnosti i da li oni pretežu nad interesima javnosti da zna ili ne, predočio je Marinović.
Marinović je o problemu da Vlada Srbije ne postupa po odredbi da obezbedi izvršenje poverenika, rekao da to nije problem norme, već prakse, pošto je postojeće rešenje već dobro uređeno. Prema njegovim rečima, vraćeno je rešenje koje je važilo do 2017. godine da se izriče novčana kazna u slučaju neizvšrenja rešenja poverenika, a potom i postupak pred Prekršajnim sudom.
Marinović potvrdno odgovara na konstataciju da će državni organi za te kazne plaćati iz budžeta koji pune svi građani, ali ukazuje da kada taj organ bude aplicirao za budžetki novac, imaće i moralnu obavezu da objasni zašto je toliki novac otišao na kazne za nezvršenje rešenje poverenika. Izvršna direktorka organizacije Partneri Srbije Ana Toskić Cvetinović smatra da je budućnost pristupa informacijama od značaja neizvesna, jer nacrt zakona koji je u javnoj raspravi sadrži rešenja koja dodatno mogu da ugroze i ograniče pravo javnosti da zna, pravo i mehanizme za medije kada dolaze do informacija.
„Mi smo uspeli pre dve godine da sprečimo da se usvoji loše rešenje koje je isključivalo društva kapitala, koja su bila u vlasništvu ili finansirana od države“, rekla je ona.
Toskić Cvetinović je rekla i da Vlada Srbije nije do sada pokazivala dovoljno poltičke volje da obezbedi izvršenje rešenja poverenika, ali sada postoji nada da će se možda neka od rešenja promeniti jer se civilni sektor u radnu grupu uključio na predlog premijerke, pošto to nije učinilo resorno Minstarstvo državne uprave i lokalne samouprave.
Pavle Dimitrijević iz organizacije CRTA ocenio da je utisak, posle rešenja koja se predlažu izmenama zakona, taj da će građani teže dolaziti do informacija, jer se njima daje više prava državnim organima da potpuno na osnovan način odbiju da pruže informaciju od javnog značaja.
Bojazan je da će izmene zakona ohrabriti organe da se, sa jedne strane pozivaju na oznake tajnosti, bez bilo kakve obaveze da obrazlažu zbog čega je određena informacija može ugroziti rad državnog organa ili interes Srbije, a sve više uzima maha da državni organ navodi da informaciju ne poseduje, rekao je Dimitrijević.
Dimitrijević je rekao da je istraživanje CRTA u 2020. godine o učešću građana u demokratskim procesima, pokazalo da dve trećine građana ne učestvuje u tim procesima, a ona jedna trećina koji traže i interesuju se o radu državnih organa, mogu biti dodatno destimulisani.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.