Novinari i medijski radnici kojima su prsluci potrebni za rad mogu ih preuzeti u Udruženju novinara Srbije (UNS),Resavska 28/1, Beograd, svakog radnog dana od 10 do 13 sati.

Neophodno je da novinari sa sobom ponesu legitimaciju UNS-a ili legitimaciju medija za koji rade/izveštavaju.

Svaki novinar/novinarka može preuzeti po jedan PRESS prsluk.

UNS poziva građane, redare i policiju da povedu računa o bezbednosti novinara i omoguće im da svoj posao obavljaju u interesu javnosti.

UNS je u ovogodišnjoj bazi zabeležio devet pretnji, tri pritiska, tri fizička napada, sedam slučajeva ometanja u radu, tri napada na imovinu, tri uvrede, jedno privođenje i dva otkaza novinarima zbog učešža na protestima u slobodno vreme.

Iako su zabeležena tri slučaja ometanja u radu i dve pretnje manje, evidentirana su dva pristiska i fizička napada više nego lane. U ovom periodu dokumentovane su i dve uvrede više nego prošle godine.

Dok lane u prva dva i po meseca u UNS-ovu bazu nije unet nijedan napad na imovinu novinara, ove godine zabeležena su tri takva napada. U prošlogodišnjoj bazi u ovom periodu nije zabeleženo ni privođenje novinara, dok je ove godine zabeležen slučaj privođenja izveštača KTV-a Nemanje Šarovića.

Prema UNS-ovoj bazi, sa više pretnji, pritisaka, napada i onemogućavanja rada su se suočavale novinarke nego njihove kolege. Tako je UNS evidentirao 11 ugrožavanja novinarki, a devet ugrožavanja novinara. Represiji su u velikoj meri bile izložene i čitave medijske ekipe, pa je u UNS-ovoj bazi zabeleženo 11 ovakvih slučajeva.

Medijske ekipe zaključavane i vređane

Novinarke i novinare koji su u Skupštini Novog Sada pratili konfereniciju za novinare predsednice gradske Skupštine Dine Vučinić, obezbeđenje je, kako je rekla novinarka N1 Ksenija Pavkov, zaključalo u pres sali.

 „Predsednica Skupštine nam je objasnila 'da to rade zbog naše bezbednosti i da su takve mere neophodne da bi se skupština uopšte održavala'. Ne mogu da prihvatim takvo objašnjenje, posle toliko godina izveštavanja. Svi nas tamo poznaju, zaista je ponižavajuće. Sa svih prozora su čak poskidali kvake, pa nijedan nije mogao da se otvori“, rekla je ona.

Pavkov je dodala da ih je prethodno, pre ulaska u Skupštinu, obezbeđenje detaljno pretresalo.

UNS je protestovao zbog ovog slučaja onemogućavanja rada, istakavši da je zaključavanje novinara i onemogućavanje slobode kretanja neprihvatljivo.

Novinarske ekipe su bile izložene i uvredama, i to od predsednika Srbije Aleksandra Vučića. On je Lidiju Georgijev, dopisnicu RTS-a iz Niša, izveštača sa studentskih protesta nazvao „imbecilom koji je rekao da tišina odjekuje“.

UNS i Sindikat novinara Srbije (SINOS) su od Vučića tražili da joj se izvini i naveli da ovu izjavu smatraju nedoličnom za bilo kojeg nosioca javne funkcije, a posebno predsednika države.

Dan kasnije, Vučić se izvinio građanima i novinarima dopisništva RTS-a zbog ove uvrede i rekao da nije imao pravo da nikog naziva imbecilom.

Međutim, uz izvinjenje usledile su i nove kvalifikacije, pa je naveo da o profesionalizmu i objektivnosti pomenutih novinara ima „jednako loše mišljenje“, kao i „da su sramota za svoju profesiju“, te da „nisu novinari, već politički aktivisti".

Dopisnici RTS-a iz Niša su u zajedničkom saopštenju naveli da ovo izvinjenje ne prihvataju te da neće izveštavati o aktivnostima Vučića i SNS-a dok se ne izvini primereno. Ovom pismu pridružilo se oko 90 novinara iz Niša, Leskovca, Bujanovca, Prokuplja i Vranja. Sa kolegama iz Niša solidarnost je, kako je naveo dopisnik RTS-a iz Novog Sada Milan Srdić, iskazalo i novosadsko dopisništvo.

On je u objavi na Fejsbuku napisao da ni ovo dopisništvo neće pratiti aktivnosti predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ni stranačke skupove Srpske napredne Stranke (SNS) dok se Vučić primereno ne izvini njihovim kolegama sa RTS-a.

Dopisništvo RTS-a u Nišu u je u pismu upućenom direktoru i urednicima RTS-a nekoliko dana kasnije navelo da i dalje čeka jasan stav i podršku Kolegijuma RTS-a.

Novinarke na meti uvreda, pritisaka i fizičkih napada

Novinarke su, kako je pokazala statistika UNS-a, češće od svojih kolega bile na meti uvreda, fizičkih napada i pritisaka. Tako je novinarku TV „Informer“ Branku Lazić, dok je izveštavala sa skupa ispred Skupštine Grada Beograda, grupa okupljenih građana ometala u radu, vređala, gađala jajima i polila crvenom bojom.

Iako je medijima kružila informacija da UNS nije reagovao povodom napada na Branku Lazić, koji se dogodio ispred Narodne skupštine, ovo Udruženje je napad istog dana osudilo i tražilo da tužilaštvo istraži ovaj slučaj i pokrene postupak protiv odgovornih.

U proteklom periodu fizički je napadnuta i novinarka „In medije“ Verica Marinčić, ali i njen kolega Miodrag Blečić, tokom protestne šetnje, koju su organizovali studenti i srednjoškolci u Inđiji.

Verica Marinčić za sajt UNS-a kaže da je stariji čovek psovao kolegu Blečića i nju, kao i da ju je udario po ruci kojom je držala telefon, pokušavajući da ga snimi.

Novinarka „Južnih vesti“ Tamara Radovanović suočavala se sa pritiscima da ne objavi video snimak o muškarcima koji su, kako navodi ovaj portal, „iz Niša išli na skup ‘studenata koji žele da uče’ ispred Pionirskog parka u Beogradu, i to kombijem koji pripada GSP-u“.

Radovanović je jedan od njih rekao da ne idu na ovaj skup, već na vaterpolo utakmicu, što je ona i snimila.

Članovi njegove porodice su neposredno nakon toga, kako pišu Južne vesti, otišli do kuće Tamare Radovanović u Nišu, kako bi pokušali da izvrše pritisak da se snimak i fotografije ne objave.

„Južne vesti“ navele su da im je iz Vaterpolo kluba Beograd rečeno da tog dana neće biti nijedne utakmice, kao i da su neke od njih uočili fotografijama i snimcima iz Pionirskog parka.

Novinari koje poslovodstvo smatra nepodobnim

U medijima je objavljeno i da su novinarke dobijale otkaze zbog toga što su prisustvovale studentskim protestima van radnog vremena.

Udruženje za osnaživanje i razvoj građanki i građana "OsnaŽene" saopštilo da je sada bivša urednica u magazinu „ELLE“ Tara Đukić dobila otkaz u tom magazinu zbog „svojih stavova i podrške studentskim protestima“.

U reakciji na to, kompanija MONDO INC, izdavač magazina ELLE Srbija, saopštila je „da su u pitanju neistine".

„U decembru 2024. sprovedena je redovna analiza rezultata rada uredničkih timova za proteklih šest meseci. Veb urednica nije ispunila planove, jer je u njenom delokrugu rada zabeležen znatan pad poslovnih paramentara“, tvrde iz MONDO-a.

Novinarku „Večernjih novosti“ Vojislavu Crnjanski Spasojević je dan nakon objavljivanja fotografije sa protesta ispred Ustavnog suda na svom „Instagram“ profilu, sačekao otkaz u „Novostima“.

Otpuštanju je prethodila njena javna kritika objavljivanja ličnih podataka studenata Lazara i Luke Stojakovića u onlajn izdanju ovog dnevnog lista.

U rešenju za otkaz, kako je navela Crnjanski Spasojević, piše da je "usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena kod poslodavca prestala potreba za obavljanjem posla".

Kuriozitet je da je u pitanju višestruko nagrađivana novinarka i da je potreba za obavljanjem posla prestala manje od mesec dana nakon što je dobila nagradu Kolegijuma „Novosti“.

S druge strane, dopisnik RTS-a iz Novog Sada Milan Srdić je u otvorenom pismu, koje je objavio na svom Fejsbuk profilu, napisao da mu je nakon jednog uključenja uživo posle tragedije u ovom gradu, potpuno onemogućeno da izveštava.

Kada mu je, kako je napisao, u subotu pak dozvoljeno da izveštava, njegov prilog u Drugom Dnevniku je izmenjen i skraćen.

„Promenjena je slika, skraćena je izjava Marinike Tepić i pored mog insistiranja da, ako ćemo u prilog stavljati dve osobe iz vlasti, stavimo i dve iz opozicije. Ono, osnovno novinarsko pravilo balansa. Zaista sam doživeo neprijatno iznenađenje dok sam uživo gledao Dnevnik“, napisao je on.

UNS je otpuštanje Crnjanski Spasojević u Novostima i sprečavanje novinara RTS-a Milana Srdića da izveštava ocenio kao primere cenzure i eliminacije ljudi za koje poslovodstvo ocenjuje da nisu kontrolisani i podobni.

To praktično znači da su odustali od etra i odlučili da svoj program emituju isključivo putem kablovske televizije.

Naknade koje lokalni i regionalni mediji ne mogu da podnesu 

Kako redom navode direktori i urednici medija sa kojima je UNS razgovarao, razlog za ovakvu odluku su visoki nameti koje terestrijalna dozvola sa sobom nosi, kako Regulatornom telu za elektronske medije, tako i Emisionoj tehnici i vezama.  

Kako je UNS nezvanično saznaje od pojedinih koleginica i kolega, oko pola miliona, do milion dinara mesečno iznose nameti za REM i ETV, za zemaljsku dozvolu sa regionalnim pokrivanjem.

Dozvola za kablovsko emitovanje, koju takođe izdaje REM, znatno je jeftinija, a naknada ETV-u se u tom slučaju ne plaća.

Jedna od televizija koja nije podnela prijavu za produženje regionalne dozvole za emitovanje je TV Sunce iz Aranđelovca.

Glavna i odgovorna urednica Aleksandra Milivojević kaže za UNS da je ova televizija, nakon isteka dozvole juna prošle godine, odlučila da ne konkuriše za produženje iz isključivo finansijskih razloga.

„Svakako smo uporedo sa terestrijalnom imali i dozvolu za kablovsko emitovanje. Međutim, dažbine za zemaljsko emitovanje su previsoke za jedan lokalni medij. S obzirom na to da smo bili stari emiter, odnosno da smo imali dozvolu još od 2008. godine, nama ranije nisu bili veliki nameti za REM. Ali, po novom konkursu i za nas bi važio novi REM-ov cenovnik, tako da bi nam dažbine bile preveliko opterećenje, oko 10 puta veće u odnosu na ono što smo do tada plaćali“, ističe Milivojević.

Kako dodaje, kada se tome dodaju i troškovi za ETV, ali i naknade SOKOJ-u, OFPS-u i GOS-u, izmirenje ovih taksi za medije koji rade van Beograda postaje „nezamislivo“.

„TV Sunce se sada emituje samo u Telekomovom kablovskom sistemu, bez naknade. Područje koje pokrivamo je region oko Aranđelovca, Topole. Sa SBB-om nikada nismo uspeli da dogovorimo emitovanje, navodno nikada nemaju prostora za našu televiziju“, kaže Milivojević.

Glavni i odgovorni urednik televizije 4S koja pokriva područje Leskovca, Lebana, Bojnika Goran Stojiljković kaže za UNS da zbog visine naknada, nije postojala mogućnost da ova televizija nastavi da se emituje putem zemaljske frekvencije.

„To mali lokalni mediji ne mogu da podnesu. Na godišnjem nivou, nameti za REM i ETV iznosili bi nam oko 100.000 evra, plus svi troškovi poslovanja koje i inače imamo, radnici, plate, oprema, putni troškovi… O naknadama SOKOJ-u, OFPS-u koje svakako moramo da plaćamo da ne govorimo“, kaže Stojiljković.

I ova televizija sada se emituje u Telekomovom kablovskom sistemu, na području Jablaničkog okruga.

Dragan Kuzmanović iz SAT televizije iz Požarevca saglasan je sa kolegama.

Kako kaže, iz istog razloga ni ova televizija nije produžila regionalnu dozvolu koju je imala do decembra 2023. godine.

Program SAT TV koji je emitovan zemaljski sa alotmenta Vršac sada se emituje na MTS-ovoj mreži, ali, kako ističe Kuzmanović, i na SBB-u i Jetelu.

„Naš marketing jednostavno nije mogao da izdrži troškove koje bismo morali da plaćamo REM-u i ETV-u“, rekao je Kuzmanović.

Direktor TV Jasenica Saša Matevski za UNS je potvrdio da je ovaj medij odlučio da se ubuduće emituje samo putem kablovskog sistema jer su „svi danas prešli na kalovsku televiziju“. Program ove televizije do isteka dozvole marta 2024. godine  emitovan je sa alotmenta Rudnik-Crni vrh.

„Čak i sela sada imaju pristup kablovskom sistemu. Pogotovo ovde kod nas u Šumadiji, gde je ravničarski kraj. Veoma mali broj domaćinstava nema kablovsku televiziju i zbog toga smo rešili da ne produžavamo dozvolu“, rekao je Matevski.

On kaže da je ova televizija iz Smederevske Palanke oko 150 hiljada dinara plaćala Emisionoj tehnici i vezama, a sada nemaju taj trošak.

„TV Jasenica se sada vidi u kablovskom sistemu Telekoma Srbija. Troškove emitovanja MTS-u ne plaćamo jer smo im iznajmili jednu prostoriju na našem spratu u zgradi, pa kompenzujemo troškove. Zona emitovanja u Telekomovom sistemu sada pokriva nekoliko gradova oko Smederevske Palanke“, kaže Matevski.

Direktorka TV Leskovac Snežana Ilić za UNS objašnjava da je ova televizija prošle godine, pred istek dozvole, pripremila dokumentaciju za konkurs za produženje dozvole. Međutim, u tom trenutku nije bila u mogućnosti da uplati traženi depozit.

„Shvatili smo da bi nam, čak i ako obezbedimo sredstva za depozit, i naknade po novom cenovniku REM-a bile prevelik zalogaj. Naš marketing ne može to da isprati. Jednostavno rečeno – nismo imali te pare“, kaže Ilić.

TV Leskovac sada se emituje i na Telekomovj kablovskoj mreži, ali i na SBB-u.

Kako kaže Ilić, ova televizija se „kroz kabal SBB-a“ vidi u celoj Srbiji, i za to  plaća oko 400 evra na mesečnom nivou.

„Uz plaćanje SBB-u i plaćanje REM-u za kablovsku dozvolu, opet nam je isplativije nego da plaćamo namete za zemaljsko emitovanje“, kaže Ilić.

Ona navodi da su u televiziji svesni da su izgubili deo gledalaca, pre svega sa sela koji televiziju gledaju putem antene, ali, kako ističe, nada se da će uskoro cela Srbija biti pokrivena kablovskim signalom.

Za predlog je glasalo 29 poslanika, jedan je bio protiv, dok 167 narodnih poslanika nije glasalo.

Inače, poslanici su izglasali da ovaj predlog ne bude na dnevnom redu, pre nego što je poslanička grupa Zeleno-levog fronta (ZLF) tražila da se sa predloženog Dnevnog reda sednice Skupštine Srbije povuku sve tačke sem one koja se odnosi na izmene Zakona o visokom obrazovanju i konstataciju ostavke Vlade Srbije.

Ovaj predlog Odbor je podneo 23. januara, odmah posle Javnog razgovora sa kandidatima za članove Saveta REM-a.

Na tom Javnom razgovoru su  kandidati za članove Saveta REM-a Dušan Aleksić, Aleksandra Krstić, Saša Mirković i Rodoljub Šabić od Odbora za kulturu i informisanje tražili da, zbog, kako su rekli, uočenih nepravilnosti, poništi izbor za članove Saveta REM-a u sedam od devet grupa ovlašćenih predlagača. 

Pet dana kasnije, oni su zajedno sa kandidatima Željkom Hubačom i Dubravkom Valić Nedeljković saopštili da su odlučili da povuku svoje kandidature.

Na ovaj način oni su se solidarisali sa niškim dopisnicima, koji su juče naveli da ne prihvataju izvinjenje predsednika Srbije novinarki Lidiji Georgijev koju je nazvao „imbecilom“, jer su izvinjenje pratile nove uvrede upućene redakciji.

Dopisnici RTS-a iz Niša su u zajedničkom saopštenju napisali da neće izveštavati o aktivnostima Vučića i SNS-a dok se ne izvini primereno, a tome se pridružilo još 46 dopisnika i novinara iz Niša.

Vučić je u saopštenju naveo da se izvinjava za uvredu i da nije trebalo da novinarku nazove imbecilom, ali je dodao i da su dopisnici RTS-a iz Niša „sramota za svoju profesiju“ i da „nisu novinari već politički aktivisti“.

Milan Srdić sinoć je napisao da se dopisništvo iz Novog Sada potpisuje kao 47. na spisku iz Niša.

„Sličnu inicijativu, javnu, sa potpisima - imenima i prezimenima- očekujem i od ostalih kolega sa RTS“, dodao je Srdić.

Podsetimo, Udruženje novinara Srbije (UNS) i Sindikat novinara Srbije (SINOS) su u saopštenju istakli da izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića u kojoj je dopisnicu RTS iz Niša nazvao imbecilom smatra nedoličnom za bilo kojeg nosioca javne funkcije, a posebno predsednika, i tražili su da joj se izvini.

O ovim temama govorili su Aleksandar Mastilović, ekspert za digitalnu transformaciju, Aleksandra Ničić, novinarka sajta UNS-a, Katarina Marinković, novinarka Medija centra Čaglavica i master odnosa s javnošću, kao i Emirjon Senja, novinar i profesor novinarstva na Univerzitetu BEDER u Tirani.

Senja: AI koristan i za identifikovanje trendova

Za novinare je, kako je rekao profesor Senja, važno da prepoznaju interesovanja publike i teme o kojima se priča u medijima. Fejsbuk je ranije imao aplikaciju Crowdtangle, koja je služila da se proveri šta se komentariše u vezi sa nekom vešću ili temom na ovoj društvenoj mreži. Dobra alternativa ovoj aplikaciji posle ukidanja je, kako je rekao Senja, alat Buzzsumo.

„Buzzsumo je još moćnija aplikacija koja omogućava da se vidi angažovanje publike u realnom vremenu u vezi sa određenom temom, političarem, influenserom. Mogu da se vide aktuelni trendovi, koje su teme prisutnije na društvenim mrežama - uglavnom na Fejsbuku, Instagramu, X“, kaže Senja dodajući da ovaj alat u njegovoj redakciji koriste da provere koja vest ima dobar učinak kod konkurenata.

Za korišćenje ove aplikacije potreban su nalog na Fejsbuku i imejl adresa. Buzzsumo ima mogućnost probne verzije koja traje sedam dana, kao i mesečne pretplate.

„Predložio bih medijima da se pretplate. Ali ako pretplata predstavlja dodatno opterećenje za redakciju, od na primer 10 novinara u redakciji, jedan radi u probnoj verziji, pa drugi put drugi i tako dalje. Na taj način imamo mogućnost da budemo u prednosti u odnosu na konkurente“, zaključuje Senja.

Za veću posetu bitni su, kako kaže Senja, ne samo tekst, nego i fotografije, grafici i video zapisi, a oni se mogu kreirati AI alatima.

On navodi da se za vizuelni prikaz podataka može koristiti aplikacija Flourish, koja omogućava brzu i efikasnu izradu interaktivnih grafika.  U tekst se može integrisati putem embed koda.

Senja kaže da se ova aplikacija lako koristi, dovoljno je 20-ak minuta za upoznavanje sa radom ovog alata, a vizuali su mnogo lepši nego u Ekselu i interaktivniji. 

Kada je reč o AI generisanju fotografija, Midjourney izdvaja kao jednu od najkvalitetnijih aplikacija, navodeći da ima dobar stil i boje, a mesečna pretplata je 10 dolara.

Za aplikaciju Leonardo kaže da je više usresređena na slike.

„Brža je i jeftinija, ima jače boje, ali ograničenja kada je reč o detaljima“, dodao je on.

Govoreći o četbotovima, Senja je naveo da aplikacija Claude AI pruža veću mogućnost analize podataka u odnosu na Chat GPT, kao i da ima bolje filtere za dezinformacije. Takođe, nova verzija, dodao je on, ima mogućnost proizvodnje slika i videa. Nedostatak je, kako je dodao, konzervativnost u odgovorima, a baza podataka im je ograničenija u odnosu na Chat GPT. 

Za Chat GPT, aplikaciju koja je možda i najrasprostranjenija, Senja kaže da treba biti konzervativan kada se koristi za tekst.

„Kada provociraš Chat GPT nekoliko puta, on će podržati tvoje inicijalno mišljenje. Ako tražiš da ti napravi dug sadržaj na zadatu temu, nakon par paragrafa kreće da ponavlja sam sebe. U slučaju slika možeš imati sadržaje koji nisu povezani sa kontekstom, lica bez emocija“, navodi Senja.

Ničić: Njujork tajms ima i urednika za AI

Da veštačka inteligencija menja medije, potvrđuje i podatak da je Njujork tajms, koji često predviđa trendove na medijskoj sceni, krajem 2023. godine dobio prvog urednika za AI, kaže Aleksandra Ničić.

Ona dodaje da se AI alati mogu biti generativni, za kreiranje novog sadržaja, i analitički, koji analiziraju podatke, daju proporuke i proveravaju činjenice.

Ničić je izdvojila četiri najčešće namene za koje se AI alati koriste, kada je u pitanju kreiranje novinarskih tekstova, a to je: kreiranje sažetaka i inovativnih medijskih formi, prilagođavanje stila pisanja, generisanje ideja i prevođenje.

Najčešći sažeci su snebbversioni, koji odgovaraju na pitanje šta se dogodilo i daju nam ključne informacije o određenom problemu, ali i takeaway-evi, koji objašnjavaju određeni problem ili pojavu.

Iako sažeci nisu česti u našim medijima, po istraživanjima Rojtersovog instituta za novinarstvo, ovakve forme će biti sve češće jer privlače mladu publiku.

Aleksandra kaže da su sažeci laki za kreiranje, dovoljno je iskopirati tekst i kliknuti 'sažmi' ili reći 'želimo da sažmemo tekst'. Oni ne iziskuju kreativan autorski pečat u meri u kojoj ga iziskuju neke druge inovativne novinarske forme, pa su zato zgodni za kreiranje putem AI.

Za prilagođavanje stila pisanja, po njenim rečima, koristan je alat Claude, koji može napisati tekst u stilu različitih medija.

Ničić kaže da se generativni modeli koriste i za generisanje ideja. Redakcija 021 koristi ih, kako je navela, za kvizove koje svakodnevno objavljuju tako što na tragu ideja koje dobiju, kreiraju pitanja. In medija, kako je rekla, koristi nekad ove modele za pisanje predloga za naslove.

Ona kaže da se generativni modeli često koriste za prevođenje. Za razliku od Gugl translejta oni generišu novi sadržaj, kao stvarni prevodioci koji prevod prilagođavaju duhu jezika. Redakciji Le Monda ovi modeli omogućavaju da objave 30-ak tekstova dnevno na engleskom jeziku.

Aleksandra navodi da neke medijske kuće idu korak dalje, pa sarađuju sa kompanijama koje razvijaju generativne modele i zajedno sa njima razvijaju platforme veštačke inteligencije. Najbolji primer u ovom domenu su platforme na kojima su objavljeni interaktivni članci. To su tekstovi koji svestrano obrađuju neki fenomen ili problem, ali postoji i virtuelni novinar koji daje dodatne odgovore.

Ona smatra da je najpopularniji analitički AI alat za transkripciju Turboscribe, dok Otter.ai ima mogućnost da automatski transkribuje Zum sastanke.

„Ovi alati daju i tajm kodove koje možete ubaciti u programe za montažu kako biste dodali titlove. Ipak, za to postoji jednostavniji alat, a to je Veed koji automatski generiše titlove. Besplatan je, ima samo u gornjem uglu vodeni žig koji možete da isečete“, kaže Ničić.

Za pretvaranje fotografija u tekst Ničić koristi Google Drive, ali i Google Lens.

„On ima mogućnost automatskog prevođenja, a takođe možete fotografisati neku poznatu ličnost i dobićete pomoću ove aplikacije podatke o njoj“, navela je ona.

Kao korisne alate navela je i one za proveru autentičnosti sadržaja, koji su, kako je rekla važni i za dnevnu informativu kako novinari ne bi upali u zamku dezinformacija.

 Po Aleksandrinim rečima, koristan alat za proveru autentičnosti je InVID. Pronalazak kifrejmova, odnosno ključnih trenutaka u video snimcima koji se posle smeštaju u inverznu pretragu, pored ostalih korisnih opcija, najbolje može da pokaže da li je neki sadržaj dipfejk ili ne.

Aleksandra kaže da je provera autentičnosti sadržaja posebno važna u vreme kada raste popularnost AI agenata. Oni mogu predlagati teme i sagovornike za intervjue na osnovu prethodnih novinarskih zadataka i pretraživati internet za nas.

Začetak takvih agenata su, kako je rekla Ničić, Rojtersov News Tracer koji pretražuje informacije sa društvenih mreža i selektuje one koji su u skladu sa Rojtersovom uređivačkom politikom, kao i Blumbergov GPT koji je dizajniran za analizu velikih finansijskih podataka.

Marinković: Novinari imaju ključnu ulogu u prepoznavanju dipfejka

Najveći izazov novinarstvu je dipfejk tehnologija, kaže Katarina Marinković.

„Dipfejk tehnologija omogućava da se uz pomoć AI alata video snimci i slike lažno izmene, odnosno omogućava da osoba izgleda, govori i radi nešto što nikada nije radila. Novinari imaju ključni ulogu u prepoznavanju i sprečavanju upotrebe ove tehnologije, a nikada ne bi smeli da koriste dipfejk tehnologiju za manipulaciju“, navodi Marinković.

Najčešće korišćene dipfejk alatke su Hoodem i ALface. Korisnik samo treba da otpremi fotografiju ili snimak lica koje želi da zameni i algoritam će za nekoliko minuta odraditi posao.

Osim videa može da se klonira i glas aplikacijom Resemble.AI, a dovoljan je neki video snimak.

Po njenim rečima znakovi koji mogu ukazati da su snimci lažni su neprirodni pokreti lica, nenormalno treptanje, neusklađenost glasa i izraza lica, ali i nepravilnosti u osvetljenju i senkama.

Kao odgovor na dipfejk alate su detektori, a jedan od bržih i lakih za korišćenje, a uz to i besplatan je DeepWare skener, mada još uvek nije potpuno pouzdan.

Takođe, po njenim rečima trenutno je jedno od glavnih pitanja ko ja autor sadržaja generisanog veštačkom inteligencijom.

„Trenutno u većini zemalja autorstvo se pripisuje ljudima ili kompanijama koje koriste veštačku inteligenciju. Svaka redakcija trebalo bi da donese smernice za upotrebu AI i da ima interna pravila koliki ljudski doprinos je potreban da bi sadržaj bio smatran autorskim delom“, kaže Katarina.

Navodi primer Velike Britanije gde je vlasnik generisanog teksta osoba koja je dala instrukcije modelu veštačke inteligencije.   

Mastilović: AI ne zna da kaže „ne znam“

Aleksandar Mastilović kaže da je jedno od osnovnih ograničenja veštačke inteligencije to što ne zna da kaže “ne znam“. Ona uvek daje odgovor koji je najverovatniji, tako da na ista pitanja neće uvek dati isti odgovor.

Takođe, AI koristi internet kao bazu podataka, pa je sklona predrasudama.

On je uporedio treniranje AI sa odgojem deteta.

Kako je objasnio, halucinacije se dešavaju kada VI ne zna odgovor na naše pitanje, ali nam to neće priznati, već će nam dati najverovatniji odgovor iz baze znanja, iako on nije tačan.

„Podatak da su ljudi crne rase bili robovi je istorijski podatak, pa AI to smatra normalnošću“, naveo je on.

Takođe, ako se, na primer, AI koristi pri zapošljavanju inženjera, favorizovaće muške kandidate, jer kroz istoriju žene inženjeri su bile u manjini, naveo je Mastilović.

Pošto AI koristi sve dostupne podatke, savetuje da ono što ne želite da bude javno znanje, ne odajete kada koristite AI alate.

Po njemu, poslednja faza veštačke inteligencije biće kanibalizam, kada bude previše AI sadržaja i tada će se zatvoriti krug, odnosno počeće sa zaglupljivanjem, jer će sopstveni sadržaj koristiti za kreiranje novog.

Mastilović tvrdi da, ako bi VI preuzela novinarstvo, svaki tekst bi zvučao isto i ne bi imao emociju, jer VI ne razaznaje emocije.  

Predavanje „Moj novinarski put (i prepreke na njemu)“ organizuje Obrazovni centar Udruženja novinara Srbije.

Branko Stanković je jedan od naših najnagrađivanijih novinara, a emisija "Kvadratura kruga" prikazuje se na RTS-u od 2002. godine.

U broj raspisanih konkursa UNS je uračunao i tri gradske opštine – dve od 17 beogradskih - Obrenovac i Lazarevac - i jednu od pet niških - Medijanu.

Od 44 lokalne samourave koje nisu raspisale konkurse, 19 je gradskih opština koje enmaju obavezu da raspišu konkurse, što praktično znači da zaljučno sa trenutkom objavljivanja teksta 25 opština i gradova nije raspisalo medijske konkurse.

Uključujući i Batočinu, opštine i gradovi, do danas, za medijske projekte u 2025. godini izvojile su 1.039.529.500 dinara, podaci su kojima raspolaže UNS.

Ukupno opredeljena sredstva za ove namene, do danas, uključujući i konkurse Ministarstva informisanja i telekomunikacija i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, informisanje i odnose sa verskim zajednicama iznose 1.597.029.500.

Prethodne godine, po evidenciji UNS-a, za projektno sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja na svim nivoima vlasti bilo je izdvojeno 1.409.686.500.

Ministarstvo informisanja i Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje raspisali konkurse

Ministarstvo informisanja i telekomunikacija raspisalo je 1. februara 2025. godine devet konkursa u oblasti javnog informisanja za 2025. godinu.

Za realizaciju ovogodišnjih konkursa opredeljeno je 427.500.000 dinara, što je uvećanje u odnosu na prethodnu 2024. godinu, kada je u tu svrhu bilo opredeljeno 337.000.000 dinara.

Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama raspisao je 27. februara konkurse za sufinansiranje medijskih projekata za 2025. godinu.

Pokrajinski sekretarijat raspisao je dva konkursa u ovoj oblasti i izdvojio ukupno 130.000.000 dinara.

Pokrajinski sekretarijat je za sufinansiranje medijskih projekata prošle godine izdvojio je ukupno 90.000.0000 dinara.

U slučaju nepoštovanja ovog roka, Zakon predviđa i kaznene odredbe za prekršaj za odgovorno lice u organu javne vlasti ako ne raspiše javni konkurs za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara.

UNS je danas objavio da je konkurse za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u oblasti javnog informisanja, u zakonskom roku, odnosno zaključno sa 1. martom ove godine, raspisalo je 122 od 167 opština i gradova.

Nakon roka, a do trenutka objavljivanja teksta UNS-a, konkurs je raspisala i Opština Batočina.

U broj raspisanih konkursa UNS je uračunao i tri gradske opštine – dve od 17 beogradskih - Obrenovac i Lazarevac - i jednu od pet niških - Medijanu.

Od 44 lokalne samourave koje nisu raspisale konkurse, 19 je gradskih opština koje nemaju obavezu da raspišu konkurse, što praktično znači da zaljučno sa trenutkom objavljivanja teksta 25 opština i gradova nije raspisalo medijske konkurse.

Popust ne obuhvata eventualne materijalne troškove, koji se odnose na administrativne takse, sudske, troškove veštačenja u predmetu ili druge troškove,  koji se plaćaju od strane Primaoca usluge, naknade goriva za zastupanje pred državnim organima ili sudovima van teritorije Beograda.

Kontak telefon advokata Dejana M. Nedića: +38163346323

Pravo na popust imaju članovi UNS-a sa overenom legitimacijom za godinu koja je u toku.

U žalbi se navodi da su prekršene odredbe Kodeksa, te da se u tekstovima netačno i pristrasno izveštava o događajima od javnog interesa, kao i da portal ne izveštava zbog javnog interesa, već zbog napada na tužioca. Redakcija portala Nova.rs nije odgovorila na žalbu.

Za svih 11 tekstova vođena je objedinjena rasprava, a članovi komisije odlučili su da je portal Nova.rs prekršio poglavlje 8, tačku 3, te da su se novinari/novinarke oglušili o pravilo da konsultuju što više izvora.

Predstavnik Asocijacije medija u Komisiji za žalbe Filip Švarm je istakao da „možda i postoji prekršaj u ovom slučaju, ali da je realnost drugačija“.

„Stefanović ne daje izjave, od njega je teško dobiti izjavu ako nisi na nekoj konferenciji za štampu, pa čak i na konferencijama ne daje izjave. Mi iz nezavisnih medija smo odavno odustali da im šaljemo pitanja, jer odgovora ne bude“, naveo je Švarm.

Predstavnica NUNS-a u Komisiji za žalbe Tamara Skroza navela je da je „činjenica, nažalost, da smo protivno dobroj praksi prestali da zovemo, mnogi od nas“.

„Ali, mislim da je u ovom konkretnom slučaju trebalo pozvati Stefanovića jer je ovo serijal tekstova. On im sigurno ne bi odgovorio, ali bi stajalo u tekstu ’kontaktirali smo Stefanovića, pokušali smo da dobijemo odgovor, nismo dobili’“, naglasila je Skroza.

Igor Bandović podneo je žalbu na tekst „Ko stoji iza studentskih protesta“ objavljenom na portalu Alo.rs. On smatra da je ovim tekstom prekršeno više tačaka novinarskog Kodeksa i navodi da su u tekstu „iznete neproverene tvrdnje o pojedincima“, među kojima je i on.

Navodi da sadržaj ovog teksta deluje kao rezultat političkog uticaja, te da je plasiran sa namerom da diskredituje i njega i Beogradski centar za bezbednosnu politiku na čijem je čelu.

U odgovoru na žalbu advokat redakcije Alo.rs rekao je da su svi navodi žalioca neosnovani, jer nije dokazao da je u spornom tekstu objavljena ijedna neistinita informacija. Naprotiv, kako je istakao, „većina žalbenih navoda predstavlja njegovo mišljenje o motivima za sastavljanje spornog teksta, a ne činjenične tvrdnje koje ukazuju na konkretne povrede Kodeksa novinara“.

Komisija je jednoglasno odlučila da je Kodeks prekršen.

Profesorke iz Bačke Topole Sanja Kojić i Ildiko Menđan Pletikosić su podnele žalbu na tekst objavljen na portalu BačkoTopolski.net u kome se, kako su napisale u žalbi, navodi da su one organizovale proteste učenika i da su ih na taj način zloupotrebile.

Predstavnica Udruženja novinara Srbije (UNS) u Komisiji za žalbe Olivera Milošević istakla je da je vrlo važno u ovom kontekstu reći „da ovih dana, meseci širom Srbije mnogi prosvetni radnici doživljavaju ogromne pristiske sa svih strana“.

„Neki od direktora u kolektivu, neki od lokalnih samouprava, a sve se to prenosi dalje na lokalne medije. Imamo situacije ovakve slične, možda još i gore, koje prolaze ispod radara i jasno je da svaka takva situacija ne može da dođe pred komisiju ovde, ali mislim da bi bilo dobro da ovo uzmemo kao i primer i na neki način pošaljemo poruku javnosti i svim tim ljudima koji vrše pritiske da je nedopustivo i vršiti pristiske i preslikavati to posle u medijima koji prenose ovako kako prenosi ovaj medij“, napominje Milošević.

Saglasna sa Oliverom Milošević je i predstavnica Asocijacije medija Jelka Jovanović koja je dodala da su još gora targetiranja ljudi kada su u pitanju uticajni lokalni mediji.

Komisija je u ovom slučaju jednoglasno odlučila da je Kodeks prekršen.

Novinar Srđan Nonić uputio je žalbu na fotografiju koja je objavljena u okviru teksta „Nisu u štrajku, a nisu ni na poslu. Funkcioneri i radnici u javnom sektoru iz Niša vozom za Jagodinu“ objavljenom na portalu Južnih vesti.

Žaljitelj navodi da je novinarka, navodeći činjenicu da su bili više od sat vremena na železničkoj stanici u Nišu, odakle je polazio voz sa stranačkim aktivistima i funkcionerima SNS-a na miting u Jagodini, bez ikakvog realnog razloga objavila njegovu fotografiju u trenutku kada je pričao sa funkcionerima SNS iz Niša i kada je, kako navodi, dogovarao da mu gradonačelnik Niša da izjavu.

On smatra da je novinarka namerno stavila njegovu fotografiju iz, kako je naveo, malicioznih razloga, van konteksta, samo da bi ga diskreditovala, što je, kako kaže, ovaj portal radio i ranije.

U odgovoru na žalbu urednik Južnih vesti Milan Zirojević je naveo da „nije reč o žalbi već o paškvili“ i da je svaki pasus pun neistina, insinuacija i konstrukcija čoveka koji je, kako navodi, „opsednut našim radom“.

„Fotografija je jadna od mnogih objavljenih u foto galeriji sa tog događaja i na fotografiji je gradonačelnik Niša koga smo fotografisali“, navodi se.

Predstavnica javnosti u Komisiji za žalbe Sanja Pavlović je naglasila da u tekstu, kao i u potpisu ispod fotografije, Nonić ni na koji način nije naglašen.

„To sam prvo uzela da pogledam i jedinsotavno nije bio fokus na njemu“, rekla je Pavlović.

Predstavnica Udruženja novinara Srbije (UNS) Jelena Petković je istakla to nije bila jedina fotografija.

„Da je bila jedina možda bi i bilo osnova da razgovaramo. Ovde je u pitanju čitava serija fotografija. Nigde on nije potpisan, nije skrenuta pažnja na njega“, rekla je Petković.

Jednoglasno je doneta odluka da „Južne vesti“ nisu prekršile Kodeks novinara i novinarki Srbije.

Inicijativa mladih za ljudska prava podnela je žalbu u ime i uz saglasnost Mile Pajić koja je zaposlena u toj organizaciji i istovremeno studentkinja koja učestvuje u blokadama.

Žalba se odnosi na dva teksta koje je objavio Alo.rs - „Ekskluzivno saznajemo: Mila Pajić pred nervnim slomom, tajno se leči u psihijatrijskoj ustanovi“ i „Od školskog nasilnika do liderke protesta: Zakasnelo psihijatrijsko lečenje Mile Pajić“.

U žalbi se navodi da se u tekstovima nalaze neistine, da je ton izveštavanja uvredljiv,  te da se njima krši Kodeksa novinara i novinarki Srbije.

U odgovoru na žalbu navedeno je da žalilac nije ovlašćen za podnošenje žalbe jer je reč o organizaciji koja se bavi zaštitom ljudskih prava, a koja, kako tumače Statut Saveta za štampu, ima pravo da podnosi žalbu samo ako su povređena prava grupe lica i traže da se odbaci žalba.

Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković je odgovorila da je žalba u skladu sa članom 3 Poslovnika.

„Ovo je devojka koja je prošla od početka protesta kroz neviđenog i nezapamćenog ‘medijskog toplog zeca’. To nije jedan, dva, pet tekstova. To su serijali tekstova. Ja sam sve vreme čitajući te tekstove brinula za nju, kako to podneti i preživeti dignute glave. Ovo jeste deo kampanje”, rekla je Skroza.

“Ovaj konkretni tekst je katastrofa. Skandalozan tekst“, dodao je Zlatko Čobović, predstavnik Asocijacije medija.

Članovi komisije odlučili su jednoglasno da je Alo.rs prekšio poglavlje 1 Istinitost izveštavanja, poglavlje 5 Poštovanje dostojanstva, poglavlje 6 Poštovanje i zaštita privatnosti, poglavlje 8 Odnos prema izvorima, kao i poglavlje 3 Odgovornost novinara/novinarki.

Lazar i Luk Stojaković podneli su žalbe na tekstove objavljene na portalima Alo.rs, Informer.rs i Novosti.rs u kojima se ova braća blizanci tretiraju kao organizatori blokade FON-a koji  imaju hrvatsko državljanstvo, što se uzima kao „dokaz snažnog hrvatskog upliva u pokušaj destabilizacije Srbije“.

U žalbi se navodi da je ovo „podrivanje međunacionalne mržnje, izmišljanjem zavere Hrvatskih službi“.

Urednik Alo-a u odgovoru na žalbu, između ostalog, navodi da objavljene informacije nisu uvredljive jer „nije nečasno biti vođa studentskih protesta, a ni Hrvat“, kao i da žalitelji nisu dostavili nijedan dokaz kaji bi osporio objavljene informacije.

Urednica Novosti rs. Andrijana Nešić takođe u odgovoru na žalbu navodi da „nije nečasno biti vođa protesta, ni Hrvat“, kao i da braća nisu označena kao učinioci krivičnog dela, da im nije povređeno dostojanstvo, da tekst nije napisan da bi se bilo ko omalovažavao, već da bi se informisala javnost. Iz redakcije Informera nije odgovoreno na žalbu.

Predstavnica Udruženja novinara Srbije (UNS) u Komisiji za žalbe Jelena Petković je istakla da su ovi tekstovi „jezivi i skandalozni“.

„Ovo su mladi ljudi, ne mogu da zamislim kako su se osećali kada su videli svoje lične podatke na svim ovim portalima, kako su se osećali njihovi roditelji. Ovo je sve što ne bi smelo da se nikada pojavi na stranicama jednog medija, ovo je i kršenje Zakona, podsticanje međunacionalne mržnje. Odgovori su posebno pokvareni i podmukli i apsolutno neprimereni urednicima bilo kog medija, jer zaista vređaju ponovo ove studente koji su targetirani, ali i nas kao Savet za štampu“, navela je Petković.

Predstavnica Udruženja novinara Srbije (UNS) u Komisiji za žalbe i novinarka „Politike“ Olivera Milošević nije učestvovala u delu rasprave koji se odnosi na „Novosti“ s obzirom na to da ova dva medija imaju istog vlasnika.

Svi ostali članovi Komisije za žalbe su jednoglasno glasali za to da je u tekstovima ovih listova Kodeks prekršen i to poglavlje 1 Istinitost izveštavanja, poglavlje 3 Odgovornost novinara/novinarki, poglavlje 5 Poštovanje dostojanstva, kao i poglavlje 6 Poštovanje i zaštita privatnosti.

Organizacija Žene u Crnom podnela je žalbu uz saglasnost profesora Vladimira Jevtića na tekst objavljen na portalu Alo.rs „Srbija mora da stane: Nastavnik Vladimir Jevtić iz Bajine Bašte dosledan u borbi protiv Srbije“.

Kako se navodi u žalbi, u predmetnom tekstu profesor Gimnaziji u Bajinoj Bašti se zlonamerno i bez ikakvih dokaza, bez provere relevantnih činjenica, prikazuje kao mrzitelj Srbije, kao autošovinist koji godinama promoviše ideju o zločinačkom karakteru srpskog naroda, kao neko ko zloupotrebljava nastavničku funkciju u cilju indoktrinacije učenika.

Ujedno se u tekstu tvrdi da ga za njegovo protivzakonito delovanje plaćaju strane organizacije, te da se insinuira da se to radi preko organizacije Žene u Crnom, da bi se na kraju u tekstu predložilo Ministarstvu prosvete i prosvetnim inspekcijama da spreče njegovo trovanje omladine.

Odgovor Alo-a je da organizacija Žene u crnom nije ovlašćena da podnosi žalbe.

Predstavnica javnosti u Komisiji za žalbe Ana Martinoli utiska je da se „iz teksta u tekst srećemo sa stravičnim rečenicama prepunih mržnje prema drugim narodima, drugim državama“.

Jednoglasno je doneta odluka da je Alo.rs prekršio Kodeks novinara i novinarki Srbije.

Jana Paunović podnela je žalbu na tekst koji je objavljen na portalu Informer.rs „Uznemirujući snmak iz Rakovice: Opozicija u političke svrhe koristi devojku sa posebnim potrebama - ona doživela napad“.

U žalbi se, između ostalog navodi, da je niko iz „Informera“ nije kontaktirao za izjavu već da su sami doneli zaključke u njoj, njenom invaliditetu i ovom događaju.

Jednoglasno je odlučeno da je Informer.rs prekršio Kodeks to poglavlje 1 Istinitost izveštavanja, poglavlje 3 Odgovornost novinara/novinarki, poglavlje 5 Poštovanje dostojanstva i poglavlje 6 Poštovanje i zaštita privatnosti.

„Mislim da nisam nikad videla ni manje teksta, ni više kršenja Kodeksa kao u ovom, ako se uopšte može nazvati tekstom“, rekla je predstavnica Lokal presa Nadežda Budimović. 

Zavod za urgentnu medicinu uputio je žalbu na tekst „Hitna pomoć zgazila psa tokom protesta u Novom Sadu: Građani besni“ objavljenom na portalu 021.rs. Kako se navodi u žalbi, reč je o netačnoj i neproverenoj informaciji da je reč o vozilu Hitne pomoći, zbog koje je Zavod za urgentnu medicinu dobijao preteće i uvredljive telefonske pozive.

U odgovoru na žalbu, glavni urednik portala 021.rs Slobodan Krajinović odbacuje navode iz žalbe i ističe da su vest objavili pet sati nakon događaja, na osnovu informacija koje su imali u tom trenutku i to nakon brojnih mejlova koje su dobijali od građana. Podvlači da u tom trenutku nisu imali informaciju da nije reč o vozilu Hitne pomoći jer „kada građani kada vide urgentna kola, logično je da pomisle da je Hitna pomoć“.

„Portalu 021.rs nije data prilika da ispravi grešku koja je očigledno nenamerna. Slažem se da mediji treba da snose odgovornost za ono što objavi, ali je ovo greška koja se dešava u toku rada, posebno u ovim okolnostima“, rekla je Tamara Skroza.

Jednoglasno je odlučeno da Kodeks u ovom slučaju nije prekršen.

Bojana Savović se žalila na tekstove objavljene u tri medija Informer. rs, Novosti.rs i Alo.rs u kojima se navodi da je Savović „opoziciona tužiteljka koja je postala prepoznatljiva nakon žute reforme“.

U žalbi se ističe da Bojana Savović nije članica nijedne političke stranke, pa ni opozicione, te da ni na koji način nije učestvovala u reformi pravosuđa, niti je imala koristi od te reforme. Navodi se da tekst više liči na politiki pamflet nego na novinarski sadržaj, te da je maliciozan, netačan i neobjektivan i napisan bez konsultovanja bilo kog izvora.

U odgovoru Andrijane Nešić, urednice portala Novosti.rs se navodi da u tekstu nije objavljena nijedna neistinita informacija. Odgovor urednika portala Alo.rs Viktora Petrovića je identičan odgovoru portala Novosti.rs. Informer nije odgovorio na žalbu.

Predstavnica Udruženja novinara Srbije (UNS) u Komisiji za žalbe Olivera Milošević ni u ovom slučaju nije učestvovala u delu rasprave koji se odnosi na „Novosti“. Svi ostali su jednoglasno glasali za to da je u tekstovima ovih listova Kodeks prekršen.

Podsetimo, prema Zakonu o javnom informisanju i medijima rok za raspisivanje konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja je 1. mart 2025. godine.

Shodno tome, organi vlasti na nacionalnom, lokalnom i pokrajinskom nivou imaju zakonsku obavezu da do danas u ponoć raspišu konkurse za ovu namenu.

Sve do sada raspisane konkurse za sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja možete pogledati na sajtu UNS-a, kao i na portalu Jedinstvenog informacionog sistema (JIS).

Za Konkurs za sufinansiranje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata opredeljeno je 115.000.000 dinara, a za Konkurs za unapređenje profesionalnih standarda 15.000.000 dinara.

Pokrajinski sekretarijat je za sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja prošle godine izdvojio 80.000.0000 dinara, a za unapređenje profesionalnih standarda 10.000.000 dinara.

Sve raspisane konkurse za sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja možete pogledati na sajtu UNS-a, kao i na portalu Jedinstvenog informacionog sistema (JIS).

U Šidu je za sufinansiranje medija izdvojeno 1.000.000 dinara, jednako kao lane.

Beočin je za ovogodišnji konkurs opredelio 500 hiljada dinara, što je takođe, isti iznos kao i prošle godine.

Isto novca kao prošle godine za ove namene izdvojili su Odžaci – 1.000.000 dinara, kao i Opština Temerin – 750.000 dinara.

Iz budžeta Opštine Bela Crkva za medije je opredeljeno više novca nego prošle godine – 2.289.500 dinara, dok je prošle izdvojeno 1.340.000 dinara.

U Srbobranu je za sufinansiranje medijskih projekata izdvojeno 800.000, u Kniću 300.000, a u Sečnju 200.000 dinara.

Srbobran i Sečanj su prošle godine opredelili  isti iznos sredstava, dok je u Kniću prošle godine izdvojeno 385.000 dinara.

Bojnik je za medije izdvojio 3.040.000 dinara, dok je prošle godine ova opština raspisala dva puta konkurs i izdvojila ukupno 5.605.000 dinara.

Brus je za sufinansiranje medijskih sadržaja opredelio 4.000.000 dinara, Blace 1.400.000 dinara, a Majdanpek 7.000.000 dinara.

Prošle godine je u Brusu izdvojeno 200 hiljada dinara više u odnosu na ovu godinu – 4.200.000 dinara, u Blacu 100 hiljada dinara – 1.500.000 dinara, dok je u Majdanpeku opredeljen isti iznos kao ove godine.

Iz budžeta opštine Kladovo izdvojeno je 5.000.000 dinara, jednako kao prošle godine.

U Gornjem Milanovcu izdvojen je isti iznos novca ove, kao i prošle godine – 15.000.000 dinara.

Vrnjačka Banja je za ovogodišnji konkurs za projektno sufinansiranje medija opredelila 9.750.000 dinara, a prošle 10.250.000 dinara.

Petrovac na Mlavi je iz budžeta opštine izdvojio 6.000.000 dinara, dok je prošle godine za medijske projekte opredeljeno 8.000.000 dinara.

Sve raspisane konkurse za sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja možete pogledati na sajtu UNS-a, kao i na portalu Jedinstvenog informacionog sistema (JIS).

Ugovor na osnovu kog se sprovodi posao zaključen je sa grupom ponuđača NITES DOO BEOGRAD i TECH ELEMENT DOO BEOGRAD,  a oni su odabrani putem javne nabavke, navelo je Ministarstvo.

U odgovoru na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja Ministarstvo informisanja je navelo i da je ta grupa ponuđača jedina poslala ponudu nakon objavljivanja javnog poziva.

Kako su istakli iz MIT-a, po ugovoru, planirano je da izrada i implementacija JIS bude sprovedena u tri faze.

Prva faza je okončana 1. januara ove godine.  Druga treba da bude završena u roku od 120 dana počev od dana okončanja prve faze. Treća faza će, kako Ministarstvo tvrdi, biti završena u roku od 240 dana od završetka prve faze.

JIS za sufinansiranje medijskih projekata predstavlja digitalnu platformu koju je uspostavilo Ministarstvo informisanja i telekomunikacija Srbije. Njegova osnovna svrha je unapređenje procesa sufinansiranja projekata u oblasti javnog informisanja, čineći ga transparentnijim, efikasnijim i pristupačnijim za sve učesnike.

Sistem omogućava elektronsku razmenu informacija između učesnika konkursa, komisije za ocenjivanje i Ministarstva.

Dževad Sabljaković rođen je 7. jula 1939. godine u Beogradu. Odrastao je u Cazinu u Bosni i Hercegovini, a diplomirao i magistrirao Opštu književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Već od studentskih dana bio je redovni saradnik lista "Student", a novinarski poziv nastavio je u Radio Beogradu i Informativnom programu Televizije Beograd.

Tokom dugogodišnje novinarske karijere bio je urednik i voditelj "Dnevnika" na Radio televiziji Beograd, gde je godinama uređivao i emisije "Otvorena knjiga" i "Petkom u 22".

Bio je urednik na televiziji Jutel, a potom glavni i odgovorni urednik Radio Broda.

Radio je i kao dopisnik iz Pariza i Haga za niz medija u Srbiji i regionu.

Ipak, tokom svoje karijere Sabljaković je u najvećoj meri obrađivao teme iz oblasti kulture. 

Objavljaviao je eseje, priče i romane, među kojima su zbirka priča „Kula Radetina“ i „Oni“, i romani „Omaha“ i „Kako ubiti gospodina Frojda“.

Brojne radove iz oblasti književnosti objavljivao je u naučnim časopisima.

Bio je član Udruženja novinara Srbije (UNS).

Datum i vreme sahrane biće naknadno objavljeni.

Dževad Sabljaković rođen je 7. jula 1939. godine u Beogradu. Odrastao je u Cazinu u Bosni i Hercegovini, a diplomirao i magistrirao Opštu književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Već od studentskih dana bio je redovni saradnik lista "Student", a novinarski poziv nastavio je u Radio Beogradu i Informativnom programu Televizije Beograd.

Tokom dugogodišnje novinarske karijere bio je urednik i voditelj "Dnevnika" na Radio televiziji Beograd, gde je godinama uređivao i emisije "Otvorena knjiga" i "Petkom u 22".

Bio je urednik na televiziji Jutel, a potom glavni i odgovorni urednik Radio Broda.

Radio je i kao dopisnik iz Pariza i Haga za niz medija u Srbiji i regionu.

Ipak, tokom svoje karijere Sabljaković je u najvećoj meri obrađivao teme iz oblasti kulture. 

Objavljaviao je eseje, priče i romane, među kojima su zbirka priča „Kula Radetina“ i „Oni“, i romani „Omaha“ i „Kako ubiti gospodina Frojda“.

Brojne radove iz oblasti književnosti objavljivao je u naučnim časopisima.

Bio je član Udruženja novinara Srbije (UNS) i član Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).

Pravo na popust imaju članovi koji, pri kupovini karte, pokažu novinarsku legitimaciju UNS-a sa overenom članarinom za godinu koja je u toku.

Popust se odnosi na sve relacije u međumesnom saobraćaju na kojima saobraća „Litas“.

Isti iznos za sufinansiranje medijskih projekata kao prošle godine – 100.000 dinara izdvojila je Opština Golubac. Najniži iznos sredstava koji može biti dodeljen po jednom projektu u ovoj opštini je 20.000 dinara, a najviši 50.000 dinara.

Opština Trstenik je za medijske projekte izdvojila 17.000.000 dinara, jednako kao prošle godine.

Najniži iznos sredstava koji može biti dodeljen po projektu u ovoj opštini je 100.000 dinara, a najviši 14.000.000 dinara.

U Ćićevcu je za medijske projekte izdvojeno 1.700.000 dinara. Prošle godine je ova opština za sufinansiranje medijskih projekata opredelila isti iznos.

Najniži iznos sredstava koji jedan projekat može da dobije je 50.000 dinara, a najviši 600.000 dinara.

I Opština Babušnica je za sufinansiranje medijskih projekata opredelila isti iznos sredstava kao lane – 1.900.000 dinara.

Po projektu, najniži iznos sredtava koji se dodeljuje je 70.000 dinara, a najviši 700.000 dinara.

Opština Žabalj je za sufinansiranje medijskih projekata izdvojila 1.000.000 dinara, isto novca je za ovu svrhu izdvojeno i prošle godine.

Najniži iznos sredstava po projektu koji se dodeljuje je 50.000 dinara, a najviši 500.000 dinara.

Opština Bosilegrad je za medijske projekte ove godine opredelila 200.000 dinara.

Ukupan iznos izdvojen za ove namene podeljen je na dva dela, tako što je jedan deo od 100.000 dinara opredeljen za sufinansiranje projekata prouzvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja za 2025. godinu, a drugi, takođe od 100.000 dinara, za sufinansiranje medijskih projekata na jeziku nacionalne manjine čiji je jezik u službenoj upotrebi na teritoriji Bosilegrada.

Najniži iznos sredstava koji može biti dodeljen po projektu u obe kategorije je po 30.000 dinara, a najviši 100.000 dinara.

I ova opština je za medije izdvojila isto novca kao prošle godine.

Iz budžeta Opštine Doljevac je ove godine izdvojeno više novca za medije. Prošle godine za ove namene u ovoj opštini je opredeljeno 1.800.000 dinara, a sada 2.000.000 dinara.

Najniži iznos sredstava koji se može odobriti za sufinansiranje projekata je 100.000 dinara, a najviši 1.000.000 dinara.

Sve raspisane konkurse za sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja možete pogledati na sajtu UNS-a, kao i na portalu Jedinstvenog informacionog sistema (JIS).

Najniži iznos sredstava koji se može odobriti po projektu iznosi 100.000, a najviši 10.000.000 dinara.

U Merošini je za proizvodnju medijskih sadržaja izdvojeno ukupno 1.000.000 dinara.

Po projektu, najniži iznos sredstava koji može biti dodeljen u ovoj opštini je 100.000 dinara, a najviši 500.000 dinara.

Merošina je i prošle godine za medije opredelila isti iznos sredstava.

Iz budžeta Opštine Nova Varoš za sufinansiranje medijskih projekata opšredeljeno je 4.800.000 dinara, koliko i prošle godine.

Najniži iznos sredstava koji se može odobriti po projetu je 10.000 dinara, a najviši 1.200.000 dinara.

Opština Svrljig je za medijske projekte ove godine izdvojila manje novca u odnosu na prošlu godinu -  6.300.000 dinara.

Prošle godine, za ove namene, opština Svrljig izdvojila je ukupno 8.800.000 dinara.

Minimalan iznos sredstava koji može biti dodeljen po projektu u Svrljugu je 100.000 dinara, a maksimalan 3.000.000 dinara.

Sve raspisane konkurse za sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja možete pogledati na sajtu UNS-a, kao i na portalu Jedinstvenog informacionog sistema (JIS).