Cilj projekta bio je da obuči, a onda i podrži mlade, lokalne novinare da razviju nove medijske inicijative. Za razvoj svoje inicijative i pokretanje podkasta „Nosimo dobre vesti“ Vojinović je dobila 10 hiljada dolara.

Kako kaže, smatra da je prednost podkasta kao forme to što je dostupan svima, u bilo koje vreme.

„Angažovali smo i prevodioca za znakovni jezik koji sa nama snima svaku epizodu, pa smo dostupni i osobama koje slabije čuju ili uopšte nemaju sluh“, kaže Vojinović.

Ona ističe da je cilj podkasta „Nosimo dobre vesti“ da informiše osobe sa invaliditetom o mogućnostima i procedurama za zapošljavanje, strategijama za prevazilaženje svakodnevnih barijera, značaju socijalne inkluzije...

Valentina je zaposlena u Preduzeću za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom NRG doo Čačak, u okviru kojeg je podkast zvanično i osnovan.

„Naše preduzeće pored ostalih delatnosti, već 18 meseci izdaje Novine osoba sa invaliditetom Moravičkog okruga - NOSIMO dobre vesti, za koje tekstove kreiram uglavnom ja“, kaže Valentina.

 „Medijska pustinja“ za osobe sa invaliditetom

Vojinović smatra da je ključna prednost i ono što izdvaja podkast „Nosimo dobre vesti“ činjenica da „medijskog sadržaja za osobe sa invaliditetom u Srbiji skoro da nema“.

Kako nam je rekla, procenjuje se da 16 odsto stanovništva ima neki oblik invaliditeta (u Srbiji 356.000, prema zvaničnom popisu iz 2022. godine), a medijski sadržaji koji govore o osobama sa invaliditetom zauzimaju tek 1,6% medijskog prostora i to uglavnom kada su humanitarne akcije ili protokolarni datumi.

„Zato ćemo se u našem podkastu baviti pitanjima koja se tiču direktno njih, kao što je to koja sve prava mogu da ostvare i na koji način“, kaže Vojinović.

Do sada su snimljene dve epizode.

 Vojinović kaže da je sa svojim timom u prvim epizodama predvidela da prikaže kako pojedinci koji imaju invaliditet mogu da budu uspešni u poslu, sportu ili drugim oblastima kojima se bave.

 „Želimo da motivišemo ljude koji imaju neki oblik invaliditeta da istraju u svojoj borbi i da ne odustaju lako od nje“, istakla je ona u razgovoru za UNS.

Ona kaže da izveštavanje o osetljivim grupama, među kojima su i osobe sa invaliditetom, u eri tehnologije i društvenih mreža dodatno otežava posao.

„U eri digitalnih uređaja i društvenih mreža jako je teško zadržati pažnju publike na bilo kojoj temi, a posebno na temu invaliditeta. Time je naš posao teži, ali ne i nedostižan“, kaže Vojinović.

Podkast kao alat za promenu percepcije o osobama sa invaliditetom

Na pitanje UNS-a u kojoj meri ovaj podkast može da promeni percepciju o osobama sa invaliditetom Vojinović kaže da veruje da će oni koji poslušaju ili pogledaju podkast, a nisu osobe sa invaliditetom, promeniti svoje viđenje o njima.

„Mi nismo samo teret i finansijski izdatak državi, kako nas nažalost mnogi vide. Mi smo ljudi kao i svi drugi koji se trude da doprinesu društvu koliko mogu, samo nam treba pružiti iste uslove kao što imaju i svi ostali. Ukloniti sve barijere, ne samo arhitektonske“, naglasila je ona.

Vojinović je rekla da ima u planu da u početku sagovornici u emisijima budu osobe sa invaliditetom.

„Za početak naši sagovornici će biti iz naše okoline, oni koji imaju neki oblik invaliditeta, a koji postižu rezultate uprkos svom invaliditetu. U planu je da u budućnosti, osim stručnjaka iz različitih oblasti, naši sagovornici budu i poznate ličnosti za koje se u javnosti zna da imaju invaliditet, ali i oni čiji invaliditet nije vidljiv golim okom“, objasnila je.

 Dodala je da planira da u budućim emisijama ugosti i zaposlene u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, pravnike i lekare…

„Naš podkast je namenjen svima koji žele da ga poslušaju: državnim institcijama i stručnim radnicima koji žele da zaista sagledaju koji su to problemi sa kojima se osobe sa invaliditetom suočavaju u ostvarivanju svojih prava, zaposlenima u socijalnim institucijama koji rade sa osobama sa invaliditetom kako bi sagledali naše potrebe iz pravog ugla i mogli da nam pomognu na pravi način“, objasnila je Vojinović.

Takođe, kako kaže, podkast „Nosim dobre vesti“ namenjen je i porodicama osoba sa invaliditetom koje prolaze kroz borbu zajedno sa njima.

„Namenjen je svima kojima treba snage i motivacije u borbi“, zaključuje ona.

Vojinović kaže da u timu koji radi na realizaciji video podkasta rade tri osobe.

„Mi smo zajedno i idejni tvorci i realizatori - osnivač,  direktor preduzeća i glavni urednik naših novina Darko Petrović, kolega Miloš koji nam pomaže u snimanju i ja kao novinar koji  priprema teme i pitanja za sagovornike. Svi smo osobe sa vidljivim ili nevidljivim invaliditetom. Jedino koleginica Katarina, koja je znakovni prevodilac, nije osoba sa invaliditetom“, rekla je Vojinović.

Simović je dobitnik druge nagrade na takmičenju UNS-a, u okviru projekta koji je finsnijski podržala Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji „Medijske oaze – inkubator za lokalne medije“.

Cilj projekta bio je da obuči, a onda i podrži mlade, lokalne novinare da razviju nove medijske inicijative. Za razvoj svoje inicijative Simović je dobio 20 hiljada dolara.

„Sama nagrada za mene je predstavljala i potvrdu da ideja ima vrednost, ali i dodatni podsticaj da je sprovedem u delo“, kaže on.

U razgovoru za sajt UNS-a Simović je naglasio da mu je podrška UNS-a, i nakon osvajanja nagrade, a u samom procesu registracije medija i razumevanju sistema, bila od velike pomoći.

Danas, samo nekoliko meseci od pokretanja, portal LiKVidno ima, kaže Simović, više stotina hiljada poseta mesečno.  

Model medijske komunikacije – informacije na sajtu, društvene mreže primarni kanal distribucije sadržaja 

„Ideja za pokretanje sajta proistekla je iz potrebe za kvalitetnijim i dostupnijim informisanjem zajednice u kojoj živim. Iako Kraljevo ima medije, značajan deo informacija ne dolazi do publike na način koji odgovara savremenom korisniku“, kaže Simović.

Istakao je da je od početka imao drugačiji pristup. Kaže da je sajt baza, da se na njemu objavljuju informacije, ali da su primarni kanal dolaska do publike društvene mreže.

Sadržaj koji objavljujemo na sajtu u velikoj meri prilagođavamo u video i audio formate, kako bi bio bliži publici i njenim navikama, rekao je Simović i dodao da na društvenim mrežama plasira osnovne informacije i uvod u temu, dok detaljan sadržaj ostaje na sajtu kojem korisnici pristupaju putem linkova.

„Ideja u početku nije bila striktno vezana za sajt, ali sam kroz edukaciju i rad sa iskusnijim kolegama u okviru programa shvatio koliko je važno imati centralno mesto za informisanje, uz savremeni način distribucije sadržaja“, objasnio je.

Borba na medijskom tržištu uz poštovanje profesionalnih standarda

Simović nam je rekao da mu je najveći izazov na početku bio da se probije na medijskom tržištu koje je, kako je rekao, zasićeno različitim portalima i izvorima informacija koji nisu profesionalno uređeni.

„Zato smo od početka fokus stavili na kvalitet sadržaja, jasnu formu i način prezentacije koji je prilagođen savremenoj publici. Bilo je važno da se izdvojimo kroz relevantne teme i odgovoran pristup izveštavanju“, kaže on za UNS.

Takođe, kao neko ko ranije nije bio deo medijske scene, ističe Simović, izazov je bio izgraditi povrenje publike.

„Upravo zbog toga smo od početka insistirali na kredibilitetu, kontinuitetu i jasnoj komunikaciji sa zajednicom“, rekao je.

Od pažljivo istraženih tema na sajtu do kreativnih digitalnih najava

Na sajtu LiKVidno.info, ističe Simović, publika može da pronađe kombinaciju informatinih, servisnih i autorskih saržaja koji su usmereni na lokalnu zajednicu, ali i na šire društvene teme.

„Dominiraju teme iz svakodnevnog života, lokalne vesti, društvena dešavanja, intevjui sa relevatnim sagovornicima, kao i sadržaji koji obrađuju konkretne probleme građana. Poseban segment čine i mikroekonomske teme, poput praćenja cena na tržištu, koje su direktno korisne za građane“, objašnjava on.

Kako kaže, odabir tema za sajt zasniva se na pricipu javnog interesa, aktuelnosti i  relevatnosti za zajednicu, uz fokus na one teme koje nisu dovoljno zastupljene u drugim medijima.

Simović je ukazao da i građani imaju mogućnost da predlože teme, podele informacije ili ukažu na probleme. Na taj način, kaže on, publika direktno učestvuje u kreiranju sadržaja.

„Naša primarna ciljna grupa su mlađi odrasli korisnici, najčešće između 25 i 35 godina, koji aktivno prate sadržaj putem društvenih mreža i konzumiraju informacije u video i audio formatu. Kao sekundarna publika izdvajaju se šire starosne grupe, od 18 do 65 godina, koji prate sadržaj kroz različite formate“, rekao je on.

Između savremenih formi i profesionalne odgovornosti

U razgovoru za UNS rekao je da se trudi da objave na njegovom sajtu privuku pažnju korisnika, ali uz poštovanje etičkih standarda.

„Klikabilnost posmatramo kao način da privučemo pažnju publike, ali ne po cenu tačnosti i profesionalnih standarda. Naslovi moraju biti jasni, informativni i zasnovani na sadržaju teksta, bez senzacionalizma i dovođenja građana u zabludu“, naglasio je on.

Dodao je da je sadržaj koji objavljuju na sajtu prilagođen za objave na društvenim mrežama.

„U našem slučaju, prednost je što sadržaj prilagođavamo savremenim formatima koji prirodno privlače pažnju korisnika na društvenim mrežama. Time postižemo veću vidljivost, bez potrebe za preterivanjem u naslovima“, rekao je Simović.

Ipak, ističe on, fokus im je na relevantinim temama od javnog interesa, jer imaju veću vrednost od kratkoročnih klikova.

„Komentari koje dobijamo su u najvećoj meri pozitivni i odnose se na način prezentacije sadržaja i teme koje obrađujemo. Publika posebno prepoznaje pristup koji kombinuje informativnost i savremene formate, dok deo korisnika ističe da sadržaj doživljava kao relevantan za lokalnu zajednicu“, naglasio je Simović.

Kako kaže, dobija i kritike za svoj rad, ali ih smatra važnim jer mu pomažu da sa njegovim timom unapređuje sadržaj i bolje razume potrebe publike.

Simović: Mala redakcija, ali dovoljna da odgovori na potrebe modernog digitalnog medija

Nenad Simović rekao je da trenutno na sajtu rade novinar zadužen za obradu tema i produkciju tekstualnog sadržaja, multimedijalni kreator koji razvija video i audio formate, kao i osoba za tehničku podršku koja radi na unapređenju sajta i funkcionalnosti platforme.

„Iako je mali tim, organizovan je tako da pokriva ključne segmente modernog digitalnog medija, sa jasnim fokusom na multimedijalni pristup i distribuciju sadržaja putem društvenih mreža“, ističe Simović.

Na pitanje UNS-a koji su sledeći koraci za razvoj sajta i da li ima u vidu proširenje tima, Simović kaže da mu je sada fokus da razvoj sajta usmeri na jačanje multimedijalnih formata i unapređenje distribucije sadržaja.

„Plan je razvoj novih serijala u video i audio formi, poput tematskih emisija i podkasta, kao i dodatno prilagođavanje sadržaja za društvene mreže, koje su naš primarni kanal dolaska do publike“, dodao je.

Najavio je da ima u planu razvoj newsletter-a kao dodatnog kanala komunikacije sa publikom.

„Kada jer reč o timu, u naredom periodu postoji potreba za širenjem, pre svega u segmentu produkcije i novinarstva, kako bi se odgovorilo na rastuće potrebe publike i obim sadržaja“, kaže Simović.

„Plan nam je da se u budućnosti finansiramo putem projektnog sufinansiranja, marketinga, kao i kroz reklame u newsletter-u koji razvijamo. U nekom trenutku, ako bude interesovanja publike, moguće je i uvođenje pretplate za deo sadržaja, ali osnovne informacije će uvek ostati dostupne svima“, rekao j Simović.

LiKVidno – moderno lokalno novinarstvo u javnom interesu 

„Smatram da LiKVidno predstavlja pokušaj modernizacije lokalnog novinarstva, pre svega u načinu na koji se sadržaj plasira i približava publici“, kaže Simović.

U vremenu kada se informacije dominatno konzumiraju kroz društvene mreže i kratke formate, rekao je Simović, cilj mu je da relevantne teme učini dostupnijim i razumnijim, bez odricanja od novinarskih standarda.

„Za lokalnu zajednicu, to znači brži i pristupačniji protok informacija, ali i otvaranje prostora za teme koje možda nisu dovoljno zastupljene u tradicionalnim medijima“, dodao je on.

Kako je rekao, veruje da ovakav model može biti primer kako lokalni mediji mogu da se prilagode savremenim navikama publike, a da pri tome zadrže svoju osnovnu ulogu - informisanje u javnom interesu.

Mnogo veću pažnju i to šire javnosti, po mišljenju mladog izveštača o svakodnevnici u gradu na Ibru, zaslužuje poziv Kraljevčanima da učestvuju na Humanitarnoj večeri radi prikupljanja novčane pomoći za lečenje malog Ignjata Kačarevića koji boluje od cerebralne paralize. On će tu informaciju plasirati na društvenim mrežama i digitalnim platformama i tako, nada se, animirati javnost da pomogne.

“Obrađujemo teme koje zajednici znače. U fokusu su nam mladi, ali itekako imamo i stariju publiku koja nas prati. Za vrlo kratko vreme, u roku od 1. februara do sad, mi smo dostigli do nekih 750.000 ljudi na društvenim mrežama”, navodi Nenad Simović, hroničar Kraljeva.

Društvene mreže su polje ili niše u kojima su mladi aktivniji. Često sami određuju sadržaj ili odlučuju o informacijama koje žele da plasiraju poput kraljevčanke Saše Nikić koja je počela da radi kao fitnes trener u Dubaiju u trenutku kada je počeo napad na Iran.

“U suštini nije ni pala ovde bomba nego se čuje taj jak zvuk kada oni presretnu te projektile i dronove tako da bude malo lakše, ali opet bilo je stresno”, ističe Saša Nikić, svedok iz Dubaija.

Posebnu pažnju zaslužila su deca koja su uredila prostor oko dva solitera kod kraljevačke bolnice.

Milica Dukić, likovna umetnica iz Kraljeva kaže: „S obzirom da smo imali dosta ižvrljanih zidova raznim grafitima i puno smeća oko zgrade, polako se javila ideja da se zapravo baš deca koja se igraju ispred zgrade animiraju te da zajedno očistimo naš prostor i da ga sa nekim novim muralima, umesto grafita, ulepšamo”.

Ideja je bila toliko dobra da su stanari i trećeg solitera zamolili decu da urede i njihov prostor.

“Sugrađani su baš na tim društvenim mrežama aktivni i često nam dojave informacije koje mi možemo da plasiramo ili nam spreme neke priče koje oni smatraju da su bitne za javnost i negde kroz interakciju sa baš sugrađanima dobijamo vrlo brzo i vrlo često informacije koje su značajne za zajednicu”, naglašava Nenad Simović, hroničar Kraljeva.

Važno je zabeležiti i medijski ispratiti inicijative i akcije koje potiču direktno od sugrađana smatra Nenad koji stvarnost i sve što se događja posmatra kroz objektiv kamere.

Najbolji projekat nagrađen je sa 30.000 dolara u dinarskoj protivvrednosti, drugoplasirana ideja sa 20.000, a ideji koja je osvojila treće mesto pripalo je 10.000 dolara.

Projekat “Glas građana” Jovane Danilov, koji će sprovoditi medij u kome radi - BAP vesti, model je lokalnog istraživačkog novinarstva čija je osnovna forma eksplejner, u okviru koga će biti bolje objašnjeni problemi, fenomeni i pojave u lokalnoj sredini. Građane koji im prijavljuju probleme usmeriće ka mogućem rešenju i njihovom prevazilaženju.

Nenad Simović pokrenuće portal LiKVidno,  gde će svakodnevno objavljivati vesti i video eksplejnere, a prijavljenima će slati bilten sa servisnim informacijama iz Kraljeva.

Projekat Valentine Vojinović “Nosimo dobre vesti” podrazumeva pokretanje istoimenog podkasta u okviru Preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom NRG doo Čačak  koji će osobe sa invaliditetom informisati o mogućnostima i procedurama za zapošljavanje, strategijeama za prevazilaženje svakodnevnih barijera, kao i o značaju socijalne inkluzije.

O nagradama je odlučivao žiri u sastavu Nino Brajović, Ljubica Gojgić, Zoran Strika, Dušan Vojvodić i Dejan Nikolić.

Kako je objasnila menadžerka projekta “Medijske oaze” i urednica sajta Udruženja novinara Srbije (UNS) Kristina Kovač Nastasić, ovom takmičenju za najbolje lokalne medijske inicijative prethodila je intenzivna besplatna obuka za razvoj i pokretanje inovativnih medijskih formi u lokalnim zajednicama. Obuka je trajala od maja do kraja jula ove godine, a organizovali su je UNS i Filozofski fakultet u Nišu.

U obuci je, kako je navela Kovač Nastasić, učestvovalo 38 polaznika koji su pohađali predavanja i vežbe iz oblasti novinarstva, digitalne produkcije, medijske etike, poslovanja na vebu, osnova internet oglašavanja i marketinga, novih medijskih formi i komunikacije s publikom…

Njih 15 je steklo uslov za učešće u drugoj fazi – pisanje projekata, odnosno svojih lokalnih inicijativa.

Projekt menadžerka UNS-a Vesna Masalović objasnila je da su polaznici u toku pisanja projekata imali obezbeđenu kontinuiranu podršku mentora, a predloge projekata uspešno je sastavilo 12 polaznika, iz Šapca, Vranja, Beograda, Soko Banje, Čačka, Temerina, Kragujevca, Bačke Palanke, Rume, Niša, Kraljeva.

Masalović je istakla da su u prethodnom periodu polaznici intenzivno učili i stvarali medijske inicijative, a kurikulum su, kako je dodala, zajedno sastavili docent na Fakultetu političkih nauka Marko Nedeljković i docenti na Filozofskom fakultetu u Nišu Marta Mitrović i Neven Obradović.

Uz njih, projekat su koordinirali i profesorka na Filozofskom fakultetu u Nišu Nataša Simeunović Bajić, kao i istraživačica saradnica na ovom fakultetu Neda Necić.

Potpredsednica Udruženja novinara Srbije (UNS) Olivera Milošević rekla je da trenutno stanje u lokalnim medijima najbolje opisuju reči koje su se prožimale kroz ceo projekat – „pustinje“ i „oaze“.

„Medijske scene deluju kao pustinje, profesionalnih lokalnih medija je sve manje. Ovi mediji se suočavaju sa hroničnom besparicom, nedostatkom tehničkih kapaciteta i brojnim pritiscima. Medijske pustinje su ojačale i postale vidljive golim okom zahvaljujući padu profesionalizma. Retki su lokalni mediji koji se trude da zadrže visok nivo profesionalizma, a baš te medije je dokrajčilo projektno sufinansiranje“, dodala je Milošević.

Kako je navela, ima mnogo istine u konstataciji da je najteže biti lokalni novinar, imajući u vidu da na lokalu medijski profesionalci doživljavaju najviše pritisaka od ljudi koje poznaju. Zbog toga se zahvalila mladim novinarima za to što veruju da ovo vreme ne presušuje ideje i da je lepo biti lokalni novinar.

Profesorka Simeunović Bajić rekla je da je sigurna da su učesnici, predavači i ostatak projektnog tima uradili značajnu stvar u teškim vremenima, posebno imaući vidu probleme i pritiske sa kojima se Filozofski fakultet u Nišu trenutno suočava.

Snimak takmičenja progledajte u prilogu, a galeriju fotografija na LINKU.

UNS i Filozofski fakultet u Nišu su, u okviru projekta „Medijske oaze – Inkubator za lokalne medije“, koji je osmišljen da unapredi kapacitete lokalnih medija i novinara, od maja do kraja jula organizovali besplatnu obuku za razvoj i pokretanje inovativnih medijskih formi u lokalnim zajednicama.

Obuka je obuhvatila 38 polaznika koji su pohađali predavanja i vežbe iz oblasti novinarstva, digitalne produkcije, medijske etike, poslovanja na vebu, osnova internet oglašavanja i marketinga, novih medijskih formi i komunikacije s publikom… 

Njih 15 je steklo uslov za učešće u drugoj fazi – pisanje projekata, odnosno svojih lokalnih inicijativa.

Polaznici su u toku pisanja projekata imali obezbeđenu kontinuiranu  podršku mentora - novinara, medijskih stručnjaka i predstavnika fakulteta na kojima se izučava novinarstvo iz Beograda, Niša i Novog Sada.

Medijske projekte za takmičenje uspešno je završilo 12 polaznika, iz Šapca, Vranja, Beograda, Soko Banje, Čačka, Temerina, Kragujevca, Bačke Palanke, Rume, Niša, Kraljeva...

Fond je namenjen finansijskoj podršci redakcijama i novinarima koji rade u manjim sredinama i koji se susreću sa finansijskim poteškoćama zbog kojih su im ugroženi opstanak i rad.

Donacije mogu biti uplaćene konkretnom mediju ili autoru (što treba naglasiti prilikom uplate), ili za pomoć lokalnim medijima.

Novac uplaćen za pomoć bez konkretne namene UNS će kroz projekte ili grantove prenositi onim medijima za koje proceni da su finansijski najugroženiji, a koji svoj posao obavljaju profesionalno i u skladu sa Kodeksom novinara i novinarki Srbije.

Fond za pomoć lokalnim medijima nastao je u oviru projekta „Medijske oaze – Inkubator za lokalne medije“.

Cilj projekta je da mladi novinari i studenti novinarstva razviju lokalne medijske inicijative i doprinesu stvaranju kvalitetnih sadržaja od značaja za svoje zajednice.

Medijske oaze su odgovor na pojavu takozvanih medijskih pustinja – područja u kojima nema dovoljno profesionalnih medija koji izveštavaju o lokalnim temama.

Kroz obuke i mentorski rad u okviru projekta, učesnici stiču znanja o inovacijama u kreiranju medijskog sadržaja, novim medijskim formatima, digitalnoj produkciji i biznis modelima u novinarstvu.

Svojom donacijom Fondu za lokalne medije možete pomoći novinarima i redakcijama koje iako rade u teškim uslovima,  doprinose razvoju lokalnih zajednica.

Više informacija o načinu uplate i podršci dostupno je na stranici “Donacije“.

Prilikom uplate, potrebno da je u meniju „Namena“ odaberete opciju „Fond za lokalne medije“.

Podržite lokalne medije! Gradimo zajedno informisanu lokalnu zajednicu.

Trening je namenjen organizacijama civilnog društva, neformalnim grupama, ali i zainteresovanim pojedincima.

Molimo vas da popuniti ovaj upitnik ukoliko želite da prisustvujete treningu. Možete prijaviti i više osoba iz vaše organizacije i proslediti poziv partnerskim organizacijama.

Prijave su moguće do 22. oktobra u 23.59.

Obuka vam pruža priliku da:

• – Naučite kako izgleda postupak javnih nabavki i kako da prepoznate nepravilnosti
• – Ovladate pretraživanjem Portala javnih nabavki u cilju nalaženja tema za dobru priču
• – Se informišete o drugim javno dostupnim bazama podataka koje raspolažu korisnim informacijama za vaš dalji rada
• – Dobijate potvrdu o odslušanoj obuci i sarađujete sa vrhunskim stručnjacima u oblasti javnih nabavki
• – Krenete na studijsku posetu u neku od zemalja Evropske unije u cilju daljeg usavršavanja i upoznavanja sa sistemom javnih nabavki u EU

Kada i gde se održava obuka?

Obuka će se održati u sredu, 8. oktobra od 11h, u prostorijama Media i reform centra, na adresi Generala Milojka Lešjanina 36. 

Kome je obuka namenjena?

Obuka je namenjena svim novinarima i novinarkama koji žele da nauče ili usavrše tehnike istraživačkog novinarstva, bilo da se nalaze na početku karijere ili imaju dugogodišnje iskustvo koje žele da obogate novim znanjima, kao i studentima završnih godina novinarstva.

Kako se prijaviti?

 Prijave su moguće putem google upitnika dok se ne popune mesta, a najkasnije do ponedeljka, 6. oktobra.

 Za dodatna pitanja i informacije možete nam pisati na a.nedeljkovic@naled.rs (Aleksandra Nedeljković, koordinatorka za odnose s javnošću u NALED-u).

Agendu događaja pogledajte ovde.

Šta učesnici dobijaju na podkast radionici?

Tokom četvoromesečnog programa (avgust – novembar 2025) biće odabrano 10 učesnika/ca, koji će dobiti priliku da:

• uče osnove pisanja scenarija za pripovedački podkast format,
• istraže principe solution journalism-a,
• usvoje tehnike „complicating the narrative“,
• rade uz iskusne mentore – priznate podkast autore i novinare,
• kreiraju novu 5-epizodnu sezonu narativnog podkasta.

Pored edukacije, učesnici će učestvovati i u promotivnim kampanjama, događajima i javnim slušaonicama, što ovu radionicu čini praktičnim i sveobuhvatnim iskustvom.

Predavači i mentori

Radionice će voditi stručnjaci iz Srbije i inostranstva sa bogatim iskustvom u novinarstvu i istraživačkom radu:

Norbert Šinković (Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu) – predavač i medijski istraživač, specijalizovan za narativno pripovedanje i radisko novinarstvo.

Christina Lee (Hostwriter / Unbias the News) – iskusna novinarka, urednica i međunarodna trenerka sa fokusom na globalnu saradnju među novinarima i inkluzivne prakse u medijima.

Meenal Thakur (Transitions) – stručnjakinja za medijski razvoj i inovativne pristupe u digitalnom novinarstvu, sa bogatim iskustvom u treninzima širom Evrope.

Njihovo iskustvo i različite perspektive garantuju da će učesnici dobiti ne samo tehničko znanje, već i širi uvid u to kako narativni podkasti mogu doprineti demokratiji, pluralizmu i medijskoj pismenosti.

Zašto narativni podkast i medijska pismenost?

Narativni podkast je moćan alat jer publici pruža dublje razumevanje složenih tema – od svakodnevnih društvenih problema, preko položaja manjinskih zajednica, do političkih i medijskih izazova.

U vremenu kada dezinformacije i pritisci na medije narušavaju poverenje građana, ovakav pristup može značajno doprineti razvoju medijske pismenosti u Srbiji i osnaživanju građana da kritički analiziraju informacije koje dobijaju.

Detalji podkast radionice

Trajanje: avgust – novembar 2025

Lokacija: Beograd i onlajn

Broj učesnika: 10 odabranih kandidata

Rok za prijave: 31.08.2025. godine

Kako se prijaviti za radionicu?

Ako želiš da naučiš kako da razviješ i ispričaš sopstvenu podkast priču, ovo je prava prilika za tebe.

Popuni prijavu putem formulara: Formular 

Finansijska podrška koja se obezbeđuje putem ovog javnog poziva ima za cilj unapređenje ukupnog kvaliteta i profesionalizma u produkciji medijskog sadržaja u lokalnim i manjim medijima širom Zapadnog Balkana.

Cilj je da se podstakne istraživačko i analitičko novinarstvo koje se bavi ključnim lokalnim i regionalnim pitanjima, kao i da se ohrabri kreiranje multimedijalnog sadržaja – poput video materijala, podkasta i digitalnog pripovedanja – kako bi se povećala uključenost publike.

Poseban akcenat stavlja se na promociju raznolikosti i inkluzivnosti u medijskom izveštavanju, s naglaskom na rodno osetljiv i sadržaj fokusiran na manjinske zajednice.

Inicijativa u celini podržava novinarstvo zasnovano na činjenicama i etičkim standardima, kao snažan alat u borbi protiv dezinformacija i manipulacije u medijima.

Pravo na prijavu imaju kandidati koji:

• Imaju sedište u jednoj od zemalja obuhvaćenih pozivom (Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo*, Crna Gora, Severna Makedonija ili Srbija), po mogućstvu van velikih urbanih centara;
• Su zakonski registrovani kao mala medijska kompanija ili organizacija civilnog društva (OCD) koja poseduje medij;
• Su u 2024. godini ostvarili prihod manji od 50.000 evra i imaju manje od sedam zaposlenih;
• Su registrovani najkasnije do 31. decembra 2023. godine;
• Imaju javno dostupan impresum;
• Su se registrovali na Journalift platformi i popunili MOVAT upitnik za samoprocenu.

Uspešni kandidati će:

• Dobiti do 7.000 evra za finansiranje produkcije medijskog sadržaja ili unapređenje strategija za angažovanje publike;
• Postati deo zajednice posvećene promociji činjenicama zasnovanog, etičkog novinarstva;
• Doprineti jačanju i raznolikosti medijskog pejzaža u regionu.

Grant pokriva do 100% prihvatljivih troškova projekta, što znači da nije potrebno obezbediti dodatno sufinansiranje.

Kako se prijaviti?

Kandidati treba da putem e-pošte dostave:

• Popunjen formular projektne prijave,
• Budžet,
• Prateću dokumentaciju (više informacija u punim smernicama poziva u nastavku).

Svi dokumenti moraju biti poslati u PDF formatu.

Prijave poslate na druge načine neće biti razmatrane.

Kompletne smernice poziva i obrasci za prijavu za svaku od zemalja učesnica dostupni su na sledećim linkovima:

• Albanija
• Bosna i Hercegovina
• Srbija
• Kosovo*
• Crna Gora
• Severna Makedonija

Rok za podnošenje prijava je 15. avgust 2025. godine do 12 časova (CET).

Ovaj poziv deo je projekta SMS Facility– Podrška malim medijima na Zapadnom Balkanu, trogodišnje regionalne inicijative koju vodi Centar za promociju civilnog društva (CPCD) u partnerstvu sa Thomson Media, Kosovo 2.0, Centrom za demokratsku tranziciju, Fondacijom Metamorphosis i SCiDEV centrom.

Projekat finansira Evropska unija sa budžetom od 1,3 miliona evra, a cilj mu je jačanje slobode medija i slobode izražavanja, kao i doprinos stvaranju otpornijeg i nezavisnijeg medijskog okruženja širom Zapadnog Balkana.

Odabrani učesnici/ce će učestvovati u intenzivnoj obuci, individualnom i grupnom mentorstvu, sesijama sa predavačima, umrežavanju, kao i dobiti pristup onlajn platformi za učenje.

Za prijavu, kandidati/kinje treba da podnesu kratak predlog projekta na kojem žele da rade uz podršku ovog akceleratora.

Rok za prijavu je 24. avgust.

Više informacija i prijava ovde.

Cilj je poboljšanje jednakog pristupa medijima za ugrožene grupe, pružanje alternativnih glasova i smanjenje uticaja zarobljavanja države u medijskom prostoru u ciljnim zemljama.

Podrška LIMENet-a ima za cilj podsticanje saradnje i jačanje otpornosti lokalnih i zajedničkih medija suočenih sa izazovima poput tehnoloških promena i manipulacije informacijama. Fokus je na osnaživanju lokalnih medija kroz obezbeđivanje neophodnih veština i resursa za proizvodnju kvalitetnog novinarstva, uz istovremeno jačanje njihove ekonomske održivosti.

Rok za prijavu je do 25. avgusta. 

Prijavu, kriterijume i dodatne informacije o grantu pogledajte ovde.

U sporazum su uvrštavane i smernice iz Sporazuma o saradnji novinara i medija.

Takođe, dat je pregled smernica, sporazuma o saradnji medija i preporuka za zaštitu sopstvenih i poštovanje tuđih autorskih prava.

Priručnik podstiče kolektivnu odgovornost novinarske zajednice i nudi praktične savete za odgovorno i zakonito postupanje sa medijskim sadržajem.

Pravila za fer preuzimanje novinarskih tekstova

Realizacija tri najbolje inicijative biće finansijski podržana (sa 30.000 dolara za prvo, 20.000 za drugo i 10.000 dolara za treće mesto).

Novinare i studente novinarstva će najpre, kako je rekla projekt menadžerka UNS-a Vesna Masalović,  istaknuti medijski profesionalci obučiti za osnivanje ili unapređenje postojećih digitalnih medijskih platformi koje su fokusirane na informisanje lokalnih zajednica.

Projekat „Medijske oaze“ je, objasnila je Masalović, odgovor na „medijske pustinje“ - područja bez dovoljno profesionalnih medija, koji izveštavaju o temama od značaja za lokalnu zajednicu.

Novinari i studenti novinarstva će, kako je navela Masalović, kroz obuku, steći znanja i praktične veštine kojima će moći da kreiraju kvalitetan medijski sadržaj za svoju lokalnu zajednicu i da odgovore na izazove sa kojima se lokalno novinarstvo suočava.

Oni će, kako je objasnila menadžerka projekta „Medijske oaze“ i urednica sajta UNS-a Kristina Kovač Nastasić, kroz obuku, steći znanja o inovacijama u kreiranju medijskog sadržaja, novim medijskim formama, produkciji digitalnog sadržaja i biznis modelima u novinarstvu.

Ovaj intenzivni trening će, kako je objasnila, trajati 100 dana – od čega će 40 dana činiti predavanja i vežbe, a 60 dana rad sa mentorima i razijanje medijskih inicijativa.

Kovač Nastasić je istakla da će nakon obuke i predavanja, koji traju od maja do avgusta, učesnici imati tri meseca za pripremu inicijativa, koje će predstaviti na završnom takmičenju pred žirijem sastavljenim od profesora, novinara, medijskih stručnjaka, predstavnika UNS-a i Američke ambasade.

Kovač Nasatasić ohrabrila je polaznike da rade u timovima, naročito ako dele slična interesovanja ili dolaze iz istog kraja.

Kovač Nastasić i Masalović navele su da će žiri posebno ceniti održivost predloga - odnosno potencijal da inicijativa opstane i nakon završetka projekta.

Kurikulum u skladu sa očekivanjima učesnika

Inače, u pisanju kurikuluma za predavanja i vežbe učestvovali su docent na Fakultetu političkih nauka Marko Nedeljković i docenti na Filozofskom fakultetu u Nišu Marta Mitrović i Neven Obradović.

Novinari i studenti podelili su danas svoja interesovanja i očekivanja od projekta, Mitrović i Obradović zaključili su da program predavanja i vežbi u potpunosti odgovara onome što su čuli od polaznika. Razmena ideja i informacija će biti obostrana, naveo je Obradović, dodajući da su on i njegove kolege svesni da će i oni biti u prilici da nešto novo nauče od učesnika obuke.

Projekat će uz Obradovića, Mitrović i Nedeljkovića koordnirati i profesorka na Filozofskom fakultetu u Nišu Nataša Simeunović Bajić, kao i istraživačica saradnica na ovom fakultetu Neda Necić.

Simeunović Bajić rekla je da veruje da će obuke biti produktivne i da projekat pokazuje da se kroz male korake može učiniti mnogo za razvoj lokalnog novinarstva.

Za promociju značaja lokalnih medija u okviru projekta odgovorna je menadžerka za društvene mreže Miljana Kerču.

Tripunović o osnovama pokretanja medijske inicijative

Da „Medijske oaze“ nisu samo edukativni program, već je i prostor za saradnju, razmenu ideja i pokretanje inicijativa koje mogu imati dugoročni značaj u lokalnim zajednicama, rekla je Jovana Tripunović, savetnica UNS-a za praćenje projekta, koja je u projekat bila uključena od samog početka.

Ona je danas držala uvodno predavanje „Kako možemo unaprediti medijske sadržaje i rešiti lokalne probleme kroz inovativne ideje“.

„Posebno me raduje što su među vama ljudi iz različitih delova zemlje, sa različitim novinarskim iskustvima – neko već radi u medijima, neko želi da pokrene svoj projekat, neko je možda još uvek u procesu obrazovanja, ali svi delite entuzijazam da nešto promenite i poboljšate“, rekla je Tripunović.

Tripunović je učesnicima pokazala kako se bira tema za medisjku inicijativu, procenjuje njen značaj u lokalnoj zajednici, definiše publika kojoj se obraćate i šta su ključni koraci u razvoju ideje.

Sa prisutnima je razgovarala i o inovativnim medijskim formama, kao i o tome kako ih novinari mogu iskoristiti da svoje priče prilagode potrebama i navikama publike.

Sutra će sa polaznicima sprovesti vežbu u okviru koje će oni imati priluku da razviju svoju početnu ideju, koja bi bila prvi porak u ovom medijskom procesu.

Ove godine, prijave su otvorene u tri kategorije: novinarstvo, foto-novinarstvo i video-novinarstvo. Pravo učešća imaju mladi iz država članica EU, susednih zemalja i zemalja kandidata za članstvo – uključujući i Srbiju.

Rok za prijavu je 7. jul 2025. godine, a sve troškove učešća u programu snosi Evropska komisija.

Zainteresovani mogu podneti prijavu putem zvanične veb stranice programa.

O programu:

Youth4Regions je program Evropske komisije koji studentima novinarstva i mladim novinarima pomaže da otkriju šta EU radi u njihovom regionu.

Šta nudi program?

• Obuke o novinarstvu i kohezionoj politici EU
• Priliku za mentorstvo od etabliranih novinara iz vaše zemlje
• Blisku saradnju s renomiranim novinarima tokom Evropske nedelje regiona i gradova
• Posetu medijskim kućama i institucijama EU
• Jedinstvenu priliku za učešće u novinarskim putovanjima Evropske komisije u države članice
• Troškove smeštaja, hrane i putovanja pokriva Evropska komisija.

Šta se traži od vas?

• Interesovanje za EU i kohezionu politiku u vašem regionu
• Iskustvo u novinarstvu (studije ili do 2 godine iskustva)
• Građanin EU ili države u susedstvu od 18 do 30 godina
• Dostupnost od 11. do 17. oktobra 2025. godine.

Milorad Doderović, zvani Doder, bio je lokalni novinar u Nišu. Profesionalnu karijeru započeo je 1978. godine u niškom omladinskom nedeljniku „Zbilja“, a nastavio je upravo u zabranjenom Grafit-u. Njegova profesionalna karijera završila se na današnji dan pre četiri godine, 30. decembra 2020. godine ,kada je preminuo.

Da se novinarstvom bavio do zadnjeg daha, govori i činjenica da je samo dva dana ranije emitovao svoj poslednji intervju na australijskom SBS radiju, čiji je dopisnik bio 26 godina.

„Svestan sam da sam profesionalno neizlečivo bolestan i da ću verovatno umreti pišući kao novinar“, rekao je on u jednoj emisiji. Govorio je da, da bi se došlo do činjenica, kako to biva i u profesionalnom novinarstvu, kojem je Doder posvetio četiri decenije, mora se „kopati dublje“.

Njegove kolege sa radija su više puta javno govorile da spada u novinarske posvećenike koji su radili i kada su bili u bolničkom krevetu.

Niš

Njegov višedecenijski prijatelj, novinar iz Niša Dragan Žika Stojanović, kaže da je Doder istinski voleo Niš, njegove običaje i ljude.

„Ponosio se što je Nišlija i uvek sa puno ljubavi govorio o našem gradu, ma gde bio, i ma za koga pisao. Za njega je svaki čovek, svaki događaj, svaki kutak ovog grada bila priča. Uvek je gledao ljude pravo u oči i imao vremena da ih sasluša i ako može pomogne. Uvek na strani građana, velika narodska duša“, naglašava on.

Dragica Doderović, njegova supruga, rekla je za UNS kako je on jedan od malobrojnih koji su se odupreli iskušenjima novinarskog posla i da će ostati upamćen kao novinar koji je uvek stavljao istinu i ljudsku pravdu iznad svega.

„Nije voleo samo Niš. On je voleo Srbiju, voleo je svet, voleo je ljude, bio je humanitarac. Zaista je bio novinar, „sav novinar“ i živeo je za novinarstvo, za svoje kolege, borio se za istinu i pravdu“, kaže ona.

Epitet „sav novinar“ dodelio mu je prijatelj i kolega, generalni sekretar UNS-a Nino Brajović, sa punim pravom, kaže ona.

Od grafita...

Mlađim kolegama uvek je posebno naglašavao da je pravo, nezavisno, pošteno, objektivno i časno, ako se iz novinarskih radova vidi da nisi ničiji, već da misliš svojom glavom.

Doderović je dobitnik brojnih priznanja i pohvala, ali je trpeo i različite kritike, presude i zabrane. Tako je 1989. dok je bio urednik Grafit-a 101. broj ovog nedeljnika zabranjen. „Krivac“ je bio on, tačnije njegov intervju sa Momom Kaporom.

Nije slučajno baš prvo pitanje bilo o Kaporu i Nišu, jer se Doder, šta god radio, uvek osvrtao na  lokalno novinarstvo. U svom odgovoru Momo Kapor kaže da je Niš, pored Beograda, najružniji grad u Evropi.

„Niš  i Beograd imaju jednu veliku vrednost, a to su ljudi. To nisu lepi gradovi, ni ljudi nisu lepotani, ali su lepotani u duši“, rekao je on i dodao da je u Nišu doživeo najlepše otvaranje svoje izložbe u životu.

„Imao je običaj da kaže da su najgori tekstovi oni koji nikoga ničim ne iritiraju. Tvrdoglavo je ostao pri tom shvatanju, smatrajući da je novinar profesionalac samo ako je spreman da svojom doslednošću ugrožava pa čak i vlastiti opstanak u redakciji“, rekao je o Doderu ranije Nino Brajović.

Držao je do svoje reči. Njegova hrabrost i odlučnost nisu prošle bez posledica. Dobio je otkaz u Glasu javnosti i Kuriru, gde je bio šef niškog dopisništva osam godina,  jer je odbio da piše pogrdno o jednom političaru, iako ga, kako je rekao, nije mnogo cenio.

Političare je smatrao listopadnim i prolaznim, a novinarstvo zimzelenim.

„Političari ga nisu voleli. Koliko je samo puta bio na sudu zbog njih, jer je pisao o aferama i nepravilnostima koje su se događale, o tome da ne rade po zakonu“, rekla je Dragica Doderović.

Kako kaže, uprkos svemu tome svi oni su ga cenili i poštovali, pa bi čak i oni koji su ga se plašili vadili ruke iz džepova kada bi ga sreli na ulici.

Političari su mu nudili da pređe u glavni grad, obećavali stan, auto, pa i posao njegovoj supruzi. Nikada se nije preselio u Beograd.

„To govori o njemu kao čoveku, kao osobi koja je težila do zadnjeg trenutka pravdi i poštenju“, tvrdi Dragica.

„Sedma sila bez krila“

Prvih 40 godina u novinarstvu obeležio je knjigom „Sedma sila bez krila“.

Sačinjena od 72 autentične priče o tome šta mu se kao novinaru događalo i šta je sanjao, Milorad je želeo da poruči da su „sedmoj sili ozbiljno očerupana krila pored ostalog i zbog mangupa iz naših redova“.

Naslov prve od priča „Novinarstvo kao dijagnoza“ krije kratku biografiju Doderevića i njegove „prve simptome oboljevanja od novinarstva“, koji se korene od osnovne škole.

Novinar Saša Dimitrijević je u predgovoru rekao da bi rado napisao pregovor svakoj epizodi, jer je svaka „poglavlje biografije krcate sretanjima sa raznim ljudima i vrlo turbulentnim događajima“.

Knjiga je nagrađena Svetosavskim pečatom na istoimenom sajmu knjiga u Nišu.

Novinar i pisac 

Dve godine je pisao roman „Hodžina kći“, razmišljajući da li da ga dovrši, svestan kritika koje može dobiti. Kroz ovu „naizgled naivnu“, ljubavnu priču, želeo je da pošalje važne poruke.

„Kao što reče jedan od junaka u romanu - čovek se rađa kao prazna tabla, kao ljudsko biće, a onda krivicom roditelja i okoline postaje pripadnik neke nacije, druge zajednice ili nečeg trećeg“, rekao je na promociji romana.

Objavio je i knjigu odabranih intervjua „Držim vas za reč“, među kojima se, pored ostalih značajnih sagovornika, našao i onaj jedini zabranjen za vreme Miloševića, sa Kaporom.

Napisao je više publicističkih dela „Amerikanac u Nišu“, „Kako se dogodio Šolević“, „Krf nije voda“, a delo „Borci plaču posle rata“ pretvorio je i u dramu koja je igrana širom Srbije.

Za bogat novinarski rad i doprinos kulturi 2020. godine nagrađen je „Zlatnom značkom“ Kulturno - prosvetne zajednice Srbije.

„Doderović je za četiri decenije rada ostavio dubok trag u niškom i srpskom novinarstvu, ali i među Srbima u Australiji koje redovno informiše iz matice kao dopisnik tamošnjeg državnog SBS radija“, rečeno je na dodeli nagrade.

I opet novinar

Tokom novinarske karijere objavljivao je svoje tekstove u jugoslovenskim i srpskim novinama i časopisima. Dvanaest godina je u niškim „Narodnim novinama“ bio politički komentator, urednik i izveštač iz saveznog i republičkog parlamenta. Jedan je od osnivača Lokalnog antikorupcijskog foruma (LAF) u Nišu.

Njegove autorske emisije emitovane su na niškim televizijama NTV i Zona plus, a bio je i saradnik emisije Hronika regiona RTS-a.

Bio je dopisnik republičkog i jugoslovenskog lista mladih NON i Mladost, riječkog Vala i zagrebačkog Poleta.

Sarađivao je i sa časopisima Ekonomist i Kapital.

Bio je predsednik Nadzornog odbora Saveza novinara Srbije i Crne Gore, više godina član Predsedništva Društva novinara Niša, a tri mandata zaredom član Uprave UNS-a.

Bio je član brojnih komisija za ocenjivanje medijskih projekata na lokalnim konkursima.

...Do murala

Nepune četiri godine nakon Doderovićeve smrti u Nišu je osvanuo mural sa njegovim likom.

Na inicijativu UNS-a podneta je odgovarajuća dokumentacija, a zatim su donacije prikupljene uz pomoć Lokalne fondacije Niš. Za manje od mesec dana prikupljeno je više novca nego što je bilo bilo potrebno.

Jelena Stanojević iz Lokalne fondacije Niš rekla je da su donacije prikupljene u rekordnom roku zahvaljujući podršci porodice, prijatelja, ali i zahvaljujući donacijama ljudi.

Mural se simbolično nalazi u ulici Oblačića Rada, na zgradi u kojoj je Doder živeo.

Na pomenu se govorilo i o ideji da i jedna ulica, kao i novinarska nagrada ponese ime Milorada Doderovića.

U međuvremenu, UNS je 21. decembra ove godine ustanovio novinarsku nagradu "Milorad Doderović" za doprinos lokalnom novinarstvu. Nagrada će biti dodeljivana svake druge godine u Nišu.

Njegov sin Nikola, koji ide tatinim stopama, rekao je da je ovaj mural znak da su novinari važni činioci u društvu.

Možda nije stigao da napiše nišku hroniku novinarstva, kako su priželjkivale njegove kolege, ali je svakako uspeo da ostavi trag u novinarstvu, ne samo kao lokalni novinar, već i kao čovek.

Zbog svoje profesionalnosti i “stečenog poverenja slušalaca veštim odabirom događaja i autoritativnim analizama turbulentnih političkih i tranzicionih procesa u Srbiji i njenom okruženju” dobio nagradu SBS-a za izuzetna novinarska dostignuća.

Vaš glas i iskustvo mogu biti inspiracija za mnoge, naročito u vremenu kada su informacije iz lokalnih zajednica sve ređe ili zanemarene.

Kako bi se održali i razvijali, lokalni mediji moraju postati prepoznatljivi i biti relevantni izvori u informisanju svoje zajednice.

Medijske oaze predstavljaju platformu koja pruža podršku mladim novinarima, omogućavajući im da kroz obuke, mentorstvo i finansijsku podršku stvore održive i uticajne medijske inicijative.

Šta želimo da čujemo od vas:

• Vaš pogled na položaj lokalnih medija i zbog čega su oni važni?
• Kako vidite razvoj novinarstva u lokalnim sredinama i koje su promene koje smatrate potrebnim?

Možete odabrati temu ili odgovoriti na obe, u trajanju do 1 minuta.

Kako snimiti:

- Snimite telefonom vertikalno - možete staviti telefon na stativ, nasloniti negde ili vas neko može snimati;

- Paziti da ton bude čist (koristite bubicu ako je imate);

- Možete biti opušteni, sedeti ili stajati, nasloniti se, gestikulirati rukama, smejati se i šaliti;

- Ukoliko ne želite da snimate sebe sve vreme, možete dok govorite snimati i neku zanimljivu lokaciju u Vašem mestu;

- Predstavite se na početku, recite odakle ste i navedite medij za koji radite/sa kojim sarađujete (ili ako ste slobodni novinar/ka)

- Kada nam budete slali video, molimo vas da u mejlu napišite i Vaš kontakt telefon.

Poruka koju je potrebno da kažete na kraju snimanja:

„Ja sam novinar/ka u mom gradu/selu/mestu/varoši...“

Rok za slanje videa je 15. januar 2025. godine.

Video snimci koje pošaljete biće korišćeni za dalju promociju ideje o medijskim oazama i jačanje zajedničke podrške za razvoj lokalnih medijskih platformi. Snimci će biti objavljivani na sajtu UNS-a i/ili UNS-ovim društvenim mrežama.

Video možete poslati Wetransferom, na mejl: kristina.kovac@uns.rs

Dajte nam svoje mišljenje i budite deo ove važne promene!

Podsećamo Vas da u okviru projekta Medijske oaze  imate priliku da učestvujete u besplatnoj obuci koju će UNS organizovati i pokrenete nove medijske forme na lokalu. Rok za prijavu na obuku je 15. januar 2025. godine.

U prvoj epizodi, autorka podkasta Milica Mihajlović kroz razgovor sa generalnom sekretarkom Lokal presa Snežanom Milošević, istraživačicom Tijanom Blagojev, glavnom urednicom Jugpres-a iz Leskovca Ljiljanom Stojanović i direktorom Sremskih novina iz Sremske Mitrovice Draganom Đorđevićem, sumira neke od najvećih izazova rada u lokalnim medijima, uz poseban osvrt na neizvesnost projektnog sufinansiranja, autocenzuru i pritiske.

Nova epizoda Glasa lokala pojavljivaće se jednom mesečno na platformi Podcast.rs, Spotifaju i Jutjubu. Za više informacija o podkastu, zapratite Instagram i Tiktok profil.

Nakon uspešno završene obuke polaznici će imati priliku da razviju svoju medijsku inicijativu i konkurišu za startap sredstva za pokretanje medijskog projekta. Sredstva za realizaciju tri najbolja predloga obezbedila je Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji u okviru projekta UNS-a „Medijske oaze – Inkubator za lokalne medije“.

Polaznici će u toku obuke i rada na razvijanju medijskih inicijativa imati kontinuiranu mentorsku podršku iskusnih novinara, profesora novinarstva Filozofskog fakulteta u Nišu, Fakulteta političkih nauka u Beogradu i Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, kao i medijskih stručnjaka. 

Kome je obuka namenjena?

Na obuku se mogu prijaviti mladi novinari koji rade u lokalnim medijima (van Beograda, Novog Sada i Niša), studenti novinarstva i diplomirani novinari koji žele da se posvete novinarstvu u svojim sredinama, kao i mladi koji su zainteresovani za informisanje o lokalnim temama.

Kako se prijaviti?

Da biste se prijavili na obuku potrebno je da popunite prijavni formular  i pošaljete biografiju do 15. januara 2025. godine, na mejl adrese kristina.kovac@uns.rs i vesna.masalovic@uns.rs.