Na platformi Mapping Media Freedom, između ostalog, navodi se da je novinarska ekipa zrenjaninske televizije KTV napadnuta 12. marta dok je izveštavala sa velikog mitinga koji je u Beogradu organizovala vladajuća Srpska napredna stranka.

EFJ je tražio direktan kontakt sa ekipom KTV-a kako bi se upoznali sa svim okolnostima i činjenicama ovog događaja.

Kako navode iz EFJ-a, MFRR ima mogućnost da finansijski pomogne ugroženim novinarima i medijima.

MFRR čini nekoliko organizacija: ARTICLE 19 Europe, Evropska federacija novinara (EFJ), Free Press Unlimited (FPU), Evropski centar za slobodu štampe i medija (ECPMF), Međunarodni institut za štampu (IPI) i Osservatorio Balcani e Caucaso Transeuropa (OBCT).

Podsetimo, vlasnik KTV-a Danijel Radić rekao je za UNS nakon incidenta da su okupljeni na mitingu u Beogradu fizički nasrnuli na njega, na novinara ove medijske kuće Nemanju Šarovića i snimatelja Sinišu Nikšića, istakavši da su policajci videli napade, ali da nisu reagovali. Najtežu povredu je zadobio, prema rečima Radića, tehničar kojem je tog dana izbijeno tri zuba.

Želimo vam srećan Uskrs!

Kako ističe za njega je ideja da bude predložen za ministra takođe bila iznenađenje, ali joj, navodi, nije pridavao značaj.

„Sa svim svojim životnim iskustvom bio sam skeptičan da će se to zaista i desiti, sve dok danas nije stigla zvanična informacija“, kaže Bratina.

On ističe da nije profesionalni političar, ali da se „nada da će se dobro snaći“.

„Ja sam ponešto i pisao o medijima u svojoj karijeri. Poslednjih nekoliko godina koliko učestvujem u programima različitih televizija, stekao sam iskustvo i poštovanje za novinare i medijske radnike. Kada iznutra vidite kako oni rade, to daje drugo svetlo na mišljenje o njima. Susretao sam se i sa mladim i sa starijim novinarima, doajenima novinarstva i sada imam drugačiji uvid u njihov rad i rad medija“, rekao je Bratina.

Boris Bratina je vanredni profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Prištini (sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici).

Od izbora u zvanje docenta predaje Savremenu Filozofiju i Ontologiju. Bio je član saveta fakulteta, urednik studentskog časopisa Filstud i poverenik je Srpskog filozofskog društva za Kosovo i Metohiju.

Rođen je u Beogradu 25. 8 1960. godine, gde je stekao formalno obrazovanje, od osnovne škole do doktorata na Odeljenju za filozofiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Prethodno je bio apsolvent Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, na smeru za Tehničku fiziku i Odseku za nuklearnu tehniku.

Objavio tri monografije, “Problem Drugog u Moderni” 2010. godine, “Problem Drugog u poznoj Moderni” 2017. godine, i “Ja, Drugi, drugo”, kao i brojne naučne radove. Teme radova kojima se Bratina bavi pre svega su savremena pitanja ontologije, ispitivanje nacionalne misli i pitanja zasnivanja nauke kao nauke.

Obavlja funkciju v.d. direktora Instituta za srpsku kulturu Priština – Leposavić. 

Bio je član Upravnog odbora „SNP 1389“.

Član je inicijativnog odbora za osnivanje Pokreta za narod i državu.

Kada je doneta oslobađajuća presuda, medijska zajednica je, kako je naveo Rakočević, zaključila da se pravni sistem trese u svom temelju.

„Danas, godinu dana kasnije, vidimo da se on potpuno raspada — i da taj raspad zahvata celo naše društvo“, dodao je on.

„Ubili ste pravdu, ali istina živi. Istina živi u svakome ko pokušava da do pravde dođe. Ovo nije samo slučaj Slavka Ćuruvije. To je i slučaj Milana Pantića, slučaj Dade Vujasinović, slučaj 17 otetih, ubijenih i nestalih novinara na Kosovu i Metohiji — Srba, Albanaca  i stranih novinara“, naveo je on.

Činjenica da je baš na današnji dan zakazano suđenje Slavko Ćuruvija fondaciji (SĆF) je, kako je rekao predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić,  još jedan način da se povrede svi koji se zalažu za istinu i pravdu.

„Nažalost, i danas možemo da konstatujemo da se ubistva novinara u Srbiji ne rešavaju. I zato moramo sebi i javnosti da poručimo da ništa nam drugo ne preostaje nego da se, kao danas ovde zajedno, u ime relevantnih novinarskih udruženja, borimo za to da ovo društvo jednog dana zaista postane normalno, demokratsko i otvoreno“, naveo je on.

Bodrožić je rekao da je bi to društvo podrazumevalo da niko ne bude uhapšen, maltretiran ili targetiran zbog svog mišljenja ili zbog onoga što je napisao.

„Želimo društvo u kome neće biti moguće da novinari, kao što su bili Slavko Ćuruvija, Dada Vujasinović, Milan Pantić, budu ubijeni — faktički od strane iste te države“, naveo je on.

Dodao je da država u 26 godina nije mnogo radila na tome da reši ovo ubistvo i skine „ljagu“ sa sebe i naveo da zbog toga opet proživljavamo devedesete.

Izvršni direktor Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Veran Matić takođe je napravio paralelu sa vremenom kada je ubijen Ćuruvija.

„Danas svedočimo satanizaciji naših kolega u Srbiji, koja je često i znatno opasnija od one kojoj smo bili izloženi nekada. Iskreno sam zabrinut za bezbednost, pa i za živote novinara u Srbiji“, naveo je Matić.

On je rekao da nekažnjivost ubistava Slavka Ćuruvije, Milana Pantića i Dade Vujasinović nije samo pitanje izostanka kazne, već pitanje politike.

„To je odraz jednog duboko pogrešnog i opasnog odnosa prema slobodi govora, slobodi javne reči i medijskim slobodama. Moramo se protiv toga boriti. Jedina naša snaga je u našoj solidarnosti“, naveo je on.

Matić je dodao da su studentski protesti i zahtevi, između ostalog, nastali upravo zbog toga što institucije nisu radile svoj posao, a da je to slučaj i sa ubistvom Slavka Ćuruvije.

Dodao je da, umesto toga, danas svedočimo novom, simboličnom „suđenju“ Slavku Ćuruviji.

„Ovo nije bilo obično suđenje Fondaciji Slavko Ćuruvija — ovo je pokušaj da se izbriše, zatre sećanje na jednu strašnu istinu, na jedno užasno ubistvo. I ne samo na to ubistvo. Već i na mnoga druga politički motivisana ili drugačije obojena ubistva, koja su ostala neistražena i nerazjašnjena“, naveo je on.

On je napomenuo i da je pre nekoliko dana preminuo advokat Slobodan Ružić, čovek koji je dugo i posvećeno zastupao porodicu Ćuruvija u ovom slučaju. Prisutni su mu stoga odali počast minutom ćutanja.

Podsetimo, ročište po tužbi Milana Radonjića, Miroslava Kuraka i Ratka Romića protiv SĆF-a, trebalo je da bude održano danas, a u znak podrške ovoj fondaciji, UNS i NUNS su organizovali skup koji je pre polaganja venaca održan ispred Drugog osnovnog suda u Beogadu. Suđenje je odloženo zbog bolesti sudije.

Foto: UNS

Radonjić, Kurak i Romić su oslobođeni u postupku za Ćuruvijino ubistvo, a tužili su Fondaciju zbog povrede ugleda i časti, nakon saopštenja u kome je SĆF reagovala na oslobađajuću presudu Apelacionog suda. Sva trojica od SĆF traže odštetu od po 500.000 dinara.

„Hvala vam svima što ste došli, hvala UNS-u i NUNS-u koji su razumeli potrebu da se ubičajeno vreme obeležavanja godišnice ubistva Slavka Ćuruvije ove godine na neki način poremeti zbog toga što se sada fondacija koja nosi Slavkovo ime nalazi na optuženičkoj klupi“, rekla je Ivana Stevanović, izvršna direktorka Slavko Ćuruvija fondacije.

Ona je istakla da se, bez obzira što je današnje ročište, na simbolični dan u simbolično vreme, odloženo, Slavko Ćuruvija fondacija oseća neprijatno i, iako je prošlo dosta vremena od kada su primili tužbe, šokirano da su oni sada ti koji su na optuženičkoj klupi.

„Ono što je posebno zabrinjavajuće je atmosfera u kojoj će se ovo suđenje održati, atmosfera u kojoj ćemo danas obeležiti godišnicu ubistva, a to je jedno ozbiljno sužavanje prostora koje sve više i više podseća na tu 1999. godinu i na to ubistvo“, rekla je Stevanović.

Kako je kazala, „mi sada imamo otvorenu represiju, imamo otvorena potpuno nezakonita, uz zloupotrebu institucija, hapšenja kolumnista, novinara, poziva na hapšenje novinara, pretnji tužiocima koji neće da hapse novinare, sa najvišeg mesta, strahovite obračune, strahovito targetiranje novinara i mi se zaista plašimo da ovo ide u pravcu koji nikome ne odgovara i posle koga neće biti povratka“.

„Apelujem na nosioce vlasti da povuku ručnu kočnicu, da porazmisle šta rade i da probamo da izbegnemo još jedan ovakav događaj 26 godina kasnije“, rekla je ona.

Ovo ubistvo, kaže Stevanović, kao i još dva nerazrešena ubistva - Dade Vujasinović i Milana Pantića, vise nad čitavom novinarskom zajednicom, vise nad svim ljudima koji se kritički odnose, kritički pišu, kritički govore prema onome što radi ova vlast i to je poruka ozbiljnog zastrašivanja.

Na pitanje kako tumači činjenicu da se baš na ovaj dan zakazuje suđenje, Stevanović je rekla da želi da veruje da je u pitanju nemar, odsustvo svesti koji je današnji datum i šta se u prethodnih 26 godina dešava svakog 11. aprila u podne.

Ona je dodala da je ohrabruje činjenica da je današnje ročište ipak odloženo odlukom sudije.

„Navedeni su zdravstveni razlozi, ja ne mogu ulaziti u to koji zapravo jesu. Ali jeste dobra poruka da je odložen ovaj događaj za neki drugi dan.

To je za oko 300 miliona više nego godinu pre, kada je za ove namene izdvojeno 1.409.686.500 dinara, ali i dalje manje nego 2020, 2021, 2022. i 2023. godine.

Podsetimo, prošle, 2024. godine, zabeležen je najveći pad u iznosu izdvajanom za ove namene u odnosu na godinu koja je prethodila, odnosno skoro 600 miliona dinara manje nego 2023. godine, kada je za medijske projekte bilo opredeljeno 1.972.069.000 dinara.

Ove godine, po evidenciji UNS-a, konkurse za projekte proizvodnje medijskih sadržaja u oblasti javnog informisanja raspisalo je 148 jedinica lokalne samouprave, dok jedino Surdulica nije. Od 148 opština i gradova koji su raspisali konkurse, njih 21 je to uradilo nakon zakonskog roka, odnosno 1. marta 2025. godine.

Konkurse nije raspisalo ni 15 od 17 beogradskih gradskih opština, kao ni tri od četiri niške. Gradske opštine, podsetimo, nemaju obavezu raspisivanja medijskih konkursa. Ipak, ove godine su to uradili Lazarevac, Obrenovac i niška gradska opština Medijana.

Ministarstvo informisanja i telekomunikacija ove godine je za medijske konkurse izdvojilo 427.500.000 dinara, što je za 90.500.000,00 dinara više nego prethodne godine. Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama ove godine je za te namene izdvojio 130.000.000 dinara, dok je prošle godine za medije bilo opredeljeno 90 miliona dinara.

Podsetimo, izdvajanja za projektno sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja od 2015. do 2024. godine uglavnom su iz godine u godinu neznatno rasla ili ostajala na približno istom nivou.

Pad u odnosu na izdvojena sredstva u godini koja prethodi zabeležen je 2021. godine, i to zbog činjenice da je iznos za projektno sufinansiranje medija u 2020. godini, odnosno u doba pandemije kovida, bio značajno uvećan.

Osim ovog slučaja,  jedini pad od 2015. godine do danas je umanjenje od skoro 600 miliona dinara u 2024. u odnosu na 2023. godinu. To je od uvođenja projektnog sufinansiranja najdrastičnije smanjenje iznosa namenjenog medijskim projektima u odnosu na godinu koja je prethodila.

Veliki broj lokalnih samouprava, kako je UNS ranije pisao, prošle godine izdvajao je za medijske projekte čak 90 odsto manje novca nego 2023. godine. Ostatak novca namenile su za „usluge po ugovoru“, odnosno javne nabavke u oblasti javnog informisanja ili druge stavke u budžetu.

Za razliku od lokalnih samouprava, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija (ranije Ministarstvo kulture i informisanja), od 2015. nije smanjivalo iznos novca, odnosno izdvajalo je uvek viši ili jednak iznos u odnosu na godinu pre.

Koliko su važne informacije i finansijska stabilnost medija pokazuje i činjenica da je u vreme pandemije korona virusa 2020. godine izdvojeno najviše novca za medije od 2015. godine do danas – 2.093.859.660 dinara.

Zbog toga je smanjenje opredeljenog novca za medijske projekte zabeleženo, pre 2024, jedino 2021. godine, nakon pandemije. Tada je izdvojeno 323.179.160 dinara manje nego 2020. godine.

Po podacima UNS-a, u 2015. godini za medijske projekte opredeljeno je 1.180.630.120 dinara, godinu dana kasnije 1.239.999.776, u 2017. godini za ove namene opredeljeno je 1.300.910.737, a 2018. godine 1.514.136.214 dinara.

U 2019. godini, za medijske projekte bilo je izdvojeno 1.679.597.740 dinara, u 2020. godini 2.093.859.660 dinara, 2021. godini 1.770.680.500, a u 2022. godini 1.896.670.600 dinara.

Profesorka Surčulija Milojević je kao izazov sa kojima se novinarke suočavaju navela i „stakleni plafon (glass seeling)“, koji se odnosi na manje šanse žena da u poslovnoj hijerarhiji napreduju do rukovodećih pozicija.

Kroz interaktivnu vežbu i analizu medijskog sadržaja, profesorka Surčulija Milojević je ukazala studentkinjama i studentima novinarstva na primere rodne diskriminacije poput nejednakih plata novinarke i novinara Bi-Bi-Sija, seksističkih prikaza žena, ali i važnosti odnosa muškaraca prema ovoj temi.

Kao pozitivan primer istakla je reakciju poznatog tenisera i trenera Endija Marija na pitanje u kojem je novinar zanemario ženski tenis.

„Ovo je prvi put od 2008. godine da je neko iz SAD došao do polufinala u tenisu“, rekao je novinar, na šta ga je Mari ispravio, istakavši da se to prvi put dešava u muškom tenisu. Novinari su se nasmejali na tu njegovu opasku, dok je Marijev izraz lica bio sve vreme ozbiljan.

Marijeva reakcija pokazatelj je, kako su zaključile i učesnice radionice, pozitivnog odnosa muškaraca prema ulozi žena u društvu.

Ovaj primer podstakao ih je da razgovaraju i o diskriminaciji žena u medijskim izveštajima u sportu, ali i neravnopravnom položaju novinarki i novinara u sportskim redakcijama.

Na radionici je bilo reči i o objektivizaciji i seksualizaciji žena, a naveden je primer Margo Robi. Iako film Barbi govori o borbi sa stereotipnim predstavljanjem žena u svakodnevnici, glavna glumica u ovom filmu je, paradoksalno, prikazana naočarima stereotipa, zaključak je studenata i studentkinja.

Diskriminacija žena se, kako je naveo učesnik radionice, preliva i na izveštavanje o nasilju prema ženama. Tu se, dodao je on, krivica neretko pripisuje ženi kao žrtvi nasilja.

Stoga je navela standarde Saveta Evrope o rodnoj ravnopravnosti i medijima koji su sadržani u brojnim preporukama Komiteta ministara državama članicama, a koje naglašavaju da je rodna ravnopravnost od suštinskog značaja za demokratiju, slobodu medija i ljudska prava.

Inače ovu radonicu zajedno su organizovali Savet Evrope i Udruženje novinara Srbije (UNS), u okviru projekta  "Zaštita slobode izražavanja i medija u Srbiji (PROFREX)", koja je deo zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope " Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku 2023-2026 ".

Menardžerka Obrazovnog centra UNS-a Dragana Bjelica, zamenica šefa misije Saveta Evrope u Beogradu - Nadia Ćuk i projekt menadžer u Savetu Evrope Džemal Čalaković zahvalili su se sadašnjim i budućim novinarkama i novinarima na učešću u radionici. Čalaković je naveo da je razgovor o rodno osetljivom izveštavanju od izuzetnog značaja za slobodu izražavanja.

Rodno osetljivo izveštavanje, kako je navela Nadia Ćuk, nije samo profesionalna obaveza – već i pitanje demokratije i ljudskih prava.

„Savet Evrope je više puta istakao važnu ulogu medija u oblikovanju društvenih stavova i potrebu da se rodni stereotipi i neravnopravna zastupljenost u medijima prepoznaju i prevaziđu“, navela je ona.

Stoga je posebno istakla ulogu Evropskog Suda za ljudska prava koji štiti ravnopravnost i slobodu izražavanja, ali preporuke Saveta Evrope o rodnoj ravnopravnosti i medijima, koje naglašavaju da je rodna ravnopravnost neodvojivi deo ljudskih prava.

Od predstavnika EU i delegacije Evropske unije u Srbiji iz MFRR-a tražili su da na sastancima sa predstavnicima srpskih vlasti kontinurano ukazuju na ove slučajeve, kao i da ti razgovori budu transparentni i da javnost bude obaveštena o njima.

Druga grupa zahteva bila je upućena vlastima u Srbiji, a posebno predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Od njih je MFRR tražio da zaustave napade na novinare, a naročito na one koji izveštavaju sa protesta.

Osvrnuli su se i na primenu špijunskih softvera u Srbiji, zahtevajući da se ovakve aktivnosti prekinu, a da odgovorni za ove slučajeve budu procesuirani.

 „Tražimo i da se odmah prekine sa nelegalnim policijskim aktivnostima protiv novinara, medijskih i građanskih organizacija, uključujući upade i pretrese kancelarija. Dodatno, pozivamo na zaštitu novinara i snimatelja tokom praćenja događaja“, naveo je David Diaz, koji je saopštio zahteve ove misije.

Zahtev za policiju i tužilaštvo je, kako je naveo, da hitno sprovedu istrage i kazne odgovorne za napade na novinare, posebno od početka protesta u Srbiji 2024. godine.

On je naveo da ispunjavanje ovakvih zahteva nije ništa neuobičajeno, jer se u „normalnim“ demokratijama novinari ne suočavaju sa pokušajima špijuniranja i ovakvim pritiscima.

Misija solidarnosti prepoznata kao neophodna u trenucima kada je stanje slobode medija ocenjeno kao kritično

Inače, konzorcijum „Media Freedom Rapid Response“ pokrenuo je tzv. misiju solidarnosti u Srbiji, jer je kako su naveli, prema njihovim procenama, situacija u domenu medijskih i novinarskih sloboda u ovoj zemlji kritična.

Ovaj konzorcijum se, kako su naveli, za vreme trodnevne posete Beogradu i Novom Sadu sreo sa novinarima iz privatnih i komercijalnih medija, predstavnicima Udruženja novinara Srbije (UNS) i Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), novinarskih sindikata, policije i tužilaštva, kao i predstavnicima OEBS-a, Evropske unije u Srbiji i Saveta Evrope.

Samo od početka godine, kako je navela advokatkinja i istraživačica Jasmin Dezeu, zabeleženo je 56 slučajeva kršenja prava novinara i medijskih radnika. Navela je da je broj napada na novinare sa kojima je upoznat MFRR samo u prva tri meseca ove godine dvostruko veći nego cele prošle godine.

„Ove nedelje smo tokom razgovora sa novinarima i medijskim radnicima saznali nešto što nas je posebno zabrinulo – da se nekoliko napada na novinare dogodilo pred policijom, kao i da je bilo slučajeva gde je vinovnik napada bila policija“, dodala je ona.

Među slučajevima ugrožavanja novinara su, kako su istakli iz MFRR-a, zabeleženi fizički i verbalni napadi, upadi u kancelarije i sajber napadi na novinarske i medijske organizacije.

Vajzmen: Posebno zabrinjavaju pokušaji primene špijunskih softvera

Sve ove situacije, kako je rekao Džejmi Vajzmen iz Međunarodnog pres instituta (IPI), imaju poguban uticaj na pristup građana informacijama i slobodu izražavanja. On je kao posebno zabrinjavajuće naveo slučajeve ugrožavanja digitalne bezbednosti i instaliranja šijunskih softvera u telefone novinara, dodajući da je Srbija jedna od evropskih zemalja u kojima je zabeleženo najviše ovakvih slučajeva.

„Čuli smo i za nedavni slučaj pokušaja primene špijunskog softvera 'Pegaz' na jednu od novinarku BIRN-a. Osim 'Pegaza', u Srbiji postoje i slučajevi upotrebe domaće proizvedenog špijunskog softvera, kao što je Novi Spaj (NoviSpy). Do sada je dokumentovano osam ili devet takvih slučajeva. Ovakvi slučajevi su prijavljeni, ali za njih niko nije odgovarao“, naveo je on.

Upotreba ovakvih softvera je, kako je istakao Vajzmen, nelegalna u Srbiji i suprotna je svim međunarodnim standardima. Osim slučajeva ugrožavanja digitalne bezbednosti, naveo je i pravne pritiske, odnosno SLAP tužbe, za koje je istakao da su sve češće u Srbiji.

„Posebno nas zabrinjava obrazac, prema kome takve tužbe najčešće podnose visoki državni zvaničnici, što očigledno ima za cilj da se ograniči sloboda izražavanja i obeshrabri novinarski rad“, naveo je on.

Kao organizaciju sa najviše SLAP tužbi izdvojio je KRIK, koji se, kako je rekao, suočava sa 19 ovakvih tužbi.

Oni su podsetili da su ove nedelje u Srbiji obeležene godišnjice smrti Slavka Ćuruvije i Dade Vujasinović i istakli da su upravo ovi slučajevi primeri nekažnjivosti zločina nad novinarima.

Maja Sever, predsednica Evropske federacije novinara, inače dela konzorcijuma MFRR, rekla je da je ideja ove misije da se ojača mrežu podrške ne samo novinarskim organizacijama koje su članovi EFJ-a, nego i svim novinarkama i novinarima. Ona je dodala da su posetili privatne medije, ali i javne medijske servise – RTS i RTV. Sa novinarima ovih medijskih kuća su, kako je navela, razgovarali o naporima da se ojača profesionalno novinarstvo i poveća kvalitet novinarskog rada.

„Čuli smo svedočenja novinarki i novinara iz lokalnih zajednica, lokalnih medija, i cilj svih naših organizacija je jačanje medijskog pluralizma, bolja zaštita novinara i promocija profesionalnog novinarstva. Kao neko ko dolazi iz susedne Hrvatske, ali predstavlja Evropsku federaciju novinara, mogu da kažem da zaista želimo da pružimo konkretnu pomoć – alate, resurse i podršku – kako bi vaš nezavisan rad bio snažniji“, dodala je ona.

Ubistvo, samoubistvo ili nesrećan slučaj navode se kao mogući uzroci smrti Dade Vujasinović, a prošle godine, 30 godina od tragičnog događaja, nastupila je potpuna zastarelost krivičnog gonjenja za krivično delo ubistva.

Radislava Dada Vujasinović pronađena je mrtva 9. aprila 1994. godine u svom stanu u Trećem bulevaru broj 118 u Novom Beogradu, a u zapisniku koji je sačinjen posle obavljene obdukcije navedeno je da je umrla dan ranije, u 1.30 sati.

Iz Višeg javnog tužilaštva UNS-u je godinama zaredom stizao isti odgovor – da je veštačenje Forenzičkog instituta u Hagu iz 2016. godine navelo tri pomenuta moguća uzroka smrti i da je predmet i dalje u fazi predistražnog postupka.

Ovaj odgovor, kako je lane rekao adokat Marko Pušica za UNS, ukazuje na to da se nije odmaklo od početka postupanja.

„To je stvarni poraz srpskog pravosuđa“, rekao je tada on i dodao da predistražni, kao i krivični postupak, u ovom slučaju može trajati sve dok se može preduzimati krivično gonjenje za krivično delo.

„Krivični postupak, dakle, može trajati do trenutka nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja za krivično delo ubistva“, objasnio je Pušica.

Kako je istakao, protekom 30 godina od ovog događaja nasupila je apsolutna zastarelost slučaja.

„To znači da se ni u predistražnom postupku, niti u bilo kojoj drugoj fazi krivičnog postupka, više ne može utvrditi istina u ovoj stvari i slučaj sumnjive smrti ove novinarke se faktički završava u fazi u kojoj je započet i bez sudskog epiloga“, rekao je lane Pušica za UNS.

Forenzički institut u Hagu nije utvrdio način i uzrok smrti Dade Vujasinović

Prvobitna verzija događaja, nakon što je novinarka „Duge“ pronađena mrtva, bila je da je izvršila samoubistvo, pucnjem u grudi iz lovačke puške, ali je istraga do sada obnavljana nekoliko puta.

Porodica Dade Vujasinović, koja nije poverovala da je reč o samoubistvu, angažovala je privatnog balističara Zorana Jovanovića koji je utvrdio da je na fotelji osim Dadine, bila još jedna krvna grupa, što ukazuje da je u stanu bila još jedna osoba. Njegov nalaz dostavljen je Tužilaštvu u decembru 1994. godine, ali je odbijen.

Balističar Vladimir Kostić 2008. godine obavio je veštačenje. On je predao sudu svoj nalaz u kome se navodi i da su u telu Dade Vujasinović pronađena dva filcana čepa, što bi značilo da je sebe usmrtila sa dve patrone iz lovačke puške, odnosno, da je u sebe morala da puca dva puta, što nije moguće.

Okružni javni tužilac u Beogradu je posle toga, u januaru 2009. godine, prekvalifikovao slučaj u ubistvo umesto samoubistva i pokrenuo pretkrivični postupak.

Holandski forenzički institut u Hagu, kojem je Ministarstvi pravde septembra 2015. godine prosledilo dokazni materijal, utvrdio je, međutim, da je u telu Dade Vujasinović pronađen jedan filcani čep, a ne dva, kako je tvrdio balističar Vladimir Kostić. 

Ipak, Forenzički institut u Hagu  nije utvrdio uzrok i način smrti novinarke.

Zaključak izveštaja dostavljenog VJT-u jula 2016. godine je da „povrede koje je kritičnom prilikom zadobila pokojna Radislava Dada Vujasinović mogu biti rezultat ubistva, samoubistva ili nesrećnog slučaja”.

Ko je bila Dada Vujasinović?

Dada Vujasinović rođena je 10. februara 1964. godine u Čapljini, u Bosni i Hercegovini. Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu, na katedri za Jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik 1987. godine.

Novinarsku karijeru je započela u „Privrednom pregledu“, a nakon toga je pisala autorske tekstove za list „Duga“, gde je 1993. godine postala član uređivačkog kolegijuma.

U profesionalnoj karijeri Dade Vujasinović ostali su istraživački tekstovi i reportaže o ratnim događajima u Jugoslaviji i političkim događajima u Srbiji. Za reportaže sa ratišta dobila je nagradu Udruženja novinara Srbije (UNS) „Svetozar Marković“. Bila je član UNS-a.

U jednom intervjuu, neposredno pred smrt, izjavila je:

„Ako mi nekad padne saksija na glavu, nemojte da pomislite da je to bio nesrećan slučaj“.

Iako se veliki procenat ispitanika izjasnio koristi VI u radu, čak 43,3 odsto njih je navelo da to čini jednom mesečno ili ređe, pokazalo je ovo istraživanje.

Svakodnevno VI koristi samo 10 odsto ispitanika, dok 25 odsto ispitanika to čini nekoliko puta nedeljno.  Rezultati, dakle, pokazuju da je veštačka inteligencija prisutna u profesionalnim okruženjima, ali da još uvek nije postala neizostavan alat za većinu.

Grafikon 1: Učestalost primene VI alata u radu i obrazovanju

Većina novinara i medijskih profesionalaca smatra da njihovo znanje o VI nije ni nisko ni visoko, već prosečno ili dobro. Tako je najveći procenat ispitanika svoje znanje o primeni VI u novinarstvu ocenio kao prosečno (35,6 odsto) ili dobro (30,1 odsto).

Uticaj VI na autorska prava nepoznat polovini ispitanika

Polovina ispitanika nije upoznato sa rizicima koje veštačka inteligencija nosi kada su u pitanju autorska prava (50,3 odsto ispitanika), dok je 41,4 odsto pomalo upoznato da ovim rizicima. Samo 8,4 odsto anketiranih navelo je da je vrlo upoznato sa uticajem veštačke inteligencije na autorska prava.

Koliko ste upoznati sa uticajem VI alata na autorska prava?

Tabela 1: Upoznatost sa uticajem na autorska prava

Najveći procenat ispitanika (42,4 odsto) smatra da sadržaj koji je nastao uz pomoć veštačke inteligencije nije autorsko delo ili da samo delimično predstavlja originalnu autorsku tvorevinu (39 odsto).

I novinari i studenti novinarstva u velikoj meri odbacuju ideju da sadržaj koji je generisala veštačka inteligencija može biti u potpunosti originalno delo.

Da li smatrate da je proizvod koji se kreira uz pomoć VI alata autorsko delo?

Među ispitanicima sa niskom tehnološkom pismenošću, 60 odsto njih veruje da novinarski sadržaj generisan pomoću VI nije autorsko delo, dok 44,1 odsto ispitanika sa visokom tehnološkom pismenošću deli isto mišljenje.

Jasni regulatorni okviri kao iskorak ka odgovornoj upotrebi VI alata

Najveći procenat ispitanika (40 odsto) naveo je da je za primenu VI u skladu sa etičkim i profesionalnim standardima najvažnije uspostaviti jasne regulatorne okvire. Druga najprihvatljivija rešenja za ispitanike su uspostavljanje preciznih etičkih smernica za primenu veštačke inteligencije (za šta se opredelilo 24,3 odsto ispitanika) i obavezne obuke korisnika za njihovu upotrebu (21,4 odsto).

Veliki broj ispitanika izražava želju za dodatnom obukom o AI, posebno u oblastima analize podataka, etike i borbe protiv dezinformacija. Ovo ukazuje na potrebu za strukturiranim edukativnim programima koji bi novinarima pomogli da AI koriste efikasno i odgovorno.

Uticaj VI na novinarstvo nije ni izrazito pozitivan ni izrazito negativan

Većina ispitanika ocenila je uticaj VI na novinarstvo kao neutralan (44,1 odsto), dok je 20,3 odsto ispitanika ocenilo uticaj VI kao pozitivan, a 16,1 odsto kao negativan. Ispitanici koji su uticaj ocenili kao neutralan smatrali su da je VI na novinarstvo istovremeno utiče pozitivno i negativno. S druge strane, 14,5 odsto navelo je da nema mišljenje o ovoj temi. Mišljenja o drastičnom uticaju VI na novinarstvo imalo je samo 5 odsto ispitanika - od kojih je 2,7 odsto uticaj VI na novinarstvo ocenilo kao jako negativan, a 2,3 odsto  kao jako pozitivan.

Grafikon 2: Procena uticaja VI na novinarstvo

Kada se uporede ispitanici sa različitim nivoima tehnološke pismenosti, razlika u proceni uticaja VI na novinarstvo je jasno uočljiva. Među ispitanicima sa niskom tehnološkom pismenošću, 30 odsto njih veruje da VI ima veoma negativan uticaj, dok samo 2,3 odsto ispitanika sa visokom tehnološkom pismenošću deli to mišljenje. Ispitanici sa visokom tehnološkom pismenošću češće ocenjuju uticaj VI kao neutralan (44,4 odsto) ili pozitivan (21,1 odsto).

Kada se procene uticaja VI na novinarstva sumiraju, većina ispitanika smatra da alati veštačke inteligencije mogu samo delimično unaprediti kvalitet novinarskog rada (47,8 odsto)

Da li mislite da VI alati mogu da unaprede kvalitet rada?

Tabela 3: Značaj VI alata za unapređenje kvaliteta novinarskog rada

Novinari (21,1 odsto njih) u većoj meri veruju u mogućnost veštačke inteligencije da unapredi novinarstvo u odnosu na studente novinarstva (8,2 odsto) i srednjoškolce, koji potencijal VI alata u ovom domenu uopšte ne vide.

Ceo izveštaj o istraživanju možete preuzeti u prilogu.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Kako koristiti veštačku inteligenciju u medijima", koji je podržan od strane Western Balkans Fund-a i Evropske unije.

Njih trojica su oslobođeni u postupku za Ćuruvijino ubistvo, a tužili su Fondaciju zbog povrede ugleda i časti, nakon saopštenja u kome je SĆF reagovala na oslobađajuću presudu Apelacionog suda. Sva trojica od SĆF traže odštetu od po 500.000 dinara.

Udruženje novinara Srbije (UNS) i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) pozivaju novinare i građane da se 11. aprila u 11.30 časova okupimo ispred Drugog osnovnog suda u Beogradu (Katanićeva 15), kada počinje suđenje, da zajedno podržimo Slavko Ćuruvija fondaciju.

UNS i NUNS će, nakon toga, u 13 sati položiti vence u Svetogorskoj 35, na mestu gde je Ćuruvija 1999. godine ubijen.

Prema podacima u JIS-u, Aranđelovac, Batočina, Prokuplje, Rača, Svilajnac, Topola, Ćuprija, Crna Trava, Ada, Alibunar, Vrbas, Zrenjanin, Kovačica, Mali Iđoš, Ruma, Gadžin Han i Sjenica raspisale su konkurse nakon roka koji je predviđen zakonom.

Tim povodom Ministarstvo informisanja i telekomunikacija (MIT) 18. marta je na svom sajtu objavilo da je podnelo zahteve za pokretanje prekršajnog postupka protiv odgovornih lica u lokalnim samoupravama koje nisu u roku raspisale konkurse, odnosno da je za lokalne samouprave na teritoriji AP Vojvodina, uputilo inicijativu Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu i javno informisanje da pokrene postupke.

Kako je navedeno u njihovom saopštenju, MIT je podneo zahteve za pokretanje prekršajnog postupka i u lokalnim samoupravama koje uopšte do sada nisu raspisale konkurse. To su opštine Novi Bečej, Žitorađa i Tutin.

Grad Novi Sad takođe nije raspisao konkurs za sufinansiranje medija, a MIT protiv nadležnih u Novom Sadu nije podneo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, jer se, piše u saopštenju MIT-a, Novi Sad do trenutka objavljivanja njihovog saopštenja nalazio u privremenom režimu finansiranja.

Uvidom u JIS i Opština Surdulica nije objavila javni konkurs za medijske projekte za ovu godinu, iako je MIT nije naveo u saopštenju.

Naime, ova opština se nalazi u JIS-u u delu gde su javni pozivi organa koji su raspisali konkurse za sufinansiranje medijskih projekata za ovu godinu, ali u zvaničnom konkursu ove opštine piše da je to javni poziv za 2024. godinu.

U regionalnom istraživanju o upotrebi VI u novinarstvu, baziranom na onlajn upitniku i skalama procene, učestvovalo je 493 mladih novinara, studenata novinarstva i srednjoškolaca zainterosovanih za novinarstvo. Od toga je 174 ispitanika bilo iz Srbije, 127 iz Bosne i Hercegovine, 125 iz Albanije i 67 sa Kosova*.

Iako dve trećine novinara koristi VI, njena upotreba u redakcijama je značajno manja. VI u medijskim kućama s kojima sarađuju primenjuje, kako su pokazali rezultati, tek 30 odsto novinara. Ovaj rezultat ukazuje da primena VI nije deo redakcijske rutine. 

Novinari najčešće koriste alate za prevođenje

Novinari, studenti novinarstva i srednjoškolci zainteresovani za novinarstvo u najvećoj meri koriste VI alate za prevođenje (32,90 odsto od ukupnog broja ispitanika), pokazalo je istraživanje. Ispitanici su mogli da odaberu više odgovora na pitanje za koju namenu koriste VI, a najčešće su navodili da je koriste za prevođenje i pisanje tekstova. Ovaj rezultat potvrdilo je i 60 učesnika radionica o VI, koje su organizovane u Beogradu, Sarajevu, Čaglavici i Tirani. Oni su naveli da najčešće koriste VI za prevođenje tekstova i generisanje sadržaja, a kao najpopularniji alat izdvojili su Chat GPT.

Treća najučestalija upotreba VI alatki je automatsko transkribovanje, za koje se opredelilo 27,20 odsto od ukupnog broja ispitanika. Ova tehnologija omogućava pretvaranje audio i video snimaka u tekstualni format, pa novinarima štedi vreme koje im oduzima prekucavanje intervjua i izjava. Uprkos tome što pravi greške, novinarima značajno olakšava rad. Ipak, smanjena prilagođenost programa za govorna područja koja nisu anglo-saksonska može biti razlog zbog koga su ovi alati na trećem mestu.

AI pomaže novinarima i da brzo pregledaju velike količine podataka, obrade ih, identifikuju trendove, ali i davizualizuju podatke.

Ipak, zaključak je da ispitanici u većoj meri koriste generativne nego analitike (tradicionalne) VI alate. To znači da oni u većoj meri koriste AI alate za generisanje novog sadržaja, ideja i prevođenje u duhu jezika, a u manjoj alate koji prepoznaju trendove, analiziraju podatke, proveravaju činjenice i pretvaraju jednu formu u drugu.

Novinari, studenti novinarstva i srednjoškolci zainteresovani za novinarstvo odgovorili su stoga i da bi veštačka inteligencija u najvećoj meri doprinela brzoj proizvodnji vesti (33,7 odsto ispitanika) , što pokazuje da su u najvećoj meri veštačku inteligenciju promatrali kao asistenta koji može da im ubrza rad.

Novinari najčešće osećaju radoznalost kada čuju reči „veštačka inteligencija“

Na pitanje šta osećaju kada pročitaju “veštačka inteligencija” većina ispitanika je rekla -  radoznalost, čak 66,3 odsto, dok su u manjoj meri ispitanici  uplašeni (11,4 odsto), indiferentni (12 odsto), tužni (3) a srećni i ljuti ili imaju neko drugo osećanje (7,3 odsto).

Stavovi o VI umereni ili pozitivni

Naveći procenat novinara i studenata novinarstva ima pozitivan (38,3 odsto) ili neutralan stav (39,1 odsto) prema VI, pokazalo je istraživanje. Negativna mišljenja su u manjini, što pokazuje da VI nije široko percipiran kao pretnja, ali se ipak koristi s oprezom.

 Tabela 2: Stavovi ispitanika o VI:

Novinari (42,5 odsto) imaju znatno pozitivniji stav o veštačkoj inteligenciji u odnosu na studente novinarstva (25,7 odsto), koji uglavnom zauzimaju neutralan stav (56,4 odsto). Ovaj rezultat mogao bi biti posledica činjenice da novinari već koriste VI alate u radu, dok studenti nemaju dovoljno iskustva u primeni VI u svom svakodnevnom radu, te ni jasnu predstavu o potencijalnom uticaju VI na profesiju.

Polovina ispitanika veruje da će AI smanjiti broj poslova u novinarstvu, dok veoma mali broj anketiranih smatra da će otvoriti nova radna mesta. Ovo odražava izraženu zabrinutost za sigurnost zaposlenja u medijskoj industriji.

Dipfejk kao najveći rizik

Najveću zabrinutost kod ispitanika izaziva kreiranje lažnih multimedijalnih sadržaja - posebno video snimaka (39.9 odsto) i fotografija (22.2 odsto). Ovi podaci ukazuju na to da ispitanici vide dipfejk kao najveću pretnju za novinarsku profesiju i tačnost informacija.

Generisanje tekstualnog sadržaja takođe predstavlja značajan izvor zabrinutosti (15.8%), što pokazuje da postoji strah od automatizacije pisanja, što je tradicionalno smatrano suštinskom novinarskom veštinom.

Ukupna distribucija pokazuje da su ispitanici najviše zabrinuti zbog mogućnosti VI da falsifikuje realnost kroz manipulisane vizuelne sadržaje, dok su manje zabrinuti zbog primena koje bi mogle podržati novinare u svakodnevnom radu bez direktnog učešća u kreiranju sadržaja.

Zanimljivo je da 3.1 odsto ispitanika ne vidi nijednu primenu VI kao problematičnu, što ukazuje na mali segment koji ima potpuno pozitivan stav prema integraciji AI u novinarstvo.

Ipak, kao najveći dugoročni rizik ispitanici vide gubitak autentičnosti i kreativnosti.

Srbija ima najpozitivniji stav o VI dok se u Albaniji najviše koristi

Procenat ispitanika u regionu koji koriste alate veštačke inteligencije u svakodnevnom radu i obrazovanju je prilično ujednačen u regionu. Međutim, postoje neznatne razlike u primeni VI. Tako novinari i studenti novinarstva u Albaniji koriste VI alate u najvećoj meri (70,4 odsto), dok ih ispitanici iz BiH u najmanjoj meri (63 odsto).   

Novinari i studenti novinarstva iz BiH imaju i najnegativniji stav o veštačkoj inteligenciji u odnosu na druge ispitanike (17 odsto), dok je najpozitivniji stav zabeležen u Srbiji, a izrazila ga je gotovo polovina ispitanika (45 odsto).

S druge strane, u Albaniji je najmanji broj ispitanika imao negativan stav prema AI. Međutim, albanski ispitanici su uglavnom imali neutralan stav prema upotrebi AI u medijima (47,2 %), za razliku od ispitanika u Srbiji.

Ispitanici iz svih delova Zapadnog Balkana koji su učestvovali u istraživanju rekli su da najčešće osećaju radoznalost kada čuju reči „veštačka inteligencija“. Većina ispitanika koji doživljavaju negativne emocije prema VI (kao što su bes, tuga i strah) dolazi iz BiH. Najviše sreće kada pomisle na veštačku inteligenciju osećaju novinari, studenti novinarstva i srednjoškolci zainteresovani za novinarstvo sa Kosova*.

Rezultati su pokazali i da ispitanici iz svih delova regiona upotrebljavaju slične VI alate, što pokazuje ujednačenost u usvajanju tehnoloških inovacija.

 

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Kako koristiti veštačku inteligenciju u medijima", koji je podržan od strane Western Balkans Fund-a i Evropske unije.

Veštačka inteligencija (VI) je tema o kojoj se sve više priča u oblasti novinarstva etike i prava.

„VI se odnosi na računarske programe, na mašine koje su sposobne da razumeju, produkuju i simuliraju ljudsku inteligenciju, zbog toga se i naziva veštačka inteligencija“, objašnjava advokat Dušan Popović.

Pitali smo veštačku inteligenciju

Kada pišete novinarski tekst o nekome, u ovom slučaju nečemu, najverovatnije ćete pozvati i njega da vam bude sagovornik.

Međutim, kada se tema odnosi na VI, postavlja se pitanje – može li sama VI biti sagovornik?

Da li je VI adekvatan sagovornik ili ne, tema je za drugi tekst.

Ovo je samo primer odgovora, koji kod VI variraju, i jedan možda interesantan način da se pronađe još jedan ugao gledanja na pravni aspekt autorskih prava u savremenom dobu.

Postavili smo ista pitanja ChatGPT-u, kao i sagovornicima.

Na pitanje da li novinar krši autorska prava objavljivanjem sadržaja koje je dobio uz pomoć VI, odgovor je bio opširan, a zaključak je da sve zavisi od toga kakav sadržaj se generiše.

Chat GPT: „Ako novinar koristi VI da generiše sadržaj koji je originalan i koji nije direktno baziran na zaštićenim radovima, onda, u teoriji, ne bi trebalo da krši autorska prava. Međutim, ako je sadržaj koji se koristi ili generiše duboko ukorenjen u zaštićene elemente bez odgovarajuće dozvole ili adaptacije, novinar bi mogao biti u pravnom problemu“, odgovorio je ChatGPT.

Kada smo postavili pitanje Da li se ono što VI stvori uopšte može smatrati autorskim delom dobili smo konkretniji odgovor.

ChatGPT  zaključuje da u sadašnjem pravnom sistemu, ono što VI stvori ne može biti priznato kao autorsko delo u tradicionalnom smislu, jer autorsko pravo podrazumeva ljudsku kreativnost i ljudski doprinos.

Na kraju svakog odgovara ChatGPT istakao je da je važno da svi koji koriste VI budu svesni etičkih i pravnih posledica koje mogu proizići iz toga.

Takođe, ChatGPT  navodi da je oblast veštačke inteligencije i dalje u razvoju, pa će biti potrebno još neko vreme dok se potpuno ne razjasne pravna pitanja u vezi sa VI.

Ugao stručnjaka: Kako VI utiče na pravnu praksu? 

Analizirajući pravne i etičke aspekte upotrebe VI u novinarstvu advokat UNS-a Dušan Popović ističe da se trenutno smatra da sadržaj koji proizvede VI nije autorsko delo, iako on ne deli takvo mišljenje.

„Ako bismo uzeli da je VI samo alatka koju koristimo, može se reći da ukoliko čovek upravlja tom alatkom on stvara autorsko delo. Kao što je autorsko delo i kada crtate u Fotošopu, ili kao što se ranije klesalo u kamenu, pa je na kraju je stvoren fotoaparat koji se takođe tada mogao smatrati novom tvorevinom, tako  se i proizvod VI danas može smatrati autorskim delom“, zapaža advokat.

Popović navodi da mi VI koristimo već dugo, a da nismo toga ni svesni.

Popović objavšnjava da će prvo biti potrebno da se razvije relevantna sudska praksa u svetu, pre nego što u Srbiji dođe do izmene Zakona o autorskom i srodnim pravima.

„Tek kada u Evropi počnu da se donose presude onda će doći do implementacije VI u već postojeće zakone o autorskom pravu ili će se napraviti neki novi zakon koji će biti lex specialis (specijalizovani zakon koji je jači od nekog uopštenog, prim.nov.) zakona o autorskom i srodnim pravima i tek tada će moći da dođe do primene VI i njenog razumevanja u okviru autorskih prava“, objašnjava je Popović.

Popović dodaje da je najvažnije da se što pre napravi jasan pravni okvir, jer bi nepravilno regulisanje moglo imati štetne posledice na razvoj VI i zaštitu intelektualne svojine.

On takođe napominje da se u zemljama poput Kine već pojavljuju slučajevi gde su radovi stvoreni uz pomoć VI priznati kao autorska dela, što daje naznake da bi sličan pristup mogao biti usvojen i u drugim delovima sveta.

Izazovi korišćenja VI u novinarstvu: Kako izbegnuti pravne probleme 

Novinarka Medija centra Čaglavica i master komunikacija i odnosa sa javnošću Katarina Marinković kaže da je korišćenje VI u novinarstvu izazovno, naročito kada je reč o autorskim pravima.

Marinknović objašnjava da VI koristi velike baze podataka za generisanje sadržaja, ali da to ne znači da ona doslovno kopira autorska dela.

Ipak, zapaža novinarka, kada sadržaj generisan od strane VI postane previše sličan zaštićenom delu, može doći do povrede autorskih prava.

„Zakoni na ovu temu nisu još uvek u potpunosti definisani, ali u većini zemalja VI ne može da se smatra autorom. Umesto toga odgovornost za sadržaj koji je kreiran pomoću VI snosi osoba ili kompanija koja je koristila alat“, tumači ona.

Novinari moraju biti pažljivi, ističe Marinković, kako bi izbegli eventualne pravne posledice, posebno u slučaju da sadržaj koji koriste postane predmet dezinformacija ili povrede prava autora.

Marinković predlaže da, s obzirom na to da zakoni još uvek jasno ne regulišu sadržaj generisan VI, redakcije i medijske kuće moraju uspostaviti svoja interna pravila.

„Moj stav je da bi svaka redakcija trebalo da definiše smernice za upotrebu VI u novinarstvu“, istakla je ona.

Dok se pravna pitanja ne reše, ističe Marinković, ključno je edukovati novinare, organizovati radionice i pružiti podršku medijima, kako bi se i oni sami, ali i javnost, upoznali sa tehnologijama VI i njihovim posledicama.

„Novinari i mediji moraju aktivno učestvovati u debatama o regulativi veštačke inteligencije, kako bi zaštitili svoju profesiju, etičke standarde i kredibilitet informacija koje plasiraju javnosti“, pojasnila je Marinković.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Kako koristiti veštačku inteligenciju u medijima", koji je podržan od strane Western Balkans Fund-a i Evropske unije.

Skup je bio miran i protekao je bez incidenata, kako su i najavili studenti Fakulteta političkih nauka, koji su ga organizovali. 

Za vreme trajanja protesta koji su studenti FPN-a nazvali “Akcija Dezinformer”, građani su potpisivali peticiju za gašenje Televizije “Informer” i oduzimanje dozvole za gradsku pokrivenost. Ovu peticiju predaće Regulatornom telu za elektronske medije (REM).

Studenti su ispred Informera položili Kodeks novinara i novinarki Srbije i medijske zakone. Oni su naslovnicom Kodeksa oblepili i ogradu ispred dvorišta ove medijske kuće. 

“Izađi, mala”, bila je jedna od pesama koju su pevali glavnom uredniku “Informera” Draganu J. Vučićeviću. Ipak, Vučićević nije izašao.

Istovremeno, na blogu uživo koji je objavljivan u onlajn izdanju “Informera” događaj je opisan kao “talačka kriza”.

Protest je završen sa 16 minuta tišine i tradicionalnom akcijom čišćenja koju studenti izvode nakon protesta.

Inače, skup je i počeo čišćenjem, odnosno dezinfikovanjem ograde “Informera”, sa obrazraloženjem studenata da žele da dezinfikuju medijski prostor.

Kandidat za predsednika treba da ima najmanje 30 potpisa redovnih članova UNS-a, dok kandidat za člana drugih tela treba da ima potpise najmanje pet redovnih članova. Redovni članovi UNS-a imaju pravo da predlože po jednog člana za svaki organ UNS-a.

Rok za prijem kandidatura, koje treba da sadrže obrazloženje, potrebne potpise redovnih članova i saglasnost kandidata, je 16. april 2025. godine. Adresa UNS-a je Resavska 28/1, Beograd, a imejl skupstina@uns.rs. Članovi kandidacione komisije su Gordana Konstantinović, Kristina Kovač Nastasić i Aleksandra Ničić.

Udruženje novinara Srbije je najstarija i najveća novinarska organizacija u regionu, a sadašnji predsednik Živojin Rakočević je 56. predsednik.

U prilogu je odluka o sazivanju Izborne skupštine UNS-a.

Na radionici ćemo govoriti o ključnim principima rodno osetljivog novinarstva i praktičnim alatima koji mogu pomoći u profesionalnom radu. Razgovaraćemo o zamkama, stereotipima, novinarskoj etici, međunarodnim standardima kada je u pitanju rodno osetljivo izveštavanje. Predviđen je i praktičan rad u grupama kada ćemo analizirati medijske sadržaje.

UNS je pozvao glavnog i odgovornog urednika RTV MAG Miroslava Paunovića, koji je rekao da je sve objasnio juče u specijalnom izdanju emisije „Obrenovac danas“, a da će odgovor od Telekoma zbog čega je program isključen objaviti kada ga bude dobio.

UNS je zatražio odgovor i od generalnog direktora Telekoma Vladimira Lučića, ali je on rekao da se ne bavi lokalnim medijima, pa samim tim i nema nikakve informacije.

„Bez ikakvog obaveštenja, upozorenja i bez pravnog osnova, program televizije MAG je ugašen. I to u trenutku kada se na našim programu emituje zapravo sve ono što se dešava u našim gradu i što mi pratimo kao našu redovnu aktivnost u predhodnih 30 godina. Neko je jednostavno uskratio građanima Obrenovca pravo na informisanje, a nama pravo na rad“, rekao Paunović u emisiji.

Paunović navodi da ne želi nikog da optuži, jer nema dokaz zašto je program prekinut i da je možda u pitanju greška.

Pre tačno godinu dana, navodi se u specijalnoj emisiji, televiziji MAG je stigla jedna, kako je Paunović naziva, nepristojna ponuda.

„Taj zahtev je drugačiji od svih koje smo dobijali, više je bila molba da reemitujemo specijalni program jedne televizije, za koju ja iskreno smatram da nije televizija, već propaganda mašinerije, koja ne vodi računa ni o kome, ni o čemu, i ja sam taj zahtev odbio“, navodi Paunović u toj emisiji.

Paunović je u emisiji rekao da neće više emitovati informativni program, sve dok se ne budu stvorili uslovi da posao obavljaju bez ikakvih pritisaka i dok se ne osigura bezbednost novinara na terenu, jer, kako kaže, njima stižu otvorene pretnje u kojima ih sa svih strana upozoravaju na koji način treba da rade svoj posao.

Sve ovo rezultiralo je sastankom, na kome je jednoglasno odlučeno da će 40 zaposlenih ostati bez posla.

„Gledali ste poslednji Obrenovac danas,  a narednih dana na televiziji MAG gledaćete sve ono što smo zabeležili prethodnih 25 godina“, rekla ja novinarka i time odjavila emisiju „Obrenovac danas“.