Radio Indeks 202

Kao kompromis, studentima je dodeljen jedan sat programa na državnoj beogradskoj stanici Beograd 202. Tada nastaje radijska emisija Indeks 202, iz koje se kasnije probudio sav avangardni entuzijazam omladine koja je pokretala radio stanice i pomerala medijske okvire. Prostor za slobodu izražavanja u ovom programu se stvorio zbog nejasnoća ko je u krajnjoj instanci bio nadležan za cenzuru – Omladinska organizacija studenata ili Radio Beograd.

S obzirom na to da je pokrenut početkom 70-ih, u vreme krutog socijalizma i vlasti komunističke partije, prvih deset godina izveštavao je isključivo o studentskim temama: o životu u domovima, iznajmljivanju stanova, kvalitetu menzi, prijemnim ispitima itd. Kada je Tito umro počele su da popuštaju stege, menjao se tematski okvir i program je postajao sve liberalniji.  

Iz dve male prostorije u potkrovlju Radio Beograda, početkom 80-ih godina, prvi put u etru su mogle da se čuju diskusije o ozbiljnim društvenim temama, odnosu komunističke partije prema budućnosti zemlje, nacionalizmu, Kosovu, Vojvodini, međunacionalnim odnosima, odnosima Srbije i Hrvatske, religiji.

Na ovom mediju se po prvi put, nakon nekoliko decenija, govorilo o značaju verskih praznika. Indeks 202 je snažno razvijao informativni, ali i zabavno-satirični program, iako je bilo intervencija od strane urednika RB 202, novinari su neprestano istraživali granice izveštavanja.

Veliki entuzijazam tadašnje omladine izgradio je reputaciju ovog programa i izborio se sa izazovima koji su posledično usledili zbog liberalnije uređivačke politike. Jedan od entuzijasta, koji se rado seća tadašnje borbe za glas slobode u etru, je i voditelj Insajder televizije, Jugoslav Ćosić.

Iako se trudio da što pre diplomira na Pravnom fakultetu, kaže da mu je angažman na Indeksu 202 bio mnogo važniji i da je do kasno ostajao u redakciji, a noću jedva uspevao da zaspi zbog uzbuđenja koje mu je novo zaduženje na radiju donosilo. Ističe da je u SFRJ najslušanije bilo Indeksovo radio pozorište, kojim se dostigao prvi zenit ovog medija, zbog satiričnih i neretko provokativnih tekstova.

„Napisao sam dosta tekstova za Indeksovo radio pozorište. Kad se izuzme humor i zabava, ostanu satirični i kritički karakteri. Išli smo dalje nego u informativnom prorgamu, jer se to mnogo više tolerisalo zahvaljujući urednicima. Tako se program razvijao sve žešće. Doprli smo do mnogo ljudi, slušali su nas i u Hrvatskoj, BiH, Makedoniji, Crnoj Gori, jer su se tamo nosile trake i kasete Indeksovog pozorišta“, navodi Ćosić.

Dvadesetak novinara je pratilo nekoliko sektora za koje su snimali radijske formate: priloge, izveštaje, živa uključenja, intervjue i autorske kritike. Subotom se emitovao jednočasovni intervju sa poznatom, zanimljivom, ličnošću. Ipak, najprepoznatljivije je bilo pozorište u kojem su svake nedelje nastupali Neša Leptir, Mićko Ljubičić, Slobodan Bićanin, Dragana Marković i drugi.

Pritisak nije izostajao od Univerzitetske konferencije omladine, koja je uplaćivala novac, jer je i na njih komunistička vlast vršila pritisak.

„Niko nije mogao da uguši program do kraja. Znali smo malo da se primirimo, pa posle nastavimo dalje. Bilo je skidanja emisija, za neke je traženo da se preurede, ali pored svega toga za nas je uvek bilo bolje da se sutradan pojavimo ponovo nego da nas uopšte nema. Ipak je to prva liberalna kritička društvena platforma iz koje je nastao i Ritam srca, B 92, kasnije i Radio Indeks. Trebalo bi uvek naglasiti da je Indeks 202 baza iz koje su izrasle ideje i druge radio stanice“, ističe Jugoslav Ćosić.

Nenad Šebek, Radoman Kanjevac, Nenad Cekić, neka su od uredničkih imena ovog radija.

Ritam srca

Pandan Indeksu 202 bila je jednočasovna emisija Ritam srca koja se emitovala na Studiju B radnim danima, pet puta u nedelji, od 13 do 14 časova. Pokrenuta je početkom 80-ih godina, a osnivač je bila Gradska konferencija Saveza socijalističke omladine Beograda. Ritam srca je bio program osnovan kao škola novinarstva, ali  je pravio velike pomake kada je reč o slobodama.

Emisija je svakog dana imala tematsku celinu koju je uređivao određeni novinar – redaktor. Ponedeljak je bio posvećen društveno -političkim temama. Urednica je bila spisateljica Jelica Greganović. Utorkom je emitovana sportska emisija. Urednica je bila Aleksandra Ilić. Sreda je bila rezervisana za muziku, a urednici su bili Aleksandar Opačić, Braca Karaklajić, Peđa Bajčetić i Saša Marković. Četvrtkom su emitovani aforizmi koje su uređivali Voja Nedeljković i Veran Matić. Petkom je Gorica Nešović, tada Stanković, uređivala svoju emisiju.

Pred kraj 80-ih, emisija se emitovala i subotom, ali na drugom programu Studija B. Tog dana je išla demo lista, a glavna urednica je bila Alisa Stojanović, pozorišna rediteljka.

Glavni i odgovorni urednik bio je Vladimir Bajac, zatim Darko Kocijan, neko vreme i Aleksandar Pivalica, posle je došao Steva Vuletić, pa Veran Matić. Muzički urednik bio je Petar Janjatović, danas rok kritičar i muzički istoričar.

Profesor novinarstva, Saša Marković, navodi da je u redakciju došo sa 17 godina i da ga je privukla sloboda govora bez bilo kakvih ograničenja i zabrana.

„Naravno nije se očekivalo da neko u programu kaže dole režim, jer se politika drugačije doživljavala, ljudi nisu dovodili u pitanje bratstvo i jedinstvo i savez komunista, ali tako je bilo do druge polovine 80-ih, dok nisu krenuli nemiri u Sloveniji, koji su se prelivali na Srbiju i kada se i program na radiju još više opustio“, ističe Marković.

Nekadašnji urednik emisije, Veran Matić, naglašava da je program četvrtkom imao naročito izraženu kritičku notu, iako je benigno izgledala, bila je vrlo provokativna.

„U njoj je bilo uvodnika, aforizama naših aforističara, prikaza omladinske i studentske štampe i puno anketa. Vox populi nam je bio važan i preko tih stavova širili smo polje slobode. Sa nama je radio sjajni tonac, Robert Klajn, koji nažalost nije više među živima. Robert, Gorica i ja ostajali smo uveče kada svi odu i pravili smo zamišljeni radio, naravno tako smo zajednički vežbali“, navodi Matić.

Sagovornici dodaju da su ankete bile veoma zanimljive, jer je Gorica Nešović bez zadrške ispitivala prolaznike na ulici za stavove i kritike, pa su tako neke stvari izrečene prvi put u ovoj emisiji. Mnogi ljudi su se javljali direktno u program i to je razvijalo slobodu govora.

„Tada nije bilo interneta, samo je postojala fiksna telefonska linija. I dalje pamtim broj 011 684 444. Ko god je imao telefon i želeo da se javi mogao je da otvori program za neke diskusije“, seća se Marković.

Veran Matić ističe da je fokus u emisiji bio na mlađoj publici, kojoj su želeli da utiču na kritičko mišljenje, kroz programe detabuiziranja:

„Npr. edukovali smo omladinu o Sidi, koja je bila obojena tajnovitošću. Organizovali smo javno testiranje na tu bolest u Domu omladine i delili kondome, što je bio veliki događaj koji su vlasti htele da zabrane, ali su se posle pridružili. To je nerviralo i vodeće ljude Studija B, pa je bilo sporova, suspenzija, pritisaka, ali smo ipak pronalazili izlaz.“

Dodaje da je najveći izazov bilo izveštavanje u vezi sa promenom vlasti u Srbiji, ali i da su se pojavile mogućnosti otvorenog izveštavanja za medije u regionu:

„Kao dopisnik Omladinskog radija 101 u Zagrebu i Radio Studenta u Sloveniji mogao sam da govorim kritički o stanju u Srbiji. Bilo je različitih pritisaka, npr. pripadnici Službe bezbednosti dolazili su kod komšija da se raspituju o mojoj porodici, što je bio oblik onoga što danas zovemo targetiranje i blamiranje. Nisam bio svestan širine operacije Službe državne bezbednosti do 2001. godine, kada sam imao priliku da pogledam svoj dosije u toj službi.“

Za Sašu Markovića Ritam srca je posebno značajan jer ih je urednik Slobodan Konjević formirao svojim muzičkim ukusom, a za Verana Matića emisija je bila velika škola, ne samo novinarstva, već kako navodi – života, kritičkog promišljanja i izražavanja.

Radio Indeks

Nakon osnivanja Radija B 92, 1989. godine, udruženim snagama konkurentskih redakcija Ritma srca i Indeksa 202, savezništvo je trajalo 13 meseci dok deo redakcije Indeksa 202 nije izašao iz projekta. Razilaženje nije bilo iz ideoloških nego koncepcijskih razloga – oni koji su ostali u novoosnovanoj redakciji nisu pristajali na komercijalizaciju programa.

Nakon razilaženja, 1992. godine, redakcija Indeksa 202 osniva Radio Indeks kao samostalnu radio-stanicu i preduzeće. Osnivač je ovog puta bio sam Univerzitet u Beogradu, čime se obezbedio privremeni štit od političkih pritisaka i ucena. Posle jedne od niza pobuna, na čelo Univerziteta su opet stupili partijski kadrovi, a status finansiranja ostao je nerešen.

Radio Indeks je medijski pokrio sve burne događaje koji su se dešavali, tokom 90-ih godina, izveštavajući preko prve generacije mobilnih telefona, fiksnih telefona i telefonskih govornica. Ovaj radio je prvi uveo 24-časovno izveštavanje i koncept dinamičkog prilagođavanja programa događajima.

Nekadašnji novinar Indeks radija, Srba Bogdanović, navodi da je deo programa emitovan sa Filozofskog fakulteta, što je bilo vrlo izazovno u to vreme:

„To je bio tehnološki iskorak, iako sad zvuči smešno, ali da biste emitovali nešto izvan zgrade Radio Beograda morali ste da imate reportažna kola. Neki ljudi iz Radio Beograda su hteli da nam pokažu kako se izveštava iz improvizovanog studija. Imali smo tzv. reportersku jedinicu koju smo koristili umesto telefonske slušalice, sa profesionalnim mikrofon, i tako smo izveštavali kao iz pravog studija.“

Dodaje da je samo jedna petina programa činila univerzitetske teme, jer je ideja u startu bila da program bude šarenolik:

„Imali smo korektan odnos sa rektorom, jer je de fakto Rektorat bio naš osnivač, pošto je zastupnik Univerziteta. Ja sam pratio Rektorski kolegijum i kao akreditovani novinar išao na sednice da izveštavam. Gledali su da nam izađi u susret ne ugrožavajući ni sebe, ni ono što je bio partijski interes u tom trenutku. Ta izveštavanja nisu bila naročito bitna, ali da bismo ispunili formu i zadatak kao univerzitetsko glasilo morali smo da pratimo takva zasedanja.“

Bojić i Vučić: Radite kao da je vanredno stanje

Od 1997. godine Radio Indeks postaje vrlo cenjena i priznata radio stanica sa velikim brojem slušalaca. Međutim, to nije trajalo dugo. U oktobru 1998. godine u Vladi Srbije sazvan je hitan sastanak svih medija na kojem su potpredsednik Vlade Milovan Bojić i tadašnji ministar za informisanje Aleksandar Vučić glavnim urednicima rekli da se od sutra izveštava kao tokom ratnog stanja. Glavni urednik Radio Indeksa, Nenad Cekić, je rekao da je moguće samo ukoliko to Skupština izglasa, na šta je usledio odgovor: „Videćete.“

Sutradan, negde oko deset uveče, dva inspektora Savezne uprave za radio veze pojavila su se, u pratnji policije, sa nalogom za oduzimanje opreme. Indeks je i za tu situaciju već bio spreman: inspektorima je predata lažna oprema (kutija sa svetlima i transformatorima), a signal je ugašen posle nekoliko sati pretnji privođenjem. Međutim, tehnička sposobnost emitovanja programa je očuvana.

Emitovanje bez dozvole

Nedugo potom, u martu 1999. godine zaista je proglašeno ratno stanje, sve radio i TV stanice su pale pod kontrolu vlasti, a novine su potpale pod direktnu cenzuru. Tako je bilo do okončanja NATO bombardovanja. Međutim, već u maju 1999. godine, novinari iz Indeksa odlučili su da nastave emitovanje programa – bez ikakve dozvole. Istina, o ovoj nameri direktno je obavešten ministar informisanja, Aleksandar Vučić. Očekivalo se ponovo gašenje, ali je reakcija izostalo i tako je Indeks oživeo.

U prelomnim trenucima Indeks je bio jedini „živi“ elektronski medij koji je izveštavao u realnom vremenu. Petog oktobra građani su nastavili praksu koja je započeta još 1996/97 – nošenja malih tranzistora da bi slušali izveštaje Indeksovih reporetera „uživo“.

Vrata Indeksa su bila otvorena za sve. Kao komentatori pojavljivali su se portparoli važnijih političkih stranaka. Zoran Đinđić, kao gradonačelnik Beograda, četvrtkom se obraćao u jednosatnoj emisiji direktno razgovarajući sa slušaocima. Redovno su u emisiji „In media pres“ gostovali svi lideri opozicije, ali i predstavnici vlasti. Među redovnim komentatorima bili su i Bogdan Tirnanić, Aleksandar Tijanić, ali i Ivica Dačić, Aleksandar Vulin i – Aleksandar Vučić.

Srba Bogdanović navodi da je formula Radio Indeksa bila mozaičnost emisija, jer su sve forme bile zastupljene, od kontakt programa do radio drame.

„U noćnom programu je rađeno ono što mislim da nigde nije na svetu. Cekiću je to naročito bilo interesantno. Jednom je došao i rekao da ćemo raditi radijski eksperiment koji do sada nije viđen, da obaramo slušanost na nulu, jer je cilj emisije da je niko ne sluša. Priča je bila da je na predajniku navodno postavljen uređaj koji meri slušanost i da pokazuje kako je sve manja. U tom trenutku je naravno krenulo ludilo, svi su počeli da zovu i pitaju kako niko ne sluša kad ima onih koji prate program“, priseća se Bogdanović.

Srba i Nenad su imali zajedničku emisiju „Crveni i plavi“, u kojoj se birala polarizujuća tema, pa je jedan voditelj „crveni“ zastupao jednu tezu, a „plavi“ drugu, a zatim su se ljudi javljali da brane jednu ili drugu tezu.

Na kraju Radio Indeks postaje Radio S

Nenad Cekić smatra da je Indeks svoj put završio tako što je radio kao medij, nakon ekspanzije interneta postao apsolutno nebitan kao medij za oglašavanje.

„U postpetooktobarskom periodu nije bilo prevelikog interesovanja za finansiranje ili učešće u vlasništvu Indeksa jer je nova vlast fokus stavila na „novooslobođene“ televizije i televizije koje pre 5. oktobra nikada nisu emitovale ni minut programa. Zbog toga je posle skoro decenije finansijskih gubitaka, na kraju za simboličan novac predat u ruke stranim investitorima koji nisu bili zainteresovani za nastavak tradicije i na kraju ga preprodali sveobuhvatno umreženoj grupi Radija S“, zaključuje Cekić.

Osnov Indeksovog izveštavanja su bili brzina, neposrednost, politička distanca u informativnim delovima programa i kontakt sa svim političkim akterima. Bez obzira na gašenje pred bombardovanje, Indeks je jednako izveštavao o svim relevantnim događajima, uključujući i aktivnosti tadašnje vlasti, što mu je stvorilo reputacija jednog od retkih kredibilnih izvora informacija i u međunarodnim okvirima. Jovan Palaverta, Tamara Skroza, Ivana Konstantinović, Snežana Dakić, Aneta Mihajlović, Marija Miljević Rajšić su neka od imena koja su gradila slobodarski Radio Indeks, poslednji od avangardnih omladinskih radio stanica.

U rešenju o otkazu navedeno je, kako dodaje, da je “svojom krivicom načinila povredu radne obaveze” i da “nije poštovala radnu disciplinu”.

“To nikako ne stoji”, kaže Krupinski.

Biljana Krupinski ističe da nikada nije odbila da uradi prilog o tribini ANS-a, već da u prilog nije želela da uvrsti Vučićevića.

„Materijal su u Beogradu snimile kolege sa Novosadske TV (NTV), a događaju su prisustvovali direktorka televizije Emilija Marić i novinar Boris Pavlov. Moje zaduženje bilo je da od tog materijala napravim televizijski prilog. Konceptom sam predvidela izjave troje sagovornika - predsednice novinarskog udruženja, resornog ministra i direktorke Novosadske televizije, ali ne i Vučićevića. Tema je bila zaštita novinara“, navela je ona.

Kako Krupinski navodi za UNS, kada je rekla da ne želi da u prilog uvrsti Vučićevićevu izjavu, saopšteno joj je da će prilog umesto nje uraditi urednica koja je tog dana bila dežurna. Ubrzo potom dobila je, kaže, i pisani zahtev da se izjasni zbog čega je odbila da obavi radni zadatak.

„Poslala sam imejl u kom sam objasnila da sam postupila u skladu sa novinarskim kodeksom i Zakonom o javnom informisanju i medijima i da, kao iskusan novinar, imam profesionalno pravo da procenim koncept priloga“, ističe ona.

Nakon toga je, kako navodi, poslata na godišnji odmor, koji nije tražila, što je doživela kao kaznu. Zbog toga se, dodaje, obratila inspekciji rada, od koje, kako navodi, do danas nije dobila pisani odgovor.  

„U međuvremenu sam se razbolela i bila na bolovanju. Na posao sam se vratila pre četiri dana. Odradila sam jednu smenu, kao i izveštavanje sa sednice Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine. Po povratku u redakciju mi je rečeno da ne radim prilog, već da samo objavimo izjavu. Ubrzo nakon toga, direktorka mi je saopštila da dobijam otkaz“, navela je ona.

U obrazloženju rešenja o otkazu navodi se, kaže Krupinski, i da je povredila radnu disciplinu time što nije u potpunosti i u predviđenom roku izvršila radne obaveze na projektu „Kula u srcu Vojvodine“, na šta se obavezala aneksom ugovora o radu. Za projekat je bilo predviđeno da traje od 1. juna do 31. decembra 2025. godine.

Krupinski za UNS kaže da je Novosadska TV ekipu za snimanje obezbedila samo u jednom terminu u decembru, dok je sav materijal sama montirala, te nije mogla da za tako kratak rok završi 15 emisija.

Navodi da je sporni aneks ugovora, iako formalno datira od 31. maja 2025. godine, zapravo zaključen krajem jula, dok joj je primerak ugovora dostavljen tek u januaru 2026. godine. To je i njen advokat napisao u Izjašnjenju na upozorenje o postojanju razloga raskida ugovora o radu.

Krupinski pominje i da je prošle godine odbila da potpiše jedan aneks ugovora o radu, jer, kako dodaje, za emisiju, po projektu, na koju se ugovor odnosio nikada nije čula i ne zna da li je uopšte emitovana. Ovaj slučaj se ipak ne pominje u rešenju o otkazu ugovora o radu. 

UNS je juče pitao direktorku NTV Emiliju Marić telefonom u kojoj meri otkaz koji je dobila Biljana Krupinski ima veze sa time što je odbila da izjavu Dragana J. Vučićevića uvrsti u prilog, ali ona je odgovorila da to ne želi da komentariše. Ubrzo smo je o razlozima otkaza Krupinskoj pitali i u poruci, ali odgovor nismo dobili.

Najniži iznos sredstava koji se može dodeliti po projektu je 50.000 dinara, a najviši iznos sredstava po projektu 600.000 dinara.

Opština Čajetina je za medijske projekte ove godine izdvojila 8.000.000 dinara, što je dva miliona manje nego prošle godine.

Najniži iznos sredstava koji se može dodeliti po projektu je 100.000 dinara, a najviši iznos sredstava po projektu 3.000.000 dinara.

Tekstovi konkursa nalaze se na sajtu Udruženja novinara Srbije (UNS) u rubrici „Medijski konkursi - projektno sufinansiranje".

Slogan „Život je velika priča. Ne propuštajte ga. Čitajte ono što je važno" otvorio je vrata ne samo pričama koje potvrđuju stanovište da je stvarnost neobičnija od fikcije, već i pretplati u srpskom novinarstvu. Tako su, kako je rekao urednik „Velikih priča" Veljko Lalić za UNS, uspeli da na srpskom medijskom tržištu uvedu biznis model prema kome su mnogi iz stručne javnosti pokazivali skepsu.

Nit koja spaja region: „Svako piše na svom jeziku i svi se odlično razumemo“

Tri godine postojanja „Velikih priča“ donele su iz sadašnje perspektive i tri zaključka, sudeći po onome što je rekao Lalić. Dokazano je da pretplata može da zaživi i u Srbiji, da broj čitalaca mlađih od 29 godina pokazuje da su mladi zainteresovani za budućnost, kao i da jezik i dobre priče spajaju region.

Kako kaže Lalić, pretplatnici iz Hrvatske čine 12 odsto ukupne baze, iz Bosne oko 10 odsto, Velike priče jedan su od najčitanijih medija u Crnoj Gori, a čitane su i u Makedoniji i Sloveniji. 

„Mi jesmo iskoračili sa regionalnom platformom, ja mislim jedinom u pravom smislu te reči, na kojem svako piše na svom jeziku, a svi se odlično razumemo“, dodao je on.
Na pitanje UNS-a koliko su se ugledali na Njujorker, Atlantik i druge inostrane medije, Lalić objašnjava da su, kao i pri pokretanju Nedeljnika, tražili specifičan uzor - ne da bi ga kopirali, već da bi razumeli kako u novinarskoj praksi funkcioniše ono što žele da naprave.

„Kao i prilikom pokretanja Nedeljnika, kome je uzor bio Njuzvik Tine Braun, ne Njuzvik, ne Tajm, već baš taj specifičan Njuzvik moje omiljene urednice, koji je značio pokretanje prvog njuzmagazina (a ne klasičnog političkog magazina, ili političko-ekonomskog), tako smo i sada želeli da pokrenemo jezičku platformu, gde su jedni od najboljih primera upravo Njujorker i Atlantik, ali i još nekoliko medija. Ljudi misle da je lako nešto kopirati, a to je najteže. Meni je i danas najomiljeniji list nemački Špigl, ali ti za Špigl treba redakcija od 300 ljudi.. I onda ne možeš da praviš Špigl“, naveo je on.

Veliko interesovanje mladih za praksu

Osim povezivanja domaćih i inostranih uređivačkih iskustava, jedan od važnih stubova razvoja „Velikih priča“, kako naglašava Lalić, jeste i otvaranje prostora za mlade.

Govoreći o značaju besplatnog pristupa studentskoj populaciji, glavni urednik Veljko Lalić ističe da se efekti te odluke vrlo jasno vide u svakodnevnom interesovanju mladih za rad u redakciji.

Kako objašnjava, redakciji se gotovo svakog dana javljaju studenti i mladi novinari koji žele da dođu na praksu ili probni rad u Nedeljnik i na platformu Velike priče.

„Mi smo ponosni na gomilu mladih ljudi koji su i prošli kroz našu redakciju, i napravili karijere i van nje, ali i svesni da nije lako raditi u Nedeljniku, posebno Velikim pričama, gde pišu ljudi koji su prethodno to ‘vežbali’ 20 godina. I bili jako talentovani od samog početka“, dodao je.

Kako navodi visoka čitanost kod mladih ljudi do 29 godina iznenadio je i ljude iz Njujork tajmsa, kada su sa njima više od osam godina u Nedeljniku radili prvi mesečnik.

„Novine čitaju stariji ljudi, ili se gađaju ljudi posle 35-te, tako da sam jako zadovoljan, što kod nas to nije slučaj. I što mladi pokazuju da su itekako zainteresovani za svoju budućnost, I društvo u kojem žive. Uostalom, za to vam ne trebaju novine. Možete da vidite šta se dešava na ulicama“, naveo je on.

Zajednica koja se okupila oko „Velikih priča“ kao mera za čitanost
Lalić tako poručuje da se uspeh „Velikih priča” danas ne meri samo brojem pretplatnika, već pre svega zajednicom ljudi koja se okupila oko ovog medija. 

Kako ističe, broj pretplatnika je značajno veći od početnih projekcija, ali je za redakciju još važniji broj registrovanih korisnika – čitalaca koji su ostavili svoje podatke i koji predstavljaju stvarnu, trajnu publiku.

U kontekstu očekivanih promena evropskih regulativa koje se odnose na digitalne platforme i indeksiranje sadržaja, Lalić ocenjuje da će upravo direktna veza između medija i publike postati presudna.

„Svi čekamo te regulative EU oko Gugl indeksiranja. Kada se to promeni, a svi kažu da će biti ove godine, opet ćete, kao i uvek, imati medije i njihovu publiku. A tu je važno kakva je ta publika. Ja mislim da je publika najveći resurs koji imamo -  i naša jedina obaveza", naveo je.

I dok ljubitelji ove platforme slave tri godine autorskih tekstova bliskih literarnom žurnalizmu, autori nastoje da ljudskom pričom prikupe realan sirov materijal i, kako je rekao Edvin Ford, oblikuju ga očima i rukama umetnika.

Najniži iznos sredstava koji se može dodeliti po projektu je 100.000 dinara, a najviši iznos sredstava po projektu je 14.000.000 dinara.

Tekstovi konkursa nalaze se na sajtu Udruženja novinara Srbije (UNS) u rubrici „Medijski konkursi - projektno sufinansiranje".

Najniži iznos sredstava koji se može dodeliti po projektu je 50.000 dinara, a najviši  iznos sredstava po projektu 1.000.000 dinara.

Opština Odžaci je za medijske projekte ove godine izdvojila 5.000.000 dinara, što je 4.000.000 više nego 2025. godine.

Najniži iznos sredstava koji se može dodeliti po projektu je 50.000 dinara, a najviši iznos sredstava po projektu 4.000.000 dinara.

Tekstovi konkursa nalaze se na sajtu Udruženja novinara Srbije (UNS) u rubrici „Medijski konkursi - projektno sufinansiranje".

Kako se navodi u delu izveštaja koji se odnosi na Srbiju, stanje medijskih sloboda u prošloj godini dodatno se pogoršalo, a beleži se i nagli porast prijavljenih slučajeva.

„U toku godine dokumentovano je 208 slučajeva povrede medijskih sloboda u Srbiji, više nego dvostruko u odnosu na 84 slučaja zabeležena 2024. godine, što je pogodilo ukupno 358 medijskih radnika ili subjekata“, piše u izveštaju.

Monitoring izveštaj zasnovan je na slučajevima zabeleženim u bazi podataka Mapping Media Freedom i pruža pregled ključnih pretnji sa kojima su se suočavali novinari u 27 država članica EU i devet zemalja kandidata.

„Nalazi ukazuju na probleme koji prevazilaze nacionalne granice i političke sisteme. Verbalni napadi, kampanje blaćenja i zastrašivanje ostali su najčešće zabeležene povrede. Digitalne pretnje nastavile su da rastu, dok su politički akteri sve češće identifikovani kao izvor pritisaka na novinare“, piše u izveštaju.

Izveštaj su pripremili European Centre for Press and Media Freedom (ECPMF), European Federation of Journalists (EFJ) i International Press Institute (IPI) u okviru projekta MFRR, koji sufinansira Evropska komisija.

Šta piše u delu izveštaja posvećenom Srbiji

Od 208 slučajeva povrede slobode medija, kako je objašnjeno, verbalni napadi činili su većinu incidenata (62%), zatim napadi na imovinu (23,1%), fizičko nasilje (21,2%), ometanje rada (19,2%) i pravne pretnje (5,8%).

„Većina slučajeva verifikovana je u saradnji sa Mrežom SafeJournalists (SJN)“, navodi MFRR.

Medijsko okruženje, piše u izveštaju, bilo je posebno opasno za novinare koji su izveštavali o antikorupcijskim protestima nakon smrtonosnog urušavanja nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine.

„Sve intenzivniji pritisci, obeleženi državnom represijom, podstakli su konzorcijum MFRR da u aprilu 2025. godine organizuje misiju solidarnosti u Beogradu i Novom Sadu. Misija je utvrdila ’vanredno stanje’ u kojem su cenzura, politički pritisci, zarobljavanje medija, kampanje blaćenja i pretnje po život novinara uobičajena pojava i često ostaju nekažnjeni“, piše MFRR.

U 2025. godini, navodi se, fizički napadi su alarmantno porasli — zabeležena su 44 slučaja, u poređenju sa 14 u 2024. godini.

„Pripadnici organa reda prešli su sa nečinjenja na prekomernu upotrebu sile protiv novinara koji izveštavaju sa protesta. Od 16 napada pripisanih policiji, više od 90% dogodilo se na protestima, a u pet slučajeva novinari su zadobili povrede", piše u izveštaju.

Više od polovine fizičkih napada, navodi se, počinila su privatna lica.

"Najmanje pet medijskih radnika napadnuto je tokom obeležavanja prve godišnjice urušavanja nadstrešnice u Novom Sadu, kada su ih napali maskirani napadači. Jedan novinar bio je primoran da obriše snimljeni materijal pod pretnjom lomljenja kostiju“, piše u izveštaju.

Kako se dodaje, „u nastojanju da pojačaju pritisak u napetoj političkoj klimi, visoki zvaničnici, uključujući predsednika Aleksandra Vučića, nastavili su da diskredituju pojedine novinare, lažno ih označavajući kao 'neprijatelje' države“.

„Ova retorika, pojačana od strane provladinih medija poput Informer TV, podstiče pretnje na internetu i van njega, uz gotovo potpunu nekažnjivost. Diskreditacija od strane javnih funkcionera sve se češće ponavlja i na lokalnom nivou“, piše MFRR.

MFRR: Na meti N1 i TV Nova

Ova misija u izveštaju je istakla da je „nezavisni emiter N1 jedan od najčešće napadnih, sa najmanje 52 zabeležena incidenta — od ponovljenih dojava o bombama i brojnih pretnji smrću, do fizičkog zastrašivanja i uznemiravanja novinara“.

„Novinare N1 redovno javno prozivaju predsednik Vučić i drugi funkcioneri. Predsednik je N1 i Nova TV optužio za 'čisti terorizam', nakon čega su usledile brojne pretnje smrću i pismo u kojem se pominje napad 'u stilu Šarli Ebdo'", piše MFRR.

U decembru 2025. godine, navodi se, predsednik je tokom konferencije za medije javno diskreditovao i ponizio novinara N1 Mladena Savatovića, nakon čega je on dobio više pretnji seksualnim nasiljem“.

Slično uznemiravanje, piše MFRR, pretrpeli su i drugi nezavisni mediji, uključujući Novu, Danas, Radar, kao i karikaturistu Radara Dušan Petričić.

„Voditelji podkasta Nenad Kulačin i Marko Vidojković, kao i novinar Dinko Gruhonjić, takođe su bili izloženi upornim pretnjama, nakon kampanja blaćenja u provladinim tabloidima. Posebno zabrinjava činjenica da je u Srbiji zabeleženo 11 slučajeva ozbiljnih pretnji upućenih roditeljima i deci novinara — što predstavlja presedan“, piše u izveštaju.

U ovakvom kontekstu, dodaje se, na meti novoformiranog provladinog Udruženja novinara (ANS) našle su se i organizacije koje štite novinare, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) zbog njegovih napora u pružanju podrške ugroženim novinarima.

Špijunski alati i hakerski napadi na novinare i medije

Dodatnu zabrinutost, navodi se, izaziva ilegalna upotreba naprednih špijunskih alata i ciljani hakerski napadi. Amnesti Internešnl, dodaje se, otkrio je da su uređaji dvoje novinara BIRN-a bili zaraženi špijunskim softverom Pegasus.

Pored toga, podseća MFRR, hakovana su i dva lokalna medija, kao i novinska agencija Beta i Jutjub kanal jednog podkasta, što je privremeno onemogućilo pristup informacijama.

„Tokom izveštajnog perioda dokumentovao je i 12 pravnih incidenata, uključujući proizvoljna hapšenja 11 novinara. Nova tužba za klevetu podneta je protiv KRIK-a, medija koji istražuje kriminal i korupciju, od strane bivše ministarke poljoprivrede Jelene Tanasković", piše MFRR.

Zabrinjavajući slučaj, navodi se dalje, odnosi se i na hapšenje Aleksandra Dikića sa KTV-a i pretres njegovog stana nakon objavljivanja montiranog videa koji je lažno promovisao nasilje“, pieš u izveštaju.

U atmosferi neprijateljstva prema kritičkim glasovima, navodi MFRR, otkrivene su dodatne nepravilnosti u postupku imenovanja Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), najvažnijeg medijskog regulatora u Srbiji, koji je kritikovan zbog nedostatka transparentnosti i nezavisnosti, uprkos reformama koje zahteva EU.

Neizvesnost raste, piše u izveštaju, i u pogledu budućnosti N1 i Nova, dva preostala nezavisna televizijska emitera u Srbiji, u vlasništvu Junajted Medija.

„Spekulacije o mogućoj prodaji pojačane su nakon što su oba kanala uklonjena sa usluge EON SAT (Total TV), koja je sada u vlasništvu državno povezanog Telekoma Srbija. Pored toga, procureli audio-snimak ukazao je na politički pritisak predsednika Aleksandra Vučića da se oslabi uređivačka nezavisnost N1“, piše MFRR.

Kako se navodi u izveštaju, zabeleženi su i slučajevi političkog mešanja u rad javnog servisa RTS, koji mesecima nije izveštavao o protestima.

Navodi, piše MFRR,  uključuju politički motivisane smene i direktno mešanje u uređivačku politiku.

„Slični primeri zabeleženi su i u Euronews Serbia, ELLE Serbia, Večernjim novostima i Politici, gde su novinari koji su se zalagali za etičko novinarstvo i suprotstavili cenzuri bili primorani da podnesu ostavke ili su otpušteni. Tokom 2025. godine medijsko okruženje u Srbiji nastavilo je da se pogoršava zabrinjavajućom brzinom“, navodi MFRR.

Kako se ističe, u narednom periodu neophodne su konkretne mere kako bi se obezbedilo pravo građana na slobodno i nezavisno informisanje i preokrenuo trend nazadovanja medijskih sloboda.

Knjigu izabranih i novih pesama „Miris anđela” objavila je Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani” iz Kraljeva u ediciji „Povelja”, a priredio je pesnik i kritičar Žarko Milenković.

O Rakočevićevim ranijim pesmama, Milenković u pogovoru ističe, da je gotovo sve u njegovoj poeziji smrt i njena negacija odnosno život, te njihova večita borba.

„I kada piše o ljubavi, o kamenu, o porodici, istoriji, ovaj pesnik uvek u pozadini ima na umu ove dve velike književne teme, život i smrt, odnosno njihovih pandana, tame i svetla, u najrazličitijim preplitanjima i začuđujućim konstrukcijama”.

Milenković zaključuje da i nove pesme, koje su pred čitaocima u ovoj zbirci donose „najvažnije poetičke osobenosti ovog pesnika, najviše se oslanjajući na poetičke modele pronađene u knjizi ‘Glad’”.

Sastavljene od delića sećanja na bivše živote, ove pesme donose ličnu bol, gotovo uvek iskazanu kroz kolektivne propasti, kroz nestale svetove i mitologije prošlog, sadašnjeg i budućeg zavičaja, te je stoga izbeglištvo opsesivna tema ovih pesama.

Međutim, dodaje Milenković, u ovim pesmama nema ni traga pesimizmu i porazu, jer majka je uvek tu, na istom mestu, u Peći i ona širi ruke, prihvata u nedra, u zagrljaj, u ljubav: „tako treba da izgleda ljubav, / svedena, topla, mala – / bez suze za sebe (‘Briga’).”

Razgovor sa Živojinom Rakočevićem povodom nove zbirke poezije „Miris anđela” vodiće kritičar dr Mileta Aćimović Ivkov.

Za konkurs za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2026. godini izdvojeno je 79.000.000 dinara. Najmanji iznos sredstava koji se može odobriti po projektu iznosi 100.000 dinara, a najveći iznos sredstava po projektu iznosi 5.000.000 dinara.

Po ovom konkursu za medijska preduzeća opredeljeno je 52.000.000 dinara, a za nevladine organizacije 27.000.000 dinara.

Drugi konkurs za sufinansiranje projekata sredstvima Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama odnosi se na unapređenje profesionalnih standarda u 2026. godini. Za ovaj konkurs izdvojeno je 6.000.000 dinara.

Najmanji iznos sredstava koji se može odobriti po projektu iznosi 100.000 dinara, a najveći iznos sredstava po projektu iznosi 2.500.000 dinara.

Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama u prvoj polovini prošle godine raspisao je dva konkursa za koja je ukupno opredelio 130.000.000 dinara, što je za 45.000.000 više nego ove godine.

Tekstovi konkursa nalaze se na sajtu Udruženja novinara Srbije (UNS) u rubrici „Medijski konkursi - projektno sufinansiranje".

Autor ili autori filma iskoristili su plutanu tablu da kao u detektivskim filmovima prikažu lica krivaca. Centralno mesto, koje plete mrežu, pripada nekadašnjem šefu RTV B92. Iza njegove glave nazire se ploča sa mesta ubistva Slavka Ćuruvije.

Fotografija se prvi put pojavljuje krajem petog minuta. Nepoznati narator tada izgovara „početkom poslednje decenije prošlog veka Matić je gradio kontakte sa osvedočenim neprijateljima srpskog naroda... ako mislite da je ovo vrhunac autošovinizma ovog stranog agenta varate se“.

Ubačena u jednostavnu internet pretragu fotografija televizijskog ekrana vodi nas do originala koji je objavljen na sajtu Insajder TV.

 „To je moja fotografija snimljena 2016. godine na godišnjici ubistva Slavka Ćuruvije. Nisam im dozvolio da je koriste i nisu me potpisali“, kaže fotoreporter Srđan Ilić za sajt UNS-a. 

On kaže da ga oni koji su uzeli fotografiju nisu pitali, a film je pogledao nakon što smo ga pozvali s pitanjem da li je on autor i gde je fotografija nastala.

„Držim do mentalne higijene i ne gledam političku propagandu ovog tipa“, kaže nam Ilić. 

Matić je te godine na ulazu u haustor, gde je Ćuruvijino telo 1999. godine posle ispaljenih metaka ležalo u lokvi krvi, predstavljao Vladinu Komisiju za istraživanje ubistava novinara. To je četiri godine nakon osnivanja Komisije koja je nastala voljom vlasti, odnosno premijera Aleksandra Vučića.

Danas znamo da niko nije kriv za to ubistvo iako je potraga za dokazima dala rezultat, a optužnica protiv pripadnika Službe državne bezbednosti podignuta, oni u dva navrata osuđeni, da bi ih 2024. godine oslobodio Apelacioni sud.

Zašto film forsira fotografiju kojom povezuje Matića, Ćuruviju, mesto nekažnjenog ubistva, isti predtekst- izdajstvo srpskih interesa, saradnju sa strancima i novac, i da to, i onda i sad, objavljuju provladini mediji?

Na odjavnoj špici „Zlo doba 2“ ne piše ko je autor filma, niti ko čita tekst, čije su fotografije i snimci korišćeni. Jedino piše da ga je proizveo Centar za društvenu stabilnost u januaru ove godine.

U Agenciji za privredne registre pronalazimo jedan telefon koji je veza ka ovoj organizaciji. Pretpostavka je da je to broj njenog zastupnika Ognjena Karanovića, za kog na sajtu Centra piše da je zaposlen u Matici srpskoj kao stručni saradnik i arhivista u Rukopisnom odeljenju. Međutim, iako to ne piše, pronalazimo ga i na sajtu vojvođanske vlade u kojoj je pomoćnik sekretara za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu.

Pozivamo broj. Osoba koja se javlja kaže da nije Ognjen Karanović, ali da zna koga tražimo. Priča da je osnivač Centra za društvenu stabilnost i da oni koji su preoteli organizaciju deset godina nisu promenili telefon, a da on ne zna zašto.

„Zovem se Lazar Slepčev. Desetak godina nemam veze sa tom organizacijom. Osnivač jesam, ali sam izašao iz te priče“, govori nam.

Kaže da kako više nije ovlašćeno lice ne može svoj broj telefona da ukloni i da desetak poziva nedeljno ima. Da ga neki koji pozivaju napadaju.

„Živim sa tim. Šta da radim. Možete naglasiti da osnivač nema mira od poziva jer neko od ovih koji su preoteli organizaciju ne nalazi za shodno da svoj broj stavi u APR. Tako da mi je već muka“, kaže nam čovek.

Iako je osnivač, objašnjava da više nije član te organizacije i da je „izašao iz te priče“. Na pitanje kako mu izgleda organizacija danas i sadržaji koje proizvodi odgovara:

„Ne znam vaše afinititete, ali meni to ne liči ni na šta. Srećan sam što nisam deo toga više“.

Telefonski broj Ognjena Karanovića dobijamo od kolega koji rade u provladinim medijima i koji nam kažu da ovu organizaciju interno zovu „centar za mišljenje“.

Na prvi poziv Karanović se javio i rekao da do petka, petnaest dana od emitovanja filma, kada je razgovor vođen, nije pogledao „Zlo doba 2“.

Krajem januara taj film emitovale su televizije sa nacionalnim frekvencijama Prva i B92, kablovska televizija tabloida Informer, a zatim i brojni drugi provladini mediji.

„Lično ja nisam još pogledao“, bio je odgovor.

Na pitanje da li je upoznat sa materijalima koji su korišćeni odgovara da će se u vezi sa filmom Centar za društveni stabilnost oglasiti blagovremeno.

„Na prvom mestu moram i ja da ga pogledam“, ponovio je Karanović.

Kada smo pitali može li reći ko je autor filma, jer je najavljen kao dokumentarni i da je autorima filmova stalo da ne budu anonimni, Karanovićev odgovor bio je da je to Centar za društvenu stabilnost.

„Imam potpuno poverenje u produkcijski tim Centra za društvenu stabilnost i da je on to uradio odgovorno i temeljno“, kaže i upućuje nas da na mejl pošaljemo pitanja.

Imajući u vidu razgovor sa čovekom čiji je telefon u APR-u, pitamo Karanovića od kada je u Centru za društvenu stabilnost.

„Ja lično? Od 2017. godine“.

Još jednom nas upućuje ljubazno da pitanja pošaljemo na mejl.

Na pitanje da li je to zbog toga što nije upućen u sadržaje koje emituje organizacija čije je ovlašćeno lice, odgovara da nije tako.

„Naravno da sam upućen u sadržaje. Samo kažem da zadnji ovaj film nisam još pogledao, danas ću ga pogledati“.

Na konstataciju da možemo nastaviti razgovor kada pogleda film, ponovo traži da to bude mejlom.

„Sva pitanja koja imate u vezi sa filmom, produkcijom, postavite putem imejla i mi ćemo blagovremeno odgovoriti.“

Samo što veza nije bila prekinuta i ovaj razgovor završen Karanović je rekao da bi pitao i dao komentar o serijalu `Junaci doba zlog` koji je emitovala televizija N1.

„Da li ste vi tada kontaktirali produkciju N1 s obzirom na to da su se u tom serijalu pojavile epizode koje su pojedina udruženja građana, pogotovo ona iz medijske sfere, ocenila upravo kao targetiranje, jer taj je serijal govorio i o novinarima?“

Na pitanje želi li da kaže da se radi o istovetnim serijalima, Karanović odgovara sa ne.

„U slučaju Centra za društvenu stabilnost na osnovu dosadašnjeg rada i produkcije dosadašnjih dokumentarnih filmova tu se ne radi o targetiranju. Uopšte nije reč“.

Upitan o svom iskustvu u radu na proizvodnji filmova, dokumentaristici i je li nekada bio autor, Karanović kaže da nema takvo iskustvo.

-          „Ja lično?“

-          Da, Vi lično?

-          „Ne“

Na kraju razgovora Karanović se još jednom vratio na serijal „Junaci doba zlog“ i želeo da naglasi da ne misli da su ova dva serijala istovetna.

„Za ovaj verujem da je apsolutno objektivan i profesionalan, dok za `Junake doba zlog` to ne mislim. Mislim sve suprotno“.

Imejlom se UNS u petak uveče zahvalio na telefonskim odgovorima i predložio da se razgovor nastavi kada zastupnik Centra za društvenu stabilnost pogleda film. To se do objavljivanja ovog teksta, danas, nije desilo.

Venac su predstavnici UNS-a tradicionalno položili na današnji dan, u znak sećanja na Davidovića, tvorca prvog srpskog Ustava, iz 1835. godine.

Kako je navela Milošević, Crkva Uspenja Presvete Bogorodice, pored koje počiva Davidović, značajan je kulturno-istorijski spomenik, a cilj UNS-a je da i grob jednog od osnivača i prvog urednika Novina serbskih bude prepoznat kao važno kulturno-istorijsko mesto, a ne mesto zaborava.

“Mislim da je upravo ovde važno da govorimo i da uvek podsećamo na njegovu zaostavštinu.  Njegva dela su izuzetno značajna i velika, pre svega u kontekstu začetka demokratije u našem društvu i promovisanja, već tada, proevropskih vrednosti u duhu slobode i poštovanja prava”, istakla je Milošević.

Dodala je da je, bez obzira na to što političari danas ne praktikuju da na ovaj dan posećuju njegov grob (možda upravo zbog vrednosti koje je zastupao pre skoro dva veka), na novinarima da baštine kulturu sećanja i da čuvaju lik i delo oca srpskog novinarstva.

Kako je navela urednica redakcije Aktuelnosti u RTS-u Jelena Božović, Davidović se opirao svim pokušajima disciplinovanja novinara i urednika. 

Božović, inače dobitnica UNS-ove nagrade za najbolji uređivački koncept koja nosi Davidovićevo ime, dodala je da je on uvek ostajao dosledan sopstvenom uverenju da ljudi imaju pravo na slobodno izražavanje. 

“Bio je istinski prosvetitelj u Srbiji u jednom veoma teškom vremenu, kada se država tek oblikovala, teritorijalno i politički, i kada se borila za samostalnost i slobodu. On je, međutim, istovremeno postavljao pravne temelje te nove države, i u tome je njegovo delo od izuzetnog značaja”, istakla je.

Božović je ukazala na značaj Ustava u pogledu načela podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, ali i na napredne odredbe o ljudskim pravima. U pitanju su načela o neprikosnovenosti ličnosti i privatne svojine, uslovima pod kojima ona može biti oduzeta uz pravičnu naknadu, kao i o jednakosti svih građana pred zakonom i sudom. Osvrnula se na odredbu da svaki rob koji stupi na tle Srbije automatski dobija slobodu, što je za to vreme predstavljalo izuzetno naprednu i gotovo revolucionarnu pravnu normu na Balkanu.

Posebno je istakla njegov značaj u novinarstvu i navela da novinari i danas, da bi bili sigurni da svoj posao rade ispravno, treba da se vode Davidovićevim nepromenljivim novinarskim načelima.  Kao svoje uporište navela je i ono što je rekao Vuk Karadžić:  „Neka svako radi ono što je kadar - i narod neće propasti“.

Potpredsedniku UNS-a Slobodanu Ćiriću je, kako je danas naveo, pri pomisli na Davidovića uvek u mislima odgovornost.

“Kada se nađemo na ovakvom mestu, imamo obavezu da se duboko preispitamo: da li zaista radimo u javnom interesu, da li zaista tragamo za istinom, ili služimo nekoj vlasti, političkoj stranci, menadžerskoj grupi. Zato reč odgovornost na ovom mestu ima posebnu težinu”.

Dodao je da danas neki u ovoj zemlji zaista uspevaju da se bave novinarstvom, dok neki drugi obavljaju neke druge poslove koje, uslovno rečeno, nazivaju novinarstvom – a to novinarstvo nije.

“Novinarstvo u ovoj zemlji neće se ni brzo ni lako promeniti, jer su za to potrebne duboke, sistemske promene u čitavom društvu. Ali jedan deo nas, uprkos pritiscima, pretnjama i stalnom obeležavanju, pokušava da novinarstvo učini onim što zaista treba da bude”, naglasio je Ćirić.

Miljević navodi da njegov tromesečni ugovor važi do kraja marta, ali je prevremeno prekinut iako nije povredio radnu disciplinu niti načinio bilo kakav prekršaj.

Sa Grčić je, kaže, želeo da razgovara o svom radno-pravnom statusu, budući da sa RTS-om, kako navodi, sarađuje pet godina kao honorarac.

Kako kaže, sa RTS-om je sarađivao pet godina – u Beogradskoj hronici, u programu za dijasporu, Ekološkom programu i Zabavnom programu. Sa Radio Beogradom sarađuje od oktobra 2025. godine. 

„Pokušao sam da objasnim da želim da razgovaram o svom statusu, o stanju u redakciji Spikerske grupe Radio Beograda i o opštem stanju u kome se nalazimo. Jovanović je rekao da se tim stvarima bavi direktorka Radio Beograda“, ispričao je Miljević.

Miljević dodaje da nije dobio objašnjenje za prekid angažmana i da mu je odmah nakon toga šef spikera Miroslav Vujičić  telefonom saopštio da je saradnja prekinuta. 

„Obavestio me je da ne zna šta sam tačno uradio, ali da je od rukovodstva radija dobio nalog da se momentalno prekine saradnja sa mnom. Takođe mi je rekao da me uklanja sa rasporeda, što praktično znači prekid angažmana“, dodao je.

Pošto je obaveštenje dobio samo usmeno i na Vajberu, a ne zvanično, Miljević je u subotu otišao na posao. 

Najpre je pušten da uđe u zgradu, ali su ga ubrzo pripadnici obezbeđenja zamolili da se udalji. 

Nakon toga poslao je imejl rukovodiocima, tražeći objašnjenje,  zatim dobio pisano obaveštenje o prekidu saradnje, takođe, kako kaže, bez jasnog obrazloženja.

Dodaje da raskid ugovora može biti povezan i sa činjenicom da se prijavio na konkurs za generalnog direktora RTS-a. 

UNS se obratio šefu spikera Radio Beograda Miroslavu Vujičiću, glavnom uredniku Radio Beograda Nebojši Nikoliću i generalnoj direktorki ovog radija Zorani Bojičić i pitao zbog čega je prekinuta saradnja sa Borisom Miljevićem, ali odgovor nismo dobili.

Kako UNS saznaje, razlozi zbog kojih Manja Grčić nije u mogućnosti da preuzme funkciju nisu poznati. Dejan Jovanović biće zastupnik RTS-a dok novoizabrana direktorka ne stupi na dužnost.

Podsetimo, UO RTS-a na sednici održanoj 11. februara jednoglasno je izabrao Manju Grčić za generalnu direktorku.

Ovaj dan je za Svetski dan radija zvanično proglasio UNESKO 2011. godine, a usvojila ga je Generalna skupština Ujedinjenih nacija 2012. godine, jer je na taj dan 1946. godine sa radom počeo Radio Ujedinjenih nacija.

Iz Uneska ističu da je danas dan kada treba da se zahvalimo radio-emiterima na vestima koje donose, glasovima koje osnažuju i pričama koje dele, ali i da se osvrnemo na novo poglavlje koje otvara veštačka inteligencija.

Uz ovogodišnji slogan „AI je alat, a ne glas“, iz Uneska su naveli da je ovo poglavlje istorije važno ne samo za inovacije, već i za produbljivanje veze sa slušaocima.

„Kada se koristi etično i odgovorno, kao podrška profesionalnom rasuđivanju, kreativnosti i izveštavanju u javnom interesu, AI može postati saveznik u jačanju poverenja publike. Sama tehnologija ne gradi poverenje. Radijski novinari i radio-stanice ga grade“, naveli su iz Uneska.

Godinama medij sa najvećim poverenjem

Da je radio vrsta medija koja godinama uživa najveće poverenje publike pokazali su i izveštaji Evropske radiodifuzne unije (European Broadcasting Union - EBU). Ni prošla godina nije izuzetak.

Kako je naveo EBU u izveštaju „Poverenje u medije“ iz 2025. godine, na svetskoj medijskoj sceni u kojoj je poverenje u medije relativno nisko i gde u 61 odsto zemalja ima više nepoverenja u medije nego poverenja u njih, radio je vrsta medija koja uživa poverenje u 81 odsto zemalja u Evropi.

Pozitivan nivo poverenja građana imaju samo tradicionalni mediji – radio, televizija i štampani mediji, dok internet ima negativan. Među njima, radio se ubedljivo izdvaja kao medij sa najvišim nivooom poverenja.

Međunarodna federacija novinara (IFJ) zahvalila je danas svim novinarima i medijskim radnicima na radiju na posvećenosti, navodeći da imaju ključnu ulogu u prenošenju vesti.

„Hvala vam na važnim informacijama koje prenosite, često i iz zabačenih i teško dostupnih krajeva, kako bi zajednice mogle da donose informisane odluke. Hvala vam što svojim radom povezujete ljude i čuvate zajednice povezanim“, navodi IFJ.

Radio u Srbiji

Novinarski glasovi u etru su se prvi put u Srbiji čuli 1924. godine, kada se Radio Beograd prvi put oglasio iz radiotelegrafske stanice u Rakovici.

Kako piše Radio-televizija Srbije, svakog utorka, četvrtka i subote od 18.45 do 19.45 prenošeni su koncerti, čitane vesti, servisne informacije, reklame, vodostaj i berzanski izveštaji.

Dok su vesti za Radio Beograd kreirali novinari „Politike“ i „Dnevnih novosti“, za muzički deo programa bila je zadužena direkcija Beogradske opere.

Posvećenost radijskih novinara oslikava i podatak da je Duško Radović svako jutro pešačio od periferije do Terazija i u „Kasini“ osluškivao radnike noćne i jutarnje smene, i već u 7.15 sa vrha Beograđanke budio grad pozdravom „Beograde, dobro jutro“.

Za Konkurs za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja za 2026.  godinu u iz budžeta Novog Sada izdvojeno je 25.089.000 dinara. Najniži iznos koji se može odobriti po projektu je 100.000, a najviši 4.000.000 dinara.

Po ovom konkursu, za ostvarivanje i unapređivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja opredeljeno je 16.800.000, za unapređenje javnog informisanja na jezicima nacionalnih manjina 4.323.000, a za unapređenje javnog informisanja osoba sa invaliditetom  3.966.000 dinara.

Drugi konkurs za sufinansiranje projekata sredstvima iz budžeta Grada Novog Sada odnosi se na projekte iz oblasti stručnih edukacija, unapređenja profesionalnih i etičkih standarda i istraživanja u oblasti javnog informisanja. Za ovaj konkurs izdvojeno je 400.000 dinara.

Najniži iznos sredstava koji može biti odobren po projektu je 100.000 dinara, a najviši 300.000 dinara.

Novi Sad je i u prvoj polovini prošle godine raspisao dva konkursa za koje je opredelio iste iznose kao i ove godine, ali je nakanadno, u novembru, raspisao još jedan konkurs u iznosu od 9.316.000 dinara.

Grad Pirot je za medijske projekte ove godine opredelio 47.600.000 dinara, što je 5.600.000 dinara više u odnosu na prethodnu godinu kada je za ove namene bilo izdojeno 42.000.000 dinara.

Najniži iznos koji se može dodeliti po projektu je 50.000, a najviši 20.000.000 dinara.

Tekstovi konkursa nalaze se na sajtu Udruženja novinara Srbije (UNS) u rubrici „Medijski konkursi - projektno sufinansiranje".

Podsetimo, kako je UNS ranije pisao, u prethodne dve godine veliki broj lokalnih samouprava drastično je umanjio izdvajanja za projektno sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja, neke i više od 10 puta.

Podaci iz budžeta za Bačku Palanku pokazuju da je ova opština za medije u 2026. godini predvidela 1.500.000 dinara, koliko i prethodne dve godine. To je značajno manje novca u odnosu na 2023. godinu kada je za iste namene izdvojeno 13.200.000 dinara.

U Baču je, prema podacima iz budžeta, za sufinansiranje medijskih projekata predviđeno čak 100 hiljada dinara manje nego 2024. i 2025. godine - 400.000 dinara. Za ovu namenu 2023. godine izdvojeno je značajno više sredstava – 5.197.500 dinara.

Iz budžeta Opštine Kovin medijima bi ove godine trebalo da pripadne 7.100.000 dinara.

Ovo znači da bi mediji od opštine Kovin trebalo da dobiju manje novca nego 2023. godine kada je za sufinansiranje medijskih projekata opredeljeno 10.000.000 dinara, ali i znatno više u odnosu na prethodne dve godine. Za medije je 2025. godine Kovin  izdvojio 1.947.500, a 2024. godine 1.000.000 dinara.

Opština Alibunar za medijske projekte ove godine opredelila je 8.600.000 dinara, nešto manje u odnosu na 2023. godinu, kada je izdvojeno 10.000.000 dinara.

Ova lokalna samouprava izdvojila je za 2026. godinu više novca u odnosu na prethodne dve godine - prošle godine je Alibunar medijima dodelio 2.000.000, a 2024. godine 1.000.000 dinara.

Inđija za sufinansiranje medijskih projekata ove godine planira 22.600.000 dinara.

Ova opština je 2023. godine izdvojila nešto više novca za ovu namenu - 26.000.000 dinara, dok je prethodne dve godine iznos  bio znatno manji – po 2.815.000 dinara.

UNS će u narednom periodu analizirati budžete ostalih gradova i opština i pisati o tome.

Događaju će prisustvovati novinarka Jelena Božović, urednica Aktuelnosti na RTS-u i dobitnica UNS-ove nagrade „Dimitrije Davidović“ za 2025. godinu, Željko Stefanović, novinar i voditelj Radio Beograda, kao i predstavnici rukovodstva i članovi Udruženja novinara Srbije.

„Postupak je bio nezakonit. Upravni odbor prihvatio je prilikom otvaranja prijava kandidaturu Manje Grčić iako ona nije imala potvrdu da diploma koju je podnela na konkurs nosi 240 ESPB bodova, a nije ni nostrifikovana“, kaže Ivančević.

Kako ističe, to praktično znači da je Upravni odbor dozvolio Manji Grčić da u međuvremenu dopuni dokumentaciju, a konkurs ne prepoznaje mogućnost dopune dokumentacije.

„Da je meni falio jedan dokument, odbacili bi prijavu, kao što su odbacili za ostalih petoro kandidata. Tako je trebalo da bude i sa prijavom Manje Grčić“, kaže Ivančević.

Ona je dodala da je od trenutka otvaranja prijava do danas podnela dva prigovora Upravnom odboru, ali da od njih nije dobila odgovor ni na jedan.

„Sve je rađeno mimo zakona. Ja sam u medijima dugo, znam kako funkcionišu stvari. Konkurisala sam sama, znajući da ispunjavam uslove. Način na koji su sproveli konkurs je nedopustiv“, kaže ona.

Ivančević je za UNS rekla da će se u što kraćem roku konsultovati sa advokatom kako bi od nadležnih institucija potražila zaštitu svojih prava.

Sreda je uvek bila dan za okupljanje novinara veterana, a Peskarević je, kako su rekle njene kolege, unosila entuzijazam i radost u druženje i zajedničke inicijative.

U tekstu „Otišla je naša Dragana“, koji je napisala novinarka Slobodanka Seka Vučković, a danas pročitao kolega Kiril Panov, istaknut je doprinos koji je Peskarević pružila Klubu novinara veterana kao dugogodišnja predsednica, uvodeći jasna pravila i komisije koje su se starale o posebnim oblastima delovanja.

Komisija za kulturu, na čelu sa Draganom, organizovala je, kako je navela Vučković, niz značajnih aktivnosti koje su, između ostalog, uključivale posete veterana beogradskim pozorištima, kao i grupne odlaske na najznačajnije izložbe u gradu.

I poslednjih godina Dragana Peskarević je, dodaje Vučković, aktivno učestvovala u radu Kluba i učestvovala u organizaciji tradicionalnog grupnog odlaska novinara na letovanje u Rafailoviće.

Srčanost, entuzijazam i želja da pobedi bolest razlog su zbog kojih ova novinarka dama može, kako je navela novinarka Lila Angelus, da bude uzor svima.

O motivisanosti Peskarević da održi posvećenost i kontinuitet u trenucima kada je Aktiv novinara postao Klub novinara veterana govorila je i Nada Tomić, čitajući tekst koji je posvetila svojoj koleginici.

I sadašnji predsednik Kluba novinara veterana Petar Trajković rekao je da je Draganu Peskarević odlikovala ljubav prema profesiji i prema kolegama, zbog čega je, potpuno zasluženo, dobila Zlatnu povelju UNS-a.

Ova nagrada je, kako je tada obrazložio žiri, bila kruna karijere Dragane Peskarević.

Koleginica Boba Jelić je u tekstu, koji je pročitala sekretarka Kluba novinara veterana Milica Manjerović, pomenula i nagradu sa Sajma mode i Zlatnu značku, koju je Peskarević dobila za doprinos modnom novinarstvu.

Osim profesionalnih postignuća i zalaganjima za Klub novinara veterana, bilo je reči i o zajedničkim druženjima i anegdotama sa Draganom.

„Da zapeva je uvek bila prva, da zaigra je uvek bila prva“, rekao je Dušan Radovanović, i takvu će je, kako je dodao, Klub veterana uvek pamtiti.

Tako joj se i koleginica Vera Papić obratila pesmom i otpevala „Tako mi nedostaješ“.

Dodala je da je Peskarević jedna od malobrojnih heroina u stvarnom životu, jer o herojima obično čitamo u knjigama. Takve heroje Peskarević imala i u svojoj knjizi priča za mlade „Pekmez od šipaka“, u kojoj je opisala svoje detinjstvo.

O Dragani Peskarević

Dragoslava Dragana Peskarević preminula je u januaru u 91. godini. Članica Udruženja novinara Srbije bila je više od pola veka.

Novinarskim poslom počela je da se bavi 1961. godine u redakciji nedeljnika Beogradska nedelja, gde je obavljala poslove sekretara redakcije i novinara.

Tokom duge radne karijere radila je u više časopisa i revija, a poseban trag ostavila je u modnom novinarstvu.

U časopis Duga dolazi 1972. godine, gde, pored poslova sekretara redakcije, obavlja i novinarske zadatke. Prelaskom u Praktičnu ženu 1978. godine, Dragana se isključivo bavi novinarstvom i postaje urednica modne rubrike.

Posebno je bila ponosna na tekstove i naslovne strane Praktične žene na kojima je predstavljala domaće modne kreatore.

Jedna prijava je, obrazlaže MIT, odbijena, jer je pristigla nakon isteka roka za prijavu kandidata, dok su dve prijave odbijene zbog neispunjavanja uslova propisanih zakonom.

Svi zainteresovani registru kandidata mogu pristupiti na portalu Jedinstvenog informacionog sistema, kao i na sajtu Ministarstva.

Na sajtu MIT-a objavljene su i biografije kandidata. 

Podsetimo, po Pravilniku o sufinansiranju projekata iz oblasti javnog informisanja konačne liste kandidata za članove komisija i njihovih bodova, MIT je trebalo da objavi do 31. decembra prošle godine.

Ministarstvo je kasnilo i sa objavljivanjem preliminarne liste, pa je ona objavljena tek 21. januara, tri sedmice nakon roka za objavljivanje konačnih lista.

Podsetimo, po Zakonu o javnom informisanju i medijima, rok za objavljivanje konkursa za projektno sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja je 1. mart godine koja je u toku.